KANADA

Utorak, 23. maj 2017.

Naučnik određuje čas smrti na osnovu DNK

Skoro kao lutrija, Kanada bogatija za 150 građana

Novi Zeland prvi, Kanada na petom mestu Forbsove liste

BLIC VESTI

Veliki lanci se žale zbog francuskog u zaštitnom znaku

Petostruko veća učestalost raka dojke u industriji auto-delova

Nema kazne za prekoračenje brzine, ako je porođaj u toku

Naučnik određuje čas smrti na osnovu DNK

Profesor dr Endru Lim sa Univerziteta Toronto tvrdi da jeotkrio genetsku mutaciju koja određuje vreme smrti, ne po datumu, već po dobu dana. Dr Endru Lim je istraživanje radio sa koautorom Klifordom Sejperom sa Harvarda i timom saradnika. U suštini, do otkrića je došlo gotovo slučajno, tokom istraživanja ciklusa i problema spavanja osoba starijih od 65 godina. Ustanovljeno je da se, u zavisnosti od toga da li je osoba ranoranilac ili voli duže da spava, kod njih javlja jedna od dve nukleotidne baze, A i G, dok se kod onih koji se bude negde u sredini javlja kombinacija ovih baza. Daljim istraživanjem, Lim je došao i do ritma smrti, pa objašnjava da ranoranioci najčešće umiru oko 11 sati, a spavalice otprilike šest sati kasnije. Naučnici kažu da je čak na osnovu uzorka DNK moguće predvideti čas smrti, ali oni lično to bi želeli da znaju. Insistiraju da žele da se prepuste sudbini.

Skoro kao lutrija, Kanada bogatija za 150 građana

Ministar za imigraciju Džejson Kenej saopštio je u sredu da je moko 150 lica dobilo dozvolu da ostanu u Kanadi, i to zbog kompjuterske greške. Iako je trebalo da njihove prijave za imigraciju budu odbijene zbog nedostatka novca u budžetu, kompjuter je njima greškom odobrio vize, ministar je iskoristio svoja ovlašćenja i to potvrdio, objašnjavajući da to čini zato što je u pitanju administrativni propust ministarstva na čijem se čelu nalazi. Nije poznato koliko njih je već doputovalo u Kanadu, gde je, sudeći po navodima lista La prese, čak bilo i neprijatnih scena. Oni pišu o jednoj marokanskoj porodici koja je prošle nedelje na montrealskom aerodromu saznala da njihove vize nisu važeće. Međutim, sadašnjom odlukom ministar Kenej je rešio ovaj problem i rekao svima da su dobrodošli. Oni su prošli bezbednosnu proveru i bili su u kategoriji onih kojima bi trebalo odobriti prijem. Greška se odnosi na pedesetak kandidata koji su se, pre 27. februara 2008. godine, prijavili po vladinom programu za useljavanje stručne radne snage zajedno sa porodicama, a njihove prijave još uvek nisu bile procesuirane. Njihove prijave su u gomili od otprilike 280 hiljada, kojima je objašnjeno da će sva podneta dokumenta biti uništena i novac refundiran, u okviru vladine odluke da se tako izbori sa višegodišnjim zastojem u rešavanju prijava potencijalnih imigranata. Ministar Kenej je odbacio komentare da ovim svojim potezom oštetio sve one koje kompjuter nije izabrao, govoreći da se radi o ljudima koji su spakovali svoje kofere ubeđeni da će započeti novi život u Kanadi. Ministar Kenej trenutno odlučuje o osam slučajeva u kojima su prijavljena lica dobila odbijenice, iako je u stvari trebalo da dobiju vize.

Novi Zeland prvi, Kanada na petom mestu Forbsove liste

Ovogodišnja Forbsova lista za najpogodnije zemlje za poslovanje unekoliko se razlikuje od prošlogodišnje. Na prvom mestu je Novi Zeland, zemlja sa relativno malom privredom, koji za svoju poziciju može zahvaliti transparentnoj, podsticajnoj i stabilnoj poslovnoj klimi za preduzetništvo. Tu su ostvareni najbolji rezultati u četiri, od ukupno 11 ocenjivanih kategorija: vlasnička prava, inovacije, porezi, tehnologija, korupcija, lična, trgovinska i monetarna sloboda, birokratija, zaštita investitora i poslovanje berze. Spisak prvih deset dopunjuju još i Danska, Hongkong, Singapur, Kanada, Irska Švedska, Norveška, Finska i Velika Britanija. Kanada je na listi pala sa čeone pozicije protekle godine, na peto mesto ove godine, izgubivši pre svega na polju inovativnosti i tehnologije, što je ocena i godišnjeg izveštaja Svetskog ekonomskog foruma o globalnoj konkurentnosti. Ipak, Kanada je i dalje jedna od najboljih zemalja u svetu po slobodi trgovine, zaštiti investitora i lakoći pokretanja novog biznisa. Kada je reč o državama sa prostora bivše Jugoslavije, najbolje je rangirana Slovenija, koja se nalazi na 23. mestu, potom Makedonija, 37. mesto, Crna Gora, 45, Hrvatska 47, Bosna i Hercegovina, 85, i Srbija, 90. mesto. U komentaru se kaže da srpskom tranzicionom privredom uglavnom dominiraju tržišne snage i da su velikom državnom aparatu potrebne institucionalne reforme. Ostvaren je napredak u liberalizaciji trgovine, ali mnoga velika preduzeća i dalje su u vlasništvu države. Ekonomija se zasniva na proizvodnji i izvozu, uz oslanjanje na strane investicije. U sastavljanju liste korišćeni su podaci iz istraživanja i izveštaja Svetskog ekonomskog foruma, Svetske banke, CIA, Transparensi internešenel, Fridom haus i Heritidž faundejšn.

BLIC VESTI

OTAVA – Premijer Stiven Harper našao se na udaru kritike opozicije zbog toga što je odbio da se sastane ove nedelje sa premijerima u Halifaksu, na dvodnevnom skupu posvećenom kanadskoj ekonomiji. Guverner Mark Karnej će premijerima izneti prognozu stanja kanadske i globalne ekonomije i inflacije u zemlji. Skup se organizuje u svetlu ponovnog ulaska u recesiju zemalja Evrozone, fiskalne provalije pred SAD-om i sve lošije finansijske slike u Kanadi. OTAVA – Ministar inostranih poslova Džon Berd izrazio je nadu da bi prestanak vatre u sukobu između Hamasa i Izraela mogao da potraje, pošto situacija nije previše komplikovana. OTAVA – Predsednik Saveta trezora Toni Klement izjavio je da je federalna vlada u proteklih šest meseci, u okviru napora za balansiranje budžeta, zatvorila 10.980 radnih mesta, od ukupno zacrtanih 19.234. Tri četvrtine od tog broja su praktično ugašena radna mesta i to tako što nisu primani novi radnici na već upražnjene pozicije. Planira se da se broj zaposlenih najviše smanji u Poreskoj agenciji, i ministarstvima za ljudske resurse i profesionalni razvoj i javnoj bezbednosti. OTAVA – Ispitivanja CBC marketplejsa pokazala su da i u aparatima za led i ventilacionim sistemima u svakom od šest lanaca proveravanih kanadskih hotela ima potencijalno opasnih bakterija, uključujući i jednu vrstu ešerihije koli. Mikrobiolog Kit Voriner objašnjava da je uzrok neadekvatna higijena, kakva se ne očekuje od hotela bez obzira na kategoriju. OTAVA – Predlog zakona o modernizaciji, konsolidaciji i ujednačenosti sistema inspekcije hrane usvojen je jednoglasno u Donjem domu Parlamenta. Federalni ministar poljoprivrede Geri Ric je naglasio da će zakonski predlog omogućiti lakše povlačenje prehrambenih proizvoda u bilo kom delu proizvodnog procesa, ukoliko za to postoje razlozi, kazne koje mogu ići i preko pet miliona dolara za kršenje standarda o bezbednosti hrane, nove vidove kažnjavanja za sve koji dovedu u opasnost živote građana, registraciju svih uvoznika i veća ovlašćenja Agenciji za inspekciju hrane pri davanju dozvola izvoznicima, ako to budu tražile druge zemlje. Pre stupanja na snagu, zakonski predlog treba samo još da dobije i zvaničnu potvrdu. VANKUVER – Grad Vankuver je na najboljem putu da postane jedan od ’najzelenijih’ gradova u svetu. Na gradske ulice se upravo stavlja nova vrsta asfalta, koja u sebi sadrži recikliranu otpadnu plastiku što, po rečima Pitera Džada, generalnog menadžera gradske građevinske službe, donosi višestruke uštede, od smanjenja efekta staklene bašte, preko iskorišćavanja prikupljenog kućnog otpada, pa do manjeg isparavanja zbog hladnijeg asfalta. MONTREAL – Majkl Eplbaum, 49, izabran je vršioca duznosti gradonačelnika Montreala, nešto više od nedelju dana posle ostavke Džeralda Trembleja. Ovo je prvi put posle sto godina da se na mestu prvog čoveka Montreala našao jedan anglofon. OTAVA – Kineski ambasador u Otavi Zang Džunsai je, u intervjuu za emisiju The House CBC radija, naglasio da kineske firme nisu uključene u špijunažu i poziva svakoga ko misli drugačije da to i dokaže ili da zaćuti. On je u suštini time dao komentar na izveštaj američkog FBI-ja, u kome se upozorava na potencijalnu opasnost poslovanja dve vodeće kineske telekomunikacione firme Huavei i ZIE po bezbednost, zbog mita i korupcije. MONTREAL – Džastin Trido, poslanik Liberalne stranke i kandidat za njenog lidera, smatra da je previše rano proglašavati pobedu, bez obzira što ga smatraju za glavnog kandidata. Po njegovim rečima, Kanađani ne traže samo sjaj već suštinu, koju će pokazati narednih meseci dok bude obilazio zemlju kako bi sebi obezbedio podršku. OTAVA – Polimerna novčanica od 20 dolara, koja je pre petnaestak dana puštena u opticaj, stvara probleme građanima pošto ne može da se koristi u pojedinim automatima, počev od onih u gradskom saobraćaju u Vankuveru, Edmontonu i Torontu, pa do automata u perionicama. OTAVA – Kanadska ambasada u Moskvi gotovo da ne pruža nikakvu zaštitu od terorističkih napada ali, po svemu sudeći, oni će nastaviti da rade u tom prostoru još tri godine, prenosi Kanadijen pres. Umesto u julu ove godine, ambasada će biti preseljena u nove prostorije tek januara 201. godine. KINGSTON – Policija je prošle subote privela 24-godišnjeg mladića koji je tokom prigodne Božićne parade uzvikivao da Deda Mraz ne postoji. I deca i roditelji su bili zaprepašćeni i gotovo odmah počeli da izražavaju svoje nezadovoljstvo preko Tvitera i Fejsbuka, naglašavajući da deci treba dozvoliti da budu deca. Protiv mladića će biti pokrenuta krivična prijava za vređanje javnosti i povredu uslovne kazne. OTAVA – Nacionalno Društvo za borbu protiv raka saopštilo je da je, po veličini upozorenja od opasnosti pušenja na paklicama cigareta Kanada na četvrtom mestu u svetu. Na ovim prostorima upozorenje zauzima tri četvrtine paklice, dok u Australiji i još nekim zemljama nije dozvoljeno da se vidi logo, niti pak boje proizvođača. Sve su brojniji zahtevi da bi i na nekim drugim proizvodima, poput nezdrave hrane, napitaka, slatkiša, alkohola, takođe trebalo da stoje upozorenja koja bi ukazivala na posledice koje njihovo konzumiranje može imati po zdravlje ljudi. MONTREAL – Deca koja idu u obdanište ili ih čuvaju članovi šire porodice daleko češće imaju prekomernu težinu nego ona koju čuvaju roditelji, pokazuju rezultati studije istraživača sa Univerziteta u Montrealu, na čelu sa Mari-Klod Žofroj. Budući da je rano detinjstvo ključni period za stvaranje zdravih životnih navika, sada se najavljuju dalje provere nivoa fizičkih aktivnosti i načina ishrane u obdaništima. BERLINGTON – U magacinu Centralne srednje škole u Berlingtonu slučajno je pronađen radioaktivni disk veličine četvrtine dolara, koji je bio deo opreme za nastavu prirodnih nauka šezdesetih godina prošlog veka. Provera Gajgerovim brojačem pokazala je da je na disku prisutna radioaktivnost, ali se insistira da je u svim okolnim prostorijama, počev od hodnika do učionica, nivo radioaktivnosti u granicama normale. Disk je odmah sklonjen na sigurno mesto, roditelji su obavešteni i preduzete su sve neophodne mere bezbednosti. OTAVA – Skijaški savez ističe da sve više skijaša i snoubordera koristi zaštitnu kacigu, ali i upozorava da treba obavezno proveriti da li je ona u skladu sa nacionalnim standardima o bezbednosti. To uglavnom nije slučaj, zato što su standardi složeni i upravo se radi se na tome da se oni revidiraju i pretoče u zakon. TORONTO – Armija spasa, Salvation Army, preplavljena je ponudama za pomoć, koja im se nudi posle objavljivanja vesti o krađi igračaka u vrednosti od oko dva miliona dolara. Veruje se da je iz skladišta humanitarne organizacije, u severozapadnom delu Toronta, za skoro dve godine nestalo oko sto hiljada igračaka, a da su toga postali svesni tek kada im stigla dojava. Kako naglašavaju, veruju da se radi o izolovanom incidentu i nadaju se da ljudi neće izgubiti poverenje u rad ove humanitarne organizacije. OTAVA – Zbog optužbi da je koristio federalni novac da bi platio svadbu svog sina, protiv gradonačelnika Londona, Ontario, Džoa Fontane mogla bi biti podignuta krivična prijava. RCMP je započela istragu po prijavi, dobijenoj u oktobru, za zloupotrebu, počinjenu 2005. godine, u vreme kada je Fontana bio poslanik federalnog Parlamenta. Radi se o čeku Ministarstva za javne radove, u iznosu od 1.700 dolara, uplaćenom na račun Markoni kluba u Londonu.

Veliki lanci se žale zbog francuskog u zaštitnom znaku

Nekoliko velikih trgovinskih lanaca, Volmart, Best baj, Gap, Ges i Kostko, između ostalih, uložili su žalbu zbog toga što kvebečki Kancelarija za očuvanje francuskog jezika insistira da su u obavezi da u komercijalne zaštitne znake unesu i francuski. To mogu da urade kroz osmišljavanje generičkog francuskog imena ili kroz slogan koji bi odražavao šta oni prodaju. Trgovinski lanci smatraju da jezički zakoni nisu formalno promenjeni i od suda traže da odluči da li Kancelarija ima pravo da pred njih postavlja nove zahteve. U skladu sa članom 63 Povelje o frnacuskom jeziku, ime firme mora biti na francuskom jeziku, ali se taj član nije primenjivao na tekst na zaštitnom znaku. Pojedine kompanije su unele odgovarajuće izmene, pa je tako Kentucky Fried Chicken u Kvebeku poznat kao Poulet Frit Kentucky. Najveći broj političara u provinciji podržava zahteve zaštitnika za jezik, a aktivisti za zaštitu francuskog jezika apeluju na velike kompanije da urade to što se od njih traži. Gotovo je izvesno da će kvebečka vlada raditi na pooštravanju provincijskog zakona o jeziku, počev od šire upotrebe francuskog u poslovne svrhe, pa do restriktivnijeg upisa učenika u junior koledže na engleskom jeziku.

Petostruko veća učestalost raka dojke u industriji auto-delova

Najnovija studija Džejmsa Brofija sa Univerziteta Vindzor i bivšeg direktora klinike za medicinu rada, i tima istraživača iz Kanade, SAD-a i Velike Britanije, potvrđuje strahovanja žena zaposlenih u industriji delova za automobile. Šestogodišnje provere pokazale su, naime, da je rizik od pojave raka dojke pre menopauze kod njih gotovo pet puta veći nego kod žena iz kontrolne grupe. Istraživači su, ispitujući učestalost obolevanja žena zaposlenih u fabrikama za auto-delove, konzerviranje hrane, metaloprerađivačkoj industriji, kazinima i poljoprivredi, uzimali u obzir sve faktore rizika, od pušenja, povećane težine, konzumiranja alkohola i drugih faktora vezanih za reprodukciju i način života. Ovo istraživanje se nadovezuje na druga nedavna saznanja stručnjaka sa raznih strana sveta. Samo u poslednjih pet godina, u Francuskoj, Meksiku i SAD-u ustanovljena je značajna povezanost između hemikalija i određenih plastičnih materija sa pojavom tumora kod žena zaposlenih u proizvodnji plastike, gume i tekstila. Hemikalije prisutne u tim fabrikama mogu biti opasne ukoliko dospeju u organizam, čak i pri ekstremno maloj izloženosti, zbog toga što remete endokrini sistem. One imitiraju hormone, poput estrogena, i dovode do stvaranja zloćudnih tumora, anomalija kod poroda i drugih opasnosti. I do sada se u više navrata skretala pažnja na opasnost od pojedinih plastičnih materija, pa je tako pre dve godine zabranjen bisfenol A u proizvodnji flašica za bebe. Međutim, relativno se malo govorilo o zaštiti na radu zaposlenih koji rade sa ovakvim materijama. U nacionalnoj Asocijaciji proizvođača plastike i ontarijskom Ministarstvu za rad ističu da se stalno kontroliše u kojoj meri poslodavci poštuju propise o zaštiti radnika od opasnih hemikalija, ali sudeći po proverama koje su sproveli Toronto star i vašingtonski Centar za javni integritet, zaposleni ne veruju previše u te propise. Jedna od glavnih u istraživačkom timu, Margaret Kit, zamera da je pitanje zdravlja žena u industriji oblast o kojoj se ne govori, te insistira da treba još mnogo uraditi kako bi se po tom pitanju postigao paritet sa njihovim muškim kolegama. Odmah su se oglasili sindikati iz najugroženijih sektora i pobornici za zaštitu zdravlja koji, izuzetno zabrinuti predočenim rezultatima, zahtevaju bolje radne uslove za zaposlene, kao i dalja istraživanja u vezi sa potencijalnim rizicima i uzrocima obolevanja. Oni se nadaju da ova studija neće biti od koristi samo za nauku, već i za sve one koji su dugi niz godina ugroženi. Istraživači Brofi i Kit su ubeđeni da će buduća naučna saznanja u oblasti izloženosti potencijalnim karcinogenim materijama potvrditi njihove rezultate, ali i pokrenuti nadležne službe. U Kanadi oko 91 hiljada zaposlenih, od toga između 60 i 80 odsto žena, radi u industriji plastike, koja ostvaruje godišnji promet od 21 milijarde dolara.

Nema kazne za prekoračenje brzine, ako je porođaj u toku

Kada je policajac Mark Hol u nedelju u ranim jutarnjim satima u Belvilu, Ontario, zaustavio automobil ševrolet optra zbog prekoračenja brzine, nije ni slutio da će morati da pomaže pri porođaju. Uvidevši da je vozač Pet King imao više nego opravdan razlog za brzu vožnju, odmah je ponudio da im svojom pratnjom pomogne da stignu do porodilišta na vreme. Međutim, beba je imala drugačije planove, pa su morali da zaustave oba vozila. Otac Pet i policajac Hol su uradili sve što je trebalo da mali Dakota bezbedno dođe na svet, pre nego što su kola hitne pomoći stigla do njih. Majka Sara i beba već su kod kuće i osećaju se dobro, na radost petoro starije braće i sestara. Uzgred, otac neće biti kažnjen za prebrzu vožnju.