REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Dan potpisivanja Dejtonskog sporazuma u RS praznik

Tribunal legalizovao etničko čišćenje

Sanaderu deset godina zatvora

Nova vlada CG verovatno početkom decembra

Prisustvo OHR u BiH obeshrabruje strane investitore

Trojica osuđena za terorizam u Zenici

Oslobođeni glavni optuženi u slučaju Balkanski ratnik

Dan potpisivanja Dejtonskog sporazuma u RS praznik

Dan kada je postignut Dejtonski mirovni sporazum u Republici Srpskoj (RS) je državni praznik i neradni dan, dok je 21. novembar u Federaciji BiH običan, radni dan. Predsednik RS Milorad Dodik izjavio je da podržava Dejtonski sporazum, ali da "osporava nasilje visokih predstavnika, koji su nametali rešenja i menjali Dejtonski sporazum". On smatra da je tim nametnutim rešenjima urađeno mnogo toga na štetu konstitutivnih naroda, a da istovremeno nije postignuta funkcionalnost BiH. Potpredsednik RS Emil Vlajki ocenio je da je Dejtonskim sporazumom BiH uspostavljena kao konfederalna država, jer je međunarodna zajednica entitetima dala svojstva države sa teritorijom, vladom, parlamentom, vojskom, policijom i ostalim državnim prinadležnostima. "To što je RS imala političare koji su otuđivale njene nadležnosti, samo je zakomplikovalo stvari, ali nije suštinski izmenilo konfederativan karakter Bosne i Hercegovine", saopšteno je iz Vlajkijevog kabineta. Navodeći da nisu tačna uverenja da rukovodstvo RS želi po svaku cenu da osamostali ovaj entitet i da tako razbije BiH, Vlajki je poručio da nijedan narod, pa ni srpski, ne može dozvoliti da mu se sve vreme "nabija na nos kako je genocidan i kako je njegova političko-teritorijalna organizacija, RS, genocidna tvorevina". Potpredsednik RS iz hrvatskog naroda tvrdi da Srbi žele da žive sa ostala dva konstitutivna naroda u istoj državi, ali pod određenim uslovima. Vlajki je, između ostalog, naveo poštovanje slova Dejtona, prestanak govora mržnje sa svih strana, pronalaženje političke formule koja će Hrvatima osigurati istinsku konstitutivnost, mogućnost vojne neutralnosti BiH, kao i uspostavljanje specijalnih i paralelnih veza BiH i entiteta sa svim državama koje to žele. "Preko istorijskog kompromisa prihvatimo Dejton kao pomirenje, toleranciju, demokratiju i ravnopravnost. Ponovo se naučimo živeti zajedno. U protivnom, nećemo moći opstati kao država", navodi se u saopštenju iz Kabineta potpredsednika RS.

Tribunal legalizovao etničko čišćenje

Oslobađajućom presudom Anti Gotovini i Mladenu Markaču Haški tribunal je legalizovao najveće etničko čišćenje na ovim prostorima posle Drugog svetskog rata, ocenio je premijer Republike Srpske (RS) Aleksandar Džombić. "Ovo je šamar svima nama, šamar pravdi i bezobzirna uvreda i poniženje za sve srpske žrtve hrvatskih ratnih operacija. Ovo je falsifikovanje istorije, jer kako objasniti porodicama oko 20 hiljada ubijenih i 230.000 proteranih Srba, da to što su proterani sa svojih vekovnih ognjišta i što su ubijani u izbegličkim kolonama, nije zločin", navodi se u Džombićevoj pisanoj izjavi za medije. Premijer RS se dalje pita - kakva je ovo poruka svim onim Srbima koji su se vratili ili koji žele da se vrate na svoja ognjišta. "Nažalost, i Srbi u Republici Srpskoj i BiH već su prolazili kroz ovakav scenario posle sudskih odluka po pitanju Nasera Orića, Jovana Divjaka, te izostanka podizanja optužnice protiv Atifa Dudakovića", istakao je Džombić. Ocenjujući da "ne treba veći dokaz da međunarodna zajednica već duže vreme ne želi da na Balkanu ima iste aršine za sve", Džombić je izrazio uverenje da će zbog toga "kad tad biti suočena sa posledicama".

Sanaderu deset godina zatvora

Bivši hrvatski premijer Ivo Sanader osuđen je danas na jedinstvenu kaznu zatvora od deset godina za ratno profiterstvo i primanje mita i odmah po izricanju presude upućen je u zatvor. "Proglašeni ste krivim za oba krivična dela koja vam ste stavljaju na teret", rekao je čitajući presudu predsedavajući Sudskog veća Ivan Turudić. "Naneli ste veliku štetu ugledu Hrvatske u svetu", obratio se Turudić Sanaderu, koji je izricanje presude saslušao mirno, bez komentara. U sud je došao u tamnom odelu i delovao je zabrinuto. Predsedavajući sudskog veća naglasio je da se danas izrečenom presudom "šalje poruka državnim funkcionerima da rade u opštem interesu, a ne za sopstvenu korist". U procesu u Županijskom sudu u Zagrebu Sanader je osuđen na tri i po godine zatvora za slučaj Hipo banke i sedam i po godina za slučaj MOL-Ina, a državi treba da vrati pet miliona evra. Sud je naložio Sanaderu da vrati protivpravno stečenu imovinsku korist od 3,6 miliona kuna (oko 480.000 evra) od Hipo banke, ako presuda postane pravosnažna. Državno tužilaštvo Hrvatske tereti Sanadera za ratno profiterstvo, odnosno uzimanje oko 480.000 evra provizije za kredit koji je Hrvatska dobila od Hipo banke dok je bio zamenik ministra spoljnih poslova sredinom 1990-ih. U objedinjenom postupku Sanaderu se sudilo i za navodno uzimanje 10 miliona evra mita od direktora MOL-a za prepuštanje toj mađarskoj naftnoj kompaniji upravljačkih prava u Ini, iz koje je pritom trebalo da bude izdvojeno nerentabilino plinsko poslovanje. Sud je utvrdio da je Sanaderovih bilo pet miliona evra od te sume. Taj novac isplaćen mu je na račun krunskog svedoka Roberta Ježića, koji je to potvrdio na sudu i čija firma sada mora da ga vrati. "Nedvosmisleno je utvrđeno da ste primili mito od MOL-a. Krivično delo je plod vašeg prethodnog dogovora s predsednikom uprave te kompanije Zoltanom Hernadijem", rekao je sudija Turudić Sanaderu. Otežavajuća okolnost za Sanadera bila je ta što je krivična dela pocinio kao zamenik ministra spoljnih posliva i premijer. "Osuđeni ste prvostepeno da ste koristili vaš premijerski položaj i nesporni autoriter da nametnete stavove o MOL-u u vladi i u HDZ-u", rekao je Turudić. S obzirom na visinu kazne koja je viša od pet godina zatvora, Sanader je odmah upućen u zatvor Remetinec. Tužilaštvo je u završnoj reči prošle sedmice tražilo maksimalnu kaznu od 15 godina zatvora, dok je odbrana tražila oslobađaje. Nekada najmoćniji političar u Hrvatskoj je i jedina osoba kojoj se sudi za ratno profiterstvo. Bivši premijer se u još nekoliko slučajeva tereti za korupciju, a u toku je suđenje na sudu u Zagrebu i u slučaju Fimi-medija, u kojem mu se sudi za izvlačenje novca i punjenje crnog fonda Hrvatske demokratske zajednice, na čijem je čelu bio, novcem državnih institucija i preduzeća.

Nova vlada CG verovatno početkom decembra

Nova crnogorska vlada mogla bi biti formirana u prvoj polovini decembra, a prema zakonu krajnji rok je 10. februar 2013. godine. Prema najavama, sednica Skupštine Crne Gore, na kojoj bi se raspravljalo o programu i personalnom sastavu Vlade, trebalo bi da počne 4. decembra. Za mandatara za sastav nove vlade predložen je bivši premijer Milo Đukanović. Detalji o tome šta će sadržati program Vlade, a pogotovu ko će u nju ući za sada nisu poznati, mada se međi bave špekulacijama u vezi sa nekim imenima. Sadašnji premijer Igor Lukšić bi, prema nagađanjima medija, mogao biti novi šef crnogorske diplomatije, a kao novi ministar unutrašnjih poslova se pominje funkcioner Demokratske partije socijalista (DPS) Mevludin Nuhodžić. On bi, prema najavama, zamenio sadašnjeg ministra Ivana Brajovića, koga su neki mediji pominjali kao novog ministra odbrane Crne Gore. To je, međutim, malo verovatno, jer je sadašnji ministar odbrane Milica Pejanović Đurišić na toj funkciji tek od februara ove godine. Predsednik Skupštine Crne Gore i lider Socijaldemokratske partije (SDP) Ranko Krivokapić nedavno je rekao da je manji problem personalni sastav nove Vlade od njenih programskih zadataka. Socijaldemokratska partija, kao stari-novi koalicioni partner DPS, posebno insistira na pitanjima razvoja i statusa energetike u Crnoj Gori. Novu Vladu Crne Gore sastaviće DPS, SDP, Liberalna partija (LP), Bošnjačka stranka (BS), Hrvatska građanska inicijativa (HGI) i dve stranke koje predstavljaju etničke Albance. Sve te partije će zajedno imati 45 poslanika, četiri više nego što je neophodno za samostalno formiranje vlade. DPS i BS su ranije formalizovale dogovor o formiranju nove Vlade Crne Gore, ali, prema navodima nekih medija, partneri u Vladi će morati i dalje da traže kompromisna rešenja u vezi sa nekim političkim pitanjima. Mada ranije nije pominjano, poslednjih dana, mediji navode da BS ostaje pri stavu da treba promeniti državne simbole, grb i državnu zastavu Crne Gore. Njima, kako se navodi, smeta krst na državnom grbu Crne Gore, iako nije posebno istaknut, već se nalazi na šaru (Zemljinoj lopti), koji orao drži u kandži. Đukanović će svakako pored glavnih problema koji se tiču ekonomije, morati i dalje da se bavi pitanjima identiteta, tim pre jer neke druge političkle stranke traže i izmenu državne himne Crne Gore, kao i uvođenje, pored državne, i takozvane narodne zastave. U isto vreme, u javnosti se špekuliše da li će Đukanović na funkciji premiejra ostati ceo mandat. Mada se i ranije povlačio sa državnih funkcija pa se vraćao, sada preovlađuje ocena da bi Đukanovićevo ponovno povlačenje, pre isteka punog mandata, bilo politički vrlo nezobiljno. Jer, kako se objašnjava, Đukanović se sada nije vratio u premijersku fotelju da bi "odradio" još jedan manadat, već sa jasno utvrđenim ciljem - da nešto krupno napravi, a to se tiče pre svega poboljšanja ekonomske situacije u Crnoj Gori, ali i njenog ulaska u NATO. Jedino bi u tom slučaju, ocenjuju pojedini analitičari, Đukanovićev ponovni povratak na državnu funkciju imao smisla. Ilija Despotović, Podgorica

Prisustvo OHR u BiH obeshrabruje strane investitore

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je juče u Frankfurtu da je zadržavanje Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u BiH obeshrabrujuće za strane investiture jer po automatizmu šalje poruku o nestabilnosti u zemlji. Učestvujući u radu panela "Konferencijskog dana Sberbanke", koji se održava u sklopu 15. Evropske sedmice finansija u Frankfurtu, Dodik je rekao da je ekonomija BiH vezana za EU, a konvertibilna marka za evro i da se posledice krize u evrozoni snažno odražavaju na lokalne prilike. Kako je saopšteno iz Dodikovog kabineta, on je istakao da je u interesu Republike Srpske stabilizacija prilika u EU, ali da na poslovni sektor i građane u RS "zbunjujuće i obeshrabrujuće deluje to što iz EU ne dolaze jasne poruke na koji način će Evropa izaći iz sadašnjih problema". Dalje se navodi da je Dodik upoznao sagovornike o stanju u bankarskom sektoru u Republici Srpskoj i mogućnostima ulaganja u različite oblasti, posebno u energetiku. On je poručio da Republika Srpska, iako mala ekonomija, ima osiguran investicioni ciklus od oko 2,5 milijardi evra, prvenstveno u energetici i saobraćajnoj infrastrukturi. Predsednik RS je kazao da je taj entitet okrenut i "ostalim potencijalnim investitorima i da postoji mišljenje da treba obezbediti veće prisustvo ruskih banaka na našem prostoru, koje bi podržale privredne projekte". U radu panela "Konferencijskog dana Sberbanke", posvećenog ekonomskim izazovima s kojima se suočavaju zemlje Evrope, učestvovali su i predsednik Češke Vaclav Klaus, premijer Mađarske Viktor Orban, bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, predsednik UO Sberbanke Herman Gref, premijer Srbije Ivica Dačić i zamenik predsedavajućeg Saveta ministara BiH Zlatko Lagumdžija.

Trojica osuđena za terorizam u Zenici

Sud BiH u Sarajevu u utorak je osudio tri osobe na zatvorske kazne od osam do šest godina zbog terorizma. Prema prvostepenoj presudi, Zijad Dervišević osuđen je na osam godina zatvora, Amel Sefer na sedam, a Saša Bonić na šest godina zatvora. Dervišević je optužen da je bio podstrekač, a Sefer i Bonić saučesnici u napadu čija je meta bio Pero Mamić, zastupnik u Skupštini Zeničko-dobojskog kantona (ZDK) u aprilu 2011. godine. Dervišević je obećao novac Seferu da pod automobil parkiran pred zgradom vlade Zeničko-dobojskog kantona postavi eksplozivnu napravu. U trenutku aktiviranja naprave u automobilu je pored Mamića bio još jedan zastupnik HDZ-a BiH u kantonalnoj skupštini Ivo Tadić. U eksploziji nije bilo povređenih. Obrazlažući presudu, predsedavajući sudskog veća poručio je da se ovakvo ponašanje, bez obzira na posledicu, neće tolerisati, javila je Federalna televizija (FTV).

Oslobođeni glavni optuženi u slučaju Balkanski ratnik

Sudsko veće Okružnog suda u Ljubljani oslobodilo je u utorak glavne optužene u slučaju "Balkanski ratnik", u kome je 17 osoba u Sloveniji terećeno za umešanost u šverc više od dve tone kokaina iz Latinske Amerike. Među oslobođenima je i prvootpuženi, Dragan Tošić. On i njegovi saradnici uhapšeni su 25. maja 2010. godine u Ljubljani, Kranju i Kopru. Tokom akcije hapšenja pretreseno je više od 30 kuća i zaplenjena je veća količina droge, novca i oružja. Tošićeva grupa bila je zadužena za preprodaju kokaina u severnoj Italiji, a prema optužnici, bila je aktivna i u Austriji, gde se pripremala za skladištenje veće količine droge u Beču. Sud je krivima proglasio samo četvoro optuženih za neopravdanu proizvodnju i promet droge, i zločinačkog udruživanja u Italiji: Anes Selma na deset, Marko Bublič na osam, a Sandro Udrih i Dejan Zupan na po sedam godina zatvora. Ljubljanski sud je presudu izrekao pošto je odbacio dokaze iz inostranstva, pored ostalog i iz Srbije, s obrazloženjem da je policija do njih došla na nezakonit način, odnosno nezakonitim prisluškivanjem telefona i kompjutera. Tužilac Blanka Žgajner je i danas tvrdila da su dokazi dobijeni na zakonit način, i najavila žalbu Tužilaštva višem sudu. Slovenački mediji prenose da je Slovenija na akciju policije i suđenje u predmetu "Balkanski ratnik" izdvojila 1,4 miliona evra, kao i da će oslobođeni imati pravo na odštetu za svaki dan koji su proveli u pritvoru. Suđenje u Slovniji počelo je u maju prošle godine. Predmet "Balkanski ratnik" odnosi se na međunarodnu akciju za suzbijanje krijmumčarenja droge iz Latinske Amerike u Evropu, koja je u oktobru 2009. rezultirala zaplenom više od 2,5 tona kokaina u Južnoj Americi. Za organizovanje šverca tereti se Darko Šarić, srpski državljanin koji je imao prebivalište u Pljevljima u Crnoj Gori, kao i veliki broj nekretnina i preduzeća u Srbiji.