SVET	Utorak, 23. maj 2017.

Statističar, štreber i pobednik izbora u SAD

Šteta od Sendi veća nego što se očekivalo

Japan nije dovoljno zaštitio ljude posle nesreće

Zločini iz mržnje nezabeleženi u većem delu EU

Manigrem mora da plati 100 miliona dolara odštete

Postavljen deo novog betonskog oklopa oko Černobila

Dvojica mitropolita na računu imaju 5 miliona evra

Ubijena Kraljica lepote u Meksiku

Statističar, štreber i pobednik izbora u SAD

Pobednik predsedničkih izbora u SAD nije samo Barak Obama, već i statističar Nejt Silver koji je uspešno predvideo ishod glasanja u svih 50 saveznih država i otvorio vrata novom pristupu političkoj analizi. Posle izbora, Silver je postao medijska zvezda gostujući u više popularnih televizijskih emisija, dobio je i izvinjenje konzervativnog komentatora koji ga je vređao, prodaja njegove knjige je porasla za 800 odsto, a internetom su počeli da se šire šale o njegovim moćima, poput dosetki o Čaku Norisu. Njegov najveći uspeh ipak je možda to što je promenio gledanje na političke analize i predviđanja - umesto osećaja i inuticije koji su dominirali prognozama političkih komentatora, Silver je ponudio ogoljene brojeve. Tokom čitave predizborne kampanje, čak i kada su ugledne agencije poput Galupa i Rasmunsena davale nekoliko procenata prednosti republikanskom kandidatu Mitu Romniju, a ostali navodili da je razlika isuviše mala da bi se mogao predvideti rezultat, Silver je ukazivao da su šanse na strani demokrate Baraka Obame. Verovatnoća pobede Obame, prema Silveru, nije padala ispod 61,1 odsto, koliko je iznosila nedelju dana posle njegovog katastrofalnog nastupa u prvoj predsedničkoj debati, ali je od tada postojano rasla da bi na dan izbora bila 90,9 odsto. Silver je 2008. "pogodio" rezultate glasanja u 49 od 50 država i liberalni deo Amerike je na osnovu toga u njegovom blogu "Fajvtrtiejt" (fivethirtyeight.blogs.nytimes.com) tražio utehu zbog pesimističkih prognoza, dok ga je konzervativni deo javnosti optuživao za pristrasnost, ismevao i povremeno homofobno napadao jer je on gej. "Gospodar i bog algoritama", kako ga je nazvao Džon Stjuart u svojoj emisiji "Dejli šou" (The Daily Shonj), diplomirao je ekonomiju, ali se potom posvetio statističkoj analizi bejzbola, pokeru na internetu, gde je, po svojim rečima, zaradio oko 400.000 dolara, a zatim je počeo da piše o izborima. Kao i u slučaju političkih istraživanja, Silver kaže da ljudi u pokeru precenjuju vrednost novih informacija zbog čega nepromišljeno gube novac. Osnova Silverovog metoda je "bejzovska teorija verovatnoće" u kojoj je naglasak na uslovnoj verovatnoći - šanse za neki ishod treba uvek uslovljavati novim podacima, vodeći računa koliko su oni izgledni. U SAD se uoči izbora svakodnevno objavljuju desetine anketa čije je rezultate Silver redovno analizirao i na osnovu njih davao svoje procene verovatnoće konačnog ishoda. Međutim, nisu sve ankete podjednako pouzdane. Za neke postoji istorija pristrasnosti u korist neke od partija, dok su neke metodološki slabe zato što se zasnivaju na malom uzorku, ili, što je Silver mnogim zamerao, ne koriste brojeve mobilnih telefona. Njegovo objašnjenje je da mladi većinom nemaju fiksne telefone i da je zbog toga neophodno zvati i mobilne brojeve, pošto mladi većinom podržavaju demokratskog kandidata. Svaki novi rezultat ankete Silver je uzimao u obzir, ali nije svakom istraživanju pridavao isti značaj. Ukupan rezultat je da je uspešno predvideo da će Obama pobediti i u Virdžiniji i na Floridi, na šta je malo ko računao. Silver kaže da mu je poker bio najbolja vežba za to kako procenjivati nove informacije i šta može biti značajna informacija, a šta ne. "Naši osnovni instinkti nisu veoma dobri. Težimo precenjivanju novih informacija", rekao je. Zaradu od pokera je uložio u bejzbol, gde u poslednjih 15-tak godina postoji trend pridavanja posebnog značaja statistici. Kao i u većini sportova, i u bejzbolu su igrači angažovani na osnovu mišljenja iskusnih "skauta" za koje se verovalo da imaju skoro nepogrešive instinkte. Menadžer tima "Ouklend atletiks" Bili Bejn odbacio je tu tradiciju i angažovao igrače na osnovu statistike o njima, bez obzira na fizički izgled ili godine čime je, s jednim od najmanjih budžeta, uspeo da parira najbogatijim klubovima što je opisano u knjizi "Moneyball" i u istoimenom filmu s Bredom Pitom. Kao i u bejzbolu, prema Silveru, i u politici se precenjuje značaj utisaka pošto su zasnovani na nizu predrasuda. Statistički podaci su, s druge strane, neumoljivi i ako se dobro analiziraju, mogu biti uspešan vodič. "Brojevi nisu savršeni, ali po meni, to su brojevi sa svom svojom nesavršenošću, naspram očite gluposti. Neki govore: 'Ne možeš brojevima kvantifikovati osećanja ljudi'. Ali, šta je alternativa? Da sedim na koktelu u Vašingtonu govoreći da znam kako će ljudi u Ohaju glasati bolje nego što pravi ljudi u Ohaju odgovaraju u anketama? To je neverovato drsko", rekao je Silver. Silver je za britanski "Gardijan" rekao da se oduvek osećao kao autsajder pošto je gej i poreklom iz agnostičke porodice, ali da mu je to omogućilo da se navikne da misli drugačije od većine drugih. Na pitanje zbog čega se više osećao neprilagođenim - zato što je gej ili što je štreber, Silver je odgovorio: "Verovatno zbog stvari s brojevima, budući da me je to držalo od kada sam imao šest godina". Silver je uoči izbora objavio knjigu "Signali i šumovi: Zašto je većina predviđanja neuspešna, ali neka nisu" (The Signal and the Noise: Njhy Most Predictions Fail - But Some Don't) koju je Amazaon proglasio za knjigu godine. Andrej Zarević, Vašington

Šteta od Sendi veća nego što se očekivalo

Oluja Sendi koštaće Njujork 42 milijarde dolara, više nego što se očekivalo, a ta država i grad zatražiće od federalne vlade veliku pomoć za saniranje štete, izjavio je jedan neimenovani zvaničnik iz kancelarije guvernera. U troškove zbog oluje koja je krajem oktobra pogodila istočnu američku obalu, pošto je prethodno opustošila Karibe i Bahame, uključene su 32 milijarde dolara za popravke i obnovu, ali i dodatnih devet milijardi za ublažavanje štete i preventivne mere u slučaju narednog katastrofalnog nevremena. Guverner države Njujork Edru Kuomo sastao se sa kongresnom delegacijom te američke savezne države kako bi razgovarali o novim ciframa procene štete. Očekuje se da delegacija, Kuomo i gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg nakon toga podnesu zahtev federalnoj vladi za pomoć. Blumberg je ranije objavio da je Sendi u gradu Njujorku izazvala štetu od 19 milijardi dolara, što je deo Kuomove procene od 30 milijardi dolara štete u celoj državi Njujork. Gradonačelnik Njujorka je tražio od federalnih poslanika da isplaniraju 10 milijardi dolara za nadoknadu vladinim agencijama i privatnim firmama. "Grad će se boriti da se dugoročno oporavi, sve dok federalna vlada bude obezbeđivala sredstva", rekao je Blumberg. Federalni novac za reagovanje u vanrednim situacijama i privatna osiguravajuća društva neće pokriti sve javne i privatne troškove štete koju je izazvala Sendi, u šta spadaju i oštećene ulice i zatvoreni restorani zbog poplava, dodao je Blumberg. Ovaj sastanak došao je u nezgodnom trenutku za Vašington, kada se sredstva na računu Federalne agencije za vanredne situacije osipaju sve više. Grad i država Njujork su se i pre Sendija suočavali s teškom finansijskom situacijom, odnosno deficitom koji je u oktobru premašio milijardu dolara.

Japan nije dovoljno zaštitio ljude posle nesreće

Izvestilac Ujedinjenih nacija za zdravstvena prava Anand Grover izjavio je juče da Japan nije dovoljno zaštitio zdravlje stanovništva i zaposlenih koji su bili pogođeni nuklearnom katastrofom u Fukušimi 11. marta 2011. godine. Grover je izjavio da je Vlada isuviše optimistično gledala na opasnosti od radijacije kada su se u atomskoj centrali Fukušima delimično istopili reaktori. Takođe je rekao da su zdravstveni pregledi ugroženih zaposlenih u toj centrali bili tek sporadični, i da su se mnogi stanovnici kontaminirane oblasti oko Fukušime žalili da im vlasti nisu dopustile uvid u rezultate pregleda obavljenih posle katastrofe. Topljenje reaktora bilo je posledica isključenja sistema za hlađenje usled cunamija koji je, nakon zemljotresa, poplavio atomsku centralu na severoistočnoj obali Japana. Nekoliko istražnih timova, uključujući jedan poslanički, optužilo je vladu za prikrivanje činjenica o zagađenju, odnosno za odlaganje saopštenja o tome što je dovelo do nepotrebnog izlaganja stanovništva radijaciji. Ovakvo ponašanje je takođe povećalo ionako duboko nepoverenje javnosti u vladu i nuklearnu energiju. Mada je pohvalio sadašnje preglede evakuisanih stanovnika, Anand Grover je ukazao da je obuhvaćen tek uzak segment od dva miliona ljudi iz okoline Fukušime i da se funkcionisanje tiroidne žlezde proverava samo kod dece. Po njegovim rečima, zdravstvenim pregledima bi trebalo obuhvatiti "sve zone pogođene radijacijom" duž najvećeg dela severoistočne polovine japanskog ostrva Honšu, a ne samo okolinu centrale. Do sada je pregledana samo četvrtina stanovništva oblasti Fukušima. Grover je rekao da mnogi zaposleni u centrali koji su bili angažovani na određeno vreme, nisu imali pristup zdravstvenim pregledima. "Opseg ovih pregleda je, nažalost, uzak, pošto se oslanja na ograničena iskustva Černobilske (nuklearne) katastrofe (iz 1986. godine), ignorišući epidemiološke studije koje ukazuju na pojavu raka kao i drugih bolesti u slučaju izlaganja malim dozama radijacije. Černobil nije dobar primer, jer u prve tri godine posle (katastrofe) uopšte nije bilo podataka", rekao je Grover. Zvaničnik UN je sproveo 11-dnevnu istragu u Fukušimi i drugim oblastima a izveštaj će podneti Vladi Japana.

Zločini iz mržnje nezabeleženi u većem delu EU

Većina od 27 zemalja članica Evropske unije ima nepotpune registre zločina iz mržnje, čime krše evropske konvencije o pravima čoveka, saopštila je Agencija za osnovna ljudska prava u danas objavljenom izveštaju. U okviru studije o praksi sakupljanja podataka u EU, agencija je ustanovila da je 13 zemalja dostavilo "ograničenu statistiku" o zločinima iz mržnje povezanih s rasom, religijom i polom. To znači da je zabeležen mali procenat zločina iz mržnje kao takvih, kao i da se podaci o njima sporadično objavljuju. Među tim zemljama su Španija, Portugal, Irska, Italija, Grčka, Mađarska, Bugarska i Slovenija. Agencija za osnovna ljudska prava je utvrdila da u Rumuniji uopšte ne postoji sakupljanje podataka o tom tipu zločina. S druge strane, četiri zemlje - Velika Britanija, Finska, Švedska i Holandija - imaju kompletne registre napada na pojedince zbog rase, pola, seksualne orijentacije, hendikepa ili religije, i te informacije objavljuju, navodi agencija. Registri u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji i Belgiji ocenjeni su kao dobri, ali ne i kompletni. Evropske zemlje treba da preduzmu određene korake kako bi zločine iz mržnje jasno definisale u svom zakonodavstvu, a Evropska komisija trebalo bi da usvoji nove zakone koji će primorati zemlje članice da vode preciznu statistiku o zločinima motivisanim rasizmom ili predrasudama, navela je Agencija za osnovna ljudska prava.

Manigrem mora da plati 100 miliona dolara odštete

Sud u Harisburgu, u Pensilvaniji, prihvatio je u sredu sporazum o poravnanju koju su postigli kompanija za prenos novca "Manigrem internešnel" (MoneyGram International Inc.) i tužilaštvo koje je teretilo američku kompaniju da je znala za prevare korisnika tog servisa. Prema postignutom dogovoru, "Manigrem" će morati da plati odštetu od 100 miliona dolara. Tužilaštvo je tvrdilo da su u kompaniji "Manigrem" svesno zatvarali oči pred prevarama i pranjem novca koji su obavljani preko tog servisa za plaćanje. U prevarama su učestvovali i neki od zaposlenih u kompaniji. Kada je prevara razotkrivena, kompanija "Manigrem" pristala je da sarađuje u istrazi. Kompanije je već platila 65 miliona dolara, a neki od viših menadžera smenjeni su sa tih funkcija. U "Manigremu" tvrde da će ostatak novca uplatiti do kraja godine. Žalbe zbog prevare odnose se na period od 2004. do 2009. godine. U tom periodu podneto je ukupno 64.000 primedbi korisnika u SAD i Kanadi koji su se žalili da su prevareni. Procenjeno je da je njima nanet gubitak od 128 miliona dolara. Sedište servisa za plaćanje "Manigrem" je Dalasu, ali kompanija posluje u 190 država u kojima ima 275.000 svojih lokacija.

Postavljen deo novog betonskog oklopa oko Černobila

Novi zaštitni oklop u izgradnji, kojim će se dodatno sprečiti radijacija iz uništene nuklearne elektrana Černobil u Ukrajini, dobio je deo svog istočnog luka. To je saopštila kompanija Černobil NPP, prenosi sajt Neimagazin iz Londona koji se bavi mirnodopskom upotrebom atomske energije. Kako se u saopštenju navodi, istočni luk biće visok 120 metara, a juče je njegov deo od 5.300 tona podignut na visinu od 22 metra. Černobil NPP je postavljanje strukture opisao kao "još jedno važno dostignuće" u izgradnji novog zaštitnog oklopa. Pre postavljanja luka prostor je očišćen od građevinskog šuta, iskopani su temelji, podignuti tornjevi i platforme. Izgradnju sponzoriše nekoliko zemalja, a nadzor ima Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj. Očekuje se da će novi oklop biti završen oktobra 2015. godine. Nuklearna centrala u Černobilu se krivicom osoblja pregrejala i zapalila aprila 1986. godine što je do sada najveća nuklearna nesreća. Posle eksplozije reaktora zagađena je ogromna oblast u Ukrajini i Belorusiji koje su u to vreme bile deo Sovjetskog Saveza. Stanovništvo te oblasti je raseljeno. Zagađenje je zahvatilo i mnoge krajeve Evrope i izazvalo paniku pojačanu ćutanjem sovjetskih vlasti o prirodi i razmerama mnesreće.

Dvojica mitropolita na računu imaju 5 miliona evra

Grčke poreske vlasti potvrdile su pisanje atinskih medija da dvojica grčkih arhijereja na svom računu imaju više od pet miliona evra i da nisu u stanju da objasne poreklo tog novca. Imena mitropolita nisu saopštena i pored pritiska javnosti, ali i crkvenih krugova, samo je navedeno da su iz Atike, oblasti koja okružuje glavni grad Grčke. Oni su pozvani da što pre daju objašnjenje, prenela je Verska informativna agencija (VIA). Pretpostavlja se da novac potiče od "utaje ili korupcije", jer u "normalnim okolnostima" nijedan arhijerej ne može da stekne toliki imetak. Mitropolit Glifade Pavle tražio je da se dvojica mitropolita sami identifikuju, jer je javnost "frustrirana", a neki mitropoliti su rekli da se "osećaju neprijatno" jer u javnosti i na njih pada sumnja. VIA podseća da je pre više godina jedan mitropolit raščinjen i osuđen na građanskom sudu jer je zadržao za sebe više miliona evra od prodaje nekretnina jednog manastira. Poslednjih meseci i u crkvenim krugovima govorilo se o desetak mitropolita sa ogromnim svotama na računima u zemlji ili inostranstvu. Sinod se za sada nije oglasio povodom tog slučaja.

Ubijena Kraljica lepote u Meksiku

Dvadesetogodišnja mis meksičke države Sinaloa Marija Susana Flores Games ubijena je na severu Meksika, u okršaju vojske i pripadnika jedne narko bande s kojima je putovala, saopštilo je tužilaštvo Sinaloe. Prema saopštenju tužilaštva, Flores Games je bila u jednom od vozila koje je u subotu učestvovalo u višesatnoj jurnjavi savojnim džipovima i oružanom okršaju. Njeno telo pronađeno je pored puške. Ona je izabrana za mis Sinaloa 2012. na takmičenju u februaru ove godine.