KANADA

Utorak, 23. maj 2017.

Pravi se spisak sigurnih zemalja

Prinova u Bakingemskoj palati zahteva i zakonske izmene

Deset najboljih filmova iz ovogodišnje produkcije

BLIC VESTI

Koncert podsećanja na Indekse

Gradonačelnik Ford, do daljeg, ostaje prvi čovek Toronta

Kazna za parking prekršaj izvesna u rejonu policajca Kimanija

Pravi se spisak sigurnih zemalja

Ministar za imigraciju i državljanstvo Džejson Kenej najavio je da će 15. decembra početi da se primenjuju nova pravila za izbeglice. Najvažnija novina je da će vlada napraviti spisak zemalja iz kojih će podnosioci zahteva za dobijanje izbegličkog statusa prolaziti detaljniju kontrolu, a konačnu reč pri određivanju spiska imaće ministar Kenej. To će biti zemlje iz kojih i inače veliki broj lica pokušava da se useli, a one se po kriterijumima ne svrstavaju u rizične. Prijave tih lica biće razmatrane u roku od 30-45 dana i, ukoliko budu odbijena, biće udaljena iz Kanade do roka od godinu dana i neće imati pravo žalbe. Njima će biti zabranjeno da rade u Kanadi, neće imati pokrivene troškove zdravstvene zaštite, čak ni u hitnim slučajevima, sem ukoliko nije proteklo više od šest meseci od podnošenja zahteva, a rešenje još uvek nije doneto. Trenutno je Mađarska na vrhu liste po broju izbeglica, a po kriterijumima ministarstva ta zemlja spada u sigurne i sposobne da štite svoje građane, jednako kao i Češka i Meksiko. Ministar Kenej je uveren da će ove mere učiniti da se umnogome smanji priliv neosnovanih zahteva a, ujedno, da će biti više mogućnosti za pomoć onim izbeglicama kojima je zaista potrebna zaštita. Za ostale zahteve određen je dvomesečni rok za proveru, s tim da će im, ukoliko budu odbijeni, biti omogućeno da se žale novoosnovanom odseku. Svi podnosioci zahteva imaće i dalje pravo da se žale Federalnom sudu, ali to više neće automatski stopirati proces deportacije. Iako smatraju da je sistem trebalo promeniti, zastupnici prava izbeglica kažu da pojedini amandmani podrivaju kanadsku humanitarnu tradiciju. Oni ističu da su dati previše kratki rokovi za podnošenje materijala i dobijanje pravog saveta za dokazivanje slučaja. Zamerka je i što je ministru dato pravo da od Saveta za imigraciju i izbeglice zatraži da odredi da li je osobi i dalje potrebna zaštita, u slučaju da se situacija u njegovoj zemlji promenila u godinama posle dolaska u Kanadu. Dženet Denč, iz Saveta za izbeglice, naglašava da se u mnogim zemljama, koje deluju mirno i sigurno, manjinske grupe suočavaju sa ozbiljnim problemima progona, diskriminacije i nasilja, često i uz učešće državnih zvaničnika. Prošle godine je od 34.257 lica koja su zatražila azil u Kanadi, odbijena skoro jedna polovina, a pozitivan odgovor dobilo je skoro dve petine njih. Deset odsto zahteva je povučeno, a pet odsto je nestalo ili odustalo. Ministar Kenej je izjavio i da federalna vlada nije spremna da provincijama prepusti kontrolu nad imigracijom, uprkos pritiscima premijera provincija da dobiju istu samostalnost u odlučivanju o broju i raspoređivanju imigranata, kao što je ima Kvebek. Kenej naglašava da je veoma važno da vlada zadrži važnu ulogu u selekciji novih stanovnika, zato što ljudi dolaze iz čitavog sveta da bi postali Kanađani, a ne primarno da bili stanovnici Alberte ili Nove Skotije.

Prinova u Bakingemskoj palati zahteva i zakonske izmene

Britanski prinčevski par, princ Vilijem i njegova supruga Kejt, vojvotkinja od Kembridža, očekuje prinovu, saopštila je Bakingemska palata u ponedeljak, izražavajući radost svih članova kraljevske porodice. Odmah po zvaničnom objavljivanju vesti o bebi, premijer Stiven Harper je, preko Tvitera, u ime svoje supruge i svoje lično, čestitao prinčevskom paru na divnim vestima. Generalni guverner Dejvid Džonston je, u zvaničnom saopštenju, povodom divnih vesti u ime svih Kanađana uputio čestitke kraljevskoj porodici i budućim roditeljima, istakavši da je to samo još jedna prilika da im iskažemo divljenje. Bez obzira da li će biti dečak ili devojčica, beba će biti treći po redu pretendent na presto u nizu, posle dede, princa Čarlsa, i oca, princa Vilijema. Ministar inostranih poslova Džon Berd je, u ime vlade, u ponedeljak, pred vreme za pitanja u Parlamentu, uputio čestitke i najbolje želje u ime vlade. Novosti o prinovi u kraljevskoj porodici daju novi rok Kanadi i drugim zemljama Komonvelta da u svoje zakonske akte unesu da prvorođena ćerka ima pravo na presto, čak i u slučaju da ima mlađeg brata. Endru Mekdugal, direktor službe za komunikacije u kabinetu premijera Stivena Harpera, potvrdio je da zakon treba da uđe u parlamentarnu proceduru gde će, po njegovom uverenju, biti brzo usvojen, ali tek pošto sličan zakon donese Velika Britanija. Konsultacije u okviru Komonvelta su neophodne, ukoliko petnaest zemalja članica i dalje žele da imaju istog monarha. Poslednji put su izmene u pravo na sukcesiju na prestolu unete još davne 1936. godine, kada je kralj Edvard VIII abdicirao kako bi se oženio razvedenom Valis Simpson. U skladu sa kanadskim Ustavom iz 1982. godine, možda će biti potrebno da provincije daju pristanak na izmene. Zanimljivo je da su u Velikoj Britaniji uveliko u toku klađenja na najrazličitije stvari koje mogu imati veze sa budućom prinovom. Deo te atmosfere oseća se i u Kanadi gde su, recimo, čitaoci Toronto stara u najvećem broju predlagali ime Dijana, ukoliko se rodi ćerka, odnosno Filip ili Henri, ukoliko bude dečak.

Deset najboljih filmova iz ovogodišnje produkcije

U utorak je na gala svečanosti u Torontu objavljen Top 10, spisak najboljih filmova napravljenih u Kanadi tokom ove godine. U izboru su učestvovali novinari, filmski stvaraoci i predstavnici filmske industrije iz čitave zemlje. Kameron Bejli, umetnički direktor Međunarodnog filmskog festivala u Torontu, koji je i organizator čitavog događaja, ističe da je ovogodišnja produkcija zaista impresivna. Kako je naglašeno, filmovi ovogodišnje produkcije žanrovski su veoma raznoliki, i kreću se od romantičnih, preko duboko ličnih dokumentarnih, pa do drama. Rediteljska imena garantuju da se radi o vrhunskim ostvarenjima. Među njima treba pomenuti, pre svih, Kim Ngujen, čiji je film Rebelle, drama o detetu vojniku u Kongu, kanadski kandidat za Oskara. Pored ovog filma, tu su još i Cosmopolis, Dejvida Kronenberga, The End of Time, Pitera Metlera, Goon, Majkla Dousa, Laurence Anyways, Ksavijera Dolana, Midnight’s Children, Dipa Mehte, My Awkward Sexual Adventure, Ssona Geritija, Still, Majkla Mekgauana, Stiries We Tell, Sare Poli i The World Before Her, Nisse Pahuxa. Sem ovog, napravljen je i izbor najboljih deset kratkih filmova. Filmovi iz ovogodišnjeg izbora Top 10 biće prikazani u Vankuveru, Edmontonu i Montrealu. Izbor za najboljih deset filmova nacionalne filmske produkcije organizuje se od 2001. godine i izdvaja filmska dela kanadskih državljana, građana ili osoba koje već dugo stvaraju na ovim prostorima.

BLIC VESTI

OTAVA – Izraelski premijer Bendžamin Netanjahu pozvao je premijera Stivena Harpera i lično mu se zahvalio što je Kanada u Ujedinjenim nacijama glasala protiv podizanja statusa Palestine sa entiteta, na državu nečlanicu posmatrača. Pri glasanju, predstavnici 138 zemalja su glasali za, 15 je bilo protiv i 41 uzdržana. OTAVA – Ministar inostranih poslova Džon Berd privremeno je povukao kanadske diplomatske predstavnike iz Izraela, Zapadne obale i misije Ujedinjenih nacija u Njujorku i Ženevi, jer želi da čuje njihovo mišljenje o implikacijama odluke priznavanja statusa Palestine kao zemlje nečlanice posmatrača na Generalnoj skupštini. Istakavši u saopštenju da je Kanada duboko razočarana, ali ne i iznenađena rezultatom glasanja, ministar Berd je ponovio stav kanadske vlade da su pregovori, a ne unilateralni potezi, način za ostvarivanje pravednog i trajnog mira. Najavio je, takođe, da će Kanada preispitati svoje odnose sa palestinskim vlastima. OTAVA – Nacionalna Banka zadržala je refentnu kamatnu stopu na istom nivou na kome je već dve godine, odnosno na jedan odsto, zbog toga što privreda još uvek ne beleži dovoljno veliki rast, niti pak slabljenje da bi se stopa izmenila. Ovo je najduži period bez promene kamatne stope još od pedesetih godina prošlog veka. HALIFAKS – Ponovo je oživela stotinu godina stara ideja o spajanju tri primorske provincije, Nju Brunsvika, Ostrva princa Edvarda i Nove Skotije, uprkos nedovoljnoj političkoj volji u svim nivoima vlasti. Ideju zdušno podržavaju tri senatora iz ovih provincija, Džon Valas, Majk Dafi i Stiven Grin, ali premijeri smatraju da ove teritorijalne jedinice već sarađuju. Stručnjaci smatraju da bi promocija ekonomskog razvoja regiona mogla biti mnogo efikasnija pošto bi se eliminisala konkurencija za nova radna mesta. KVEBEK – Poslanici kvebečkog Parlamenta odbacili su predlog vladajuće Parti Kvebekva da kanadska zastava ne bude u zgradi zakonodavnog tela. To je prekretnica u provincijskoj politici, pošto nikada do sada nacionalna zastava nije bila istaknuta kada je prosuverenistička PK bila na vlasti. EDMONTON – Predsedavajući albertanskog Parlamenta Džin Zvozdeski objavio je da premijerka Alison Redford nije obmanula poslanike u zakonodavnom telu, pri davanju odgovora na pitanja opozicije o svojoj ulozi pri izboru tima koji će voditi spor sa duvanskom industrijom. Ona je tada rekla da više nije bila ministarka pravde u vreme kada je doneta odluka o firmama koje će zastupati vladu. U jednoj od tih firmi je angažovan i njen bivši suprug, što je bila činjenica zbog koje se javila sumnja da je došlo do sukoba interesa. JELOUNAJF – Proteklog vikenda je u Severapadnim teritorijama pušten u saobraćaj most preko reke Mekenzi, koji spaja naselja iz regiona Nort Slejv, uključujući i glavni grad Jelounajf sa ostatkom zemlje. TORONTO – Kolegijum lekara i hirurga Ontarija objavio je da će javnosti biti saopštena imena privatnih klinika koje nisu zadovoljile inspekcijsku kontrolu. Oni ističu da su prepoznali potrebu za većom transparentnošću i izrazili su rešenost da građanima na svom veb-sajtu predoče rezultate provere stanja, što je prethodno izjavila i ministarka za zdravlje Deb Metjuz. Nedavni izveštaj pokazuje da je u devet privatnih klinika stanje nezadovoljavajuće, dok su 64 prošle kontrolu, ali je potrebno da isprave određene nedostatke. Ipak, najveći broj, odnosno 178 klinika, ispunjava sve neophodne uslove za kvalitetan rad. TORONTO – Legendarni Leonard Koen, 78, održao je dva koncerta u rasprodatoj hali Centra Er Kanada i svojom pesmom učinio da omađijana publika, u potpunoj tišini prepunoj poštovanja, uživa u njegovim stihovima i notama. TORONTO – Džastin Biber je u okviru svoje planetarne turneje za promociju svog drugog albuma Believe, održao prošle subote koncert pred prepunim torontskim centrom Rodžers i oduševio svoje obožavaoce. TORONTO – Ova godina bila je izrazito slaba za rod grožđa u čitavoj Evropi, a u Ontariju je rodilo dobro i kvalitetno, pa ovdašnji proizvođači vina veruju da će to biti dodatni razlog da se još više Kanađana okrene domaćim vinima. TORONTO – Sindrom belog nosa, gljivično oboljenje koje je fatalno za slepe miševe, postalo je toliko rašireno da bi poljoprivrednike i privrede Kanade i SAD-a moglo koštati na milijarde dolara. Slepi miševi, koji uništavaju insekte i od neprocenjive su važnosti kao svojevrstan i besplatan pesticid, ozbiljno su ugroženi i procenjuje se da ih je uginulo već oko 5,5 miliona. Tri vrste slepih miševa svrstane su među ugrožene, jer je njihov broj samo u poslednje dve godine opao za 90 odsto. OTAVA – Kanada je svrstana u deset najmanje korumpiranih, od ukupno 174 ocenjivane države u svetu, po Indeksu percepcije korumpiranosti organizacije Transparensi internešenel. Prvo mesto dele Danska, Finska i Novi Zeland, a ispred Kanade i Holandije koje dele deveto mesto, su još i Švedska, Singapur, Švajcarska, Australija i Norveška. Poslednja tri mesta na listi zauzimaju Avganistan, Severna Koreja i Somalija. MONTREAL – Kanadski astronaut Kris Hadfeld, 53, provešće do šest meseci u međunarodnoj svemirskoj stanici. Sa sobom ne može da nosi puno ličnih stvari, pa je za tu priliku spakovao svoju burmu i sat svoje ćerke, kako bi ga podsećali na njegove najmilije. Hadfeld, koji će tokom ovog leta jedno vreme biti komandant broda, kaže da je tokom svog prvog boravka u kosmosu uz njega bio sat njegovog prvog sina, a drugi put je nosio sat drugog sina. TORONTO – Torontski Fakultet umetnosti je posle dvadeset godina postojanja bankrotirao i morao da se iseli iz svojih prostorija do 1. decembra. Lisa Duher, koja je mesec dana bila predsednik Saveta, priznaje da joj je najteža odluka bila da to prizna da je do toga moralo doći. Ona objašnjava da su fondovi umanjeni zbog slabijeg interesovanja za upis na fakultet. ŠERBRUK, KVEBEK – Klod Leturmo, koji je po trgovačkim centrima stavljao prljave špriceve u odeću, osuđen je na četiri godine zatvora. DRAMONDVIL, KVEBEK – U porodičnoj drami u nedelju u Dramondvilu stradalo je troje male dece, dvogodišnja Loreli, petogodišnja Ane i četvorogodišnji Loik. Policija nije precizirala kako je došlo do tragedije. Njihova majka Sonja Blanšet, kojoj je bilo dozvoljeno da bude sa njima jednom u petnaest dana, okrivljena je za prvostepeno ubistvo, koje se dogodilo dok su deca bila u njenoj kući. Roditelji dece su bili razvedeni, a beživotna tela dece pronašla je baka sa majčine strane. Tek treba da se ustanovi da li je majka bila uračunljiva kada je počinila ubistvo i da li će krivično odgovarati. MISISAGA – Zbog kolegijalnosti prema jednoj radnici i saosećanja sa njenim zdravstvenim problemom, do 21. decembra iz svih prostorija kampusa Krikbenk kompanije Bel Kanada u Misisagi, treba da se uklone sve biljke, a posebno božićna zvezda, na koju je toliko alergična da može da ugrozi i njen život. TORONTO – Džon Letnik, vlasnik nekada veoma popularnog broda restorana Kapetan Džon, koga je pre nekoliko decenija dopremio čak iz Jugoslavije, kaže da je spreman da ode sa svojim brodom. Još uvek ni grad, ni potencijalni kupci nisu pokazali dovoljno interesovanja da ulože novac za potreban za vraćanje nagomilanih dugova i dostojanstveno povlačenje ili spasavanje oronulog broda, usidrenog u gradskoj luci.

Koncert podsećanja na Indekse

Više od dvadesetak muzičara sa prostora bivše Jugoslavije okupilo se u Torontu proteklog vikenda na koncertu sećanja i poštovanja prema čuvenoj sarajevskoj grupi Indeksi. Ovo je bila divna prilika da se okupe ljudi svih jugoslovenskih nacionalnosti, što je u svojoj izjavi CBC njuzu i istakao organizator koncerta Eni Odobašić. On je rekao da je želja bila da svi iz bivših republika budu na jednom mestu, da dele isto osećanje i da to bude vidljivo i na bini. Veliki broj članova sarajevskih Indeksa više nije među živima, ali njihova muzika i dalje je prisutna u srcima mnogih koji su bili mladi sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kao i među onima koji tada nisu bili ni rođeni.

Gradonačelnik Ford, do daljeg, ostaje prvi čovek Toronta

Gradonačelnik Toronta Rob Ford može da ostane na funkciji makar do sredine januara, odnosno do trenutka dok ne bude doneta odluka po njegovoj žalbi, odlučila je sudija ontarijskog Vrhovnog suda Gledis Pardu. U svom rešenju, ona je istakla da je očigledno da, povodom žalbe, treba raspraviti neka ozbiljna pitanja. Gradonačelnik Ford nije krio svoje zadovoljstvo zbog odluke i odmah je najavio da nastavlja svoje aktivnosti, kako bi vodio grad onako kako žele građani koji su ga izabrali. Pre toga, sudija Čarls Heklend saglasio se da ukine deo svoje odluke i odobri gradonačelniku Robu Fordu da se kandiduje na ponovnim izborima, ukoliko mu ne bude prihvaćena žalba na presudu o sukobu interesa. Takođe, pokrenuta je kampanja da Ford ostane na svojoj funkciji, naslovljena Poštujmo demokratiju. Na Jutjubu se pojavio spot u kome se, između ostalog, insistira da je Ford izbačen zbog politički motivisane tehničke primedbe o načinu na koji je prikupljao sredstva za decu koja nemaju mogućnosti za bavljenje sportom. Međutim, kritičari Fordovog rada, poput većnika Adama Vona, i dalje iznose veoma oštre zamerke i insistiraju da on ne radi na način koji odražava potrebe grada. Inače, dešavanja oko gradonačelnika Forda izazivaju veliku pažnju medija u čitavom svetu.

Kazna za parking prekršaj izvesna u rejonu policajca Kimanija

Ukoliko ne žele da plate kaznu, vozači u Torontu trebalo bi posebno da pripaze da li poštuju propise o parkiranju u severozapadnom delu centralne gradske zone, naročito oko kafeterija, bakalnica i restorana u vreme jutarnje kafe, pauze za ručak ili na završetku radnog vremena. Objašnjenje je veoma jednostavno – to je rejon koji pokriva Zulfikar Kimani, policajac koji je u poslednjih pet godina napisao ubedljivo najviše kazni za parkiranje. Od januara 2008. godine do avgusta ove godine, Kimani je napisao prosečno 59 kazni dnevo, ili ukupno preko 97 hiljada, što u novcu iznosi nešto manje od četiri miliona dolara. Za ovako predan rad, Kimani je i nagrađen, pa je jedan od svega dva policajca koji su prošle godine zaradili preko sto hiljada dolara.