REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Milo i DPS među rekorderima po dužini vladavine

Sve češće prijave policiji zbog seksa na javnim mestima

Crna Gora nazadovala po indeksu korupcije na listi TI

Korupcija i dalje prepreka stabilnosti BiH

Antivladini protesti u Kopru i Kranju

Neisplaćivanje plata postaće krivično delo u RS

Slovenija izabrala novog predsednika

Milo i DPS među rekorderima po dužini vladavine

Lider crnogorske Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović koji je po šesti put dobio priliku da sastavlja vladu, među aktuelnim šefovima država i vlada u Evropi jedan je od rekordera po broju godina na vlasti. Đukanović je praktično na vlasti od 1991, uz dve pauze od po manje od dve godine, kada se povlačio sa državnih funkcija ali je i dalje ostajao na čelu vladajuće stranke. Od 1991, kada je prvi put izabran za premijera i postao najmlađi predsednik vlade u Evropi, ukupno je pet puta sastavljao vladu, jednom je vođenje vlade preuzeo na pola mandata, a jednom je biran i za predsednika države. S dugovečnošću Đukanovićevog DPS-a koji je na oktobarskim izborima ostao bez apsolutne većine ali je uspeo da formira vladu, u Evropi se mogu porediti jedino luksemburški demohrišćani. Konzervativna Hrišćansko socijalna narodna partija je od Drugog svetskog rata dala sve premijere Luksemburga osim od 1974. do 1979. godine. Ta stranka je od 1990. promenila četiri šefa partije, ali je Žan-Klod Junker, posle vođenja partije od 1990. do 1995. preuzeo mesto šefa vlade na kojem je i danas, kao jedini je evropski premijer sa 17 godina neprekidnog staža. Kada je reč o svetskim liderima, ne računajući kraljice, kraljeve i sultane, na vrhu liste onih koji su najduže na vlasti nalazi se kamerunski predsednik Pol Bija koji vodi tu afričku državu više od 37 godina. Više od 30 godina na vlasti su i aktuelni lideri Irana, Ekvatorijalne Gvineje, Angole, Zimbavea, a više od dve decenije Kambodže, Ugande, Burkine Faso, Kazahstana, Uzbekistana, Sudana i Čada. Beloruski predsednik Aleksadnar Lukašenko na vlasti je od 1994. godine s tim da su ga podržavale nominalno različite stranke. Ako bi se računali i oni koji više nisu na vlasti spisak dugovečnih vladara bio bi mnogo duži, a apsolutni rekorder bio bi kubanski lider Fidel Kastro sa više od pola veka na vlasti.

Sve češće prijave policiji zbog seksa na javnim mestima

Zakoni o narušavanju javnog reda i mira u BiH ne definišu precizno prekršaje koji se tiču seksa na javnom mestu, a policija sve češće prima prijave na takvo ponašanje. Kako piše sarajevski Dnevni avaz, u BiH u sklopu entitetskih zakona, seks na javnom mestu se svrstava u prekršaje pod članovima "bezobzirno ponašanje ili pokazivanje polnog organa". Ovakvi prekršaji su kažnjivi novčano iznosom do 600 konvertibilnih maraka (oko 330 evra). U Opštinskom sudu Sarajevo kažu da osoba može biti kažnjena ako na javnom mestu narušava mir i red drskim ponašanjem, grubim vređanjem druge osobe ili drugim bezobraznim ponašanjem ugrožava sigurnost ljudi ili izaziva osećaje fizičke ugroženosti, uznemirenosti ili negodovanja ljudi. "Prema Zakonu o javnom redu i miru, takvi parovi mogu biti optuženi za nepristojno, drsko ponašanje, za šta mogu dobiti novčanu kaznu od 200 do 600 maraka. Zakon o prekršajima protiv javnog reda i mira ne koristi izraz 'ljubavni par' već 'fizičko lice' kao počinilac prekršaja", naveli su u sarajevskom sudu. Portparolka MUP-a Republike Srpske Mirna Šoja rekla je da u Zakonu o prekršajima iz oblasti narušavanja javnog reda i mira u tom entitetu ne postoji član koji se odnosi na sankcionisanje seksa na javnom mestu, ali se u slučaju prijave ovakvog slučaja to može tretirati kao izlaganje polnog organa pogledu drugih lica na javnom mestu. Šoja je istakla da je bilo slučajeva takvih prekršaja u Banjoj Luci. Nedavno su na internet portalima u BiH objavljenje fotografije ljubavnih parova koji su vodili ljubav na javnim mestima u Mostaru i Sarajevu. Sarajevski dnevnik dodaje da policija sve češće prima dojave građana o parovima koji se ne libe upražnjavati seks čak i u naseljenim delovima grada, a to čine i u blizini trolejbuske stanice, u šumarcima, parkovima, na izletištima. U Srbiji ljubavni parovi mogu biti osuđeni po dva osnova. Prvi je nepristojno, drsko ponašanje, za šta mogu dobiti do 20.000 dinara (oko 170 evra) ili 30 dana zatvora. Drugi je da onaj ko remeti javni red i mir može biti kažnjen do 20.000 dinara ili sa 20 dana zatvora. Dnevni avaz navodi da seks na javnim mestima najčešće upražnjavaju preljubnici koji su u braku, a koji nemaju mogućnost da plate hotelsku sobu. Njih policija najčešće privodi nakon seksa u automobilu. Nedavno je hrvatska vlada predložila da se u zakon o prekršajima uvedu kazne za polni odnos na javnom mestu i to do 5.000 kuna (oko 650 evra). Merima Spahić, Sarajevo

Crna Gora nazadovala po indeksu korupcije na listi TI

Crna Gora je prema indeksu percepcije korupcije međunarodne organizacije Transparensi internešenel (TI) pogoršala svoju poziciju za devet mesta u odnosu na prošlu godinu. Crna Gora je sa 66. pala na 75. mesto od 176 rangirane države i teritorije i poziciju deli sa Bugarskom, Liberijom i Tunisom. "Sam indeks percepcije korupcije za Crnu Goru je neznatno bolji nego prošle godine, ali samo na nivou statističke greške, pa smo zbog znatno većeg napretka u drugim zemljama, nazadovali i u odnosu na region", ukazuju u MANS-u, partnerskoj organizaciji Transparensija. Navodi se i da su sve zemlje regiona, osim Crne Gore, Albanije i Srbije bolje rangirane nego prošle godine. Hrvatska, Makedonija i Bosna i Hercegovina bolje su rangirane od Crne Gore, dok su Srbija, Albanija i Kosovo u goroj poziciji. Crna Gora je na 75. mestu, tri mesta iza BiH, šest iza Makedonije i 13 mesta iza Hrvatske. Od bivših republika SFRJ najbolje je rangirana Slovenija koja se nalazi na 37. mestu. U MANS-u smatraju da najnoviji podaci "potvrđuju da se za borbu protiv korupcije koristi samo retorika, dok u praksi nema političke volje da se obezbede konkretni rezultati, što može ozbiljno ugroziti proces evropskih integracija, ali i opstanak privrede, jer strani investitori koji poštuju zakone nisu spremni da ulažu u zemlje u kojima je korupcija pravilo, a ne izuzetak". Prema novoj metodologiji, zemlje se ocenjuju od nula do 100. Zemlje ocenjene sa 100 veoma su "čiste" po pitanju percepcije korupcije dok su one sa ocenom nula veoma korumpirane. Ove godine na prvom mestu sa ocenom 90 nalaze se Danska, Finska i Novi Zeland, dok je na drugom mestu Švedska sa 88 bodova. Najslabije su rangirani Avganistan, Severna Koreja i Somalija sa osam bodova dok je pretposlednje mesto zauzeo Sudan sa 13 od maksimalnih 100 bodova. Indeks se pravi na osnovu 13 različitih istraživanja i studija, koje ispituju mišljenja stručnjaka, predstavnika institucija i poslovnih ljudi. Meri se stepen u kojem se opaža korumpiranost javnih službenika i državnih funkcionera. Ispituje se percepcija, odnosno opažanje a ne činjenice, to jest broj osuda za korupciju ili broj tekstova u medijima. U 2012. godini rangirano je ukupno 176 država ili teritorija, što je sedam manje nego 2011. godine.

Korupcija i dalje prepreka stabilnosti BiH

Prema Indeksu percepcije korupcije (CPI) za ovu godinu, Bosna i Hercegovina se nalazi na 72. mestu na listi od 176 analiziranih zemalja. Transparensi internešenel BiH (TI), međunarodna organizacija koja se bavi prevencijom korupcije, objavila je danas Indeks percepcije korupcije (CPI), prema kojem je BiH ocenjena brojem 42 na skali od nula do stotinu. "Ovaj rezultat je i dalje ispod prosečnog od 50, pri čemu se BiH i dalje nalazi ispod većine evropskih zemalja", navodi se u saopštenju Transparensija. Indeks percepcije korupcije pokazuje da BiH stagnira na polju borbe protiv krupcije i da se još uvek nalazi među zemljama u kojima korupcija predstavlja ozbiljan problem i prepreku stabilnosti, razvoju i investicijama. "Indeks pokazuje i da BiH ne može biti zadovoljna svojom pozicijom na listi, pogotovo imajući u vidu stremljenja prema članstvu u EU. Jedina država iz regiona bivše Jugoslavije koja je trenutno članica EU je Slovenija, koja je ove godine na 37. mestu, što pokazuje da je pred BiH i dalje dug put na polju borbe protiv korupcije, ako želi postati ozbiljan partner u okviru EU", navodi se u saopštenju. Rezultati CPI-ja pokazuju da BiH stagnira, što je vidljivo i kroz druga istraživanja prema kojima nema napretka u BiH u borbi protiv korupcije. "Evropska komisija je samo pre dva meseca upozorila da je korupcija sveprisutna i da do sada nije bilo ozbiljnih napora kako bi se ovaj problem rešio, uključujući i potpuni nedostatak primene Strategije za borbu protiv korupcije", navodi se u saopštenju. Zaključeno je da BiH i dalje mora da se suoči s političkom korupcijom na najvišim nivoima, netransparentnim upravljanjem i zloupotrebama javnih sredstava kroz sporne subvencije i javne nabavke, kao i korupcijom u javnom sektoru. Među zemljama u regionu, prema CPI-ju, najbolje je rangirana Slovenija na 37, a najniže Albanija na 113. mestu. Indeks percepcije korupcije pokazuje da je većina od 176 zemalja uključenih u istraživanje ocenjena ispodprosečnim ocenama, odnosno da korupcija predstavlja ozbiljnu pretnju širom sveta, saopšteno je iz Transparensi internešenela BiH.

Antivladini protesti u Kopru i Kranju

Demonstracije protiv vlasti u Sloveniji danas su održane u Kopru i Kranju, dok su u Ljubljani protestovali studenti i profesori. Oko 1.000 demonstranata juče je protestovalo na glavnom trgu u Kopru. "Dosta nam je nepravdi koje se dešavaju našim ljudima. Dosta nam je krađe naše imovine. Dosta nam je lica koja već 20 godina gledamo kako jedu hleb budućim generacijama", navodi se u pozivu na protest grupe "Ustala je Primorska (pokrajina)". Protest je uperen i protiv gradonačelnika Kopra Borisa Popovića kojem su namenjeni transparenti "Pale su palme, kada će lopov" koji aludira na palme što je gradonačelnik zasadio na obali mora, a zatim se osušile, "Vlast narodu, kriminalce u ćuzu" i "Živela fašistička Republika Slovenija". Iako je gradonačelnik danas najavio ostavku, organizatori demonstracija najavljuju da će nastaviti proteste i zahtevati i ostavku opštinskog saveta. Nekoliko stotina ljudi protestovalo je i ispred opštinske zgrade u Kranju. Juče su održane demonstracije nekoliko hiljada studenata i profesora Univerziteta u Ljubljani, koje su počele pred zgradom rektorata i završile pred slovenačkim parlamentom, koji je, između ostalog, odlučivao o budžetu države za naredne dve godine. Demonstracijama, koje su protekle pod policijskim i redarskim obezbeđenjem, studenti su uspeli da izdejstvuju još 16 miliona evra za visoko školstvo, novac koji do sada od strane parlamenta nije bio predviđen.

Neisplaćivanje plata postaće krivično delo u RS

Neisplaćivanje plata u Republici Srpskoj biće tretirano kao krivično delo, ako se usvoje izmene Zakona o krivičnom postupku RS, koje je utvrdila Vlada RS. Ministarka pravde RS Gorana Zlatković rekla je da poslodavac, bilo u javnom ili privatnom sektoru, može da odgovara ukoliko je neopravdano izbegao da isplati tri plate radnicima ili je ugrozio radnička prava neuplaćivanjem doprinosa. Zlatković je navela da su novim zakonskim rešenjima zaprećene novčane kazne, ali i zatvorske, od šest meseci do pet godina. Kao krivično delo takođe će se tretirati i nepridržavanje ugovora o radu, radnog vremena, odmora, godišnjeg odmora, zašite žena, trudnica, kao i zloupotreba u postupku javnih nabavki, kazala je ministarka pravde novinarima posle sednice Vlade RS. Novim zakonskim rešenjem, primanje mita će se sankcionisati zatvorskom kaznom do deset godina, a krivičnim delom će se smatrati i davanje mita, za šta je zaprećena zatvorska kazna od šest meseci do pet godina. Promenjeno je i "protivzakonito posredovanje", pa zakonska kategorija treba da postane "trgovina uticajem", koja se odnosi na nekoga ko zahteva ili primi nagradu ili neku drugu korist, koristeći svoj položaj u posredovanju u nekoj službenoj radnji. Za "trgovinu uticajem" predviđena je zatvorska kazna od jedne do pet godina. Izmene i dopune Zakona o krivičnom postupku odnose se i na pooštravanje kazni za počinioce nasilja u porodici i zlostavljanje dece, a predviđeno je i uspostavljanje registar baze počinilaca svih krivičnih dela na štetu deteta.

Slovenija izabrala novog predsednika

Slovenija je dobila novog predsednika Boruta Pahora, koji je u drugom izbornom krugu u nedelju ubedljivo pobedio svog rivala, aktuelnog predsednika Danila Tirka. Profesionalni politički put je počeo 1990. godine kao delegat tadašnje Skupštine Slovenije, a nakon osamostaljenja države kao poslanik Državnog zbora (parlamenta) Slovenije. U godinama 1996. i 1997. je bio potpredsednik, a u mandatu 2000. do 2004. godine i predsednik parlamenta i važio za do tada najboljeg predsednika na čelu najvišeg zakonodavnog tela. U međuvremenu je Borut Pahor izabran za predsednika stranke Socijalnih demokrata, koju je vodio sve do ove godine kada jednoglasno dolazi do njegove smene na čelu stranke. Iz slovenačkog parlamenta kao vođa stranke Borut Pahor biva izabran za poslanika Slovenije u Evropskom parlamentu, a 2008. godine njegova stranka pobeđuje na parlamentarnim izborima i Pahor postaje predsednik vlade Slovenije, koju sastavlja koalicija levih partija koju su uzdrmale brojne afere. Prošle godine su usledili vanredni izbori na kojima stranka Socijalnih demokarata ulazi u parlament, ali nakon neuspešnog vođenja vlade sadašnji predsednik države nije bio izabran za lidera. Ove godine je bivši prmijer i bivši predsednik stranke kandidovao se za predsednika Slovenije što je u drugom izbornom krugu i postao. Tome su nesumnjivo doprineli njegov ubedljiviji nastup u predizbornoj kampanji koju karakteriše učešće u radnim brigadama usmerenim pre svega na pomoć postradalima u nedavnim velikim poplavama i ubedljiviji nastup u suočavanjima sa protivkandidatom Danilom Tirkom. Svakako nije za potcenjivanje ni činjenica da je preovlađujući broj glasova birača desne provinijencije, koji su već u prvom krugu izgubili svog kandidata Milana Zvera, glasali za Pahora koji tako postaje i novi predsednik države.