REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Turističke agencije u CG objavile novogodišnju ponudu

Mišković u Podgorici kupovao zemljište ispod cene

Podrška BiH i žaljenje zbog zastoja

Uhapšeni hakeri iz BiH i Hrvatske na Novom Zelandu

Skoplje osuđeno u Strazburu zbog otmice Nemca

Broj nezaposlenih u Hrvatskoj premašio 350.000

Turističke agencije u CG objavile novogodišnju ponudu

Turističke agencije i hoteli u Crnoj Gori već su objavili svoju ponudu i cene za doček Nove 2013. godine, a visoki sneg koji je upravo pao podgrejava pretprazničko raspoloženje. Glavni doček Nove godine u Budvi biće, kao i ranijih godina, organizovan na gradskom trgu, gde će publiku zabavljati Zdravko Čolić i Andrijana Božović. I u Kotoru će se Nova godina čekati na otvorenom, i to na dva gradska trga - na Trgu od oružja i na Trgu Svetog Tripuna. Za sada se zna da će na prvom pevati hrvatski bend "Slatka tajna" i crnogorska grupa "Egzodusi". Na Žabljaku i u Kolašinu za novogodišnje slavlje se spremaju hoteli, a ljubitlejima skijanja biće omogućeno da Novu godinu dočekaju i na snegu. Cene novogodišnjih aranžamana, kako je objavljeno, variraju, te je tako budvanski hotel "Splendid" za doček Nove godine i četiri dana boravka ponudio relativno nisku cenu, svega 290 evra. Trodnevni aranžman u žabljačkom hotelu "Planinka", kako je saopšteno, koštaće 195 evra, a u hotelu "Polar Star" 300 evra. Ipak, najskuplje će biti u Kolašinu, u hotelu "Bjanka" - tri dana novogodišnjeg praznovanja košta 459 evra po osobi. Oni koji se odluče da u Kolašinu provedu novogodišnje i božićnje praznike, deset dana, prema najavama, treba da plate 870 evra. Cene smeštaja u privatnim sobama u Kolašinu kreću se od 10 do 40 evra. U Podgorici ni ove godine neće biti novogodišnjeg dočeka na otvorenom, ali se za praznik spremaju hoteli i, naravno, gradski kafići. Ilija Despotović, Podgorica

Mišković u Podgorici kupovao zemljište ispod cene

Vlasnik kompanije Delta holding Miroslav Mišković ranije je kupio zemljište u Podgorici ispod tržišne cene, kao i neke proizvodne hale bivše fabrike "Radoje Dakić", naveo je koordinator protesta radnika te fabrike Milan Vukčević. Vukčević je podgoričkom listu Dan rekao da je Mišković za 7,6 miliona evra kupio livnicu i upravnu zgradu "Radoja Dakića" i oko 50.000 kvadrata fabričkog zemljišta. Na tom zemljištu je, prema navodima Vukčevića, kasnije drugi investitor podigao stambene zgrade, a Mišković je svoj objekat Delta siti podigao u neposrednoj blizini, na zemljištu bivše fabrike nameštaja "Marko Radović", a ne na zemljištu koje je kupio od fabrike "Radoje Dakić". Podgorički listovi Vijesti i Dan podsećaju na naklonost premijera Mila Đukanovića za poslove Miškovića u Crnoj Gori, kao i na poslovne veze između Miškovića i premijerovog brata Aca Đukanovića. Na tržište Crne Gore Mišković je ušao 2007. godine. Prvo je investirao u kompaniju mobilne telefonbije M:tel, u kojoj je kasnije svoj vlasnički udeo prodao. Mišković je u Crnoj Gori otvorio i lanac prodavnica Maksi, kao i veliki šoping mol Delta Maksi koji je kasnije prodat belgijskoj Delez grupi. List Pobjeda, takođe, podseća na ranije tvrdnje Stanka Subotića da je predsednik opozicionog Pokreta za promjene Nebojša Medojević "primao novac od Miroslava Miškovića i Milana Beka, da za račun Vojislava Koštunice radi protiv Crne Gore". List citira i raniju izjavu direktora C marketa Slobodana Radulovića da su Medojević, zatim, lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić, bivši crnogorski ministar Andrija Jovićević i predsednik Narodne stranke Predrag Popović od Miškovića i Beka, uoči referenduma u Crnoj Gori, dobili pet miliona evra da bi sprečili referendumski rezultat u korist nezavisnosti. Medojević je, međutim, za list Vijesti izjavio da bi i u Crnoj Gori kada bi se pokrenula akcija slična onoj u Srbiji, kao Miroslav Mišković prošli i ovdašnji biznismeni Dragan Brković i Veselin Barović, ali i neki funkcioneri vladajuće Demokratske partije socijalista. Prema oceni Medojevića, glavna prepreka odlučnijoj borbi protiv korupcije i organizovanog krimninala je "vladajuća porodica Đukanović". List Dan podseća da je Milo Đurašković koji je uhapšen sa Miroslavom Miškovićem i njegovim sinom Markom Miškovićem, ranije dobio lokalnu nagradu opštine Berane na predlog meštana rodnog sela Budimlje gde je podigao manastir. Srpska pravoslavna crkva je Đuraškovića odlikovala Ordenom svetog Save. Đurašković se biznisom počeo baviti u Beranama, početkom 90-tih godina, kada je trgovao južnim voćem. Kasnije je prešao u Srbiju i poslove nastavio trgovinom nafte. Ilija Despotović, Podgorica

Podrška BiH i žaljenje zbog zastoja

Šefovi diplomatija članica Evopske unije izrazili su "nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi BiH kao suverene i ujedinjene zemlje s punim teritorijalnim integritetom", ali i izrazili zabrinutost zbog nedovoljnog sprovođenje političkih dogovora i zastoja na evropskom putu. U zaključcima s zasedanja Saveta ministara EU se navodi da je BiH zabeležila određeni napredak ove godine, ali se izražava žaljenje što zamajac nije održan, kao i razočarenje "što je napredak na evropskom planu zastao i da je nastavljena retorika koja deli". Savet ministara pozdravio je pokretanje dijaloga o pristupnom procesu sa zvanicncuima BiH 27. juna, ali žali što nisu ispunjeni rokovi iz mape puta. Evropski ministri navode da ponavljaju da prioritet u BiH treba da bude usaglašavanje ustava s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima povodom slučaja "Sejdić i Finci" i dodaju da je "potreban uverljiv napredak u ovom pogledu za stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju". Završetak sprovođenja presude "Sejdić i Finci" i zadovoljavajući rezultati u sprovođenju obaveza po prelaznom sporazumu biće ključni elementi za kredibilnu kanididaturu za članstvo u EU, naveli su ministri. Navodi se da je potrebno zajamčiti konsolidaciju nezavisnog, odgovornog, uverljivog, nepristrasnog i efikasnog pravosudnog sistema na korist svih građana BiH. Ministri su pozvali političke lidere BiH da inteziviraju napore u ispunjavaju obaveza koje su preuzili i navode da je prioritet obrazovanje stabilne vlasti na svim nivoima. Navodeći da će EU nastaviti da jača podršku evrointegracijama BiH, Savet ministara je potvrdio punu podršku većem prisusutvu EU na terenu. "U kontekstu opšte strategije EU za BiH, Savet očekuje nastavak razgovora u međunarodnoj zajednici o rekonfiguraciji međunarodnog prisustva, ukljčujući smanjenje i moguće izmeštanje OHR-a na odgovarajući forum", navodi se u dokumentu. Kao napredak BiH, ministri su naveli obrazovanje Veća ministara na državnom nivou, kao u usvajanje dva ključna zakona povezana s EU - Zakon o državnoj pomoći i Zakon o popisu. Savet ministara je pozvao da se bez odlaganja sprovedu mere neophodne zbog ulaska Hrvatske u EU, da bi BiH mogla da nastavi da izvozi poljoprivredne proizvode u Hrvatsku kada ona postane članica EU.

Uhapšeni hakeri iz BiH i Hrvatske na Novom Zelandu

U operaciji američkog Federalnog istražnog biroa (FBI) uhapšeno je 10 osoba na Novom Zelandu zbog sajber kriminala čija je šteta gotovo 850 miliona dolara. Kako je objavljeno na sajtu FBI-ja, među uhapšenima su osobe iz BiH, Hrvatske, Makedonije, sa Novog Zelanda, iz Perua, Velike Britanije i SAD. U operaciji su otkriveni međunarodni sajber kriminalni krugovi koji su povezani sa širenjem virusa Jahos (Yahos) na preko 11 miliona kompjutera širom sveta što im je omogućilo da ukradu privatne podatke uključujući informacije o kreditnim karticama. Bezbednosni tim Fejsbuka bio je uključen u tu akciju pošto su korisnici te društvene mreže bili žrtve sajber napada između 2010. i 2012. godine. Kako navodi FBI, hakeri su koristili Bateflaj botnet (Butterfly Botnet) da bi ušli u računare.

Skoplje osuđeno u Strazburu zbog otmice Nemca

Sud za ljudska prava u Strazburu osudio je Makedoniju i naložio joj da isplati 60.000 evra odštete jednom Nemcu libanskog porekla koji je 2003. otet u Skoplju i predat agentima američke Centralne obaveštajne agecije (CIA). Sud je naveo da je "makedonska vlada odgovorna za toruturu" kojoj je podvrgnut Halid el-Masri (49) zbog sumnji da je povezan sa teroristima. Sudsko veće je jednoglasno zaključilo da su prekršeni "zabrana torture i nehumanog i ponižavajućeg tretmana", "prava na slobodu i bezbednost", "poštovanje privatnog i porodičnog života" i "pravo na pomoć". El-Masri je naveo da je žrtva tajne operacije, odnosno da je uhapšen, potom stavljen u izolaciju, ispitivan i maltretiran u jednom skopskom hotelu 23 dana, a da je potom predat agentima CIA koji su ga odveli u tajni pritvorni centar u Avganistanu gde su ga više od četiri meseca mučili. Sudije su ocenile da je El-Marsijeva priča "izvan svake razumne sumnje" i da Makedoniju treba smatrati "odgovornom za torturu i loš tretman u samoj zemlji ali i nakon njegove predaje američkim vlastima" što je izvršeno mimo pravosudnih organa. El-Masri koji ima psihičke probleme, nije bio prisutan u sudnici. Halid el-Masri je 29. maja 2004. godine oslobođen i preko Albanije poslat u Nemačku. Američke vlasti su nakon toga priznale da su napravile grešku. Ovaj slučaj je razmatran u okviru međunarodne istrage o tajnim zatvorima Cie u više evropskih zemalja, uspostavljenih u okviru američke borbe protiv terorizma.

Broj nezaposlenih u Hrvatskoj premašio 350.000

U Hrvatskoj je, prema dnevnim podacima Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (HZZ), trenutno više od 350.000 nezaposlenih, što je najviše u poslednjih gotovo deset godina. Na internet stranicama HZZ-a dnevni podaci o broju nezaposlednih menjaju se tokom dana, a trenutno se navodi da je nezaposleno 350.355 osoba. Broj nezaposlenih za 3.300 je veći nego krajem novembra kada ih je bilo 347.047. HZZ ističe da su dnevni podaci o trenutnom broju nezaposlenih i broju slobodnih radnih mesta informativnog karaktera, a da se službeni statistički podaci rade jednom mesečno. Trenutno je u Hrvatskoj svega 3.635 slobodnih radnih mesta. Pojedini hrvatski mediji ocenjuju da bi do aprila iduće godine broj nezaposlenih mogao da dosegne 400.000. U odnosu na oktobar broj nezaposlenih veći je za oko 13.640 osoba, a u odnosu na isto razdoblje prošle godine za više od 44.960. Ministar rada i penzionog sistema Mirando Mrsić rekao je nedavno da će broj nezaposlenih i dalje rasti, jer se svaki dan gubi više radnih mesta nego što se otvara. On je naglasio da se prve promene tog trenda mogu očekivati u drugoj polovini 2013. godine.