SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Hapšenje jednog od najbogatijih ljudi u Srbiji

Prisvojili 2,870 milijardi dinara

Na proleće ocena jesu li mogući pregovori

Tači pred teškim izborom novog vlasnika PTK

Vrhovni sud Kosova naložio ponovno suđenje za Klečku

Vučić: Aktuelna Nibens grupa, ispituju se Delreal i C market

Srbi predali protestno pismo Euleksu

Hapšenje jednog od najbogatijih ljudi u Srbiji

Svetske agencije povodom privođenja u policiju vlasnika Delta holdinga Miroslava Miškovića navode da je reč o jednom od najbogatijih ljudi u Srbiji, milijarderu koji je bio blizak svim vladama od 1990-godina. Agencija Frans pres podseća da je nova nacionalistička vlada, formirana posle izbora u maju, obećala "nemilosrdnu borbu" protiv korupcije i organizovanog kriminala. Zapadne diplomate su, međutim, zabrinute da je srpsko vođstvo motivisano više političkim obračunom nego istinskim reformama, piše Rojters. Agencija Asošiejted pres takođe piše da je nacionalistička vlada Srbije od stupanja na vlast u junu pokrenula više antikorupcionaških istraga koje su, prema njenim kritičarima, usmereni na političke protivnike i saveznike bivšeg prozapadnog vođstva. Kako podseća AFP, ali i ostale agencije, Mišković je stekao bogatstvo kao blizak saradnik režima Slobodana Miloševića tokom sankcija koje su uvedene Srbiji zbog uloge u ratovima u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu. Miškovićm čije se bogatstvo, prema medijima, procenjuje na milijarde evra, proširio je poslednjih godina posao na ceo region. On se godinama smatra najmoćnijim magnatom u Srbiji sa tesnim vezama sa najvišim srpskim zvaničnicima koje je koristio za dobijanje povoljnih uslova za svoj posao, dodaje agencija Frans pres. Vlasniku Delta holdinga Miroslavu Miškoviću, njegovom sinu Marku, biznismenu Milu Đuraškoviću i za još sedmoro osoba, koji su u sredu privedeni u policiju, određeno je policijsko zadržavanje od 48 sati. Oni su privedeni zbog sumnje da su stekli finansijsku dobit nezakonitom prodajom imovine putarskih preduzeća koje su kupovali u privatizaciji.

Prisvojili 2,870 milijardi dinara

Specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević izjavio je da se Miroslav Mišković, Milo Đurašković i Marko Mišković krivičnom prijavom terete da su iz privatizovanih putarskih preduzeća prisvojili imovinu u vrednosti oko dve milijarde i 870 miliona dinara. Prema navodima krivične prijave, Miroslav Mišković, Milo Đurašković i Marko Mišković u periodu od 2005. do 2010. godine kao suvlasnici u privatizovanom Preduzeću za puteve Niš, a preko njega i kao suvlasnici u drugim putarskim preduzećima - Beograd, Kragujevac, Vranje, Srem put, Bačka put i drugih, neosnovano iz tih preduzeća izvukli novac i prisvojili imovinu u vrednosti od oko dve milijarde i 870 miliona dinara, kazao je Radisavljević za Radio- televiziju Srbije. Specijalni tužilac je kazao da je zajednički posao Miškovića i Đuraškovića započet tokom 2005. godine kupovinom Preduzeća za puteve Beograd, koju je sa 23 miliona evra finansirao Miroslav Mišković i njegova kompanija "Hemslejd". Vlasniku Delta holdinga Miroslavu Miškoviću, njegovom sinu Marku, biznismenu Milu Đuraškoviću i za još sedmoro osoba, koji su u sredu privedeni, određeno je policijsko zadržavanje od 48 sati, potvrđeno je agenciji Beta u MUP-u Srbije.

Na proleće ocena jesu li mogući pregovori

Šefovi diplomatija Evropske unije u utorak su postigli dogovor da se na proleće iduće godine proceni da li Srbija ispunjava sve uslove za početak pregovora o članstvu u EU i da, ako ocena bude povoljna, do juna odrede datum početka pregovora. To je novinarima saopštila ministarka spoljnih poslova Kipra Erato Kozaku-Markuris posle sastanka Evropskog saveta. Evropski komesar za proširenje Štefan File je rekao da se nada da će datum pregovora sa Srbijom biti donesen u junu 2013. File je izjavio da se nada da će u junu već moći da dođe do odluke o pristupnim pregvorima sa Srbijom i da oni treba da počnu čim se ustanovi da je postignut dovoljan napredak u reformama, trajnom i vidljvom pospešenju odnosa s Prištinom. Iako je u nacrtu zaključaka zasedanja šefova diplomatija EU stajalo da će datum pregovora, ako ocena o napretku Srbije bude povoljna, biti određen u junu, očigledno je da je taj konkretni rok za datum pregovora zaobiđen zbog nepristajanja Nemačke koja je do poslednjeg časa naglašavala da se mora dodatno opipljivo utvrditi da li će Srbija napredovati u "vidljivom i trajnom pospešenju odnosa s Prištinom". Zvaničnici na zasedanju su potvrdili da je Nemačka jedina tražila da se izbegne pominjanje juna, pa je "posle dugih razgovora i konsultacija", kako je rekla ministarka Kipra, predsedavajuće EU, postignuta nagodba oko konačnih zaključaka za Srbiju. U ključnom stavu zaključaka se navodi da će "u cilju moguće odluke Evropskog saveta (vođa EU) da otvori pregovore sa Srbijom, Savet ministara na temelju izveštaja Evropske komisije i visoke predstavnice EU, u proleće 2013. razmotriti napredak koji Srbija bude ostvarila u reformama i pospešenju odnosa s Prištinom". Evropski savet će taj izveštaj oceniti tokom sledećeg (irskog) predsedavništva EU, u prvoj polovini iduće godine. I, kako se dodaje, "ako ta ocene bude povoljna Evropski savet će naložiti Evropskoj komisiji da neodložno podnese predlog za utvrđivanje okvira za pregovore sa Srbijom u skladu sa zaključcima Evropskog saveta iz decembra 2006." u kojima je potvrđena politika prijema novih zemalja u članstvo EU. Navodi se i da Evropska komisija "sprovede postupak analitičkog ispitivanja" onoga što je Srbija dotad već učinila u ugrađivanju u svoje zakone i praksu 'evropske tekovine' propisa i normi EU, i to tako što će se početi s poglavljima pregovora o pravosuđu i temeljnim pravima, kao i pravdi, slobodama i bezbednosti". Podvučeno je da Savet ministara prima na znanje nameru Evropske komisije da izvrši sve pripremne radnje u tom cilju. U zaključcima zasedanja se naglašava da je "vidljivo i trajno poboljšanje odnosa Srbije i Kosova nužno da bi obe strane nastavile sopstveni put ka EU, s tim da se izbegne da jedna strana koči drugu u takvim nastojanjima". Nemačka je tražila da se zajamči da će Srbija, da bi pokrenula pregovore o članstvu s EU, početi da povlači svoje "državne strukture" sa severa Kosova. U zaključcima zasedanja ministara EU upravo i stoji da se traži da Srbija "nepovratno krene ka uređenju struktura na severnom Kosovu koje će uz uvid i predusretljivo podmiriti potrebe lokalnog življa u pogledu bezbednosti i pravosuđa, tako da se zajamči funkcionalnost jedinstvenog institucionalnog i administrativnog okvira unutar Kosova". U delu zaključaka o Kosovu se "podvlači važnost tog što su premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači postigli dogovor da zajedno rade kako bi se obezbedio uvid u protok novca za srpsku zajednicu Kosova i da uskoro o postignu sporazum o načinu na koji će se to odvijati". Od Beograda se takođe očekuje "delatna saradnja s Euleksom, a posebno da se obezbedi da Euleks bude u stanju da u potpunosti upražnjava svoj mandate na severu, uključujući to kroz saradnju s Kosovskom policijom i aktivnu podršku delovanju suda u Mitrovici". Kad je reč o nužnim uslovima za pokretanje pregovora sa Srbijom, u zaključcima se ističe i da je "nužno puno poštovanje načela regionalne saradnje u kojoj će svi biti zastupljeni", dakle i Kosovo, da se sprovode postignuti dogovori između Beograda i Prištine, poštuju odredbe Sporazuma o energetskoj zajednici, nastavi dobra saradnja s Euleksom. Ministri EU su snažno pozdravili dijalog Beograd-Priština u ravni premijera Srbije i Kosova, a posebno korake za sprovođenje u delo dogovora o zajedničkom upravljanju prelazima. "Savet ministara pozdravlja najnoviji zamah u pravosudnoj reformi u Srbiji i usvajanje dopuna zakona o centralnoj banci... i prima na znanje da Srbija sprovodi novu strategiju za reformu pravosuđa i usvaja novu strategiju i akcioni plan za suzbijanje korupcije", navodi se u dokumentu. Kad je reč o Kosovu, na traženje pet zemalja EU, koje ne priznaju Kosovo, iz zaključaka je uklonjen stav da Savet ministara "izražava zadovoljstvo", već je samo rečeno da "prima na znanje da je Evropska komisija izradila studiju o izvodljivosti za sporazum o pridruživanju i stabilizaciji EU s Kosovom" i to, što je i na konferenciji za štampu podvukla kiparska ministarka, "bez ikakvog prejudiciranja stavova članica EU oko statusa Kosova". Evropska komisija će, kako se dodaje, predložiti smernice za pregovore o sporazumu o pridruživanju s Kosovom čim vlasti u Prištini "ispune kratkoročne glavne uslove koji se tiču vladavine prava, državne uprave, zaštite manjina, kao i trgovine". Ministri EU zatražili su od vlasti u Prištini i da sarađuju s Euleksom i Specijalnom istražnom radom grupom Euleksa - timom specijalnog tužioca Euleksa koji istražuje zločine trgovine organima ubijenih Srba na Kosovu i u Albaniji. Savet je ovime ocenio strategiju Evropske komisije o proširenju, a zaključci s sastanka biće prosleđeni šefovima država i vlada koji se sastaju krajem nedelje. Dragan Blagojević, Brisel

Tači pred teškim izborom novog vlasnika PTK

Kompanija bivše američke državne sekretarke Medlin Olbrajt i firma za koju lobira bivši specijalni izaslanik SAD za Kosovo Džejms Perđu glavni su konkurenti za kupovinu kosovskog telekoma, a premijer Kosova Hašim Tači muku muči sa odlukom, piše Njujork tajms. Dvoje bivših diplomata na Kosovu imaju status heroja zbog uloge u vojnoj intervenciji NATO 1999, zbog čega će Tačiju biti teško da odluči da li će novi vlasnik kompanije PTK biti Olbrajt kapital menadžment ili Perđuov konzorcijum Tvelv hormbims S.a.r.l/Avisena kapital. Na sastanku sa Perđuom u oktobru, Tači je objasnio "težak položaj" u kojem se nalazi jer mora da bira između dvoje kupaca, podseća američki list i podseća na pisanje kosovskog lista Zeri, koji je objavio sadržaj memoranduma u kome je pisalo da "koji god kupac da pobedi, dva miliona ljudi će smatrati da je on (Tači) izdao onog drugog". Mnogi američki zvaničnici vratili su se na Kosovo iz poslovnih razloga - pre svega u oblasti uglja i telekomunikacija, ili radi lobiranja i drugih isplativih ugovora - pa je teško izbeći sukob interesa, navodi njujoški list. Među njima je Vesli Klark, penzionisani američki general i komandant NATO u vreme bombardovanja 1999, kao i Mark Tavlarides, bivši član Nacionalnog saveta za bezbednost Bele kuće u administraciji Bila Klintona. Stejt department nema propise koji zabranjuju bivšim diplomatama da lobiraju za strane države u kojima su radili, ni da se vraćaju u njih radi zarade, ne računajući jednogodišnju zabranu visokim federalnim zvaničnicima da kontaktiraju agencije u kojima su radili. Kosovo nije jedino mesto na koje su se bivši zvaničnici vratili radi posla, Irak je jedan od primera, ali jeste ekstreman slučaj, imajući u vidu američki uticaj. Priština je jedini grad na svetu u kojem se Ulica Boba Dola ukršta sa Bulevarom Bila Klintona. Diplomatski eksperti kažu da je praksa da se bivši zvaničnici iz poslovnih razloga vraćaju u zemlje u kojima su radili kao državni službenici češća nego što je to javnosti poznato. Nezvanično, bivši zvaničnici priznaju mogućnost sukoba interesa, pa i potencijalan uticaj na američku spoljnu politiku, pošto se diplomate koje su nekada gradile karijere u javnoj službi danas češće odlučuju za isplativije poslove u privatnom sektoru. Neki od takvih zvaničnika na Kosovu kažu da će građani imati koristi od njihovog posla. "Zaposlićemo ljude, obučićemo ih i pomoći zemlji da raste i razvoja se kao demokratija", objasnio je general Klark, danas vlasnik kanadske energetske kompanije Enviditi, koja planira da eksploatiše ugalj i proizvodi sintetičko gorivo na Kosovu. Lorens Lesig, profesor prava i direktor Centra za etiku na Harvardu, ocenio je da bi poslovni poduhvati bivših zvaničnika mogli da ugroze ugled SAD, pre svega, kako je naveo, zasenjivanjem humanitarne prirode vojne intervencije 1999. Imajući u vidu da je na Kosovu i po okončanju "nadzirane nezavisnosti" u septembru ostalo 6.000 pripadnike mirovne misije, bliske veze između njih i kosovskih vlasti olakšavaju okretanje biznisu, ocenjuje list i dodaje da na Kosovu, uprkos siromaštvu, postoji potencijal za zaradu, posebno jer vlada planira privatizaciju velikih kompanija. Kompanija Olbrajt kapital menadžment našla se u najužem izboru za 75 odsto vlasništva nad kosovskim telekomom. Očekuje se da će kompanija PTK biti prodata za sumu od 400 miliona i 800 miliona dolara. Neki od članova uprave sestrinske kompanije, Olbrajt stounbridž grup, već su mali akcionari u jedinom konkurentu kompanije PTK, privatnoj kompaniji IPKO, što bi moglo da bude pretnja za tržišnu konkurentnost u slučaju da Medlin Olbrajt bude novi vlasnik kosovskog telekoma. Džejms Perđu lobirao je kod najviših kosovskih zvaničnika za konzorcijum Tvelv hornbims. Kada je u javnost procureo memorandum u kojem je, pored ostalog, pisalo da kosovska elita "poznaje i voli (Perđua) zbog njegove uloge tokom rata", Perđu se povukao iz lobiranja u korist konzorcijuma i nije želeo da daje izjave o kupovini kosovskog telekoma. Postoji mala mogućnost da nijedna od kompanija sa američkom podrškom ne pobedi na tenderu za PTK, a ta odluka očekuje se u januaru, zaključuje Njujork tajms.

Vrhovni sud Kosova naložio ponovno suđenje za Klečku

Vrhovni sud Kosova poništio je prvostepenu oslobađajuću presudu šestorici optuženih za zločin nad civilima i ratnim zatvorenicima u predmetu "Klečka" i naložio ponovno suđenje, saopštio je Euleks. Odluku je donelo mešovito veće troje sudija Eeuleksa i dvoje lokalnih sudija, kojim je predsedavao sudija iz Euleksa. Sudsko veće usvojilo je žalbu specijalnog tužioca iz Euleksa i poništilo presudu kojom su oslobođeni Arben Krasnići, Behljulj Ljimaj, Refki Mazreku, Sabit Šalja, Šaban Šalja i Besim Šurdaj. Optuženi se, između ostalog, terete za ratne zločine protiv civilnog stanovništva i ratnih zatvorenika. Sudsko veće je proglasilo prihvatljivim dokaze Agima Zogaja, poznatog kao "svedok Dž", kao i dokaze koji su konfiskovani prilikom pretresa prostorija Nasera Krasnićija i Fatmira Ljimaja. Okružni sud u Prištini je predmet Klečka podelio u dva dela i donete su dve presude. Sud je tada dokaze Agima Zogaja proglasio neprihvatljivim i kroz obe presude oslobodio sve optužene. Vrhovni sud je prošlog meseca vratio predmet na ponovno suđenje za četvoro optuženih koje je Okružni sud u Prištini jednom od presuda u tom predmetu bio oslobodio optužbi. Postupak je vodio specijalni tužilac Euleksa iz Specijalnog tužilaštva Kosova, koje je u žalbenom postupku zastupao tužilac Euleksa iz kancelarije državnog tužioca Kosova.

Vučić: Aktuelna Nibens grupa, ispituju se Delreal i C market

Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se vlasnik Delta holdinga Miroslav Mišković sumnjiči u slučaju "Nibens grupe" zbog malverzacije u privatizaciji putarskih preduzeća, ali da se ispituju i drugi predmeti kao "Delreal" i "C market". "Tužioci će reći svoje, ja za sada mogu samo da kažem da je taj predmet jedan od onih 24 koje je radila radna grupa", rekao je Vučić za TV B92 i državnu agenciju Tanjug. Kako se navodi na sajtu B92, Vučić je rekao da tu nema nikakvih tajni - u nekoliko tih predmeta se govorilo i o slučajevima u koje je upleten Miroslav Mišković. "Koliko znam, trenutno je aktuelna 'Nibens grupa', ali se rade i ostali predmeti poput 'Delreala' i 'C marketa'", rekao je Vučić. On je rekao da mu je iz policije preneto da mu je prilikom privođenja Miroslav Mišković navodno pretio. "Iz policije su mi preneli šta je gospodin Mišković jutros valjda u besu govorio", rekao je Vučić. Na pitanje da li mu je zbog toga pojačano obezbeđenje, on je rekao da o tome ne razmišlja. "Teško trpim i ovo obezbeđenje, tako da me to previše ne zanima. Mnogo mi je važnije da u Srbiji ne postoje zaštićeni i nedodirljivi i da je država jača od svakog ponaosob", rekao je Vučić. Vlasnik Delta holdinga Miroslav Mišković, njegov sin Marko, vlasnik "Nibens grupe" Milo Đurašković i još sedam osoba privedeno je danas zbog sumnje da su učestvovali u mahinacijama pri privatizaciji putarskih preduzeća.

Srbi predali protestno pismo Euleksu

Šestočlana delegacija privrednika sa severa Kosova ponovo je juče na prelazu Jarinje od Euleksa zatražila poštovanje sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima, ali im je predstavnik misije EU kazao da će o tome biti odlučeno u Briselu. Pismo privrednika predato je zvaničniku Euleks carine Gafiju Menu, uz upozorenje da prištinske vlasti i EU krše dogovoreno za prelaze Jarinje i Brnjak na severu Kosova. "Tražili smo da sva roba koja je namenjena severu Kosova i Metohije i koja ostaje na ovom području ne podleže carinskim dadžbinama", rekao je novinarima jedan od privrednika Slaviša Milentijević. On je dodao da mu je predstavnik Euleksa rekao da razume njihove probleme, ali da odluku ne mogu da donesu u Euleksu već će to danas u Briselu uraditi članovi pregovaračkih timova Beograda i Prištine. Milentijević je rekao da će danas u podne privrednici ponovo razgovarati sa predstavnicima Euleksa na Jarinju i da će od predsednika skupština opštine Kosovska Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok tražiti zakazivanje zajedničke sednice na kojoj bi se odlučivalo šta uraditi nakon kršenja sporazuma. Privrednici i privatni preduzetnici upozorili su da je već počela da se oseća nestašica životnih namirnica na severu Kosova i da će taj problem biti sve izraženiji ukoliko se brzo ne reši situacija oko prelaska kamiona preko administrativnog prelaza Jarinje. Srbi sa severa Kosova tvrde da Euleks i Priština krše sporazum o integrisanom upravljanju prelazima koji se primenjuje od ponedeljka. Oni traže od Vlade Srbije da suspenduje taj sporazum kao što je obećao premijer Ivica Dačić ako se nastavi kršenje sporazuma. Srbi sa severa Kosova navode da im je Vlada Srbije obećala da neće biti carinjena robe koja ostaje na severu. Šef pregovaračkog tima Beograda Dejan Pavićević rekao je da će o primedbama kosovskih Srba razgovarati u Briselu.