|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Zemlje regiona troše više energije od država zapadne Evrope |
| |
 Ekonomije
šest zemalja jugoistočne Evrope troše dva puta više energije po dolaru bruto
domaćeg proizvoda (BDP) nego zapadnoevrpske zemlje, objavila je Svetska
banka.
U redovnom izveštaju za region ističe se da su se vlade zemalja jugoistočne
Evrope do sada obavezale da ostvare orijentacioni cilj uštede energije od
devet procenata konačne potrošnje energije između 2009. i 2018. kroz
nacionalne akcione planove za energetsku efikasnost.
Stručnjaci Svetske banke napominju da ipak treba rešiti nekoliko prepreka,
uključujući niske cene energije, nedovoljnu informisanost o tehnologijama,
nedovoljan broj kompanija za izvođenje radova i pružanje usluga, kao i
ograničernja vezana za realizaciju akcionih planova.
U izveštaju Svetske banke za šest zemalja jugoistočne Evrope (Srbija, Bosna
i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Albanija i Kosovo), navodi se da se
oganičenja u snadbevanju energijom pojavljuju kao ključno strukturno pitanje
tih zemalja.
Ocenjuje se da će region zapadnog Balakna bez značajnih investicija u
infrastrukturu do 2020. godine postati neto uvoznik struje.
Prema Strategiji energetiie Energetske zajednice jugoistočne Evrope(za
2020), a prema sadašnjim trendovima potrošnje električne energije, u 2020.
tražnja neće biti sasvim zadovoljena i nedostrajaće 10 odsto.
U 2030. jaz između potreba i potražnje bi, kako se navodi, mogao možda da
poraste i do 30 odsto.
Da bi se održala ravnoteža između ponude i potražnje u predstojećoj deceniji
zemljama jugoistočne Evrope će biti potrebne znatne investicije, na nivou od
44,6 milijardi evra u energetiku, i još više finansijskih sredstava za
upravljanje prelaskom na ekonomiju sa niskom emisijom ugljenika.
Ocenjuje se da će se u uslovima ekonomske krize, verovatno smanjiti
mogućnost vlada da samostalno finansiraju i privlače strane investicije.
Eliminisanju ovog jaza mogle bi da pomognu dodatne reforme, koje stvaraju
poboljšanu poslovnu klimu, kao i eksterno finasiranje i javno-privatno
partnerstvo, ocenili su stručnjaci Svetske banke.
|
|
U BiH i dalje različita tumačenja Dejtonskog sporazuma |
| |
Bosna i Hercegovina 17. godišnjicu Dejtonskog sporazuma, koji je potpisan
14. decembra 1995. godine u Jelisejskoj palati u Parizu, dočekuje duboko
podeljena.
U Federaciji BiH ovaj dan se ne obeležava. Ni državni zvaničnici se nisu
obratili povodom 17. godišnjice od potpisivanja sporazuma.
Pre nekoliko godina je ustanovljeno da u BiH nema originalan primerak
sporazuma, koji je zvanično izgubljen.
Mirovni sporazum za BiH prvo je parafiran 21. novembra 1995. godine u vojnoj
bazi u Dejtonu, u američkoj državi Ohajo, čime je prekinut rat u BiH koji je
trajao od 1992. do 1995. godine.
Sporazum su 14. decembra zvanično u Parizu potpisali tadašnji predsednici
Srbije, Hrvatske i BiH, Slobodan Milošević, Franjo Tuđman i Alija
Izetbegović, u prisustvu američkog državnog sekretara Vorena Kristofera.
Dejtonskim mirovnim sporazumom u BiH su uspostavljena dva entiteta -
Republika Srpska, kojoj je pripalo 49 odsto teritorije, i Federacija BiH,
kojoj je pripalo 51 odsto. Formiran je i distrikt Brčko, kao posebna
teritorijalna jedinica.
U jedanaest aneksa mirovnog sporazuma regulisano je razgraničenje među
entitetima, pitanje ljudskih prava, te povratak izbeglica. Aneks četiri
Dejtonskog sporazuma usvojen je kao Ustav BiH.
Sedamnaest godina nakon zaustavljanja rata, BiH još nema tekst svoje državne
himne, jer o njemu ne mogu da se usaglase politički predstavnici.
Bivši visoki politički zvaničnici i učesnici istorijskih razgovora su
jedinstveni u oceni da je Dejtonski mirovni sporazum stavio tačku na rat,
ali i ostavio trajne posledice na Bosnu i Hercegovinu.
Bivši predsednik Skupštine Republike BiH Miro Lazović ocenio je da je
Dejtosnki sporazum imao samo jedan motiv, a to je da donese mir u BiH, a da
su sva druga rešenja, posebno Aneks četiri, odnosno Ustav BiH "falični".
"BiH je zarobljenik loših ustavnih rešenja. To je faktički jedan zamrznuti
vojni konflikt koji je zaustavo rat 1995. godine, a koji se u političkoj
formi zadržao, i dalje opterečhuje BiH", ocenio je Lazović za Federalnu
televiziju (FTV).
Dejtonski sporazum danas je, po mišljenju mnogih zvaničnika iz Federacije
BiH, prevaziđen i nazivaju ga "ludačkom košuljom" za BiH, dok se zvaničnici
iz Republike Srpske protive njegovoj promeni, ističući da je poštovanje
Dejtonskog sporazuma jedini mogući osnov postojanja i opstanka BiH.
Zvaničnici EU i SAD su u više navrata pokušavali da s vlastima u BiH menjaju
Dejtonski ustav i da ga prilagode mirnodopskim uslovima i "briselskom putu",
ali je svaki takav pokušaj prošao bez uspeha.
Merima Spahić,
Sarajevo
|
|
Građani Hrvatske sve stariji |
| |
Stanovništvo Hrvatske sve je starije, a u ukupnoj populaciji broj ateista i
onih koji ne veruju u poslednjih deset godina se gotovo udvostručio, neki su
od zanimljivijih podataka popisa stanovništva iz 2011.
U Hrvatskoj je tako 2011. godine prosečna starost bila 41,7 godina što je
više za 2,4 godine u odnosu na popis rađen pre deset godina. Žene su
prosečno stare 43,4 godine, a muškarci 39,9 godina.
U odnosu na narodnost, najstariji stanovnici Hrvatske su Slovenci sa 59,7
godina i Crnogorci sa 56,5 godina, a najmlađi Romi sa 21,9 godina i Albanci
sa 32,4 godine. Prosečan Hrvat ima 41 godinu, a Srbin 53,1 godinu.
U vreme popisa, u Hrvatskoj je živelo 102 stogodišnjaka od kojih 81 žena, a
dve žene su bile i najstarije stanovnice Hrvatske sa po 106 godina.
Zanimljivo je da se u odnosu na popis iz 2001. godine, gotovo udvostručio
broj onih koji ne veruju ili su se izjasnili kao ateisti, pa ih je sada
ukupno 163.375 (3,81 odsto), dok ih je pre deset godina bilo 98.376.
Povećan je i broj agnostika i skeptika kojih je 32.518 (0,76 odsto), dok ih
je 2001. bilo samo 1.547 (0,03 odsto). Broj onih koji se nisu izjasnili
smanjen je sa 130.985 pre deset godina na 93.018 koliko ih je bilo prošle
godine.
Iako je katolika i dalje najviše i njihov broj je smanjen u poslednjih deset
godina sa 3.903.551 (87,97 odsto) na 3.697.143 (86, 28 odsto), kao i
pravoslavaca za oko 5.000, pa ih je prema poslednjem popisu 190.143 (4,44
odsto).
Međutim, gledano u odnosu na 2001. godinu i broj stanovnika je smanjen za
više od 150.000, ukupno u Hrvatskoj živi 4.284.889 građana.
Zanimljivo je i da se na popisu birača našlo i 25.491 Istrana što je 12
odsto od ukupnog stanovništva Istre, ali i Bosanaca (2.059), Dalmatinaca
(705), kosovskih Albanaca (568), Jugoslovena (331), kao i Zagoraca (139),
Međimuraca (135), Slavonaca (133) i Hercegovaca (75).
Hrvatsko državljanstvo ima 99,41 odsto građana, a uz hrvatsko neko drugo
1,98 odsto. Stranih državljana je 0,53 odsto. Bez državljanstva je 749 osoba
(0,02 odsto).
Državni zavod za statistiku saopštio je da još nisu objavljeni svi podaci
popisa rađenog pre više od godinu i po, pa se tako još ne zna obrazovna
struktura stanovništva.
Prema objavljenim podacima, 3.874.321 građanin izjasnio se kao Hrvat što je
90,42 odsto, a 186.633 kao Srbi (4,36 odsto).
U odnosu na popise iz 1991. i 2001. Srba u Hrvatskoj je manje, 1991. godine
u Hrvatskoj ih je živelo 581.663 (12,16 odsto), a 2001. godine 201.631 (4,54
odsto).
|
|
BiH ne nastupa na Evroviziji 2013. godine |
| |
Poslovodni odbor Radiotelevizije Bosne i Hercegovine (BHRT)
doneo je odluku da neće učestvovati na takmičenju za pesmu Evrovizije 2013,
koje će se održati u Malmeu u Švedskoj.
BHRT je o toj odluci izvestio i Udruženje evropskih radio-televizija (EBU),
čija je punopravna članica.
"Iz tog članstva proizilazi pravo BHRT, koje nije prenosivo na treća lica,
što znači da niko drugi osim BHRT-a ne može doneti odluku o aktivnom učešću
Radiotelevizije Bosne i Hercegovine u Evrosong takmičenju, o načinu
organizacije i realizacije izbora pesme predstavnice BiH odnosno BHRT",
navodi se u saopštenju BHRT.
Poslovodni odbor BHRT dodaje da je doneo odluku koja je konačna i izvršna.
BHRT je istakao da će biti očuvana tradicija prisustva te zemlje na
Evrosongu, jer će ta radio-televizijska kuća osigurati direktne prenose
polufinalnog i finalnog takmičenja Evrosonga.
|
|
Finska optužila šest bivših službenika Patrije |
| |
Javno tužilaštvo Finske je u slučaju Patrija optužilo šest bivših vodećih
službenika tog finskog koncerna za proizvodnju oružja, prenosi slovenačka
novinska agencija STA.
Bivši službenici su optuženi zbog mita i industrijske špijunaže kod prodaje
oklopnih transportera Sloveniji 2006. godine, objavila je finska državna
tužiteljka.
Optuženi su osumnjičeni za učestvovanje u obećavanju ili davanju mita u
obliku provizija preko posrednika, u zamenu za usluge slovenačkih javnih
službenika i oficira vojske Slovenije.
Službenici Patrije su za slovenačke javne službenike i oficire slovenačke
vojske smatrali da imaju uticaj na postupak nabavke vozila, navodi se na
internet stranici finske tužiteljke.
U Sloveniji se vodi proces protiv premijera Janeza Janše, i još cetvorice,
osumnjičenih da su primali mito i nezakonito posredovali u postupku izbora i
kupovine 135 finskih oklopnih transportera Patrija, što svi optuženi poriču.
|
|
Hakerski napad na sajt Karlovačke banke |
| |
Hakerska grupa Anonimous (Anonimni) objavila je rat domaćim
bankama, a prva se na udaru našla Karlovačka banka čije su internet stranice
bile hakovane.
Internet stranica Karlovačke banke nije srušena do kraja, već su, kako pišu
hrvatski portali, na njoj ostavljene poruke među kojima i prepoznatljiv potpis
te grupe: "Mi smo Anonymous. Mi smo legija. Mi ne praštamo. Mi ne zaboravljamo.
Očekujte nas".
Na stranicama je ostavljena i poruka: "Dovoljno dugo ste krali od naroda. Uskoro
padaju i ostale banke".
Većinski vlasnik Karlovačke banke je predsednik Hrvatskog rukometnog saveza
Sandi Šola.
Anonimusi su ove godine napali veb stranice predsednika Hrvatske Ive Josipovića,
Ministarstva spoljnih i evropskih poslova, Hrvatske biskupske konferencije i
kluba navijača splitskog fudbalskog kluba Hajduk, "Torcide".Mand
|
|
Objavljen Registar hrvatskih branitelja |
| |
Registar hrvatskih branitelja iz rata 1991-95. od srede je dostupan javnosti
u elektronskom obliku.
Najava njegovog objavljivanja izazvala je oštre reakcije dela opozicije koja je
upozoravala da bi Srbija mogle da iskoristi registar vlasti za podizanje
optužnica.
U registru je više od 500.000 imena, a veruje se da je taj broj nerealan,
odnosno da mnogi nisu zaslužili braniteljski status.
Ministar branitelja Predrag Matić izjavio je na svečanosti povodom objave
registra u Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu, da je to "najčasniji popis u
hrvatskoj istoriji" i da su imena iz tog Registra "u samom temelju" Hrvatske.
Matić je rekao da je na stranici
https://registar.branitelji.hr/ objavljen njegov celokupni ratni put na koji
je ponosan.
"Moj ratni put vezan uz broj devet. Devet godina sam služio hrvatskoj vojsci, na
Trpinjskoj cesti sam uništio devet oklopnjaka, verovatno sam zbog toga bio devet
meseci u srpskom koncentracionom logoru, ali sam verovatno zato dobio i devet
odlikovanja, nagrada i priznanja od Hrvatske", rekao je Matić.
Svoje ratne puteve predstavili su i ministri odbrane i unutrašnjih poslova Ante
Kontromanović i Ranko Ostojić, a svečanosti povodom objavljivanja registra
prisustvovao je i predsednik Republike Ivo Josipović.
Iako su neki mediji najavili da će na svečanosti biti i nedavno oslobođeni
generali Ante Gotovina i Mladen Markač, to se nije dogodilo.
"Objava registra ne ugrožava nikoga, ona je čast onih ljudi koji su odbranili
našu domovinu i to je primarna svrha. Objavljene su brojne monografije i mislim
da je već ceo registar parcijalno objavljen i svi oni strahovi koji se javljaju
su potpuno neutemeljeni i nema razloga da se iko od branitelja brine da će mu se
nešto loše dogoditi", rekao je Josipović novinarima.
U elektronskom obliku su javno dostupni ime, ime jednog roditelja, prezime
veterana, godina i mesto rođenja, ukupan broj dana provedenih u poslednjem ratu,
pripadnost borbenom ili neborbenom sektoru prikazana po broju dana i pripadnosti
policiji ili vojsci.
Ostali podaci su u posebnom delu Registra i mogu biti objavljeni uz pisani
pristanak branitelja. Takav pristanak su već dali ministri branitelja, odbrane i
policije.
Objava registra bilo je jedno od predizbornih obećanja vladajuće koalicije levog
centra na čelu sa Socijaldemokratskom partijom (SDP), i predsednika Hrvatske Ive
Josipovića koji je još u kampanji obećao da učiniti sve za objavljivanje
registra da bi se "vratio dignitet Domovinskom ratu" i sprečile zloupotrebe
prava ratnih veterana.
Mirjana Vujović Đurark,
Zagreb
|
|
Oglasavanje Marketing
|
