SVET	Utorak, 23. maj 2017.

"Igra je završena?".

Ljudi žive duže, sve bolesniji

Budućnost EU "veoma nesigurna”

U Teksasu izvršeno najviše smrtnih kazni

Irak u krizi od povlačenja Amerikanaca

Američki zvaničnici podeljeni oko kontrole oružja

Hrišćani sa 32 odsto najveća verska grupacija na svetu

Kinez izmislio spravu protiv smaka sveta

"Igra je završena?".

U srednjoj Evropi se ne spremaju za današnji smak sveta po navodnom tumačenju drevnog kalendara Maja, a neki tvrde da ne bi možda bio na odmet jer će političari svakako u pakao, dok mladi Česi za jedan dolar nude preko interneta spas u koji će odabrane odvesti Nojeva barka. Iako su neki Britanci odabrali baš Slovačku da se tu sakriju pred smakom sveta, 74 odsto Slovaka u najnovijoj anketi agencije TNS Slovakija odgovorila je da u to proročanstvo ne veruje. Svega jedan odsto anketiranih odgovorilo je da je smak sveta u petak 21. decembra 2012. godine izvestan, a tri odsto, iako ne veruje, radije ne planira ništa za subotu. Slovaci su u toj anketi stoički mirno izjavili da i ako bi slučajno došlo do smaka sveta, oni lično idu u raj, u šta je uvereno 71 odsto, dok će slovački političari listom svi završiti u paklu, u šta je uvereno dve trećine nacije. U susednoj Češkoj vesti o smaku sveta i kako se na raznim mestima planete pripremaju ljudi koji u smak veruju, inspirisale su mlade informatičare iz kompanije Abdoc da ponude za samo jedan dolar spas. Njihova Nojeva barka kreće sa ostrva Sendi Ajlend u Tihom okeanu za koji su naučnici nedavno utvrdili da ne postoji i izbrisali ga sa mapa. "Možete da izaberete gde želite da sednete. Karte su kupile već desetine Čeha, a i ljudi iz inostranstva. Kod bara je već puno", kazao je o šali pred smak sveta jedan od mladića Lukaš Hurih. Religiozna, pretežno katolička Poljska, nikakav smak sveta ne očekuje pošto je Vatikan zvanično saopštio da ga neće biti. Smak sveta i kalendar Maja poslužili su u Krakovu kao inspiracija umetnicima za veliki mural u kojem je proročanstvo pomešano sa elementima kompjuterske igrice Tetris. Umetnica Aleksandra Toborovič postavila je na svom muralu pitanje "Igra je završena?". "Želimo da pokažemo da se kalendar Maja čita potpuno pogrešno, zato smo pomešali elemente kao što su pomešana tumačenja", kazao je Mihal Palaš, postdiplomac na Jagelonskom univerzitetu u Krakovu koji je mural naručio. Daša Pavlović, Bratislava/Prag/Varšava

Ljudi žive duže, sve bolesniji

Skoro u celom svetu ljudi sada žive duže, ali češće oboljevaju i imaju smetnje koje nameće moderan život, navodi se u istraživanju objavljenom danas u medicinskom časopisu Lancet . Poslednja obuhvatno istraživanje je urađeno 1990. kada je najveći zdravstvni problem bio smrtnost dece mlađe od pet godina - više od 10 miliona godišnje. Od tada je, zahvaljujući kampanjama vakcinacije protiv dečje paralize i drugih bolesti, taj broj smanjen na sedam miliona. Neuhranjenost je ranije predstavljala najveću opasnost za decu, dok je sada, osim u Africi, verovatnije da će deca jesti previše, a ne gladovati. S većim brojem preživele dece, dečije bolesti, hronične bolesti i smetnje koje dolaze kasnije u životu, uzimaju veći broj života, navodi se u najobimnijem istraživanju do sada o očekivanoj dužini života i zdravstvenim problemima koje je finansirala Fondacija Bila i Melinde Gejts. Najveća opasnost širom sveta po zdravlje sada je visoki krvni pritisak, praćen pušenjem i alkoholom. "Zdravlju u svetu najveći teret nije prerana smrt, već hronične bolesti, povrede, psihičke bolesti, kao i sve bolesti kostiju i zglobova", rekao je jedan od vođa istraživanja Kristofer Mari, direktor Instituta za zdrvstvenu metriku i procenjivanje na Univerzitetu Vašington. Skoro svuda je produžen životni vek, te i broj godina tokom koji ljude žive s gubitkom vida ili sluha, ili pak psihičkima problemima poput depresije. U istraživanju je učestvovalo više od 480 istraživača iz 50 zemalja koji su obrađivali podatke do 2010. godine. Kao i 1990. i 2010. na vrhu se po očekivanoj dužini života nalazi Japan - 79 godina za muškarce, a 86 za žene. Ubistvo je treći po redu uzork smrti među muškarcima u Latinskoj Americi, a širom sveta na 20. mestu. U SAD je na 21. mestu, a u Zapadnoj Evropi na 57. mestu. Samoubistvo je na 21. mestu u svetu kao uzrok smrti, ali je u Aziji na devetom mestu uzroka smrti žena. U Severnoj Americi samoubistva su na 14. mestu uzroka smrti, a u Zapadnoj Evropi na 15. Bolesti srca i moždani udar su na vrhu uzročnika smrti širom sveta. Rak pluća je na 5. mestu, dok su ostali kanceri - jetre, stomaka i debelog creva - takođe među prvih 20. Sida je s 35 mesta uzroka smrti 1990. godine, dve decenije kasnije na šestom mestu. Dok su hronične bolesti najčešći uzrok smrti skoro u celom svetu, u Africi su najveće opasnosti sida, malarija i tuberkoloza.

Budućnost EU "veoma nesigurna”

Evropska unija se neće raspasti i zadržaće važnu ulogu na svetskoj sceni do 2030. godine, ali ključno pitanje je da li će u budućnosti iskoristiti svu kolektivnu snagu koju poseduje, ocenjeno je u izveštaju američkog Nacionalnog obaveštajnog saveta, koji predviđa tri moguća scenarija za EU: slabljenje, kolaps i preporod. U izveštaju "Globalni trendovi 2030: Alternativni svetovi" dodaje se da su i u političkom i ekonomskom smislu za Evropu ulozi veliki i da je budućnost EU "veoma nesigurna", objavljeno je na portalu EurActiv.com. "Mada ne postoji konsenzus o budućem obliku i ulozi regiona, naši stručnjaci se slažu da neće ličiti na današnju Evropu", piše u izveštaju Nacionalnog obaveštajnog saveta, koji daje dugoročno strateško planiranje za američku obvaveštajnu zajednicu. U izveštaju na 160 strana, objavljenom 7. decembra, ističe se da se evropska ekonomija, pored aktuelne krize u evrozoni, suočava i sa velikim strukturnim problemima. Ukazuje se na pad produktivnosti u poslednjih 15 godina u poređenju sa drugim razvijenim ekonomijama, nedovoljno ulaganje u istraživanje i razvoj, veliki rast evropskih vlada u odnosu na njihove ekonomije, kao i na trend porasta starosne neravnoteže između radne snage i nezaposlenih građana. Autori izveštaja naglašavaju da će verovatno biti potrebna veća integracija kako bi se prevazišla dužnička kriza i rešili strukturni problemi. Istinski "korak napred" u integraciji bi, prema oceni autora, podrazumevao veliki prenos suvereniteta na centralne vlasti, praćeno gubitkom autonomije, što je sve manje popularno u evropskoj javnosti. Od tri scenarija za Evropu i njenu međunarodnu ulogu 2030. godine navedenih u izveštaju, kolaps EU je najmanje verovatan. Prema tom scenariju, domaća preduzeća i domaćinstva bi na pokazatelje o eventualnoj promeni valute odgovorila ubrzanim povlačenjem novčanih sredstava u evrima iz domaćih finansijskih institucija. To bi se, dodaje se u izveštaju, prenelo na druge članice EU i evro bi bio "prva žrtva". To bi za posledicu imalo i ugrožavanje jedinstvenog tržišta i slobode kretanja u Evropi. "Ukoliko bi kolaps bio iznenadan, verovatno bi izazvao globalnu recesiju ili novu Veliku depresiju", navedeno je u izveštaju. Lagano slabljenje EU je drugi scenario, prema kojem bi Evropa uspela da izbegne najteže posledice aktuelne krize, ali ne bi preduzela neophodne strukturne reforme. "Nakon što države članice izdrže godine niskog ekonomskog rasta, one se drže zajedno kako bi izbegle velike političke i ekonomske poremećaje. Institucije EU se održe, ali nezadovoljstvo javnosti je i dalje veliko. Evro opstaje, ali nije konkurentan dolaru i jenu", opis je drugog mogućeg scenarija za EU. Zbog dugogodišnjeg slabog ekonomskog rasta, međunarodno prisustvo EU bi bilo umanjeno i vratilo bi se nacionalizaziji spoljnih politika članica, ocenjuju autori izveštaja. Prema trećem scenariju, evropski lideri bi se složili da učine "korak ka federalizmu", navodi se uz izveštaju, uz ocenu da bi neke zemlje evrozone odlučile da se ne uključe u takav projekat, dok bi neke sačekale da vide rezultate. Jedinstveno tržište, veći stepen ujedinjenosti spoljne i bezbednosne politike, jači demokratski elementi bili bi ishod takvog scenarija, koji bi, takođe, doprineo jačanju uticaja Evrope i njene uloge na svetskoj sceni. U izveštaju američkog Nacionalnog obaveštajnog saveta ističe se i da u budućnosti neće biti hegemonije u odnosu svetskih sila. Azija će, ocenjuju autori, do 2030. prevazići Severnu Ameriku i Evropu zajedno u pogledu globalne sile zasnovane na bruto domaćem proizvodu, broju stanovnika, vojnim troškovima i investicijama u tehnologiju. Kina će postati najveća ekonomija nekoliko godina pre 2030, a važnu ulogu u svetskoj ekonomiji imaće i Indija, Brazil, Kolumbija, Indonezija, Nigerija, Južna Afrika i Turska, smatraju autori. Američki stručnjaci u izveštaju ocenjuju i da će se potražnja hrane na globalnom nivou povećati za najmanje 35 odsto do 2030, a vode za 40 odsto, kao i da će gotovo polovina svetskog stanovništva živeti u oblastima pogođenim nestašicom vode.

U Teksasu izvršeno najviše smrtnih kazni

U četiri američke savezne države izvršeno je više od tri četvrtine pogubljenja u SAD ove godine, dok u 23 savezne države niko nije pogubljen u poslednjih 10 godina, saopštilo je jedno udruženje koje se bori protiv smrtne kazne. Informacioni centar o smrtnoj kazni naveo je u godišnjem izveštaju da je u Teksasu, kao i svake godine, izvršeno najviše, 15 smrtnih kazni. Po šest ljudi pogubljeno je u Arizoni, Misisipiju i Oklahomi. U te četiri savezne države izvršene su 33 od 43 smrtne kazne ove godine u SAD. U izveštaju se navodi i da se u malom broju američkih saveznih država nalazi dve trećine svih ljudi osuđenih na smrt 2012. Broj pogubljenih i novoosuđenih na smrt konstantno opada od kada su pogubljenja nastavljena 1977. nakon zabrane koju je nametnuo Vrhovni sud. Od tada je najviše pogubljenja, 492, izvršeno u Teksasu. Do kraja ove godine neće biti izvršena više nijedna smrtna kazna. "Smrtna kazna sve je ređa i postaje sve manje relevantna. Njoj se ne okreću ni države koje su se zalagale za nju. Čak i u Teksasu se sve manje ljudi osuđuje na smrt", kaže direktor centra i autor izveštaja Ričard Diter. Među državama koje su bile pristalice smrtne kazne, a u kojima ove godine niko nije pogubljen su Džordžija, Luizijana, Severna Karolina, Južna Karolina i Virdžinija. U tim državama, ove godine samo su dve osobe osuđene na smrt, u Džordžiji i Luizijani. Za to su zaslužni oslobađanje nevino osuđenih, mogućnost osude na doživotni zatvor i veliki sudski troškovi u žalbenom procesu osuđenika na smrt, naveo je Diter. Ove godine u SAD je pogubljen jednak broj ljudi kao i prošle, odnosno polovina broja iz 2000. Godine 1998. smrtna kazna izvršena je nad 98 zatvorenika, najviše od 1977. Uz smanjivanje broja pogubljenih, ove godine bilo je i manje novih smrtnih kazni u 2012. Do sada je 78 osoba osuđenih za ubistvo dobilo smrtnu kaznu, a do kraja godine moguće su još dve takve presude, navodi se u izveštaju. U četiri savezne države su skoro dve trećine izrečenih smrtnih kazni - u Floridi 21, Kaliforniji 15, Teksasu devet i Alabami sedam. U Kaliforniji niko nije pogubljen u skoro sedam godina, zbog problema sa starom komorom za pogubljenja, nedostatkom jednog od lekova za pogubljenje i protivljenja smrtnoj kazni. U kalifornijskim zatvorima ima najviše osuđenika na smrt u SAD - više od 720. U SAD je u aprilu na pogubljenje čekalo 3.170 ljudi. Stanovnici Kalifornije su prošlog meseca odbacili predlog za ukidanje smrtne kazne. Konektikat je u aprilu postao peta savezna država u pet godina, i 17. ukupno, koja je ukinula smrtnu kaznu za buduća krivična dela, iako nije pomilovala 11 već osuđenih na pogubljenje.

Irak u krizi od povlačenja Amerikanaca

Irak je nakon godinu dana od povlačenja američke vojske u krizi - premijer je izbegao glasanje o poverenju, potpredsednik vlade je osuđen na smrt, a tenzije između Arapa i Kurda su i dalje velike. Kriza je počela samo dan nakon odlaska poslednjeg američkog vojnika, 18. decembra 2011. godine, čime je okončan devetogodišnji rat u kojem je poginulo na desetine hiljada Iračana i više od 4.400 američkih vojnika. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je tokom nedavne posete Bagdadu upozorio iračke lidere na negativne posledice njihovih podela po bezbednost i upravljanje zemljom. Od odlaska Amerikanaca, odgovornost za bezbednost zemlje je na iračkim snagama koje se skoro svakodnevno suočavaju sa bombaškim napadima. Napada je tako bilo i prethodnih dana uoči same godišnjice američkog povlačenja, sa 47 mrtvih i 110 ranjenih. Na političkom planu ova godina je prošla uz ozbiljan sukob premijera iz redova šiita Nurija al-Malikija i članova vlade od kojih ga neki optužuju da je diktator. Opozicioni sekularni blok Irakija, Kurdi i radikalni verski vođa šiita Moktada Sadr pridružili su se protivnicima premijera. Međutim, izglasavanje poverenje Malikiju nije organizovano zbog nedostatka podrške parlamenta. Političko rivalstvo prenelo se i na pravosuđe kada je potpredsednik vlade iz redova sunita Tarik al-Hašemi optužen za planiranje ubistava. Hašemi koji je pobegao u Tursku, odbacivao je te optužbe navodeći da su političke prirode. On je ipak u odsustvu osuđen na smrt. Međutim, najveća pretnja jedinstvu Iraka jeste sukob vlasti pobunjeničkog regiona naseljenog Kurdima i centralnih vlasti zato što Kurdi potpisuju ugovore sa stranim kompanijama o eksploataciji nafte i prirodnog gasa bez dozvole Bagdada. Taj spor se proširio i na vojni plan pa su obe strane poslale dodatne vojnike mada nije došlo do pravog sukoba. Nasilje, iako nije kao u periodu 2006-08, ostaje glavni problem sa kojim Iračani moraju da se suoče. "Bojim se da politička podela ne podstakne versko nasilje i uništi dragocene rezultate postignute poslednjih godina u borbi protiv terorizma", rekao je nedavno Ban Ki Mun u susretu sa iračkim zvaničnicima. U ovoj godini bilo je manje mrtvih u odnosu na prošlu godinu, podaci su iračke vlade. Ali, "stanje bezbednosti se promenilo ... A to je značajno", ukazuje Džust Hilterman iz Međunarodne krizne grupe.

Američki zvaničnici podeljeni oko kontrole oružja

Američki kongresmeni i senatori koji se zalažu za pravo na posedovanje vatrenog oružja pozivaju na javnu raspravu o kontroli naoružanja, nakon masakra u jednoj osnovnoj školi u državi Konektikat u kom je ubijeno 26 osoba. Republikanski senator Čak Grasli predložio je izradu studije o oružanom nasilju i mentalnim poremećajima, dok je njegov partijski kolega kongresmen Pit Sešns izjavio da za nasilje nije krivo oružje nego "bolesni ljudi". "Ove zločine čine veoma poremećeni, čudni ljudi. Moramo da smislimo bolji način da otkrivamo i tretiramo osobe sa ovim problemima", izjavio je Sešns. Zvaničnici iz redova Demokratske partije, senator Džo Menčin i Mark Vorner nagovestili su da postoji mogućnost predlaganja strože zakonske regulative, izjavivši da "sve opcije treba staviti na sto", kao i da "jedino nije prihvatljiv status ljuo". Posle masakra u Njutonu, Bela kuća je saopštila da će sprečavanje oružanog nasilja biti prioritet u drugom mandatu predsednika Baraka Obame, ali nisu naveli konkretne mere koje će administracija preduzeti u tom pravcu.

Hrišćani sa 32 odsto najveća verska grupacija na svetu

Najviše stanovnika planete Zemlje je hrišćanske veroispovesti - 32 odsto, a sledeći su muslimani sa 23 odsto, navodi se u novoj demografskoj studiji Pju istraživačkog centra. Kako je saopštio Pjuov Forum za religiozni i javni život, 15 odsto svetske populacije čine hinduisti, sedam odsto budisti a 0,2 odsto Jevreji. Pjuov Forum je naveo da u 157 zemalja sveta većinu stanovništva čine hrišćani dok su u 49 zemalja većina muslimani. Pet zemalja sa najvećom hrišćanskom populacijom su SAD, Brazil, Meksiko, Rusija i Filipini. Muslimani imaju u proseku 23 godine, a hrišćani 30 godina.

Kinez izmislio spravu protiv smaka sveta

Pošto se bliži apokalipsa prema kalendaru Maja povećava se strah da predstoji kraj sveta i zbog toga je jedan kineski meštanin smislio okruglu aparaturu sposobnu da se odupre smaku sveta. Kalendar Maja počinje 3114. pre nove ere, a 13 njegovih ciklusa od po 394 godina okončava se 21. decembra 2012. Tada, po tom računanju, počinje novi period od novih 13 ciklusa, pošto je za Maje to bio "sveti broj". Bivši poljoprivednik, koji je kasnije postao stručnjak u izgradnji nameštaja Liju Ćijuan (45) je napravio spravu od sedam metara prečnika koju je nazvao "Nojeva barka". Ta sprava može da se odupre plimi i oseki mora i zemljotresima. "Sprava neće imati problema da se nosi s talasima i do 1.000 metara visine... Ona je kao ping-pong loptica. Iako spolja izgleda veoma nežno može da pruži otpor mnogim pritiscima", rekao je pronalazač sprave u svom ateljeu u Ćiantunu, nadomak Pekinga. Sprava ima armaturu od čelika, spoljašnost od stakla, sedam kuglica, boce za kiseonik i rezervoare s vodom. Ona može da se kupi za 300.000 juana (37.000 evra). Sprava ima i bezbednosne pojaseve u slučaju oluje. Izolacija je toliko dobra da bi neko mogao da živi u toj spravi na severnom ili južnom polom tokom mesec dana i da mu ne bude hladno. Strah od kraja sveta je veoma rasprostranjen u Kini. Jedan biznismen iz jedne kineske provincije je naručio 21 spravu.