REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Pokreće se nova istraga o smrti Borisa Trajkovskog

Popis u BiH od 1. do 15. oktobra

Odšteta zbog ubistva srpskih civila u Varivodama kod Knina

Vujanović kandidat DPS na izborima za predsednika države

Ministri napuštaju manjinsku vladu Slovenije

U Makedoniji od virusa H1N1 umro jedan pacijent

Protesti širom Slovenije, deset hiljada ljudi u Ljubljani

Pokreće se nova istraga o smrti Borisa Trajkovskog

Ministar saobraćaja i komunikacija BiH Damir Hadžić potpisao je odluku o formiranju istražnog tima koji će proveriti sve informacije o pogibiji makedonskog predsednika Borisa Trajkovskog, 2004. godine. Novi istražni tim sastavljen je od 15 stručnjaka iz BiH, Hrvatske i Makedonije, kao i konsultanta iz SAD, javljaju sarajevski mediji. U ministarstvu procenjuju da će nova istraga biti okončana u roku od šest meseci do godinu dana. Bivši makedonski predsednik Boris Trajkovski, šest članova makedonske delegacije i dva pilota, poginuli su u avionskoj nesreći blizu Mostara 26. februara 2004. godine. Pretpostavlja se da je avion udario u planinu Hrgud. Trajkovski je s ostalim članovima makedonske delegacije putovao na Međunarodnu investicionu konferenciju u Mostaru. Ekspertska komisija, kojom je rukovodilo Veće ministara BiH, zaključila je da je uzrok pada aviona bila "proceduralna greška pilotske ekipe u fazi sletanja na Mostarski aerodrom, koja je dovela do toga da avion udari u brdo". Tužilaštvo BiH nikoga nije optužilo za avionsku nesreću kod Mostara. Nezadovoljna izveštajem, makedonska Vlada je formirala novi tim eksperata koji su u proteklih šest godina radili na prikupljanju dokaza i došli do novih činjenica, zbog čega je od BiH zatraženo da ponovo otvori istragu. Odluka je doneta nekoliko dana nakon što je makedonski advokat i zastupnik porodica žrtava Ignat Pančevski u izjavi za sarajevski Dnevni avaz tvrdio da su Trajkovski i njegovi saradnici brutalno likvidirani, da je avion oboren projektilom, a da je nakon pada aviona "određena vojna jedinica došla na lice mesta i poubijala putnike koji su preživeli pad, palivši ih napalmom". Merima Spahić, Sarajevo

Popis u BiH od 1. do 15. oktobra

Savet ministara BiH utvrdio je Predlog zakona o izmenama Zakona prema kojem se održavanje popisa stanovništva pomera za šest meseci, pa će biti održan u oktobru. Ovim Predlogom zakona je utvrđeno da će popis biti održan u razdoblju od 1. do 15. oktobra 2013. godine. Predlog zakona, koji je pripremila Agencija za statistiku BiH, biće upućen u parlamentarnu proceduru po hitnom postupku. Savet ministara BiH je tako uvažio preporuke Međunarodne posmatračke misije o pomeranju održavanja popisa koji će umesto u aprilu biti sproveden u oktobru. Eurostat procenjuje da će za popis stanovništva u BiH biti potrebno oko 20.000 popisivača, a taj proces će koštati četiri i pet miliona maraka (KM). U BiH je poslednji put izvršen popis stanovništva 1991. godine. Prema tadašnjem popisu, u BiH je živelo 4.377 miliona stanovnika od toga 43,47 odsto Muslimana, 31,21 odsto Srba i 17,38 odsto Hrvata, dok ostatak čine pripadnici manjinskih naroda.

Odšteta zbog ubistva srpskih civila u Varivodama kod Knina

Opštinski sud u Kninu doneo je u sredu nepravosnažnu presudu po kojoj Hrvatska mora da isplati ukupno 540.000 kuna (oko 71.000 evra) odštete Jovanu Beriću i njegovim dvema sestrama zbog ubistva njihovih roditelja u selu Varivode kod Knina u septembru 1995, posle akcije "Oluja". Tom prilikom u Varivodama je ubijeno devetoro starijih građana srpske nacionalnosti, a za taj zločin niko nije kažnjen. U kninskom opštinskom sudu agenciji Beta su rekli da strane u postupku imaju pravo na žalbu po prijemu pisane presude koja treba da im bude dostavljena u roku od 30 dana. Iako je reč o nepravosnažnoj presudi, nevladine organizacije ocenjuju da je u pitanju svojevrsan sudski presedan. "Iako je presuđena odšteta niža od tražene, snaga presude je u tome što je prvi put neka od instanci pa makar i na nivou građanske parnice priznala porodici nestalih ili ubijenih posle 'Oluje' da se zločin dogodio", izjavio je agenciji Beta Eugen Jakovčić iz nevladine organizacije "Documenta - Centar za suočavanje s prošlošću", koji prati ovaj slučaj. On je ocenio da je ta presuda važna i zbog porodica ostalih žrtava koje tuže Republiku Hrvatsku, jer je sud naložio isplatu odštete iako za ubistvo devetoro građana srpske nacionalnosti posle akcije "Oluja" niko nije kažnjen. Jovan Berić i njegove sestre tražili su od Republike Hrvatske oko 900.000 kuna odštete zbog ubistva roditelja, Radivoja i Marije Berić, u selu Varivode, nedaleko od Knina 28. septembra 1995. godine, mesec i po posle akcije "Oluja". Tada je ubijeno još sedmoro građana srpske nacionalnosti, starije životne dobi, a za ta ubistva niko nije odgovarao. Za zločin u Varivodama bilo je osumnjičeno šest pripadnika hrvatske policije, ali se posle dva postupka odustalo od krivičnog progona zbog nedostatka dokaza. Prema dostupnim informacija, istraga se u slučaju Varivode ponovo vodi, ali policija i tužilaštvo ne žele o tome da govore. Tužbu za obeštećenje Jovana Berića i njegovih sestara najpre su odbili niži sudovi u Kninu i Šibeniku, ali je prošlogodišnjom presudom Vrhovnog suda presuda poništena i slučaj vraćen na novo suđenje. Iako nisu pronađeni i procesuirani počinioci zločina, Vrhovni sud je utvrdio da deca ubijenog bračnog bara Berić imaju pravo da budu obeštećena. Vrhovni sud je tada utvrdio da je ubistvo srpskih civila u Varivodama kod građana izazvalo osećaj straha, užasa i sopstvene nesigurnosti pa su tim činom ostvarena obeležja terorističkog akta. Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je pre dve godine u Varivodama da je tim zločinom nanesena velika sramota Hrvatskoj. Hrvatske nevladine organizacija više puta su upozorile da zločin u Varidvodama nije bio dovoljno istražen i pozvale nadležne da kazne odgovorne za taj zločin, kao i da obeštete porodice žrtava. Mirjana Vujović Đurak, Zagreb

Vujanović kandidat DPS na izborima za predsednika države

Sadašnji predsednik Crne Gore Filip Vujanović kandidat je vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) na predstojećim predsednickim izborima, odlučilo je juče Predsedništvo te stranke. Predsednik DPS-a Milo Đukanović je, obrazlažući odluku stranke, kazao da Vujanović uživa podršku partije i građana i da je u prethodnim mandatima dobro obavljao svoj posao. Kandidaturom Vujanović dobija mogućnost da osvoji treći mandat na funkciji šefa države. Predsednički izbori zakazani su za 7. april jer Vujanoviću uskoro ističe drugi petogodišnji mandat, odnosno prvi od obnove nezavisnosti i donošenja novog Ustava. Vujanovićevoj kandidaturi se, međutim, protivi manji partner u vlasti, Socijaldemokratska partija (SDP) koja smatra da je njegovo kandidovanje "neustavno" jer Ustav ne dozvoljava istoj osobi više od dve kandidature. Đukanović, međutim, kaže da je tim "kompetentnih, pravnih stručnjaka" ocenio da Vujanovićeva kandidatura nije sporna, ali da će se formalno o tome izjasniti i Ustavni sud. "Jasno vam je da smo toliko ozbiljna partija i da smo svesni loše posledice oko našeg kandidata ukoliko bi nadležna insistutucija u državnom sistemu utvrdila neustavnost takvog predloga. Nismo mogli to formalno proveravati, jer se Ustavni sud ne izjašnjava o preliminarnim dilemama", kazao je Đukanović. Vujanović je rekao novinarima da je prihvatio kandidaturu "u uverenju da ima pravo na nju" i da je ubeđen u podršku koalicionih partnera i pobedu na izborima. Izvesno je da u izbornu utakmicu ulazi lider Demokratskog Fronta (DF), Miodrag Lekić koji će, međutim, biti nezavisni kandidat. Svog predsednickog kandidata na izborima imaće i nedavno osnovani politički klub "Pravedna Crna Gora" kojoj će to biti prvo odmeravanje snaga na izborima. Njen kandidat na izborima biće Rade Bojović, predsednik njenog Izvršnog odbora, objavljeno je danas u Podgorici.

Ministri napuštaju manjinsku vladu Slovenije

Slovenački ministar pravosuđa i javne uprave Senko Pličanić jučes je uoči sednice vlade premijeru Janezu Janši najavio da će podneti ostavku. Ostavke su najavila još dva člana stranke Građanska lista, i to ministar finansija Janez Šušteršič i predsednik parlamenta i lider te stranke Gregor Virant. Predsednik Građanske liste i parlamenta Virant, zatražio je od premijera Janše da nakon izveštaja antikorupcijske komisije, koja ga je optužila za korupciju i neprijavljivanje imovine, podnese ostavku na funkciju. Premijer Janša je to na jučerašnjoj konferenciji za novinare odbio, navodeći sedam ključnih razloga zbog kojih to neće učiniti. Plićanić je ocenio da ta situacija mora što pre da bude razrešena, upozorivši da će će nakon izlaska Građanske liste iz koalicije, to najverovatnije učiniti i ostali, a u takvom stanju vlada ne može normalno da funkcioniše. Pored Pličanića sa ministarske funkcije odlazi i ministar finansija Janez Šušteršič, koji do sada premijeru još nije predao izjavu o ostavci. I ministar pravosuđa i ministar finansija obavljaće svoje funkcije do primopredaje dužnosti. Izlazak iz koalicije najavili su i narodnjaci iz Slovenske ljudske stranke kao i Demokratska stranka penzionera ministra spoljnih poslova Karela Erjaveca, o čemu će, kako je najavljeno, početkom idućeg meseca odlučivati izvršni odbor i savet stranke.

U Makedoniji od virusa H1N1 umro jedan pacijent

Jedan 62-godišnjak u Makedoniji umro je od zaraze virusom gripa H1N1, a zaraženo je još 14 ljudi, saopštilo je juče u Skoplju Ministarstvo zdravlja. "Pacijent koji se nedelju dana lečio kod kuće, umro je ubrzo po prijemu u bolnicu", rekla je zvaničnica Ministarstva Sanja Marinković. Od ponedeljka je u Makedoniji kod 14 ljudi identifikovana zaraza virusom H1N1. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, virus H1N1 je u svetu usmrtio 18.500 ljudi od aprila 2009. do avgusta 2010. Od 2009. do 2011. u Makedoniji su od H1N1 umrla 43 čoveka, ali 2012. niko. Danas objavljena smrt je tako 44. žrtva tog virusa u Makedoniji.

Protesti širom Slovenije, deset hiljada ljudi u Ljubljani

Oko deset hiljada građana okupilo se u sredu na demonstracijama u Ljubljani, zahtevajući solidarno društvo, pravnu i socijalnu državu i pravednije raspoređivanje bogatstva, kao i da vlast čuje njihove zahteve. Predsednik Konfederacije sindikata javnog sektora Branimir Štrukelj je demonstrantima rekao da novca za javni sektor nema, jer je vlada snizila poreze na dobitak preduzeća i nesposobna je da stvara nova radna mesta, kao i zbog toga što politička elita već godinama krade javni novac. Političkoj eliti je svejedno za nas, našu decu i za zajedničko dobro", rekao je Štrukelj i dodao da očekuje da će se građani zajedno odupreti neoliberalizmu i uništavajućem sistemu, koji pokušava da im oduzme sve što su stekli. Predsednik sindikata je pozvao i na smenu vlade i naglasio da "ako naredna vlada bude spremna da gradi društvo na jačanju socijalne države, pravedno i socijalno društvo, onda ni dogovori sa javnim službenicima o preuzimanju dodatnih opterećenja neće biti teški. Javni protesti sa istim zahtevima su danas organizovani i u Mariboru, Ptuju, Kopru, Ravnama na Koroškem, Novoj Gorici, Postojini, Novom Mestu i drugim slovenačkim gradovima. U Sloveniji je jutros počeo štrajk stotinu hiljada zaposlenih u javnom sektoru, pošto su juče propali pregovori sindikata s Vladom.