SVET	Utorak, 23. maj 2017.

Holivud kao propagandno oruđe Pentagona

Opasnost od erupcije vulkana na Novom Zelandu

Gradovi bez snaga reda, svi policajci uhapšeni

Govor Baraka Obame u brojkama

Operacija u Maliju do sada koštala 30 miliona evra

Kubanci dobili brzi internet

Skoro tri četvrtine Francuza smatra islam netolerantnim

Desetine dojava o pljački banke do koje je prokopan tunel

Holivud kao propagandno oruđe Pentagona

Polemika o pomoći administracije predsednika SAD Baraka Obame filmu "Zero Dark Thirty", koji narednih sedmica stiže u evropske bioskope, ponovo je skrenula pažnju na dug istorijat veza između Pentagona i Holivuda, na čiju adresu stižu optužbe da zastupa interese američke vojske. Republikanci su optužili ministarstvo odbrane da je, radi promocije glavnog Obaminog uspeha u borbi protiv Al Kaide, ubistva vođe Al Kaide Osame bin Ladena, širom otvorilo vrata i odalo neke državne tajne rediteljki Ketrin Bigelou, za potrebe njenog filma, odnosno da je Holivud upotrebljen kao propagandno oruđe. Međutim, izuzev 45-minutnog susreta s Ketrin Bigelou, njenim scenaristom i vođom odseka za specijalne operacije u Pentagonu Majklom Vikersom, na kojem je upriličena "specijalna prezentacija", film nije snimljen u saradnji s ministarstvom odbrane, tvrdi Fil Strab, šef odseka u Pentagonu za veze s filmskom industrijom. Pentagon svake godine učestvuje u snimanju brojnih dugometražnih filmova i televizijskih serija. Kada neki producent želi da smanji troškove i unese autentičnost u film u kojem se pojavljuju vojnici, sve što treba da uradi jeste da pozove Pentagon. To je slučaj od 1920-ih godina i Oskarom nagrađenog filma "Krila". "Ono što tražimo jeste da nam pošalju scenario i navedu šta očekuju od nas", kazao je Strab. Najčešće je reč o tehničkoj podršci kako bi se uneo realizam liku u uniformi ili vojnim akcijama, ali i o omogućivanju pristupa vojnim instalacijama ili stavljanju na raspolaganje tenkova, aviona ili brodova koji će se pojaviti u filmu. Ipak, ništa nije besplatno. Materijal se "iznajmljuje", a Pentagon uvek zahteva da dobije uvid u scenario. "Želimo da glumci prikažu vojnike koji se ponašaju onako kako želimo da se vojnici ponašaju", kazao je Strabov pomoćnik Vins Ogilvi. Pravo na uvid u scenario podstiče optužbe za cenzuru, ili barem uticaj na producente, što tvrdi Dejvid Rob u knjizi "Operacija Holivud". "Od nas prave prostitutke pošto žele da usvojimo njihovo gledište. Većina filmova o vojsci su kao posteri za regrutovanje", navodi u toj knjizi režiser Oliver Stoun, kome je Pentagon odbio da pruži podršku za filmove o Vijetnamu "Vod" i "Rođen 4. jula". S druge strane, producent Džeri Brukenhajmer dobio je podršku za snimanje filmova "Perl Harbor", "Pad Crnog sokola" i "Top gan".

Opasnost od erupcije vulkana na Novom Zelandu

Naučnici vulkanolozi na Novom Zelandu upozorili su na povećanu verovatnoću za erupciju vulkana Vakari (Whakaari), blizu Severnog ostrva zemlje, pošto je zabeležena snažna seizmička aktivnost u toj oblasti. Vladin Institut za geološka i nuklearna istraživanja saopštio je da se u poslednjih 20 do 30 sati promenio stil seizmičkih aktivnosti vulkana Vakari, poznatog i po nazivu Belo ostrvo, koji se nalazi istočno od Severnog ostrva Novog Zelanda. Nivo vulkanskih potresa je počeo da opada, ali se sada beleže hibridni vulkanski zemljotresi, navodi se u saopštenju. Hibridni zemljotrtesi, koji predstavljaju mešavinu pucanja stena i magmatskih vibracija, vezuju se za pokretanje magme u aktivnom vulkanu. Prema saopštenju, promena je konzistentna, sa povećavanjem nivoa sezimičke aktivnosti. Institut je zbog toga podigao nivo upozorenja za avione sa žutog na narandžasto. Ova epizoda vulkanske aktivnosti počela je u avgustu prošle godine sa eksplozijama i ispuštanjem manje količine pepela i dima, a u novembru je došlo i do manjeg izlivanja lave. Prema navodima vulkanologa, od 14. januara zabeležena je i jača hidrotermalna aktivnost u "vrelom jezeru", na ostrvu. Naučnici su upozorili i na veliku opasnost koja preti ljudima koji se usude da posete vulkansko Belo ostrvo, s obzirom na izloženost vulkanskim gasovima, koji mogu da izazovu probleme sa disanjem, kao i povrede kože i očiju. "Eksplozivne erupcije mogu da se dogode svakog trenutka bez ikakvog upozorenja", navodi se u saopštenju Instituta.

Gradovi bez snaga reda, svi policajci uhapšeni

Dva grada na severu Meksika ostala su bez ijednog policajca, pošto je svih 158 policajaca, uključujući njihove šefove, uhapšeno u petak zbog povezanosti sa organizovanim kriminalom. Dvojica šefova policije, kao i 47 policajaca iz mesta Lerdo i njih 109 iz grada Gomes Palasio, u državi Durango, uhapšeni su u zajedničkoj akciji vojske i policije u Durangu, kazala je Frans presu državni tužilac te savezne države Sonja de la Garsa Fragoso. Uhapšeni policajci "deo su unutrašnje strukture organizovanog kriminala", a više njih optuženo je da je lično učestvovalo u otmicama, precizirala je. Lerdo i Gomes Palasio, u kojima živi ukupno 500.000 ljudi, nalaze se u oblasti u kojoj se u poslednje tri godine uvećao broj otmica, nestanaka i ubistava. Većina uhapšenih policajaca suspendovana je u novembru i oduzeto im je oružje.

Govor Baraka Obame u brojkama

Vašington post objavio je numerički pregled inauguralnog govora predsednika SAD Baraka Obame, ističući nekoliko najzanimljivijih brojki, počev od nule pa do 1,1 miliona. Na svom sajtu, Vašington post objavio je, pozivajući se na mrežu Tviter, da je tokom govora Obame emitovano 1,1 milion tvitova, uz podsećanje da je pre četiri godine, istom prilikom, na "mnogo manjem Tviteru", emitovano 82.000 poruka. Obamin govor imao je 2.114 reči, preneo je američki prestonički dnevnik, dok je 2009. godine, na početku prvog predsedničkog mandata, Obama izgovorio nešto više reči - 2.404. Obama je danas govorio 19 minuta, počeo je u 11.53, a završio u 12.12 po lokalnom vremenu. Predsednik je sedam puta izgovorio reč "zajedno", a šest puta reč "put", želeći da skrene pažnju na nedovršene nacionalne poslove. Pet puta je predsednik Obama upotrebio reči "Mi, narod" (We, the people), kojima počinje američka Deklaracija o nezavisnosti, a Vašington post uz to prenosi njegove reči da se nastavlja put spajanja tih reči sa realnošću našeg vremena. Reči "ekonomski" ili "ekonomija" Obama je pomenuo tri puta, a list konstatuje da inauguralni govor obično nije "politički težak", već da će za to biti prilika u govoru predsednika o stanju nacije, koji tek predstoji. Pitanje klimatskih promena Barak Obama pomenuo je jedanput, što Post tumači kao nagoveštaj da će se predsednik tim osetljivim pitanjem posvetiti tokom svog drugog mandata. Niti jednom predsednik SAD nije pomenuo reči "oružje" ili "kontrola oružja", što za Vašington post nije iznenađenje i ponavlja da inauguracija nije prilika kada se detaljno govori o političkim planovima.

Operacija u Maliju do sada koštala 30 miliona evra

Francuski ministar odbrane Žan-Iv le Drijan izjavio je da se procenjuje da je intervencija koju je Francuska počela u Maliju pre 13 dana, do sada koštala oko 30 miliona evra. "Procenjuje se da je operacija do sada koštala oko 30 miliona evra, ali to je po malo gruba procena", rekao je Žan-Iv le Drijan i naveo da je najskuplji deo bio logistički deo operacije. On je kazao da je za operacije francuske vojske u inostranstvu predviđen budžet od 630 miliona evra. "Dakle, nismo u situaciji finansijskih poteškoća", naglasio je francuski ministar. U Maliju se trenutno nalazi 2.300 francuskih vojnika, a Žan-Iv le Drijan danas nije želeo da precizira da li će i kada taj broj biti povećan. "Možda taj broj neće ostati isti, možda će čak u jednom trenutku biti smanjen", rekao je on i ponovio da Francuska nema nameru da zauvek ostane u Maliju. Le Drijan je naveo i da su meta francuskih vazdušnih napada u Maliju u poslednje vreme između ostalog bila skladišta benzina, municije i centri za obuku u gradovima Gao i Tombuktu, kako bi se sprečilo ponovno napredovanje islamističkih grupa. Gao i Timbuktu, udaljeni 1.200 odnosno 900 km od Bamakoa, su gradovi na severu Malija, koji je više od devet meseci pod kontrolom islamista. Francuski ministar je kazao da Francuska želi da obezbedi uslove kako bi Međunarodna misija za podršku Maliju mogla da ispuni zadatak koji su joj zadale UN. Međunarodna misija za podršku Maliju treba da pomogne malijskoj vojsci da povrati integritet, pošto su islamistički pobunjenici iskoristili haos nastao posle državnog udara u martu prošle godine i zauzeli severni deo zemlje. Predsednik Francuske Fransoa Oland je početkom januara odobrio vazdušne napade u Maliju, pošto su islamisti krenuli u ofanzivu ka jugu i zauzeli grad Kona.

Kubanci dobili brzi internet

Kubanska državna telekompanija ETECSA saopštila je da je od juče, po prvi put na Kubi, aktivirana širokopojasna internet konekcija prema spoljnom svetu. ETECSA navodi da su optički kablovi u funkciji od avgusta prošle godine, ali da su do sada korišćeni samo za prenos glasa za razgovore sa inostranstvom. Internet saobraćaj preko tih kablova bio je u test fazi od 10. januara. ETECSA u saopštenju navodi da će biti potrebne dodatne investicije u infrastrukturu kako bi se internet učinio dostupnijim. Optički kablovi uvezeni su u februaru 2011. godine iz Venecuele, ali su kubanski zvaničnici o tome ćutali jer je bilo glasina da je u postupku nabavke bilo korupcije. Do sada nije bilo poznato dokle se stiglo sa postavljanjem kablova, ali su američke internet analize pokazale znatno ubrzanje konekcije sa Kubom poslednjih dana, što je bio znak da su optički kablovi pušteni u funkciju.

Skoro tri četvrtine Francuza smatra islam netolerantnim

Gotovo troje od četvoro Francuza smatra da islam nije kompatibilan sa vrednostima francuskog društva, pokazuje anketa koju je sprovela agencija Ipsos za francuski list Mond (Le Monde). Prema anketi objavljenoj u izdanju Monda od petka, 74 odsto ispitanika smatra da je islam "netolerantna" religija, koja nije u skladu sa vrednostima francuskog društva. Dnevnik navodi da osam od 10 Francuza smatra da muslimanska vera pokušava da nametne drugima svoj način ponašanja. Više od polovine ispitanika veruje da su muslimani "većinom" (10 odsto) ili delimično (44 odsto) fundamentalisti, iako nisu znali da objasne značenje te reči, navodi list. Upitani o toleranciji vera u Francuskoj 24 odsto ispitanika smatra da je katolička vera "sasvim toleranta", dok 13 odsto takvom vidi jevrejsku veru i samo tri odsto muslimansku. S druge strane njih sedam odsto smatra da katolička vera "nije uopšte tolerantna", dok to misli 10 odsto za jevrejsku veru i 39 odsto za muslimansku veru. Kada je reč o usklađenosti vera sa vrednostima francuskog društva, 89 odsto ispitanika stavlja na prvo mesto katolicizam, 75 odsto judaizam i 26 odsto islam.

Desetine dojava o pljački banke do koje je prokopan tunel

Nemačka policija saopštila je da je primila desetine dojava od kada je objavila snimke tunela dugačkog 45 metara, koji su pljačkaši prokopali do prostorije sa sefovima za korisnike jedne berlinske banke. Policija je takođe objavila skicu jednog osumnjičenog, zdepastog čoveka u tridesetim ili četrdesetim godinama. Portparolka Diana Born rekla je da posebna jedinica proučava 90 dojava koje je policija primila od prošlog vikenda, kada je objavila snimke. Fotografije pokazuju okrugle rupe u velikom betonskom zidu podžemnog parkirališta na kome se veruje da su pljačkaši počeli da kopaju tunel prošlog februara. Iza zida vidi se tunel, sa uredno postavljenim potpornim stubovima koji sprečavaju urušavanje krova. Policija još ne zna šta je ukradeno.