REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Rusija protiv prekrajanja granica na Balkanu

Đukanović: U sto dana pospremanje problema iz prošlosti

Josipović: Slovenija ne ucenjuje Hrvatsku

Opozicione stranke u Crnoj Gori o pozivu Nikolića

Janša i dalje protiv prevremenih izbora

Država mnogo plaća zbog nezakonitog hapšenja

Rusija protiv prekrajanja granica na Balkanu

Rusija je protiv prekrajanja granica u Evropi, uključujući i na Balkanu, izjavio je danas šef ruske diplomatije Sergej Lavrov na konferenciji za novinare u Moskvi. "Mi smo protiv prekrajanja granica u Evropi. Svi treba da poštuju Helsinšku povelju. To se odnosi i na situaciju na Balkanu", rekao je Lavrov na zajedničkoj konferenciji za novinare posle razgovora s makedonskim kolegom Nikolom Poposkim. Lavrov je time odgovorio na pitanje o pozivima iz Albanije na ujedinjenje albanskih teritorija. Lavrov je podsetio da je "na Balkanu proliveno mnogo krvi" i dodao da "niko ne želi ponavljanje takvog scenarija". Poposki je kazao da Evropa ne podržava ni nacionalizam, ni prekrajanje granica, i ocenio da eventualno prekrajanje granica ne bi dovelo do stabilnosti u regionu ni prosperiteta. Po njegovim rečima, Makedonija je dobar primer zajedničkog života različitih nacionalnosti i religija. "Balkanske države su male i njihov interes je da teže integraciji i otvorenosti", rekao je Poposki. Lavrov je kazao da je Moskva razočarana reakcijom zapadnih partnera na skrnavljenje srpskih nadgrobnih spomenika na Kosovu, "tim pre što su tamo bili i spomenici herojima Drugog svetskog rata". Komentarišući ponudu predsednika Srbije Tomislava Nikolića da posreduje u sporu Atine i Skoplja oko naziva Makedonije, Poposki je kazao da taj spor treba da bude rešen u okvirima UN. Po njegovim rečima, u poslednjih 20 godina, od kada traje taj spor, bilo je mnogo predloga za posredništvo. "Jedino u UN taj spor može da se reši. Jedina pomoć koju zemlje našeg regiona mogu da daju jeste stimulisanje pozitivne klime i mostova za saradnju", rekao je Poposki. Makedonski ministar dodao je da dobrom saradnjom balkanske države mogu da utiču i na rešavanje bilateralnih problema. Direktno uticanje na rešavanje problema može da postoji samo u okviru UN, dodao je Poposki. Lavrov i Poposki založili se se za razvijanje ekonomske saradnje Makeodnije i Rusije, a nakon razgovora potpisali su sporazume o otvaranju kulturnih centara u Moskvi i Skoplju i o saradnji ministarstava spoljnih poslova dve zemlje u ovoj i narednoj godini. Zorana Bojić, Moskva

Đukanović: U sto dana pospremanje problema iz prošlosti

Crnogorski premijer Milo Đukanović rekao je da njegova vlada u prvih sto dana mandata treba da "pospremi" probleme iz prošlosti, a da se nakon toga posveti podsticajnim merama za razvoj. U intervjuu na programu Radija Crne Gore, Đukanović je naveo da su problemi iz prošlosti, pored ostalog, provera privatizacionih i koncesionih ugovora i rešavanje pitanja Kombinata aluminijuma u Podgorici. Đukanović je kazao da bi donesene antikrizne mere, među njima i upravo usvojeni zakon o dodatnom oporezivanju plata, trebalo da donesu uštede od oko 30 miliona evra. Ako to bude ostvareno, budžetski deficit Crne Gore bi ove godine bio smanjen sa 90 na 60 miliona evra. Prema rečima Đukanovića, antikrizne mere koje pogađaju primanja zaposlenih, kao i penzionere, svakako, umanjile su popularnost koju je vladajuća koalicija imala na parlamentarnim izborima, prošle jeseni, ali su te mere nužne da bi se izbegle teže socijalno-ekonomske posledice. "Moja je obaveza kao premijera da vodim računa da država ne bankrotira", rekao je Đukanović. On je podsetio da je predviđeno novo zaduživanje Crne Gore za ovu godinu u iznosu od 230 miliona evra. Prema rečima Đukanovića, to je znak za uzbunu i postoji rizik da Crna Gora novim zaduživanjem, ako se ne bi više štedelo, uđe u zonu da njen budžetski deficit dostigne 60 odsto bruto društvenog proizvoda, sedam-osam procenata više nego što je sada. Ako bi se to desilo, kako je Đukanović objasnio, javne finansije u Crnoj Gori bi bile ozbiljno uzdrmane. "To bi moglo da dovede u pitanje i ekonomsku održivost Crne Gore", rekao je Đukanović. Premijer je ponovio da je Kombinat aluminijuma u Podgorici i dalje potreban Crnoj Gori i da država treba da i dalje preduzima mere za zaštitu svojih interesa u toj kompaniji. Kombinat, kako je Đukanović naveo, može da godišnje proizvodi 50.000 tona metala, a to znači da treba da zapošljava 600, a ne 1.200 radnika, koliko ih sada ima. Đukanović je rekao da Crna Gora "ni slučajno" ne odustaje od gradnje autoputa od Bara do granice sa Srbijom i da sada postoje tri investicione opcije za realizaciju tog projekta. "Koja god opčiju odaberemo, mogli bismo sa izgradnjom autoputa krenuti ove godine", kazao je Đukanović. Ilija Despotović, Podgorica

Josipović: Slovenija ne ucenjuje Hrvatsku

Hrvatski predsednik Ivo Josipović izjavio je juče da Slovenija ne ucenjuje Hrvatsku u sporu o vraćanju novca hrvatskih štediša bivše Ljubljanske banke, koji već više od dve decenije opterećuje odnose zvaničnog Zagreba i Ljubljane. "Mislim da će rešenje biti kompromisno i da će moći da se okarakteriše kao pravedno za obe strane", rekao je Josipović novinarima upitan ucenjuje li Slovenija Hrvatsku rešenjem koje nije u interesu Zagreba, s obzirom na kratke rokove za hrvatski ulazak u Evropsku uniju. Josipović je izrazio uverenje da će se "vrlo skoro naći" zajednički jezik i da će slovenački parlament ratuifikovati na vreme hrvatski pristupni ugovor. Zbog spora u vezi sa vraćanjem novca hrvatskim štedišama bivše Ljubljanske banke Slovenija je jedina država članica EU koja nije počela ratifikaciju hrvatskog pristupnog ugovora sa EU. Situaciju dodatno otežava politička kriza u Sloveniji, jer bi u slučaju skorog raspuštanja slovenačkog parlamenta Hrvatska gotovo sigurno ostala bez ratifikacije, a samim tim bez očekivanog ulaska u EU 1. jula. Zvanična Ljubljana i Zagreb različito gledaju na rešavanje problema vraćanja novca štedišama Ljubljanske banke, takozvane "prenesene štednje". Reč je o 270 miliona evra štednje, bez kamata, koju su hrvatske štediše Ljubljanske banke prenele na hrvatske banke, a koju je posle finansirala Hrvatska kao jedina država bivše Jugoslavije koja je to učinila. Od oko 430.000 hrvatskih štediša njih 300.000 prihvatilo je ponudu Hrvatske i preneli su štednju na hrvatske banke što im je Hrvatska posle isplatila, dok njih 130.000 to nisu učinili, već vode individualne sporove. Slovenija je do sada tražila da to pitanje bude rešavano u okviru sukcesije bivše SFRJ, dok je Zagreb očekivao da se pitanje "prenesene štednje" Ljubljanske banke rešava odvojeno i da ni na koji način ne bude povezano sa ratifikacijom hrvatskog pristupnog ugovora u slovenačkom parlamentu. Slovenija uslovljava ratifikaciju hrvatskim povlačenjem ovlašćenja domaćim bankama za tužbe u Hrvatskoj protiv Ljubljanske banke. Ministri spoljnih poslova Hrvatske i Slovenije Vesna Pusić i Karl Erjavec sinoć u Briselu nisu postigli rešenje, ali su najavili da će se ponovo sastati 6. februara u Sloveniji. Mirjana Vujović Đurak,

Opozicione stranke u Crnoj Gori o pozivu Nikolića

Opozicione stranke u Crnoj Gori, Socijalistička narodna partija (SNP) i Nova srpska demokratija (NSD), sukobile su se oko poziva predsednika Srbije Tomislava Nikolića prosrpskim strankama u Crnoj Gori da prestanu da budu opozicija državi i da se posvete boljem životu građana. Predsednik SNP-a Srđan Milić rekao je u intervjuu podgoričkoj televiziji "Montena" da je NSD partija kojoj "stižu instrukcije van Crne Gore" i da je "zalutala na političkoj sceni" u Crnoj Gori. Milić je kazao da je Nikolić takvu preporuku uputio upravo NSD-u, jer se prilikoim službene posete Crnoj Gori sastao sa predsednikom te stranke Andrijom Mandićem. "Da je to nama htio da kaže, tražio bi susret s nama, a ne s Novom srpskom demokratijom", rekao je Milić. Funkcioner NSD-a Slaven Radunović ocenio je Milićevu izjavu kao pokušaj "sitnog šićarenja" za SNP. Prema njegovim rečima, Milić nanosi štetu jedinstvu opozicije u Crnoj Gori, što je, navodno, pokazao nakon lokalnih izbora u Nikšiću, prilikom pregovora o formiranju tamošnje vlasti, ali i sada, upravo pomenutom izjavom o NSD-u.

Janša i dalje protiv prevremenih izbora

Slovenački premijer Janez Janša smatra da bi u slučaju ostavke vlade i raspisivanja prevremenih izbora kroz šest meseci vlada snosila odgovornost za slabije prilike od današnjih. Premijer je, odgovarajući na pitanja poslanika u parlamentu o gubitku poverenja nakon izveštaja antikorupcijske komisije, odgovorio da je uz takav sastav komisije o tom pitanju teško govoriti. Janša smatra da kod pitanja vlade postoje "dva produktivna puta" - konstruktivno nepoverenje u parlamentu nakon čega bi bila formirana nova vlada koja bi nastavila započeti posao ili dogovor o prevremenim izborima. "Mislim da smo svi svesni da prevremeni izbori mogu dati sličan rezultat u smislu stabilnosti ili nestabilnosti, kao što se to desilo više puta, i da bez promene izbornog sistema izlažemo ovu državu rizicima i to bez razloga", rekao je Janša poslanicima. Izveštaj antikorupcijske komisije, koji je objavljen u januaru, optužuje premijera Janšu za neprijavljivanje ukupne imovine i korupciju, zbog čega javnost traži njegovu ostavku. Premijer odbija da podnese ostavku, a njegova vlada je izgubila većinu u parlamnetu pošto je Građanska lista izašla iz vladajuće koalicije koju čini pet stranaka.

Država mnogo plaća zbog nezakonitog hapšenja

U Crnoj Gori je od januara 2009. do kraja 2012. godine podneto 687 zahteva za novčanu naknadu zbog nezakonitog hapšenja, saopštila je nevladina organizacija Centar za građansko obrazovanje. Po podacima Centra, na osnovu 274 zaključena sporazuma, iz državnog budžeta je isplaćeno 890 hiljada evra. Centar za građansko orazovanje zatražio je da se utvrdi konkretna i individualna odgovornost zbog velikog broja neosnovanih hapšenja. To, kako se ocenjuje, uz materijalne posledice, predstavlja i udar na integritet građana.