KULTURA & ZANIMLJIVOSTI

Utorak, 23. maj 2017.

Parižanke napokon zvanično imaju pravo da nose pantalone

Mikročip od 2016. obavezan za sve pse u Engleskoj

Dizni: Bar još dva filma iz serijala Ratovi zvezda

Za dva dana prodato više od 15.000 karata za FEST

Veliki rat najprodavanija knjiga u januaru

Džoni Dep će glumiti gangstera u novom filmu

Klip najbolji film u 2012.

Panksatoni Fil nije video svoju senku - proleće dolazi rano

Preseljen divlji kesten - "seoski zapis"

Gugl svoju stranicu posvetio Meri Liki

Baumgartner leteo brže nego što se mislilo

Simensova nagrada kompozitoru Marku Nikodijeviću

Parižanke napokon zvanično imaju pravo da nose pantalone

Parižanke posle 200 godina imaju pravo da nose pantalone, pošto je francuska vlada odlučila da van snage stavi zakon iz 1800. godine, po kojem su žene koje hoće da se "oblače kao muškarci" za to morale da dobiju odobrenje policije. Ova zabrana je delimično povučena 1892. i 1909. godine kada je ženama dozvoljeno da nose pantalone, ali, kako je navedeno u zakonu, "ako se bar jednom rukom drže za bicikl ili uzde konja", rekao je senator Alen Uper. Ministarstvo za prava žena je saopštilo da je zakon iz 1800. godine nespojiv sa principima jednakosti žena i muškaraca koja je zagarantovana Ustavom. "Ovaj zakon je pre svega imao imao za cilj da ženama ograniči pristup određenim poslovima tako što im je zabranjivano da se oblače kao muškarci", navodi se u saopštenju francuskog ministarstva.

Mikročip od 2016. obavezan za sve pse u Engleskoj

Britansko ministarstvo za životnu sredinu saopštilo je da će od 2016. godine svi psi u Engleskoj morati da imaju mikročipove. Mikročipovi će pomoći u nalaženju izgubljenih ili ukradenih kućnih ljubimaca, u promovisanju zaštite životinja i olakšati posao šinterima, navodi se u saopštenju. Mnogi Britanci su već stavili čipove svojim ljubimcima - psima, mačkama, zečevima i konjima, kako bi ih lakše pratili. Prema podacima Ministarstva za životnu sredinu, 60 odsto od osam miliona pasa već ima mikročipove, koji mogu biti skenirani i upareni s podacima vlasnika. Za tri godine će to biti obavezno za sve pse, a vlasnici koji odbiju da svojim ljubimcima stave čipove biće kažnjeni s najviše 500 funti (oko 600 evra).

Dizni: Bar još dva filma iz serijala Ratovi zvezda

Kompanija Volt Dizni (Disney), koja je kupila filmsku produkcijsku kuću Lukasfilm Džordža Lukasa (George Lucas), tvorca "Ratova zvezda", danas je potvrdila da priprema bar još dva filma iz tog serijala. Direktor Diznija Robert Ajger (Iger) potvrdio je da se "radi na dva nezavisna filma koji nisu deo sage Ratova zvezda", ali da će se priča tih filmova graditi oko nekih likova iz tog serijala. Dizni, koji poseduje i kompanije Piksar (Pidžar), Marvel, I-Es-Pi-En (ESPN) i Ej-Bi-Si (ABC), ranije je najavio snimanje novog filma pod nazivom "Epizoda sedam", koji bi trebalo da se pojavi 2015. godine. Dizni je saopštio prošlog meseca da će reditelj Džej Džej Ejbrams (J.J. Abrams) snimati "Epizodu sedam". Najavljene su i "Epizoda osam" i "Epizoda devet", a onda po jedan novi film na svake dve ili tri godine. Ajger je potvrdio medijske spekulacije da scenaristi Lari Kasdan (Larry Kasdan) i Sajmon Kinberg (Simon) rade na filmovima koji nisu deo nove trilogije na kojoj se već radi. Direktor Diznija nije govorio o detaljima u vezi sa filmovima, kao ni kada bi mogli da se pojave.

Za dva dana prodato više od 15.000 karata za FEST

Za dva dana prodato je više od 15.000 karata za 41. Međunarodni filmski festival "Fest" koji se održava od 22. februara do 3. marta u Beogradu, saopštila je Direkcija FEST-a. Ulaznice po ceni od 200 do 350 dinara su u prodaji na blagajnama "Sava centra", Doma omladine, Kulturnog centra Beograda i bioskopa "Fontana". Fest će, kako je ranije najavljeno, otvoriti američki glumac Majkl Medsen (Michael Madsen). Medsen je glumio u ostvarenjima nezavisne i holivudske produkcije, a publika ga najviše pamti po ulogama "žestokih momaka" u filmovima "Ulični psi" i "Kil Bil 2" Kventina Tarantina, "Doni Brasko" Majka Njuela, "Vrsta" Rodžera Donaldsona, kao i po ulozi u kultnom filmu Ridlija Skota "Telma i Luiz". Na predstojećem FEST-u biće prikazan film braće Zorana i Vladimira Lisinca "Pored puta" (Along the roadside) u kome Madsen glumi zajedno sa Lazarom Ristovskim, najavili su ranije organizatori festivala. Cena ulaznice za svečano otvaranje je 500 dinara. Do 7. februara važi popust od 10 odsto na komplet karata.

Veliki rat najprodavanija knjiga u januaru

Roman Aleksandra Gatalice "Veliki rat" najtraženija je knjiga u januaru, pokazalo je istraživanje koje je u 16 knjižara u Srbiji i dve u Crnoj Gori sproveo internet portal Knjizara.com. Na drugom mestu po prodaji je bestseler britanske spisateljice E. L. Džejms "Pedeset nijansi - siva", a slede "Sjaj u oku zvezde" Ljiljane Habjanović Đurović i dokumentaristički hit "Sivi vuk" Džerarda Vilijamsa i Sajmona Danstena. Na petom mestu po prodaji je knjiga "Hobit, ili tamo i natrag" Džona Ronalda Rejela Tolkina, dok su na šestom i sedmom druga dva nastavka trilogije E. L. Džejms "Pedeset nijansi - mračnije" i "Oslobođeni". Drugi deo autobiografije Bekima Fehmijua "Blistavo i strašno" dospeo je na osmo mesto najtraženijih naslova, a u top-deset svrstali su se i priručnik Robina Šarme "Kaluđer koji je prodao svoj ferari" i prvi deo serijala "Mia i ja" Izabele Mon "Mia i vilenjaci". Knjiga "Cvjećarnica u kući cveća" Lazara Džamića po podacima knjižara na 11. je mestu po traženosti, a slede "Nesveti, a sveti" Tihona Sevkunova, "Živeti slobodno" Nika Vujičića, "Geopolitika i emocija" Dominika Moisija i "Svakoga dana, svakoga časa" Nataše Dragnić. Na listi najtraženijih naslova na 16. mestu je knjiga "Sedam godina kasnije" Gijoma Musoa, zatim "Pismo gospođe Vilme" Jelene Bačić Alimpić, "Raskršća" Vilijama Pola Janga, "Dugovečnost" Svetislava Basare, a 20. je Musoov roman "Zov anđela". Istraživanje je sprovedeno u devet beogradskim knjižara i knjižarskih lanaca u Beogradu, kao i u knjižarama u Novom Sadu, Jagodini, Jagodini, Zaječaru, Šapcu, Subotici, Zrenjaninu, Herceg Novom i Podgorici.

Džoni Dep će glumiti gangstera u novom filmu

Američki glumac Džoni Dep tumačiće čuvenog gangstera iz Bostona Vajtija Baldžera (Whitey Buger) u filmu "Black Mass" koji će režirati Beri Levinson, javili su producenti filma u Los Anđelesu. Film je o životu Vajtija Baldžera, gangstera iz Bostona koji je postao doušnik Federalnog istražnog biroa (FBI), ali koga su na kraju federalni agenti uhapsili 2011. Beri Levinson (Barry Levinson) dobitnik je Oskara za režiju 1988. za film "Kišni čovek". Film je adaptacija knjige dvojice novinara Boston glouba istoimenog naziva "Black Mass". Snimanje počinje u maju a film će distribuirati studio Univerzal, saopštila je kompanija Kros Krik (Cross Creek), koproducent filma zajedno sa firmom Eksklusiv Medija (Exclusive Media). Džoni Dep (49) je prošle godine igrao glavnu ulogu vampira u filmu "Dark Shadow" Tima Bartona, a ovog leta izlazi film "Usamljeni rendžer" (The Lone Ranger) Dizni studija u kome glumi indijanca. Prošlog juna Dep je objavio da se razilazi od svoje partnerke Vanese Paradi sa kojom je bio 14 godina i sa kojom ima dvoje dece.

Klip najbolji film u 2012.

Srpska sekcija Međunarodne federacije filmskih kritičara (Fipresci Srbija) proglasila je film "Klip" za najbolje filmsko ostvarenje u 2012. godini, a rediteljka tog autorskog prvenca Maja Miloš dobila je nagradu za najbolju režiju. Na proglašenju najboljih radova u domaćoj kinematografiji u Muzeju jugoslovenske kinoteke u Beogradu, nagrada za životno delo posthumno je dodeljena filmskom montažeru Marku Glušcu. Za najbolju glumicu proglašena je Isidora Simijonović za ulogu u filmu "Klip", dok je nagrada za najboljeg glumca pripala Uliksu Fehmijuu za glumačko dostignuće u filmu "Ustanička ulica". Fehmiju nije mogao da preuzme nagradu, jer se trenutno nalazi u Geteborgu, u Švedskoj, na filmskom festivalu na kome učestvuje i film "Ustanička ulica", a priznanje je preuzela njegova majka, glumica Branka Petrić. Nagrada za najbolji scenario uručena je reditelju i scenaristi Miroslavu Momčiloviću za film "Smrt čoveka na Balkanu", Miladin Čolaković nagrađen je za fotografiju u filmu "Ustanička ulica", dok je za najboljeg montažera proglašen Stevan Filipović za film "Klip". Nagradu za najbolju filmsku muziku dobio je Vlatko Stefanovski za film "Kad svane dan", Aljoša Spajić nagrađen je za scenografiju u filmu "Ustanička ulica" a Jeleni Đorđević uručeno je priznanje za kostim u filmu "Doktor Rej i đavoli". Po mišljenju srpske sekcije filmskih kritičara, najbolje strano filmsko ostvarenje prikazano u domaćim bioskopima u 2012. godini je film "Artist" francuskog reditelja Mišela Aznavisijusa. Predsednik Fipresci Srbija Borislav Anđelić rekao je da je jedina nagrada kritike i vrednovanja filmskih ostvarenja u domaćoj kinematografiji uspela da istakne i promoviše filmove vredne pažnje u svim stvaralačkim kategorijama. "Za 2012. godinu u konkurenciji je bilo više od 15 igranih filmova, i to je vrhunac u filmskom stvaralaštvu u poslednjoj deceniji", rekao je Anđelić komentarišući veliku konkurenciju u izboru najboljih dostignuća. Fipresci Srbija godišnje nagarade u 12 kategorija dodeljuje od 1993. godine, a prošle godine za najbolji film bilo je proglašeno višestruko nagrađivano ostvarenje "Parada" Srđana Dragojevića.

Panksatoni Fil nije video svoju senku - proleće dolazi rano

Mrmot Panksatoni Fil obradovao je u subotu Amerikance, pošto je predvideo rani dolazak proleća. Svake godine na Dan mrmota, 2. februara, ljudi "željno" od tog glodara očekuju da prorekne koliko dugo će još trajati zima. Panksatoni Fil izašao je jutros u zoru iz svog skrovišta da 127. godinu zaredom oglasi svoju vremensku prognozu pred nekoliko hiljada posmatrača koji su se obradovali jer mrmot nije video svoju senku, što znači rani dolazak proleća. Praksa mrmotovog predviđanja vremena vodi poreklo iz nemačkog predanja, prema kojem ako životinja koja spava zimski san vidi svoju senku na hrišćanski praznik Sretenja, zima će potrajati još šešt nedelja. Ako senke ne bude, legenda kaže da će proleće doći rano. Uži krug Kluba panksatonijskog mrmota proglašava svake godine Filovu prognozu, u zoru 2. februara na Goblers nobu, 105 kilometara severoistočno od Pitsburga.

Preseljen divlji kesten - "seoski zapis"

Sa nekadašnjeg groblja u selu Vreoci, kod Lazarevca, preseljen je divlji kesten - "seoski zapis". Po predanju, "seoski zapisi" su "sveta drveta" čije bi uništavanje donelo nesreću. Kako su javili lokalni elektronski mediji, "zapis" je preseljen na lokaciju u zaseoku Kusanja, takođe u Vreocima, gde neće biti rudarskih radova, i gde se formira novo seosko groblje. Selidba divljeg kestena, visokog osam metara i teškog nekoliko tona, trajala je više od 12 sati. Koren je bio obezbeđen u busenu prečnika dva metra, dubokom 1,5 metara, smešten u drvenu oplatu. ojačanu čeličnim elementima. Na osnovu studije Šumarskog instituta iz Beograda, čiji su stručnjaci nadgledali selidbu "seoskog zapisa", kesten prečnika 50 santimetara će narednih godinu dana dobiti negu da bi započeo život na novom mestu. Preseljenje seoskog groblja u Vreocima, sa 4.500 grobnih mesta, početkom oktobra 2012. je omogućilo proširenje Površinskog kopa Polje D i nastavak proizvodnje uglja u Rudarskom basenu "Kolubara". "Zapis" je u Srbiji krupno drvo, prvenstveno hrast - seoska svetinja što postaje osveštenjem, pri čemu se u njegovu koru urezuje krst. Istorija ukazuje da je "zapis" nasleđen iz prethrišćanskih, paganskih vremena kada je drvo imalo ulogu hrama. Veruje se da će velika nesrećazadesiti onoga ko se usudi da poseče ili ošteti "zapis". Na njega se ne sme penjati, ni pod njim spavati, plodovi mu se ne smeju brati, niti grane lomiti ili sakupljati, čak i ako samo otpadnu. "Zapis" ima bitnu ulogu u seoskim obredima za dobru letinu i za zaštitu sela od nepogode i nesreće. Pod "zapisom" se priređuje praznična seoska gozba, a nekad se tu klala žrtvena ovca.

Gugl svoju stranicu posvetio Meri Liki

Najveći svetski internet pretraživač Gugl (Google) svoju veb stranicu je posvetio britanskoj arheologiškinji i antropološkinji Meri Liki (Mery Leakey), povodom 100 godina od njenog rođenja. Prepoznatljiv logo Gugla je na sajtu zamenila ilustracija naučnice na arheološkoj iskopini. Smatra se da je Likijeva zaslužna za otkrivanje fosila na osnovu kojih se veruje da je pračovek nastao od majmuna. Radila je sa svojim mužem Luisom (Louis). Zajedno su otkrili su najstariji kameni alat i verovali su da je Afrika kolevka ljudske civilizacije.

Baumgartner leteo brže nego što se mislilo

Austrijski ekstremni sportista Feliks Baumgartner leteo je brže nego što se mislilo kada je prošle jseni skočio s visine od 39 kilometatra. Po danas objavljenim zvaničnim podacima, Baumgartner je dostigao brzinu od 1.357 kilometra na čas, što je 1,25 maha, odnosno 1,25 puta brže od brzine zvuka. Posle skoka se procenjivalo da je padao brzinom od 1.342 kilometara na čas, odnosno 1,24 maha. U svakom slučaja, Baumgartner je prvi čovek koji je probio granicu brzine zvuka bez pomoći neke mašine. Baumgartner je 16. oktobra uzleto balonom i izveo istorijski skok s ivice svemira, a potom se padobranom spustio na teritoriju SAD.

Simensova nagrada kompozitoru Marku Nikodijeviću

Marko Nikodijević, mladi kompozitor iz Subotice, osvojio je prestižnu nagradu muzičke fondacije Ernsta fon Simensa, saopštila je danas ova fondacija. Nikodijević, rođen 1980. godine, jedan je od tri ovogodišnja osvajača prestižnog kompozitorskog priznanja. Novčani iznos nagrade je 35.000 evra, a sa njom ide i produciranje budućeg Nikodijevićevog CD-a. Nikodijeviću će nagrada biti uručena 4. juna u Minhenu. Ukupni nagradni fond je tri miliona evra, saopštio je Simens. U odboru koji odlučuju nagrade sede renomirani kompozitori poput Helmuta Lahemana (Lachenmann), Volfganga Rima (Wolfgang Rihm) i Petra Ružičke. Prema mišljenju odbora, Nikolić je jedan od najboljih kompozitora u generacijama koje dolaze. Nikodijević je Fakultet muzicke umetnosti završio u Beogradu 2003. godine, a po završetku studija, stručno usavršavanje je nastavio na Visokoj školi za muziku u Štutgartu. Njegova dela su nagrađivana na bitnim takmičenjima poput Gaudeamusove muzičke nedelje, na kojoj je 2010. godine osvojio Prvu nagradu, Međunarodnoj tribini kompozitora i Brandenburškom muzičkom bijenalu. Nakon što je 2005. godine dobio nagradu Franc List, bio je angažovan kao stalni kompozitor u Vajmaru, a kao državni stipendista nemackih pokrajina Baden Vitemberg, Meklenburg-Zapadna Pomeranija i Donja Saksonija.