REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Izbori će Crnu Goru koštati 1,2 miliona evra

U Sarajevu ministar izazvao udes, pa se sakrio u haustor

U Makedoniji 14 opština nema para za lokalne izbore

Ketrin Ešton i File upozoravaju lidere BiH

Trka u predizbornim prognozama

Rasmusen sa predstavnicima političkih partija BiH

CPC traži uklanjanje crkve na Rumiji

Izbori će Crnu Goru koštati 1,2 miliona evra

Predsednički izbori u Crnoj Gori zakazani za 7. april državu će koštati 1,2 miliona evra, od čega će 400.000 evra biti podeljeno predsedničkim kandidatima za kampanju. Zasad ima tri kandidata za predsednika Crne Gore - sadašnji šef države Filip Vujanović, lider opozicionog Demokratskog fronta (DF) Miodrag Lekić i izvršni direktor "građanskog političkog kluba" pod nazivom Pravedna Crna Gora Rade Bojović. Predsednički izbori u Crnoj Gori 2008. godine, kada su se za fotelju šefa države takmičila četiri kandidata, koštali su preko dva miliona evra. Cena jednog reklamnog spota koji je ranije za potrebe kampanje Filipa Vujanovića radila agencija MAPA iznosila je blizu 70.000 evra.

U Sarajevu ministar izazvao udes, pa se sakrio u haustor

Ministar unutrašnjih poslova Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) Predrag Kurteš bio je za volanom "golfa" koji se 28. januara u centru Sarajevu sudario sa drugim automobilom, i posle udesa je pobegao. Kako javljaju sarajevski mediji, Kurteš se nakon saobraćajke sakrio u haustor obližnje zgrade. Ovo je otkriveno nakon što je policija pregledala snimke kamera iz centra grada, uključujući i Ulicu Valtera Perića gde se desio udes. Dve žene iz automobila marke "polo" u koji je udario "golf petica" izjavile su da je njegov vozač bio ministar Kurteš, ali je Ministarstvo unutrašnjih poslova FBiH u početku negiralo tu informaciju. U izjavi policiji one su navele da se Kurteš nakon nezgode udaljio s mesta događaja. U sudaru je pričinjena manja šteta na oba vozila, a nije bilo teže povređenih. Ministru će zbog napuštanja mesta nezgode biti uručena prekršajna prijava.

U Makedoniji 14 opština nema para za lokalne izbore

Vlasti 14 opština Makedonije obavestile su Državnu izbornu komisiju da nemaju para da organizuju lokalne izbore, zakazane za 24 mart, i zatražil pomoć države, javili su makedonski mediji. Lokalne vlasti koje nemaju novca za održavanje lokalnih izbora, među kojima su Tetovo, Aračinovo, Kriva Palanka, Bogdanci i Demir Hisar, navele su da je 50.000 evra koliko je potrebno za organizovanje dva izborna kruga, za njih preveliki novac. Lokalne izbore koji će se održati 24. marta 11. januara je raspisao predsednik Sobranja (Skupštine) Trajko Veljanovski. Državna izborna komisija kaže da je nadležna za obezbeđivanje izbornog materijala, za šta je već dobila novac od Ministarstva finansija, dok su lokalne vlasti dužne da plate biračke odbore. Makedonija je teritorijalno podeljena na 84 opštine i Grad Skoplje, kako posebnu jedinicu lokalne samouprave. Po broju stanovnika, najveća u Makedoniji je opština Kumanovo sa 105.484 stanovnika, a najmanja opština Vraneštica sa 1.322 stanovnika.

Ketrin Ešton i File upozoravaju lidere BiH

Visoka predstavnica Evropske unije Ketrin Ešton i evropski komesar za proširenje Štefan File izrazili su zabrinutost zbog zaostajanja BiH u procesu evropske integracije, javljaju mediji u BiH. Ključni prioriteti iz evropskog programa - sprovođenje presude u slučaju "Sejdić i Finci" o kandidovanju pripadnika manjina za Predsedništvo BiH i Dom naroda, te uspostavljanje koordinacionog mehanizma za pitanja u vezi s EU - nisu rešeni uprkos ponovljenim obećanjima vas, političkih lidera BiH, piše u pismu Eštonove i Filea. To pismo je, kako navodi sajt klidž.ba, upućeno liderima šest najvećih političkih stranaka, predsedavajućem Predsedništva BiH Nebojši Radmanoviću, predsedavajućem Saveta ministara BiH Vjekoslavu Bevandi i entitetskim premijerima Aleksandru Džombiću i Nerminu Nikšiću. "Nema sumnje da je današnji prioritet hitno rešavanje primene presude 'Sejdić i Finci', a to prioritnim smatra i generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland. Ovde se ne radi o sticanju političkih poena za neke. Ovde je reč o šansi za buduće generacije i to je od presudne važnosti da BiH ostane kredibilan partner za Evropsku uniju", naveli su Eštonova i File. Evropski zvaničnici očekuju politički sporazum o sprovođenju presude "Sejdić i Finci" do kraja marta, u skladu sa zaključcima drugog sastanka Dijaloga na visokom nivou o procesu pristupanja. "Pozivamo vas da postignuti politički sporazum predstavite na sledećem sastanku dijaloga na visokom nivou, u aprilu. To bi moglo prokrčiti put za stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a nakon što to bude sprovedeno, kredibilnoj primeni za članstvo u EU kasnije tokom ove godine", poručili su Eštonova i File. EU je snažno posvećena podršci BiH i njenim građanima u ispunjenju njihovih nada i ambicija u vezi s EU. "Ali, napredak ka EU sada zavisi od vaše sposobnosti da radite zajedno, postignete kompromis za zajedničko dobro i obnovite poverenje građana BiH u vašu sposobnost da konkretnim delima učinite napredak u evropskim integracijama", dodaje se u pismu Eštonove i Filea.

Trka u predizbornim prognozama

Dva meseca uoči predsedničkih izbora u Crnoj Gori, izborni štabovi i politički analitičari se utrkuju u predizbornim prognozama šansi za pobedu tri predsednička kandidata - Filipa Vujanovića, Miodraga Lekića i Rada Bojovića. Prema njihovim ocenama, predstojeći predsednički izbori u Crnoj Gori su izbori sa najviše neizvesnosti otkako je u toj državi obnovljen višestranački sistem. Neizvesnost je pojačana i zbog činjenice da Vujanovića, kandidata vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS), ne podržava Socijaldemokratska partija, manji koalicioni partner u vladi. Nije, takođe, sigurno da li će Vujanovciha podržati i Liberalna partija, drugi koalicioni partner DPS-a. Politički analitičar Srđan Vukadinović predviđa da će Vujanović na izborima 7. april, dobiti do 170.000 glasova, kako je naveo, čak i u slučaju da Lekića podrži celokupna opozicija. Vukadinović, kao i analitičar Miloš Bešić, smatraju da su Vujanovićeve šanse povećane pošto je od kandidature za predsednika Crne Gore odustao predsednik stranke Pozitivna Crna Gora Darko Pajović. Nije, međutim, potpuno izvesno da li će glasovi te stranke u većem broju otići Vujanoviću ili Lekiću, ili će Pozitivna Crna Gora balansirano podržati jednog i drugog kandidata. Neki mediji su objavili da Vujanović, na primer, ima veću podršku u Baru nego Lekić, iako je to njegov rodni grad. Iz opozicionog Demokratskog fronta, koji stoji iza kandidature Lekića, saopštavaju prognoze po kojima će njihov kandidat pobediti Vujanovića. To će, kako se navodi, biti početak smene sadašnje vlasti u Crnoj Gori. Bojović, koji je funkcioner stranke Pravedna Crna Gora, takođe poručuje da, koliko god to bilo neočekivano, nije isključeno da on pobedi na predsedničkim izborima. Ilija Despotović, Podgorica

Rasmusen sa predstavnicima političkih partija BiH

Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen sastao se juče u Sarajevu sa predstavnicima šest političkih partija u BiH sa kojima je razgovarao o uslovima za prijem BiH u NATO. Rasmusen je ponovio da je uslov za aktiviranje Akcionog plana za članstvo (MAP) registrovanje nepokretne vojne imovine u BiH kao državne, ali da domaći političari imaju odgovornost da do samita u septembru uknjiže 63 vojna objekta. "U tom slučaju, država će dobiti imovinu koja joj je potrebna, a ostatak će ići entitetima i opštinama koje će je ili koristiti ili prodati da bi pomogli svojih građanima", izjavio je generalni sekretar NATO-a. Sastanku s Ramusenom prisustvovali su predsednici Socijaldemokratske partije BiH (SDP) Zlatko Lagumdžija, Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH Dragan Čović, Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik, Srpske demokratske stranke (SDS) Mladen Bosić, Saveza za bolju budućnost (SBB) Fahrudin Radončić i zamenik predsednika HDZ 1990 Martin Raguž. Lider SNSD-a Milorad Dodik rekao je da je generalni sekretar NATO-a preneo poruku da BiH treba sama da reši pitanje vojne imovine i da NATO neće nametati rešenja. Dodik je istakao da su predstavnici političkih partija dali podršku dogovoru o knjiženju vojne imovine, te da će se lideri šestorke sastati naredne sedmice kako bi usaglasili detalje tog sporazuma. Predsednik SDP-a Zlatko Lagumdžija kazao je novinarima da Rasmusen ide "ohrabren u Brisel", jer je uvideo da postoji saglasnost o rešavanju uslova koje je pred BiH postavio NATO. I ostali politički predstavnici su izrazili zadovoljstvo održanim sastankom. "Sad ostaje da se vidi jesmo li mi spremni da sprovedemo sporazum, koji smo već potpisal i pustili u proceduru prema Savetu ministara i Parlamentu BiH", kazao je lider HDZ BiH Dragan Čović. Lideri političkih partija su ocenili da će BiH imati koristi od članstva u NATO-u i Evropskoj uniji. Rasmusen je jutros stigao u posetu Bosni i Hercegovini, gđe se odmah sastao sa najvišim zvaničnicima BiH. Na konferenciji za medije je rekao da BiH može postati članica NATO ako za to postoji politička volja. Naglasio je da je NATO spreman da pomogne BiH, ali da samo najpre domaće vlasti same moraju sprovesti reforme. Predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović je izjavio da je tokom sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a zaključeno da "na putu ka NATO savezu za BiH postoje dva problema, to je NATO skepticizam koji se javio u delu BiH, u Republici Srpskoj. Drugi problem, koji je tehnički zastoj na putu BiH ka NATO, je rešavanje pitanja nepokretne vojne imovine". Radmanović je podsetio da su lideri političkih partija pre godinu dana potpisali Sporazum o rešavanju pitanja nepokretne vojne imovine, ali da ono nije u potpunosti završeno. "Taj deo posla stoji pred liderima i parlamentarcima, a Predsedništvo BiH odredilo je 63 lokacije koje su perspektivne", istakao je Radmanović. Merima Spahić, Sarajevo

CPC traži uklanjanje crkve na Rumiji

Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) zatražila je od Ministarstva održivog razvoja i turizma da preduzme mere za uklanjanje metalne crkve sa vrha planine Rumija, koju je 2005. godine postavila Srpska pravoslavna crkva (SPC) u Crnoj Gori. Državni inspektorat za građevinarstvo je ranije naložio uklanjanje tog objekta, o čijem se postavljanju spore ne samo dve crkve, CPC i SPC, nego i političke stranke. Za uklanjanje pomenute crkve najviše se zalaže Socijaldemokratska partija Crne Gore, ocenjujući da je postavljanje tog objekta na vrhu Rumije poremetilo međuetničke i međuverske odnose na području Bara. Po tradiciji, na vrh Rumije su, na Trojičindan, izlazili predstavnici svih konfesija, pravoslavci, katolici i muslimani, iznoseći na vrh planine krst Svetog Vladimira. Ta praksa je, međutim, prekinuta otkako je SPC na vrhu planine postavila metalnu crkvicu. Objekat ja na vrh Rumije helikopterom prenela Vojska bivše Jugoslavije. Punomoćnik CPC Stevo Vučinić je u zahtevu za rušenje crkve naveo da taj resor nije preduzeo nijednu meru da se izvrši rešenje inspekcije o rušenju crkvice na Rumiji. Prema objašnjenju Vučinića, Rumija je sveta planina za pripadnike svih konfesija na području Bara i zato je postavljanje metalne crkvice od strane jedne crkve udar na međukonfesionalni sklad u tom kraju. Mitropolija SPC u Crnoj Gori se poziva na to da je na vrhu Rumije u davna vremena postojala crkvica, koju su, navodno, srušili Turci. Istoričari, pak, nisu to potvrdili.