SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Otimanje o titovo blago

Nikolić: Bez koraka napred povodom statusa Kosova

Bilateralni odnosi sa SAD jedan od prioriteta

Novi izbori bi gurnuli Srbiju u bankrotstvo

Kosovo može da sklopi SSP, problem korupcija i kriminal

Usvojena rezolucija: što pre početi pregovore Srbija-EU

Otimanje o titovo blago

Tomislav Nikolić, predsednik Srbije odlučio je, izgleda, da prekine višegodišnje takmičenje države i Titovih naslednika oko toga šta je narodu i porodici ostavio iza sebe Josip Broz. Ostavinska rasprava nekada doživotnog predsednika traje već deceniju, a da se nije pomakla dalje od nemuštih tvrdnji da Tito "nije imao privatnu imovinu" i zahteva porodice da je "dedek imao nešto u državnom sefu". Nikolić je odlučio da Srbija kao pravni naslednik Predsednistva SFRJ otvori sve tajne depoe i sefove, kako bi se zapisnici i spisakovi Titove imovine "sravniti" sa pohranjenim stvarima. Titova imovina se čuva u trezoru Narodne banke Srbije, zatim u depou vile "Mir" na Dedinju, u kojoj je Broz ponekad odsedao. Zna se da u trezoru NBS postiji 11 vreća sa šest poslednjih Titovih predsedničkih plata, autorski honorari za knjige, i nešto zlata i nakita. Tamo bi trebalo da bude i sve ono što je zatečeno posle smrti maršala u predsedničkoj vili u Užičkoj 15. Komisija koja je oduzela i popisala stvari posle Titove smrti, 9. marta 1982, predala je Narodnoj banci Jugoslavije, čiji je pravni sledbenik NBS, značajnu dinarsku sumu i nekoliko desetina hiljada engleskih funti, nemačkih maraka i dolara. I Memorijalni centar "Josip Broz Tito" predao je banci 16. aprila i 6. oktobra iste godine, po šest ordena stranih zemalja i 22 jugoslovenska ordena. Problem je, međutim, i dalje sa spiskovima koje je trebalo da dostavi Muzej istorije Jugoslavije, nekadašnji Muzej "25. maj". Pošto nije udovoljio zahtevima suda i nije poslao popis Titovih eksponata koji se tu nalaze u poslednje dve godine, sud mu je uputio nov zahtev uz pretnju novčanom kaznom. Tako da se ne zna šta se nalazi u Titovim sefovima u ovom muzeju, koji pravi izložbe Brozove imovine, ličnih kolekcija i fotografija iz porodičnog albuma. Interesantno je to da se država Srbija i Titovi unuci, koji su pričali da doživotni predsednik nije imao ličnu imovinu i da oni ništa od njega ne potražuju, se sada svađaju kome će da pripadne blago sakriveno u trezoru Narodne banke i depou vile "Mir" na Dedinju. Meni je svojevremeno Titova najstarija unuka Zlatica Broz i kćerka Žarka Broza rekla: - Od ostavštine mog dede ne tražim ništa! Dovoljno su mi lepe uspomene na dedeka. Država Srbija nas zaobilazi. Pravosuđe i država nama Brozovima ne šalju službene informacije o Titovoj ostavštini. Mi i ne znamo šta nam sve pripada i kako izgleda lista Titove imovine - kaže Zlatica Broz. Titov unuk Edvard Edo Broz, koji živi u Hrvatskoj, a zbog suđenja za saobraćajku ne dolazi u Srbiju, rekao mi je: - Ne tražim od dedina ostavštine ništa posebno. Tražim samo ono što mi pripada po zakonu - poručio je Edvard Broz iz Zagreba. Kada sam Mišu Broza, Titovog sina zamolio za izjavu odgovorio je arogantno: Može. Daću vam intervju za jedno 20 do 25 godina! Prvu Brozovu ostavinsku raspravu pokrenuo je Titov prvi sin Žarko, 1983. godine. On je u međuvremenu umro i njegov deo trebalo bi da naslede deca - Joška, Zlatica i Svetlana. Nekadašnji Četvrti opštinski sud u Beogradu doneo je 1989. rešenje o podeli imovine, koje Brozova udovica do danas osporava. Jedino što su maršalovi naslednici uspeli da podele i naplate jesu autorska prava, od kojih je svako dobio po 4.000 nemačkih maraka. Supruga Jovanka Broz zbog političke izolacije dugo nije primila ni spisak od nje oduzetih Titovih stvari. Jovanka Broz nikada do sada, prema tvrdnjama nadležnih u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, nije, pomoću priznanica, dokaza o vlasništvu ili svedoka, dokazala da je reč o bračnoj tekovini ili poklonima. Neke stvari su joj vraćena, ali nije utvrđeno šta ona ima pravo da nasledi. "Slučaj Titove zaostavštine najveća je pljačka u istoriji " Jugoslavije", tvrdio je Dragoljub Mićunović koji je više puta od devedesetih " godina, to pitanje pokretao u parlamentu. Bilo je poslednjih godina nejasno ko rukovodi Titovim nasleđem, a različite državne komisije objavljivale su različite izveštaje. U jednom trenutku na spisku Brozove imovine bilo je oko 2.700 umetničkih slika. Drugi popis tih slika već je iznosio 1.500. Poslednji popis je pokazao da ih je ispod hiljadu. To je bilo organizovano pljačkanje umetničkog blaga. Titovu imovinu krčmio je ko je kako hteo. - Nestalo je dosta vrednih slika, raznih poklona iz Titove zaostavštine, od 1987. godine raznoseno je to na razne strane, polako je outđivano, ali je kasnije direktorka muzeja zapretila, pripremajući jednu izložbu, da će obelodaniti saznanja šta se u čijim rukama nalazi, tako da je dosta stvari i vraćeno, pošto se znalo kod koga se nalaze - priča Joška Broz i navodi da je nestalo i nekoliko pušaka iz Titove kolekcije. Titove potomke, koji su koliko do pre deceniju bili rastavljeni i zavađeni, kako su javljali mediji, ujedinili su se oko dedekove imovine. Zlatica Broz i njen stric Miša Broz imaju istog advokata. Dr Svetlana Broz, unuka dolazi iz Sarajeva da čuje šta joj je deda ostavio u Beogradu, a Joška Broz je osnovao stranku, da bi Tita i politički nasledio. Svi oni ne kontaktiraju sa Titovom udovicom, Jovankom Broz, iako su odrasli pored nje u Titovoj rezidenciji na Dedinju. Violeta Kočić Miraček, zastupnik Titovog sina Miše i unuke Zlatice, potvrđuje da je sada na potežu sud. Sudija će, u dogovoru sa Narodnom bankom, odrediti datum otvaranja depoa i o tome obavestiti sve učesnike postupka. - Svi državni organi, uključujući Kabinet predsednika, obavezni su po Ustavu da postupe po nalogu suda. Sigurni smo da će i predsednik to ispostovati - kaže Goran Petronijević, zastupnik Titovog unuka Joške Broza. Pitanje je šta će zapravo biti sa Titovom imovinom, jer ako država Srbija dozvoli naslednicima Josipa Broza "kojima ne treba ništa dedino", da uzmu što misle da im pripada, tražiće potom i Kuću cveća i vilu u Karađorđevu i sve zgrade u koje je Broz ikada kročio. Pokazalo se, naime, da se odjednom, pred najavu nasledstva, istopilo ono patriotsko jugoslovenstvo, po kome je Tito pripadao svim narodima i narodnostima i nije bio lično bogat čovek. Došlo je, izgleda, vreme da Brozovim naplate to što je Tito bio "najveći srpski car", kako ga zovu valjevski seljaci i doživotni predsednik Jugoslavije. Možda će Zlatica, Svetlana Joška i Miša Broz da uvedu i naplatu autorskih prava za korišćenja lika i potpisa Tito, na kome su neki drugi pored živih naslednika zaradili milione dinara, dolara, maraka i evra. Treba otvoreno priznati - Josip Broz Tito je i danas najbolje prodavani brend koji Srbija ima. Marko Lopušina

Nikolić: Bez koraka napred povodom statusa Kosova

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je da je na sastanak u Brisel sa visokom predstavnicom EU i predsednicom Kosova došao da predoči da je Srbija svojom skupštinskom rezolucijom spremna da prizna neke specifičnosti vlasti u Prištini, naglasivši da sastanak "nije obezbedio korake napred ka rešavanju najteže prepreke - statusa Kosova". Nikolić je novinarima posle sastanka sa Ketrin Ešton i Atifetom Jahjagom rekao da je i visoka predstavnica EU podvukla da se od Srbije ne traži da prizna nezavisnost Kosova, jer to ne priznaje ni pet članica EU, ali je predočio da je na sastanku Jahjaga bila isključiva u stavu da je Kosovo nezavisna država, koja, kako je navela, treba da ima dobre susedske odnose sa Srbijom. Nikolić je istakao da mu je Ešton stavila do znanja da u dosadašnjem dijalogu i onome što čini Srbija nije videla ništa nepovoljno što bi moglo biti uključeno u budući izveštaj Evropske komisije, s ciljem da se Srbiji odobri datum pregovora o članstvu s Unijom. Nikolić je precizirao da se Srbija u rezoluciji opredelila "pomalo mimo svog ustava da prepoznaje specifičnost Kosova i Metohije, tamošnje nezavisno sudstvo, predsedništvo, vladu i parlament, ali i postojanje za srpsku i romsku zajednicu sa izvesnom autonomijom u sklopu toga". Nikolić je naglasio da je strog stav iz rezolucije (srpskog parlamenta) okvir iz koga niko ko učestvuje u dijalogu neće odstupiti. On je naglasio da Srbija ne priznaje Kosovo kao državu, kao što ga ne priznaju ni UN, i dodao: "Teško ćemo se dogovoriti s UN bez saglasnosti Srbije". "Kosovo ne može biti nezavisna država i ne vidim zašto se onda ne bi razgovaralo o drugim rešenjima", rekao je Nikolić. Predsednik Srbije je rekao da eventualni sledeći sastanak sa predsednicom, kako je naveo, privremenih prištinskih vlasti, može uslediti ako dođe do bitnog napretka u tehničkom dijalogu i dijalogu na visokom nivou koji vode premijeri Srbije i Kosova.

Bilateralni odnosi sa SAD jedan od prioriteta

Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je u Vašingtonu da su za Srbiju jedan od prioriteta bilateralni odnosi sa SAD. Dačić je u intervjuu za Glas Amerike rekao da SAD podržavaju Vladu Srbije kada je reč o EU i da mu je to jasno rečeno u Kongresu, kao i da podržavaju Vladu Srbije u dijalogu sa Prištinom. "Mi se trudimo svih ovih godina, a naročito od kada je formirana nova Vlada Srbije, da postavimo neke nove polazne osnove za naše odnose", rekao je Dačić, koji u SAD ima više odvojenih susreta sa američkim zvaničnicima i gde prisustvuje Molitvenom doručku. "Bez obzira što postoje pitanja u pogledu kojh se ne slažemo i bez obzira što su neka od tih pitanja izuzetno važna za naše nacionalne i državne interese, mislim da moramo da prevaziđemo situaciju koju smo imali proteklih nekoliko decenija, a to je da se stavovi Amerike, kao jedne od najznačajnijih i najuticajnijih zemalja sveta, direktno suprostavljaju našim nacionalnim i državnim interesima", rekao je Dačić. Premijer je naveo da je politika Srbije pre svega usmerena ka ulasku u EU, ka rešavanju svih otvorenih pitanja dijalogom, kao što je to slučaj s Prištinom, ka unapredenju regionalnog mira i stabilnosti i ka otvaranju zemlje za strane investicije. "Znači, mislim da smo pronašli neke zajedničke interese", rekao je Dačić. On je takođe rekao da je s direktorom američkog Federalnog istražnog biroa (FBI) Robertom Milerom juče razgovarao o saradnji policija i bezbednosnih službi SAD i Srbije, kao i da ga je pozvao da poseti Srbiju, što je Miler prihvatio. Kako je najavio premijer, FBI će otvoriti u Beogradu poseban deo Biroa koji ce se baviti visokotehnološkim kriminalom. Premijer Srbije je rekao da je u Vašingtonu imao četiri, pet susreta s kongresmenima i da je s njima razgovarao o aktuelnoj situaciji i srpsko-američkim odnosima. Dačić je rekao da mu u SAD još predstoje susreti sa zamenikom državnog sekretara Vilijamom Bernsom i direktorkom američke Agencije za borbu protiv narkotika (DEA) Mišel Lenhart.

Novi izbori bi gurnuli Srbiju u bankrotstvo

Prevremeni izbori u Srbiji doveli bi do bankrota države, ocenio je juče saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović. "Izbori u 2013. godini bi izazvali dvocifrenu inflaciju, a najavljene investicije i reforme bi bile potpuno obustavljene. Ti izbori bi bili rezultat uskostranačkih ili ličnih interesa, a ne nacionalnih", rekao je Đogović na konferenciji za novinare. On je dodao da bi prevremeni izbori doveli u pitanje borbu protiv korupcije, uslovi zaduživanja bili bi nepovoljniji, došlo bi i do odliva kapitala, a sve to bi, kako je ocenio, "vršilo pritisak i na devizni kurs pa bi imali i eroziju deviznih rezervi". Prema procenama IZIT-a, na kraju 2013. godine inflacija će iznositi 7,5 odsto, što je povoljnije nego prošle godine kada je bila 12,2 odsto. Đogović je dodao da 2013. treba da bude godina ozbiljnih reformi u svim javnim sektorima, gde bi se postavili "zdravi temelji na kojima bi počivao održiv ekonomski i društveni razvoj zemlje". "Tek posle toga bi u 2014. mogli računati na rast kupovne moći stanovništva", kazao je Dogović. Njegova je procena da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2013. iznositi minimum 2,5 odsto, dakle trebalo bi da bude veći nego što je projektovala Vlada Srbije i to je prvi put da Institut izlazi sa optimističnijim procenama nego kreatori ekonomske politike. "Naravno u slučaju da profunkcioniše smederevska železara i uz neke nove investicije poput najavljenog ulaganja Ujedinjenih Arapskih Emirata, to bi moglo da bude i nešto više od tog procenta, ali dovoljno da se stvore zdravi temelji za ekonomski prosperitet u 2014.", istakao je Đogović. Prema podacima Instituta industrijska proizvodnja beleži rast od dva odsto na mesečnom nivou.

Kosovo može da sklopi SSP, problem korupcija i kriminal

Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (EP) juče je u Strazburu usvojio predlog rezolucije u kojoj se ocenjuje da Evropska unija s Kosovom može da sklopi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, iako pet članica EU ne priznaju njegovu nezavisnost, zbog čega se one "ohrabruju" da ipak priznaju vlasti u Prištini. Predlog rezolucije je usvojen sa 42 glasa "za", devet poslanika je bilo protiv, a dvanaest je bilo uzdržanih. U predloženom tekstu, usvojenom uz većinu prihvaćenih amandmana, navodi se da se EP protivi podeli Kosova, "osim ako ne dođe do drugačijeg rešenja obostranom saglasnošću". Na ovu formulaciju je jedan poslanik stavio verbalnu primedbu, tražeći da ostane samo stav da se EP protivi podeli Kosova. Evropski parlamentarci "podvlače da podela Kosova nije rešenje i pozdravljaju podršku teritorijalnom integritetu Kosova, koju je izrekla Evropska komisija". U predlogu rezolucije, čiji će konačan tekst biti sačinjen na temelju svih prihvaćenih dopuna, kaže se i da EP "prima na znanje okončanje nadzirane nezavisnosti Kosova" na temelju stava međunarodne upravljačke grupe da je "rešenje za status Kosova suštinski sprovedeno". Evropski parlamentarci "izražavaju zabrinutost zbog pomanjkanja bitnijeg napretka u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije" na Kosovu i traže da se korupcija suzbija na visokom nivou. U ovom dokumentu traži se "ukidanje paralelnih struktura na severu Kosova koje", kako se to navodi, "održava srpska država", a posebno povlačenje službi bezbednosti i pravosudnih tela. Traži se i "puni uvid u finansiranje škola i bolnica na severu Kosova u skladu s odredbama Ahtisarijevog plana". Rezolucijom se traži da Evropski parlament izrazi "žaljenje što, uprkos napretku, povratak izbeglica i raseljenih lica i dalje predstavlja izazov, posebno zbog incidenata vezanih za bezbednost". Takođe se pozdravlja obnova dijaloga Beograd-Priština "uz posredovanje visoke predstavnice Ketrin Ešton, što je dalo novi zamah dijalogu", i traži se da se primene svi dogovori, a posebno onaj o upravljanju prelazima. U predlogu rezolucije se navodi i da Priština mora sprovesti ustavne odredbe o decentralizaciji vlasti i da "kosovske vlasti moraju preduzeti dalje korake kako bi išle u susret srpskoj manjini, naročito na severu, dok saradnja sa svim kosovskim Srbima mora biti ojačana". Parlament EU smatra da vlasti u Prištini moraju brzo sprovesti niz zakona i uslova da bi se pokrenuli pregovori o pridruživanju Kosova s evropskom dvadesetsedmoricom. Posebno se naglašava da "kosovske vlasti moraju dati novu snagu obavezama koje su s tim u vezi preuzele, kao i političkoj volji za jačanje vladavine zakona, prava manjina, sposobnosti administracije i struktura za trgovinu". EP ukazuje da izveštaj Revizorskog suda EU o manjkavom delovanju Euleksa kad je reč o jačanju vladavine prava na Kosovu "izaziva veliku zabrinutost". Revizorski sud EU je nedavno u svom nalazu ocenio da je, uprkos potrošenim stotinama miliona evra iz budžeta EU, "nivo organizovanog kriminala i korupcije na Kosovu i dalje visok". Ovaj Sud EU je predočio da je "kosovsko pravosuđe i dalje pod političkim uplivom i neefikasno" i da "Kosovo ima ograničenu sposobnost za zaštiti svedoke". Dragan Blagojević, Strazbur

Usvojena rezolucija: što pre početi pregovore Srbija-EU

Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (EP) pozvao je danas Evropski savet da "Srbiji što pre odredi datum početka pregovora" o članstvu u EU pod uslovom da vlasti u Beogradu nastave proces reformi i ispune sve uslove, ukljčujući "opipljiv napredak" u normalizaciji odnosa s Prištinom. Ovaj odbor EP je juče sa 59 glasova "za" i dva uzdržana usvojio većinu amandmana na predlog rezolucije koju konačno treba da potvrdi Evropski parlament na plenarnom zasedanju, 14. marta. Predlog rezolucije je podneo izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin. U Rezoluciji se "pozdravlja predanost srpske vlade evropskim integracijama", kao i "ostvareni napredak u ispunjavanju političkih merila (EU) iz Kopenhagena" o nužnosti delovanja demokratskih ustanova i konkurentne tržišne privrede, uz napomenu da dalji napredak Srbije ka EU zavisi od sprovođenja reformi. U usvojenom dokumentu se "pozdravlja obnova dijaloga Beograd-Priština na visokom političkom nivou i spremnost koju je za to pokazala nova srpska vlada". Uz poziv da se primene svi postignuti dogovori, naglašava se da "pitanje nestalih lica mora biti uključeno u taj dijalog na najvišem poitičkom nivou". EP u dokumentu "pozdravlja rešenost srpske vlada da suzbije korupciju i organizovani kriminal" i podvlači da je "politička volja od presudnog značaja za uspeh istraga o korupciji na visokom nivou, uključujući 24 sporne privatizacije", na koje je ukazala Evropska komisija. S tim u vezi se "izražava nada da će posebna i delatna uloga prvog zamenika premijera (Aleksandra Vučića) doneti plodove" i traži od vlasti u Beogradu i da potpuno primene zakon o finansiranju političkih stranaka kako bi se obezbedio javni uvid u to i usaglašenost s pravilima EU. U rezoluciji o Srbiji pozdravlja se rešenost vlasti da "otkloni manjkavosti u reformi pravosuđa", posebno da se zajamči da zakonski okvir onemogući neprihvatljivi politički upliv i da se postavljanjem sudija i tužilaca obezbedi njihova nezavisnost i profesionalnost. Takođe se navodi da je nužno uneti promene u član 359 srpskog krivičnog zakonika o zloupotrebi službenog položaja, što je u prethodnoj raspravi o rezoluciji ocenjeno kao smetnja poslovanju, posebno stranih investitora. Spoljnopolitički odbor EP podvlači i da su "moćni, profesionalni i nezavisni mediji suštinski element demokratskog poretka". Evropski parlamentarci pozivaju srpske vlasti da obezbede slobodu medija tako što će rešiti problem nasilja i pretnji novinarima, rasvetliti ubistva novinara, obezbediti nezavisnost medija od političkog pritiska i obezbediti im sigurno okruženje za rad i rešiti problem koncentracije vlasništva u medijima. U rezoluciji se posebno naglašava potreba da se ubrza sprovođenje medijske strategije koja je usvojena u oktobru 2011. i pratećih akcionih planova i pozivaju novinari da poštuju svoj profesionalni etički kodeks. Evropski poslanici ocenjuju da promene zakona o srpskoj centralnoj banci urušavaju nezavisnost ove institucije, što odudara od nužnog poštovanja "Merila iz Kopenhagena" o delovanju političke demokratije. Ističe se i važnost centralne uloge civilnog društva za jačanje i konsolidaciju demokratskih procesa u zemlji, kao i značaj regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa za uspeh zemalja Zapadnog Balakana u procesu evrointegracija i pozdravljaju napori ka pomirenju. Evropski parlament pozdravlja i unapređenje odnosa Srbije s Hrvatskom, Crnom Gorom i Makedonijom, kao i zvaničnu posetu premijera Srbije Ivice Dačića BiH. Posebno se naglašava da se izjavama javnih zvaničnika ne smeju negirati ratni zločini i kršenja ljudskih prava tokom sukoba 1990-ih godina. U predlogu rezolucije EP Srbiji se odaje priznanje za saradnju s Tribunalom u Hagu i za to što su svi osumnjičeni za ratne zločine predati tom sudu. Istovremeno se izražava podrška pozivu glavnog haškog tužioca da se sprovede sveobuhvatna istraga i da se sudi mreži pomagača koji su beguncima omogućila da budu tako dugo na slobodi. Evropski poslanici stavljaju do znanja važnost borbe protiv diskrimancije svih vrsta. Položaj etničkih, nacionalnih i kulturnih manjina u Srbiji generalno se ocenjuje kao dobar, uz poziv vlastima da unaprede primenu zakona o zaštiti manjina, a prima se na znanje i izvesno poboljšanje u položaju Roma. Spoljnopolitički odbor EP u predlogu rezolucije koji je danas usvojio pruža podršku liberalizaciji viznog režima sa Zapadnim Balkanom, a Srbija se poziva da zajedno sa najugroženijim zemljama EU rešava pitanje priliva azilanata koji zloupotrebljavaju taj režim.