SVET	Utorak, 23. maj 2017.

Sve više kriminala među starima, zbog siromaštva

Zemlje regiona nude državljanstvo za investicije

I Amerikanci legalna meta Amrikanaca

Britanske vlasti žele nadzor nad internet komunikacijom

Smanjuje se broj žena podvrgnutih sakaćenju genitalija

Kuće u SAD poskupele najviše u prethodnih šest godina

Jahu računa na pomoć Gugla

Majkl Del otkupljuje svoju kompaniju

Sve više kriminala među starima, zbog siromaštva

U Nemačkoj je poslednjih godina naglo porastao broj kriminalnih dela među starim građanima, a udeo ljudi starijih od 60 godina među osumnjičenim počiniocima krivičnih dela porastao je na šest osto. Pri tome, kako je saopštio Savez nemačkih kriminalističkih službenika, preko 70 odsto srarih ljudi iz te statistike prvi put su počinili neko krivično delo. Istovremeno nemački stručnjaci predlažu da se deo krivičnih propisa prilagodi starima te da se, po ugledu na omladinsko krivično pravo, uvedu i odgovarajuće, blaže zakonske odredbe za stare. Većinu krivičnih dela stari ljudi počine u oblasti vlasničkog kriminala, pa je za kriminalističke službenike to "jasan indikator da raste staračko siromaštvo". Ukazujući na sve veći udeo starih u stanovništvu, predsednik organizacije kriminalističkih službenika Andre Šulc je istakao da "u krivičnom zakonu moraju zato da se istaknu i specifični uslovi koji dovode to toga da penzioneri, stari ljudi, postaju kriminalci". Sa druge strane, kriminalistički službenici ukazuju i da već poodavno postoje "organizovane grupe kriminalaca koje su se specijalizovale na starije žrtve" i zahtevaju da se promeni i odnos prema počiniocima krivičnih dela čije su žrtve stari ljudi, odnosno da se za ovakve prestupe uvedu strožije kazne. Posebno se pominje tzv. trik sa unucima. Reč je o sve rasprostranjenijoj pojavi, posebno u većim nemačkim gradovima, da nepoznate osobe telefonom zovu starije muškarce i žene, predstavljaju se kao unuci ili drugi članovi rodbine, izveštavaju o finansijskim nevoljama u koje su zapali i traže, često i dobijaju, od lakovernih deda i baka i velike sume novca. Nemačke savezne pokrajine već su spoznale ovaj problem i osnovale mešovitu radnu grupu koja niz zakona treba da preispita u skladu sa tim da su stari sve češće počinioci krivičnih dela, ali i žrtve bandi kriminalaca. Snežana Bogavac, Berlin

Zemlje regiona nude državljanstvo za investicije

Više zemalja jugoistočne Evrope u nastojanju da privuku strane investicije, omogućilo je strancima koji ulažu velike sume da steknu njihovo državljanstvo, piše portal Sautist juropian tajms (SET). Direktne strane investicije u zemljama regiona, prema bečkom Institutu za međunarodne ekonomske studije, posle više godina opadanja u 2011. su povećane za 26 odsto, ali se ne očekuje da će se zadržati na tom nivou. Rumunija je prva omogućila davanje državljanstva investitorima i to još pre nego što je kriza pogodila region. Ta mera se pokazala uspešnom, posebno u privlačenju investitora iz Turske. Rumunsko državljanstvo može dobiti stranac koji u toj zemlji legalno živi najmanje osam godina ili je najmanje pet godina u braku s osobom s rumunskim državljanstvom. Taj period može biti prepolovljen ako je reč o poznatoj osobi ili investitoru koji je uložio najmanje milion evra. Makedonija, koja je 2012. prema izveštaju bečkog instituta pretrpela pad od 30 odsto u investicijama, predložila je amandman na zakon o strancima koji nudi državljanstvo svakom ko investira najmanje 400.000 evra i otvori najmanje 10 radnih mesta. Stalan boravak može dobiti stranac koji uloži više od 40.000 evra u nekretnine. Albanska vlada je nedavno izmenila zakon o državljnstvu za naturalizaciju stranaca u slučajevima kada "Albanija ima naučne, ekonomske i kulturne interese". Prema tom zakonu, svako ko pokaže da je investirao više od 147.000 evra, može dobiti albanski pasoš. Očekuje se da sličnu meru usvoji i bugarski parlament, pošto je predložen amandman o podnosicima zahteva za državljanstvo koji ulože najmanje 250.000 evra u bugarske kompanije povezane s industrijom, infrastrukturiom, saobraćajem ili turizmom. Investor bi trebalom da živi u Bugarskoj najmanje jednu godinu, a kupovina nekretnine vredne 305.000 evra je dodatni način za dobijanje stalnog boravka. Postojeći zakon taj status omogućava strancima koji ulo-že više od 509.000 evra u javne komanije ili zajedničko ulaganje. Nuđenje državljanstva, prema ocenama ekonomskih analitičara, posebno je privlačno investitorima iz Azije koji imaju problema da putuju u Evropsku uniju, pošto balkanske države imaju bezvizni režim sa zemljama Unije. Neki, međutim, dovode u pitanje davanje državljanstva investirorima pošto ocenjuju da se time stvara zakonska mogućnost da teroristi i kriminalci dobiju utočište. U Crnoj Gori je mera ukinuta, piše SET, pošto je svrgnuti tajlandski premijer Taksin Šinavatra dobio državljanstvo iako je u svojoj zemlji optužen za korupciju.

I Amerikanci legalna meta Amrikanaca

Američka vlada smatra legalnim ubijanje američkih državljana u inostranstvu ako su pripadnici Al Kaide koji aktivno učestvuju u planiranju ubistava Amerikanaca, javlja Glas Amerike (VOA). Kako je objavljeno na sajtu Glasa Amerike, u memorandumu američkog Sekretarijata za pravosuđe čiji je sadržaj procurio u javnost, piše da je za vladu legalno da ubija američke državljane u inostranstvu, ako smatra da su oni pripadnici vođstva Al Kaide koji aktivno učestvuju u planiranju ubistava Amerikanaca. Dokument na 16 stranica sadrži obrazloženje vladine upotrebe bespilotnih letelica protiv osumnjičenih pripadnika Al Kaide. U njemu, pored ostalog, piše da "obavešteni, visoki zvaničnik" mora najpre da utvrdi da li ta osoba predstavlja "neposrednu pretnju nasilnim napadom na SAD". Memorandum takođe ukazuje da zarobljavanje takve osobe mora da se smatra neizvodivim i da napad na nju mora da bude u skladu sa primenjivim principima ratnog zakona. Američki sekretar za pravosuđe Erik Holder rekao je danas da vlada preduzima isključivo akcije koje su u skladu sa federalnim i međunarodnim zakonom. On je objasnio da mete takvih napada moraju da predstavljaju "neposrednu pretnju" nasilnim napadom na SAD i, tako?e, da mora da se utvrdi da je zarobljavanje osumnjičenih neizvodljivo. Američki senatori su juče uputili predsedniku SAD Baraku Obami pismo u kojem traže da dostavi Kongresu tajna zakonska dokumenta koja određuju okvire njegovog ovlašćenja za ubijanje Amerikanaca u kontraterorističkim operacijama u inostranstvu. Oni su istakli da su dokumenta potrebna radi odgovarajućeg nadzora izvršne grane vlasti. Broj napada bespilotnim letelicama na osumnjičene pripadnike Al-Kaide u inostrantsvu se povećava. Meta takvih napada su i američki državljani kao što su navodni operativci Al Kaide Anvar el Avlaki i Samir Kan, podseća Glas Amerike.

Britanske vlasti žele nadzor nad internet komunikacijom

Britanske obaveštajne službe planiraju postavljenje špijunskih uređaja u telekomunikacionu mrežu da bi mogle nadzirati komunikacije Britanaca preko društvenih mreža kao što su Fejsbuk i Tviter, navodi se u parlamentarnom izveštaju. Ti uređaji bi trebalo da budu centralni za nadziranje koje ima za cilj da zabaleži praktično sve što Britanci rade na internetu - od poziva preko Skajpa do poseta pornografskim sajtovima. U objavljenom parlamentarnom izveštaju navodi se da će se špijunski uređaji oslanjati na takozvani "Deep Packet Inspection" koji omogućava nadžor detaljnim pretraživanjem sadržaja. Vlasti navode da vlada želi da prikupi podatke o pošiljaocima i primaocima podataka, kao i informacije o vremenu i mestu povezane s njima.

Smanjuje se broj žena podvrgnutih sakaćenju genitalija

Manje devojčica u svetu biva podvrgnuto sakaćenju genitalija, vekovnoj praksi koja proističe iz uverenja da se na taj način kontroliše ženska seksualnost i podstiče plodnost, saopštile su danas UN najnovije podatke. Agencija UN za decu (UNICEF) i Fond UN za stanovništvo objavili su ove nove podatke povodom Međunarodnog dana nulte tolerancije prema sakaćenju ženskih genitalija. Prema tim podacima, procenjuje se da je najmanje 120 miliona devojaka i žena u 29 zemalja bilo podvrgnuto sakaćenju genitalija. U 29 zemalja Afrike i Bliskog istoka, gde je ta praksa najprisutnija, UN procenjuju da je 36 odsto devojaka između 15 i 19 godina bilo podvrgnuto genitalnom sakaćenju, odnosno 53 odsto žena između 45 i 49 godina. U Keniji, na primer, verovatnije je da žene između 45 i 49 godina tri puta više budu sakaćene od devojaka između 15 i 19 godina, navode UN. Svetska organizacija procenjuje da je, prema tekućem trendu, oko 30 miliona devojčica mlađih od 15 godina izloženo riziku da budu seksualno sakaćene. Izvršni direktor UNICEF-a Entoni Lejk naveo je da ipak postoji mogućnost da se ta praksa, koju je okarakterisao kao "veoma pogrešnu" i opasnu po zdravlje, iskoreni, imajući u vidu da se smanjuje broj žena koji joj je izložen. Generalna skupština UN je u decembru jednoglasno usvojila neobavezujuću rezoluciju kojom se poziva na globalnu zabranu sakaćenja genitalija žena.

Kuće u SAD poskupele najviše u prethodnih šest godina

Cene kuća u SAD u decembru su porasle za 8,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, što je najviše u prethodnih šest godina, saopštila je kompanija Korlodžik. Rast cena nekretnina u decembru, najveći od maja 2006. godine, podstaknut je malim brojem dostupnih kuća i sve većom potražnjom. Kompanija Korlodžik, koja se bavi podacima o nekretninama, navela je da su u decembru cene kuća u SAD porasle za 0,4 odsto u odnosu na novembar, što se smatra dobrim rastom pošto je prodaja kuća obično manja u zimskom periodu. Stalno povećanje cene kuća pomaže oporavku tržišta nekretnina, ali i pozitivno utiče na vlasnike koji se osećaju bogatijim, što dalje doprinosi njihovoj većoj potrošnji.

Jahu računa na pomoć Gugla

Američka multinacionalna internet korporacija Jahu računa na pomoć konkurenta Gugla da ubrza rast. Poslednjih godina, Jahu je imao teškoća da privuče oglašivače. U okviru dogovora, Jahuov sajt počeće da se služi Guglovom mrežom oglašivača na kojoj će objavljivati marketinške poruke povezane s traženim sadržajem. Gugl već distribuira slične reklame za hiljade vebstranica; ta usluga je doprinela njegovom potvrđivanju kao najuspešnije internet kompanije. Gugl zadržava deo zarade reklama objavljenih na stranicama svojih saradnika. Podela zarade s Jahuom još nije poznata. Direktorka Jahua Marisa Majer je do pre sedam meseci bila u rukovodstvu Gugla.

Majkl Del otkupljuje svoju kompaniju

Osnivač kompanije Del Majkl Del postaće ponovo većinski vlasnik tog proizvođača kompjutera pošto će, zajedno sa grupom investitora, kupiti kompaniju za 24,4 milijarde dolara. Među investitorima je i kompanija Majkrosoft. Time će biti okončano 25 godina slobodnog trgovanja akcijama Dela. Akcionari će biti isplaćeni i dobiće 13,65 dolara po akciji. Majkl Del će ostati izvršni direktor. On je već imao 16 odsto akcija tako da će ostati najveći akcionar. Del je, sa procenjenih 16 milijardi dolara, jedan od najbogatijih ljudi u svetu. Majkrosoft će u kupovini učestvovati sa pozajmicom od dve milijarde dolara. Kompanija Del je do 2006. godine bila najveći svetski proizvođač kompjutera, ali je tada pretekao konkurentski Hjulit Pakard (HP). Na svom vrhuncu poslovanja 2000. godine Del je imao tržišnu vrednost veću od 100 milijardi dolara. Sada je ona pala na 19 milijardi dolara.