KANADA

Utorak, 23. maj 2017.

Senator Brazo na prinudnom odmoru

Premijerka Vin i svi njeni ministri

Novi papa mogao bi biti Kanađanin

BLIC VESTI

Zakon o pravima putnika u aviosaobraćaju nikako ne prolazi

Prvorođeno dete treba da bude prestolonaslednik

Pesma ptica podložna promenama kao i ljudski govor

Senator Brazo na prinudnom odmoru

Senator Patrik Brazo, 38, upućen je na prinudni, plaćeni odmor, uz najverovatnije delimično ili potpuno ukidanje nekih od priznatih i pokrivenih troškova predviđenih za članove Senata. Ovoj odluci nije prethodila nikakva rasprava, Brazo je bio jedini koji je glasao protiv. Pre toga, Brazo je izbačen iz konzervativnog kluba Senata i može da bude nezavisan senator, ali sada je ostao i bez te fotelje. To su prve reakcija na njegovo prošlonedeljno fizičko i seksualno neprimereno ponašanje, posle koga je usledilo privođenje, noć u zatvoru i podnošenje prijave za krivični prekršaj. Po jednom tumačenju, Brazo će i dalje imati pravo da ostvaruje svoje senatorske dužnosti sve dok se ne dokaže da je kriv po prijavi. Premijer Stiven Harper je rekao da je situacija sa senatorom Brazoom užasna i razočaravajuća, jer se svi osećaju iznevereno. Brazo je u dosadašnjoj istoriji jedan od najmlađih senatora i još uvek nije ostvario pravo na penziju. Ukoliko bude izbačen iz Senata, i po tome će biti prvi u istoriji, pošto se do sada nije dogodilo da je Senat iskoristio svoje konstitutivno pravo da izbaci nekog svog člana. U nekoliko slučajeva bilo je gotovo izvesno da bi se to pravo moglo primeniti, ali su senatori podnosili ostavke i time uspevali da zadrže stečene penzione povlastice. Ova afera nadovezala se na optužbe protiv Brazoa i još dvojice senatora, Majka Dafija i Meka Herba, za koje se sumnja da neosnovano naplaćuju odvojeni život za stanovanje u ili blizu Otave, dnevnice i putne troškove, uz lažno navođenje da je njihov dom na udaljenosti od više od stotinu kilometara od glavnog grada. Brazo, tako, tvrdi da živi u očevom stanu u Manivaki, Kvebek, ali ipak ima i kuću u Gatinou. Slično je i sa Dafijem i Herbom, koji odavno imaju kuće u Otavi, ali za svoje stalne adrese navode Ostrvo princa Edvarda, odnosno Pembruk, Ontario. Ovakvo kršenje propisa izazvalo je oštro negodovanje u Senatu, gde se čulo da takvo ponašanje ne treba tolerisati i da bi sva zloupotrebljena sredstva poreskih obveznika trebalo vratiti sa kamatom. Brazo je u više prilika do sada ispunjavao novinske stupce. Poslednjeg dana marta prošle godine pisalo se o njegovom humanitarnom boks meču sa poslanikom Liberalne stranke Džastinom Trudoom, a krajem juna je na sebe skrenuo pažnju vređanjem novinarke Kanadijen presa Dženifer Dičburn, koja ga je prozvala zbog najmanjeg broja dolazaka na sednice Senata.

Premijerka Vin i svi njeni ministri

Novonaimenovana vlada ontarijske premijerke Ketlin Vin ima 27 ministara, od kojih je deset novih lica. Od ministara iz vlade prethodnog premijera Daltona Mekgvintija, koja je imala četiri ministra manje, u novoj vladi svoja zaduženja su zadržali: - Deb Metjuz, ministarka zdravlja, koja postaje i zamenica premijerke - Džim Bredli, životna sredina - Džon Geretsen, javni tužilac - Madlen Milur, javna bezbednost i kaznena politika, uz dodatak frankofonih pitanja - Harinder Takar, vladine službe - Džon Miloj, lider vlade - Majkl Čen, turizma, kulture i sporta Nove resore dobili su: - Čarls Souza, finansije - Bob Čiareli, energetika - Bred Digua, obuka, koledži i univerziteti - Loren Broten, međuvladini poslovi - Ted Mekmikin, opštinske i socijalne službe - Erik Hoskins, ekonomski razvoj, trgovina i zapošljavanje - Glen Marej, infrastruktura i saobraćaj - Majkl Gravel, razvoj severa i rudnika Što se tiče novih ministara, pored Liz Sandal, ministarke obrazovanja, tu su još i Džef Lil, ministar za ruralna pitanja, Dejvid Orazieti, prirodna bogatstva, Dejvid Cimer, pitanja starosedelaca, Rezi Moridi, istraživanja i inovacije, Jasir Nakvi, rada, Majkl Koto, državljanstvo i imigracija, Trejsi Mekčarls, za potrošače i Tereza Piruca, za decu i mlade. Tokom polaganja zakletve, premijerka Vin je istakla da se greške moraju priznati, da se mora preuzeti odgovornost za njih i da se mora sarađivati, što su sve garancije da se greške neće ponavljati.

Novi papa mogao bi biti Kanađanin

U ponedeljak je papa Benedikt XVI saopštio svoju odluku da se krajem meseca povlači za dobrobit Crkve, sa obrazloženjem da zbog fizičkog i zdravstvenog stanja nije u mogućnosti više da adekvatno obavlja svoje dužnosti i podnosi teret odgovornosti. On je prvi papa koji se odlučio na ovaj korak posle Grgura XII i posle skoro 600 godina. Već je najavljeno da bi ime novog pape moglo biti poznato za katolički Uskrs. Među potencijalnim kandidatima za novog pontifa su, između ostalih, milanski nadbiskup Anđelo Skola, bečki nadbiskup Kristof Šenbon i kanadski kardinal Mark Oulet, šef vatikanske biskupske službe i drugi. Sudeći po opkladama u irskim kladionicama, kardinal Oulet je najozbiljniji kandidat za novog papu, a za njim slede afrički kardinali tamnoputi Fransis Arinze, iz Nigerije, i Piter Turkson, iz Gane. Oulet je sa svojih 68 godina jedan od najmlađih, ali ga njegovo iskustvo kvalifikuje da bude jedan od najozbiljnijih potencijalnih kandidata. Pored Ouleta, u konklavi će biti još dvojica kanadskih kardinala, Tomas Kolins iz Toronta i Žan-Klod Turkot iz Kvebeka.

BLIC VESTI

HALIFAKS – Mornarički obaveštajac Pol Delisl, koji je prodavao tajne Rusiji, osuđen je na 20 godina zatvora, što je minimum koji je tražilo tužilaštvo. Delisl, koji je uhapšen u januaru prošle godine, prva je osoba kojoj se sudilo po Zakonu o bezbednosti informacija, usvojenom posle terorističkih napada na SAD. OTAVA – Osamnaest poslanika, odnosno polovina iz redova Liberalne stranke, podržava Džastina Trudoa za lidera stranke, Mark Garno ima podršku tri poslanika, dok sedam kandidata za funkciju lidera stranke nije dobilo podršku između ostalog i zbog toga što su pojedini poslanici neodlučni ili neutralni. Upućeni napominju da nije sigurno da će pobediti kandidat sa najvećom poslaničkom podrškom, ali ona sasvim sigurno ne može nikome naškoditi. TORONTO – Nastavila se serija ostavki ministara iz kabineta Daltona Mekgvintija, pa su se na taj korak, posle ministra finansija Dvajta Dankana, odlučili i ministar energetike Kris Bentli, razvoja severa i rudnika Rik Bartoluči dždždždždždždždždž. Bentli je odluku o ostavci saopštio dan nakon što je premijerka Ketlin Vin zamolila javnog tužioca Džima Mekkartera da proširi istragu o troškovima otkazivanja rada na projektu gasne elektrane u Misisagi. Izveštaj se očekuje krajem marta ili početkom aprila. MONTREAL – Od ponedeljka je u Kvebeku na snazi zakon kojim se maloletnim licima zabranjuje korišćenje solarijuma, pre svega kao vid preventive nekoliko vrsta raka kože. Ministar zdravlja Režan Eber naglašava da vlada želi da spreči štetne efekte koje veštačko potamnjivanje ima po ljudsko zdravlje. Po novom zakonu, ukoliko kozmetički salon ipak omogući maloletnom licu potamnjivanje u solarijumu, sleduje mu novčana kazna od 500 do 15.000 dolara. Maloletnik pak, može biti kažnjen do 100 dolara za kršenje zakona. TORONTO – Tek svaki peti lekar u Kanadi bio bi voljan da primeni eutanaziju, dok bi dve petine njih to odbilo da uradi čak i ukoliko bi ona bila legalizovana, pokazuju rezultati istraživanja u okviru Udruženja medicinskih radnika. U istraživanju je učestvovalo više od dve hiljade lekara. Zanimljivo je da se, za razliku od lekara, čak dve trećine anketiranih građana zalaže za odobravanje medicinske pomoći pri svesnom odlučivanju o prekidu života. Trenutno kanadski zakon zabranjuje eutanaziju i asistenciju pri samoubistvu, te se svaki savet ili pomoć nekome u tom smislu karakterišu kao prekršaj. TORONTO – Broj stanovnika u centru Toronta po prvi put premašuje broj onih koji su u okolnim naseljima, pokazuje izveštaj TD ekonomiksa. Dva su osnovna razloga za to – izgradnja velikog broja građevinskih objekata poslednjih godina, kao i preovlađujući trend među četrdesetogodišnjacima i mlađima da se, za razliku od svojih roditelja radije opredeljuju za život u centru nego u predgrađu. Pretpostavlja se da bi mladi mogli ponovo da se presele u predgrađe tek posle osnivanja porodice. TORONTO – Profesor prava sa Univerziteta Toronto i član panela stručnjaka za imigraciju Endru Meklin, upozorava da će 2015. godine doći do naglog skoka broja imigranata bez papira. Tada će, naime, isteći četvorogodišnje dozvole boravka stranim radnicima na privremenom radu, pa će oni koji ostanu iz legalnog, preći u nelegalni status. Meklin naglašava da će za vlasti predstavljati izazov servisiranje te osetljive populacije iz senke. TORONTO – Oko 70 odsto građana smatra da je pobeda i postavljanje Ketlin Vin za prvu ontarijsku premijerku značajna prekretnica za žene u politici. Premijerka Vin se slaže, ističući da je rodni paritet postignut samo među premijerima, ali da je potrebno još mnogo da se uradi da bi se postiglo i u parlamentarnim klupama. Vin, inače, ulazi u istoriju i kao prva kanadska premijerka koja se otvoreno izjašnjava kao lezbijka. OTAVA – Skoro godinu dana posle predstavljanja kontroverznog zakona o internet nadzoru, nazvanog zakon za zaštitu dece od internet predatora, vlada je odlučila da ga povuče zbog reakcija javnosti, saopštio je ministar pravosuđa Rob Nikolson. Zakon je trebalo da omogući policiji da stvori detaljne digitalne profile korisnika, kako bi mogla da prati njihovo kretanje, što je izazvalo strahovanje da će doći do narušavanja privatnosti. VANKUVER – Ovog vikenda Britanska Kolumbija po prvi put obeležava Dan porodice, produženi drugi februarski vikend, izabran glasovima građana kao novouvedeni praznik između Nove godine i Uskrsa. TORONTO – Naučnici apeluju da se iz upotrebe izbaci lek protiv bolova diklofenak, jer gotovo u istoj meri povećava rizik od srčanog udara i drugih neželjenih kardiovaskularnih smetnji, kao i 2004. godine povučeni lek vioks. Diklofenak, koji je nesteroidni anti-inflamatorni preparat, često se propisuje za smirivanje tegoba kod artritisa. Umesto diklofenaka, lekari preporučuju naproksen, koji se smatra za najbezbedniji izbor jer minimalizuje rizik po kardiovaskularni sistem. TORONTO – Lider ontarijskih progresivnih konzervativaca Tim Hudak, u svojim preporukama o unapređivanju visokog obrazovanja, smatra da i u obrazovanje treba uvesti određene tržišne kritetijume. Po njegovom mišljenju, studentske kredite trebalo bi vezati za ocene i bilo bi bolje da se više mladih obrazuje na koledžima, umesto na univerzitetima, i dobiju znanja za uže stručna zanimanja koja bi im povećala šanse za posao. Takođe, finansiranje koledža i univerziteta trebalo bi da zavisi od stope zapošljavanja svršenih studenata, stoji u dokumentu o predloženoj politici obrazovanja. TORONTO – Naučnici iz bolnice St. Majkls u Torontu ustanovili su da sve imigrantkinje ovde rađaju krupnije bebe nego žene u njihovim domovinama, sem žena poreklom iz Švedske i Izraela. U proseku, dečaci su teži 115, a devojčice 112 grama. Stručnjaci smatraju da ova pojava može biti rezultat imigracione politike i prihvatanja zdravih imigranata, ili posledica kaloričnije ishrane i slabije fizičke aktivnosti u odnosu na domovinu. TORONTO – Mario Bric, 43, softverski specijalista, zaprosio je svoju dugogodišnju devojku Linet Gao, 50, postavivši joj na Dan zaljubljenih pitanje na prvoj strani Toronto stara. U tornhilskoj kafeteriji, u koju par obično dolazi na jutarnju kafu, bila je postavljena skrivena kamera kojom je sve snimljeno, i prosidba i prihvatanje. Čitaoci Stara gotovo jednoglasno komentarišu da je to najlepša priča za koju su čuli na Dan zaljubljenih. VATERLO, Ontario – Sudeći po nekim dokumentima popunjenim za američke vlasti, nekadašnji direktor RIM-a, sada Blekberija, Džim Balsili više ne poseduje deonice te kompanije. Balsili je krajem 2011. godine imao 26 miliona deonica kompanije, pre otprilike godinu dana povukao se iz kompanije, a već krajem godine više nije bio deoničar. EDMONTON – Istraživač Mišel Čan sa Univerziteta Alberta skreće pažnju da je potvrđeno da negativne poruke sa usputnih bilborda ometaju vozače. Ona je na simulatoru proveravala reakcije vozača na pozitivne, negativne i neutralne poruke koje se mogu videti iz automobila i ustanovila da negativne reči u porukama dovode do krivudanja i usporavanja automobila. Sa druge strane, pozitivne reči uticale su na povećanje brzine automobila, ali i do sigurnije vožnje. Čan veruje da bi i Kanada mogla, poput Australije, da uvede pravila o kontroli teksta na bilbordima. TORONTO – Iako je postupak identifikacije još uvek u toku, policija veruje da su u požaru koji je 10. februara izbio u kući na stotinak kilometara severno od Toronta, stradali bračni par Džeri i Iv Kadahi, poznati treneri pasa, čiji klijenti su najčešće bili bogati i poznati žitelji Toronta. OTAVA – Kanađani koji odlaze na Floridu, moraće da poseduju i međunarodnu vozačku dozvolu, uz svoju uobičajenu ispravu, zbog zakona koji je u toj američkoj saveznoj državi stupio na snagu 1. januara ove godine. Međunarodna vozačka dozvola je standardizovani dokument koji u sebi sadrži detalje dozvole na deset različitih jezika. Novi zakon odnosi se na sve turiste, što znači da će i Kanađani morati da nabave taj dokument pre martovskog odmora.

Zakon o pravima putnika u aviosaobraćaju nikako ne prolazi

Kanada očigledno još uvek nije na putu da dobije zakon koji bi štitio prava putnika u aviosaobraćaju, u slučaju da su letovi otkazani ili odloženi. Predlog takvog zakona dao je poslanik NDP-a Hoze Nunjez-Melo, ali je naišao na otpor poslanika većinskog konzervativnog opredeljenja. Obrazloženje je da bi, ukoliko se donesu, takvi propisi finansijski pogodili aviokompanije. Po predlogu Nunjez-Mela, putnici na odloženim letovima dobili bi hranu i smeštaj, dok bi putnici koji ne mogu da lete zbog otkazivanja ili prebukiranja leta, dobili materijalnu nadoknadu do 600 dolara. Takođe, aviokompanije bi morale biti efikasne u prenošenju informacija o zaturenom prtljagu i u izveštavanju putnika o mogućim promenama putnih pravaca. Kompenzacija ne bi morala da se isplaćuje ukoliko je do odlaganja ili otkazivanja letova došlo zbog vanrednih situacija, poput nepovoljnih vremenskih prilika. Po rečima Nunjez-Meloa, ovaj zakon tiče se pre svega poštovanja putnika, ali i proaktivnije uloge aviokompanija u pružanju podrške putnicima. U Evropi, Aziji i na Filipinima već godinama su na snazi slični propisi, dok u Kanadi poslanici ni po drugi put nisu spremni da ih prihvate. U međuvremenu, od 2009. godine, unete su izmene koje se tiču otkazivanja ili zadržavanja letova zbog bezbednosnih razloga.

Prvorođeno dete treba da bude prestolonaslednik

Anketa Forum riserča pokazuje da Kanađani smatraju da pol ne treba da bude prepreka pri proglašavanju prvorođenog deteta prinčevskog para Vilijema i Kejt za britanskog prestolonaslednika. Tri četvrtine anketiranih saglasno je sa nedavno predstavljenim federalnim zakonom kojim naslednika prestola ne određuje pol, ali ni ne diskvalifikuje venčanje sa licem katoličke veroispovesti. To praktično znači da se većina slaže da ukoliko prvorođeno dete bude ćerka, ona bude krunisana za kraljicu čak i ako bude imala braću. Predsednik Forum riserča Lorn Bozinof smatra da ovi pokazatelji potvrđuju da je kanadsko društvo moderno po stavovima i pogledima. Preostali anketirani podelili su se na one koji ne odobravaju taj zakon i one koji nemaju stav po tom pitanju. Žitelji Ontarija najzdušnije podržavaju ovu zakonsku promenu, dok je u Kvebeku podrška manja čak za 20 odsto.

Pesma ptica podložna promenama kao i ljudski govor

Naučnici sa Univerziteta u Gelfu dokazali su da se i pesme ptica podjednako podložne promenama kao i ljudski govor. Oni su ispitivali pesmu oko osam stotina vrabaca sa ostrva Kent u zalivu Fandi, Nju Brunsvik, i zabeležili primetne razlike između njihove pesme pre tridesetak godina i danas. Biolozi Rajan Noris i Emi Njuman, koji su radili na ovom projektu uz pomoć istraživača sa američkih koledža Vilijems i Baudin, ističu da su promene rezultat kulturne evolucije, odnosno naučenog socijalnog ponašanja koje se prenosi sa generacije na generaciju. To ovako izgleda - vrapci mužjaci imaju jednu pesmu i čitavog svog života je pevaju. Naučnici su ustanovili da pesma ima tri dela, jedan koji identifikuje vrstu, drugi jedinku i treći koji privlači ženke koje biraju partnera. Kada se ženkama sviđa neki deo pesme, ili način na koji se on izvodi, one pokazuju naklonost i prema mužjaku koji tako peva. Mužjaci koji su uspešniji u izvođenju aktuelne verzije traženiji su i za parenje, pa se njihova verzija pesme kopira u sledećoj generaciji iz reproduktivnih razloga. Naučnici objašnjavaju da je za razliku od genetskih promena, za ove iz domena kulturne evolucije potreban dugotrajni period praćenja. Noris napominje da se tokom ovih godina zvučno okruženje staništa vrabaca nije promenilo, što znači da su jedino reproduktivni razlozi uticali na ovu kulturnu evoluciju.