SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Počelo veliko otimanje Bujanovca

Novi kosovski zakon dodatno otežava položaj svedoka

BIA: Kriminalci pokušavaju da pokvare vladin avion

Nikolić: Nove kosovske institucije umesto paralelnih

Otvorena izložba fotografija u Arhivu Srbije

EK: Nužni ključni napori Kosova za ukidanje EU viza

Jeremić isključen iz DS

Počelo veliko otimanje Bujanovca

Nacionalistički Crveno-crni savez iz Tirane podneo je nedavno zahtev Centralnoj izbornoj komisiji Albanije za održavanje referenduma o spajanju Albanije i Kosova i Metohije. Kresnik Spahiju, predsednik Crveno-crnog saveza, izjavio je da bi "dve albanske države trebalo da se spoje i da postanu jedna federacija", i kao takva pristupiti Evropskoj uniji. Njegova stranka je pokrenula ovu inicijativu na 100. godišnjicu razdvajanja albanske teritorije u etničkom smislu, uz objašnjenje da je ovo zadnji korak ka tome da ove "dve albanske zemlje" same odlučuju o svojoj budućnosti. - Zahtev za referendum je istorijska prilika da se ujedine dve države koje pripadaju istom narodu, jer ne postoje nikakve unutrašnje i spoljne prepreke. Ovaj korak je u skladu sa osnovnim vrednostima Ujedinjenih nacija - smatra Kresnik Spahiju. Ovu ideju su Albanci u Tirani prvi put predstavili 28. novembra prošle godine, dok su bili u euforičnom proslavljanu stogodišnjice svoje države i dok su slobodno mogli da pričaju kako će da naprave Veliku Albaniju. O tome je govorio i albanski lider Sali Beriša. Slična teza postoji i u tzv. nezavisnoj državi Kosovo, ali i u albanskoj zajednici, koja živi na jugu Srbije u Preševu i Bujanovcu. Uostalom, bujanovački predsednika opštine Junuz Musliu je javno rekao da ""Srbi neće imati ništa protiv da žive u toj novoj albanskoj državi". Srbi su odmah reagovali na ovakva svojatanja Bujanovca i njegovo prevodenje u albansku novu državu. - Mi smo napisali peticiju, koju je potpisalo 7.500 Srba protiv ovakvih političkih ideja Albanaca. I predložili, da ako se država Srbija ne supropstavi albanskom separatizmu, da izvrši podelu opštine Bujanovac na srpski i albanski deo. Imali smo slično iskustvo sa Preševom osamdesetih, kada smo tražili da se Srbi i Albanci podele i da se napravi srpska opština Istočno Preševo. Kao ta ideja nije prihvaćena naredne decenije Srbi su proterani iz Preševa. Tako smo izgubili Preševo, a sada gubimo i Bujanovac - upozorava Ranđel Veljković, član srpskog pokreta. Bujanovac je gradsko naselje i sedište istoimene opštine u Pčinjskom upravni okrugu, u Srbiji u kome se ne zna precizno tačan broj stanovnika, jer su Albanci 2011. godine odbili da učestvuju u popisu. Albanci su političkim pritiskom na Beograd obezbedili da se prihvate njihove procene da su Albanci većina i da ih ima više od Srba i na biračkim spikovima. Iz opštine Bujanovac se trajno iseljava jako mnogo Albanaca i Roma. Prvi odlaze u Gnjilane i okolinu, a drugi u Beograd. Međutim, oni ne odjavljuju svoje mesto boravka i vode se kao Bujanovčani, iako ovde ne žive. Na osnovu tih ljudi albanske stranke prave glasačke liste i preko tih "nevidljivih ljudi" obezbeđuju lažnu većinu. - Na osnovu lažnih podataka da su Albanci većina, dobili su vlast u opštini, a samim tim i priliku da vladaju Srbima, iako smo mi većinski narod. Mi smo tražili 2011. godine vanredni popis u opštini Bujanovac, da se utvrdi koliko tačno žitelja u Bujanovcu, da se dokaže da su Srbi u većini, ali nam taj zhatev nije odobren. Podneli smo krivičnu prijavu zbog falsifikovanja i krađe popisne dokumentacije, ali se nićta nije dogodilo. Umesto ispravke podataka Albanci su formirali svoje izborne liste i "obezbedili" većinu prilikom glasanja. To im je stvorilo uslove da vrše albanizaciju opštine i da Srbima uskraćuju građanska prava - tvrdi Ranđel Veljković. Albanci, međutim, u žitelje opštine uračunavaju i one koji su se trajno iselili u Gnjilane i okolinu, kao i u druga mesta na Kosmetu. Tako na primer, u selu Zarbunce, živi samo jedan Albanac. A na albanskoj izbornoj listi u tom selu ima čak 1.400 Albanaca. Takva je situacija i u drugim albanskim naseljima. Predsednik pokreta dr Mile Stojanović, koji je rođen 1946. u Preševu, a kao lekar već decenijama radi u Bujanovcu, pamti da su oba grada bili srpski. Svedok je, međutim, da se poslednjih decenija i Preševo, a i Bujanovac agresivnom politikom albanskih nacionalista pretvaraju u albanske gradove. Živim sa Albancima decenijama, i mislim da su naši odnosi sa običnim ljudima uvek korektni i domaćinski. Te odnose kvare političari sa nacionalističkim opredeljenjem i mafijaši, koji se bave ilegalnom trgovinom narkoticima, zlatom, oružjem i ljudima. Naime, i jedni i drugi su plaćenici stranih država koji sprovode antisrpsku politiku i albanizaciju opštine Bujanovac na štetu srpskog naroda - objašnjava Stojanović. Proces albanizacije Bujanovca i srpskog živalja se, kako kažu naši sagovornici, odvija kao revanšizam Albanaca za navodno decenijsko ugnjetavanja i zlostavljanje od strane Srba. Direktive za antisrpsko delovanje u Bujanovac albanskim političarima stižu iz Prištine, Tirane i Vašingtona. Albanski Demokratski front za nacionalno objedinjenje, sa sedištem u Tirani, zatražio je u petak od SAD da takozvanu Preševsku dolinu, jug centralne Srbije, oduzmu od Srbije i na taj način onemoguće da gradi kanal Dunav - Morava - Vardar. Kako je objavila skopska "Nova Makedonija" u pismu bivšoj američkoj državnoj sekretarki Hilari Klinton, ova albanska organizacija sugeriše da "SAD oduzmu Preševsku dolinu od Srbije tako što će je proglasiti svojom prekookeanskom teritorijom po principu Panamskog kanala". - Ovo je samo još jedan politički napad na srpski narod u Preševu i Bujanovcu, koji albanski nacionalisti želi da ugradi u projekat Velike Albanije, odnosnoi da otme od Srbije i pripoji Kosmetu i Albaniji. Mi iz Pokreta za opštinu Bujanovca već godinama upozoravamo na ovakve tendencije u opštini Bujanovac, ali u državnoij vlasti nas niko ne želi da čuje - kaže doktor Mile Stojanović, lider bujanovačkih Srba, koji ovih dana u Beogradu pokušava da dode do predsednika Tomislava Nikolića i premijera Ivice Dačića, kako bi objasnio, kako reče, jako loš položaj Srba u bujanovačkoj opstini. Po njegovim rečima, gotovo, sve političke partije i organizacije Albanaca na jugu Srbije, zajedno sa albanskim liderima sa Kosmeta i Albanije, već decenijama opštinu Bujanovac i njene srpske žitelje trpaju u tzv. Preševsku dolinu, kako bi Srbe utopili u albansku većinu i faktički ih etnički očistili. U Bujanovac poslednjih godina dolaze visoki funkcioneri Kosova, Albanije, ali i ambasadori stranih zemalja, kojima je u interesu da se jug Srbije destabilizuje kroz jačanje albanskog nacionalizma u Bujanovcu. Mi Srbi smo nekada u opštinskoj vlasti imali 18 odbornika, a danas samo 11. Naša preduzeća su nekada dobijala kredite i dotacije, a sada je iz raznih fondova uloženo 220 miliona evra samo u firme koje pripadaju Albancima. Mi Srbi nemamo pravo da nastupamo na lokalnoj albanskoj televiziji, nemamo pravo na javne napise na ćirilici, ali zato Albanci imaju pravo da javno ističu zastavu strane zemlje Albanije usred juga Srbije. Državna vlast, neke srpske stranke, a i strane ambasade podržavaju samo Albance, a nas Srbe zapostavljaju. Time se stvara atmosfera opšte bezperspektivnosti za srpski narod, sto može da izazove iseljavanje Srba iz Bujanovca - upozorava dr Mile Stojanović. Kakva je to atmosfera najbolje govori ovaj vic: Albanac pozove Srbina telefonom i kaže: "Dobar dan, komšija, koljiko očeš za ta tvoja kuća?", a Srbin odgovara: "Pa..., da kupim lep veliki stan u Nišu i da ne brinem puno - dve kile u zlatu." Albanac mu pojačava ponudu: "Evo tebi četiri kiljograma u zljatu. Idi kupi stan u Zagrebu da te ne seljim dvaput!" Čelnici pokreta za opštinu Bujanovac su odlučni u naporima da se susretnu sa predsednikom Tomislavom Nikolićem, ako treba da ga pozovu da ih poseti u Bujanovcu i pomogne da Srbi kao većinski narod bolje žive i sami kroje svoju sudbinu. Predlažemo predsedniku Tomi Nikoliću da utvrde činjenice oko pipisa stanovništva i nacionalna stuktura, da se shodno tome revidiraju birački spiskovi, da se organizuju vanredni izbori, da se zaustavi privatizacija državnih i društvenih preduzeća, koja na nezakonit način odlaze u ruke albanskih i turskih biznismena i da se omogući razvoj privrede, poljoprivrede i turizma, kako bi se žiteljima i obezbedio posao i egzistencija - kažu Srbi iz Bujanovca, koji strepe da bi ovde mogla da se otvori nova politička kriza u Srbiji. Marko Lopušina

Novi kosovski zakon dodatno otežava položaj svedoka

Novi zakon o krivičnom postupku, koji je usvojio parlament Kosova, dodatno otežava zaštitu svedoka i njihov položaj čini još rizičnijim nego ranije, piše italijanski list Oservatorio balkani e caucazio, ocenjujući da bi razlog mogao biti zaštita Fatmira Ljimaja, kojem se sudi zbog slučaja "Klečka". Zaštita svedoka na Kosovu je poznat problem, navodi list, i dodaje da je prema izveštaju Saveta Evrope iz 2010. godine situaciju na Kosovu u tom pogledu najgora na Balkanu i da na to u svojim izveštajima redovno ukazuje i Evropska komisija. Stvar je, dodaje list, posebno došla do izražaja u postupcima pred Haškim tribunalom protiv bivšeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Ramuša Haradinaja i još jednog visokog zvaničnika OVK, Fatmira Ljimaja - svedoci su menjali iskaze, odbijali da govore, navođeni su da odustanu od svedočenja, pa su čak "umirali preuranjenom smrću". List ocenjuje da je stopa kriminala visoka na Kosovu, i to u oblasti korupcije i organizovanog kriminala, pa bi se "moglo očekivati da Kosovo piše zakone koji će bolje štititi svedoke, olakšavati im da daju iskaze i olakšavati tužiocima da njihove iskaze koriste" jer "bez svedoka nema osuđujući presuda, a bez presuda nema prevencije kriminala". Međutim, kako ocenjuje Oservatorio balkani e caucazio, vlada i parlament Kosova su pre nekoliko sedmica "učinili upravo suprotnu stvar", usvojivsi novi zakon o krivičnom postupku. Njegove odredbe kažu sledeće: "Ako svedok, koji policiji ili tužiocu da inrkiminišuću izjavu pre suđenja, pa tokom svedočenja pred sudom promeni iskaz, tužilac ne može da ospori taj novi iskaz, citiranjem onog što je izjavio pre suđenja, već ga samo može pitati da li mu je sećanje tačno". Zakon dalje navodi: "Ako isti taj svedok umre pre no što je izašao pred sud, njegov iskaz u pretkrivičnom postupku ne može se koristiti kao dokaz, ili će mu se davati vrlo ograničen značaj". U starom zakonu koji je, kako navodi list, bio sličan krivičnim procesnim zakonima u većini drugih zemalja, tužilac je mogao da suoči svedoka, koji je promenio iskaz, sa onim što je izjavio u pretkrivičnom popstupku i da izloži svedoka riziku da bude optužen za krivokletstvo pred sudom. Takođe po starom zakonu, ako bi svedok umro pre suđenja, njegova izjava u pretkrivičnom postupku mogla je da se koristi kao dokaz. List ocenjuje da prvo sporno pravilo "objektivno predstavlja podsticaj na zastrašivanje svedoka", a da drugo sporno pravilo predstavlja "podsticaj za ubijanje svedoka". Kako ocenjuje list, dajući primer starice koja je videla krađu jabuke i o tome progovorila pred policijom, a lopov je za to saznao i zapretio joj da ne sme to da ponovi pred sudom, starica ima dve opcije: da potvrdi šta je rekla i rizikuje osvetu ili da povuče iskaz i ne rizikuje ništa. "A ako se ona suprotstavi pretnjama i bude ubijena pre suđenja, njene reči o krađi postaće beskorisne", piše Oservatorio balkani e kaukazio i dodaje da je "efekat po svedoke pođednako jasan: Oni će znati da će, ako progovore, biti izloženi zastrašivanju, a ako se suprotstave, pretnja ubistvom je za optuženog kriminalca - racionalna opcija". "Sa ovim pravilima, svedok će postati retka vrsta", ocenjuje list dodajući da je politika koja se provlači kroz zakon - oslabiti represiju nad kriminalom. List navodi da ovde "ne radi o nekakvoj nevinoj grešci" i da je prema njegovim saznanjima rad na zakonu potrajao više od godinu dana. "Pitam se kako je ovavkva politika mogla da prođe kroz ekspertske komitete, sastanke vlade i zasedanja parlamenta a da niko - čak ni Međunarodna civilna kancelarija, Euleks ili opoziciona politička stranka - ne mrdne prstom", navodi autorka teksta. Ona upozorava da to nije sve: nacrt zakona je napravljen tako da se primenjuje samo na nove slučajeve, a ne i na one koji su u toku, ali je u parlamentu prihvaćen amandman po kojem se zakon primenjuje i na njih. List ukazuje da bi razlog za ovakve izmene mogao biti pokušaj da se Fatmir Ljimaj, protiv kojeg se vodi postupak u slučaju "Klečka" - poštedi dugotrajne zakonske kazne. Kako se navodi, ovaj slučaj sa prevashodno zasniva na iskazima svedoka koji nisu među živima. List podseća da se jedan svedok u ovom postupku ubio nakon što je istražiteljima dao iskaz koji je i doveo do hapšenja optuženih u slučaju "Klečka". Kao razlog smrti u štampi je naveden - nepodnošljive emocionalni stres zbog svedočenja protiv moćnika. Sud je u međuvremenu oslobodio Ljimaja i njegove svedoke, jer je sud ocenio da se reči mrtvih ljudi ne mogu koristiti kao dokaz, ali je Vrhovni sud Kosova odlučio da je to ipak moguće, pa je ukinuo presudu, naredio novo suđenje koje je u toku, a Ljimaj i ostali optuženi su ponovo uhapšeni.

BIA: Kriminalci pokušavaju da pokvare vladin avion

Bezbednosno informativna agencija (BIA) ima saznanja da vođe nekih kriminalnih klanova nastoje da izazovu kvar na avionu Vlade Srbije prilikom putovanja u inostranstvo predsednika, premijera ili prvog potpredsednika Vlade, saopštio je MUP. Po podacima BIA, dostavljenim Direkciji policije, kvar bi izazvao delimično oštećenje i nakon poletanja doveo do pada aviona, a naknadno se ne bi moglo ustanoviti da je kvar namerno izazvan, pošto se avion u poslednje vreme u više navrata kvario. Taj plan bi bio ostvaren uz pomoć osoba koje imaju pristup avionu Vlade Srbije. O tome je obavešten premijer Srbije koji je na putovanju u Irskoj. Kako se navodi u saopštenju, nakon konsultacije Dačića i prvog potpredsednika Vlade i ministra odbrane Aeksandra Vučića, odlučeno je da se međunarodna aktivnost nastavi. U dogovoru s članovima posade aviona Vlade Srbije, Dačić je odlučio da se danas vrati za Beograd, istim avionom kojim je delegacija i doputovala u Dablin.

Nikolić: Nove kosovske institucije umesto paralelnih

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić najavio je u petak mogućnost da paralelne institucije na Kosovu budu zamenjene novoformiranim kosovskim institucijama koje bi vodili Srbi. "To je stvaranje novih kosovskih institucija, ali koje bi vodili Srbi. Tu prestaju paralelne institucije", rekao je Nikolić u intervjuu za Prvu televiziju. Nikolić je rekao da snažna diplomatska aktivnost u poslednje vreme ima za cilj da se uradi sve što je potrebno da se dođe do mira i blagostanja i da se dobije datum za početak pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Po rečima predsednika, ti planovi će biti ostvareni "bez ponižavanja i odustajanja od suvereniteta".

Otvorena izložba fotografija u Arhivu Srbije

Izložba fotografija "Srpski manastiri i crkve na Kosovu i Metohiji" otvorena je juče u Arhivu Srbije, u prisustvu predstavnika verskih zajednica, stranih ambasada u Srbiji i brojnih gostiju. "Prema podacima vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju, od donošenja rezolucije 1244 uništeno je oko 150 sakralnih objekata. Oskrnavljeno je oko 6.000 nadgrobnih spomenika na 50 grobalja. To je pedeset grobalja bez i jednog čitavog nadgrobnog spomenika", rekao je direktor Arhiva Miroslav Perišić na otvaranju izložbe. On je okupljenima preneo izvinjenje reditelja Emira Kusturice, koji je trebalo da govori na otvaranju ali je u poslednji čas morao da otkaže "iz zdravstvenih razloga". Autor izložbe i rukovodilac Mikrofilmskog centra Arhiva Srbije Aleksandar Radoš izjavio je da ga "uvek iznova iznenađuje bogatstvo naše tradicije", kao i da "moramo biti svesni svojih predaka i svoje prošlosti". Pozdravljajući okupljene, episkop bački Irinej izjavio je da je "veoma važno što je Arhiv na ovako lep način prikazao ono što je neprolazno u srcu stare Srbije". Posetioci izložbe u Arhivu Srbije imaće priliku da vide umetničke fotografije manastira Pećke patrijaršije, crkve Bogorodice Ljeviške, manastira Gračanice, Dečana, Zočišta, crkve Sv. Nikole, Sv. Nedelje i manastira Sv. Jovana Preteče u Velikoj Hoči, kao i manastira Sv. Joanikija Levičkog u Leviču. Izložba će biti otvorena do 30. marta 2013. godine od utorka do subote, između devet i 15 sati.

EK: Nužni ključni napori Kosova za ukidanje EU viza

Evropska komisija ocenila je da vlasti u Prištini moraju da usvoje neke ključne zakone i učine bitna zakonska usaglašavanja s propisima EU kako bi Kosovo moglo da računa na odluku o ukidanju viza za zemlje Evrope. U saopštenju koje je izdala EK u Briselu, ocenjeno je da su sadašnje sposobnosti Kosova da se bori protiv organizovanog kriminala i korupcije ograničene, što sobom nosi moguće oštre posledice po unutrašnju bezbednost Evropske unije. Evropska komisija je predočila i da je među zemljama EU zone Šengena neujednačena stopa odbijanja zahteva za vize koje upućuju žitelji Kosova, ali je ukazano na to da je od nedavno udvostručen broj građana s Kosova kojima su odbijene molbe za ulazak u Evropsku uniju. Navedeno je i da se smanjuje broj osoba s Kosova koja ilegalno borave u EU ili traže azil, dok broj onih koji čekaju da iz EU budu vraćeni na Kosovo mora biti smanjen. U tom izveštaju se navodi da će Evropska komisija kasnije ove godine izdati drugu ocenu, u kojoj će se usredsrediti posebno na nastojanja Kosova da usvoji preporuke date u ovom izveštaju. Prema saopštenju EK, zvaničnici Komisije su u Prištini danas s predstavnicima kosovske vlade razmenili mišljenje o tim ocenama, u kojima je ukazano da su kosovske vlasti usvojile niz zakona u skladu s mapom puta za viznu liberalizaciju. Ali je podvučeno da se moraju razjasniti odredbe novog krivičnog zakonika i krivičnog postupka, dok mora biti usvojen i predlog zakona o povraćaju imovine. "Mapa puta", program mera za moguću odluku o ukidanju EU viza licima s Kosova je prištinskim vlastima uručena u junu prošle godine.

Jeremić isključen iz DS

Izvršni odbor Demokratske stranke (DS) isključio je sinoć Vuka Jeremića iz stranke zbog nepoštovanja odluke Glavnog odbora DS i kršenja Statuta DS. "U Demokratskoj stranci su razmena mišljenja i argumenta uvek dobrodosli, a nakon što organi stranke donesu odluku, ona je obavezujuća za sve članove stranke, bez izuzetka", saopštila je DS posle sednice Izvšnog odbora. Vuk Jeremić je isključen iz stranke jer nije stranci vratio poslanički mandat iako je to Glavni odbor zatražio od njega.