SVET	Utorak, 23. maj 2017.

Papa dao ostavku

Najbezbednija godina za avio-saobraćaj

Severna Koreja izvela podzemnu nuklearnu probu

Otkriven deseti slučaj zaraze novim koronavirusom

Putin predlaže ukidanje računa zvaničnika u inostranstvu

Donji dom francuskog parlamenta za zakon o gej brakovima

Rumuni konjsko meso podmetnuli kao goveđe

Složeni rituali za izbor novog pape

Papa dao ostavku

Benedikt XVI je oduvek navodio da je nerado prihvatio da bude papa, opisujući sebe kao knjiškog moljca koji je više voleo usamljene šetnje po Alpima od svetala pozornice i vatikanske raskoši, no ipak je njegova odluka da se povuče iznenadila svet. Nemački teolog, čija misija je bila da probudi hrišćanstvo u sekularnoj Evropi, počeo je da posustaje pod teretom skandala seksualnog zlostavljanja koji su tinjali u vreme njegovog prethodnika Jovana Pavla Drugog, a eksplodirali tokom njegovog službovanja u najveću krizu rimokatoličke crkve poslednjih decenija, ako ne i vekova. Za samo nekoliko meseci 2010. hiljade ljudi iz Evrope, Australije, Južne Amerike i šire izašlo je u javnost sa navodima da su ih sveštenici silovali i seksualno zlostavljali kad su bili deca, dok su biskupi prikrivali te zločine. Ispostavilo se, prema dokumentima, da je Vatikan znao za taj problem, ali je decenijama okretao glavu od njega, ponekad čak i odbacujući biskupe koji su pokušavali da učine pravu stvar. Benedikt je iz prve ruke saznao za taj problem, pošto je njegova prethodna dužnost predsednika Kongregacije za doktrinu vere podrazumevala tretiranje upravo slučajeva zlostavljanja. On se sretao sa žrtvama širom planete, plakao i molio se s njima. Obećao je da crkva mora da uradi "sve što je moguće" da osigura da se takvi zločini ne ponove više nikad. Vatikan je proširio statut ograničenja za te slučajeve a biskupskim konferencijama širom sveta naložio da objave priručnike za prevenciju zlostavljanja. Benedikt, međutim, nikada nije priznao nespeh po tom pitanju ni samoga sebe ni Vatikana i, što je još gore, nikada nije preduzeo akciju protiv biskupa koji su ignorisali i prikrivali zlostavljanja svojih sveštenika ili premeštali osvedočene pedofile na nova mesta, gde su nastavljali sa zlostavljanjem. Nedavno je doživeo i izdaju jednog od najbližih saradnika - svog vlastitog batlera, koga je vatikanski sud osudio za krađu ličnih papira pape i njihovo prosleđivanje novinarima, što je predstavljalo jednu od najtežih povreda papske bezbednosti u modernoj istoriji. Istovremeno, Benedikt je usrdno radio na ponovnom potpaljivanju vere u svetu koji, kako je često navodio, izgleda da misli da bi mogao bez Boga. "U velikom delu današnjeg sveta, na delu je čudan zaborav Boga. Izgleda kao da bi sve bilo potpuno isto i bez njega", rekao je papa tokom njegovog prvog papskog putovanja 2005. u Keln u rodnoj Nemačkoj. Odlučnim, često kontroverznim potezima, Benedikt je pokušao da podseti Evropu na njeno hrišćansko nasleđe, postavljajući katoličku crkvu na konzervativan, tradicionalni put, što je češto odbijalo napredne i oduševljavalo konzervativce. I, koliko god je pokušavao da zaleči rane crkve, njegova poruka je oduvek bila zamagljena njegovim "krutim ličnim stilom". Nasuprot Jovanu Pavlu Drugom, neumornom svetskom putniku i miljeniku medija, Benedikt je bio profesor i akademik u srcu i duši: tih i zamišljen, neobuzdanog uma. Uspostavljanje mostova sa Jevrejima smatra se obeležjem Benediktovog papstva. Njegov prvi zvanični akt na mestu pape bilo je pismo rimskoj jevrejskoj zajednici, a bio je i drugi papa u istoriji, posle Jovana Pavla Drugog, koji je ušao u sinagogu. A u svojoj knjizi iz 2011 "Isus iz Nazareta", Benedikt je oslobodio Jevreje od odgovornosti za smrt Hrista, objašnjavajući biblijski i teološki zašto nije bilo osnova u Svetom pismu za argument da su Jevreji kao narod odgovorni za Isusovu smrt. Tokom puta u Poljsku, papa se molio u najozloglašenijem koncentracionom logoru iz Drugog svetskog rata, Aušvic-Birkenauu, a posebnu vrednost tome dala je činjenica da se jedan nemački papa našao na poljskom tlu. "Na ovakvom mestu, reči gube značaj; na kraju, može biti samo jeziva tišina, tišina koja je sama po sebi iskreni vapaj Bogu: Zašto si, Gospode, ostao nem?", upitao je Benedikt. Njegova poseta Izraelu 2009, međutim, naišla je na mlak prijem zvaničnika u jerusalimskom muzeju Jad Vašem, posvećenom žrtvama holokausta, koji su smatrali da je Benediktov govor manjkav. Njegov poziv na formiranje palestinske države, takođe je bacio senku na tu posetu. Jevreje je ljutila i stalna Benediktova promocija svetosti pape Pija DžII, koji je bio na čelu crkve u vreme Drugog svetskog rata i koga su neki optuživali da se nije dovoljno usprotivio holokaustu. I, takođe su oštro kritikovali papu kada je poništio ekskomunikaciju jednog britanskog biskupa koji je negirao holokaust. Benediktovi odnosi sa muslimanskim svetom isto su bili pomešani, a islamski svet je naljutio govorom u Regensburgu u Nemačkoj, u septembru 2006, u kome je citirao jednog vizantijskog cara koji je neka učenja proroka Muhameda okarakterisao kao "zla i nehumana", posebno "njegovu naredbu da se vera širi mačem". U njegovo vreme Sveta stolica se suočavala i sa kritikama da presporo reaguje na vesti, a kad reaguje onda to čini neodređeno i dvosmisleno. Svet je uzdrmao i izjavom da se problem side ne može rešiti distribucijom kondoma, navodeći da su apstinencija i bračna vernost jedini način da se se spreči širenje HIV virusa, no, uprkos tome, to je bilo prvi put da je jedan papa bar priznao da kondomi igraju ulogu u zaustavljanju te opake bolesti. U svojim memoarima osvrnuo se i na svoje kontroverzno članstvo u podmlatku nacističkog pokreta, u koji je, kako je naveo, regrutovan protiv volje, kada je imao 14 godina, a iz koga je uskoro istupio da bi se posvetio studiranju za sveštenika. Dve godine kasnije regrutovan je u nacističku protivvazdušnu jedinicu kao ispomoć. Iz nemačke vojske je dezertirao u aprilu 1945, na samom kraju rata. Kada je izabran kao 265. papa, 19. aprila 2005, tada 78-godišnji Benedikt bio je najstariji izabrani papa u 275 godina i prvi Nemac na čelu katoličke crkve u skoro 1.000 godina. Kao desna ruka svog prethodnika, Jovana Pavla Drugog, Benedikt je na glasanje došao kao favorit, i u 20. veku je najbrže izabran - samo 24 sata od početka glasanja. Napisao je tri enciklike (dokument koji u katoličkoj crkvi ima snagu naredbe i obavezujući karakter, a pape ih upućuju kada se radi o važnim doktrinarnim, moralnim ili pitanjima discipline unutar crkvenih redova): "Bog je ljubav" (2006), "Spasen nadom" (2007) i "Milost u istini" (2009). Ova poslednja je možda i njegova najpoznatija, jer je u njoj pozivao na novi finansijski svetski poredak, vođen moralom, a objavljena je u sred globalne ekonomske krize. Benediktov poziv, međutim, samo godinu dana kasnije neki su smatrali licemernim, jer su dva vodeća bankara Svete stolice dospela pod istragu zbog pranja novca, zbog čega su zaplenjeni milioni evra sa vatikanskog bankovnog računa. Papa, koji će to biti do, kako je najavio, 28. februara u 20 časova, obožava gregorijansko pevanje i Mocarta, knjige iz svoje biblioteke smatra "savetnicima", i gaji jednu potpuno ljudsku slabost - prema gaziranom piću fanta.

Najbezbednija godina za avio-saobraćaj

Prošla 2012. godina bila je u svetu najbezbednija za putovanje avionom još od 1945. godine, objavio je Njujork Tajms, pozivajući se na statistike. List je na svom sajtu preneo da su prošle godine zabeležena 23 avio-incidenta u kojima je poginulo 475 ljudi širom sveta. I u SAD je u proteklih godinu dana zabeležen "bezbednosni rekord", jer se danas navršava period od četiri uzastopne godine bez fatalnog avio-udesa, što nije zabeleženo otkako su mlaznjaci zamenili avione sa propelerima pre pola veka, prenosi Tajms. U poslednjih pet godina rizik od smrti kojima su bili izloženi putnici u SAD iznosio je jedan u 45 miliona avionskih letova, izjavio je profesor statistike na MIT Arnold Barnet. Drugim rečima, letenje avionom postalo je toliko pouzdano da bi jedan putnik mogao da leti svakog dana u narednih 123.000 godina, pre nego što dospe u rizik da mu se avion sruši, rekao je naučnik. Mnogo je razloga za ovakav napredak u bezbednosti, piše Njujork Tajms i dodaje da su avioni i motori postali mnogo pouzdaniji, da su unapređena navigacija i tehnologija drastično smanjile nekada uobičajene incidente, poput bliskog mimoilaženja aviona ili udare letelica u planine usled slabe vidljivosti. Vazduhoplovne vlasti, piloti i kompanije sada razmenjuju mnogo više informacija o rizicima u vazdušnoj plovidbi, u cilju prevencije incidenata, a ne samo reakcije na njih. "Lekcije koje smo nekada učili iz incidenata bile su ispisane krvlju, jer je bilo potrebno da se dogodi nesreća i da ljudi stradaju da bismo promenili procedure, politiku ili trening. To više nije slučaj. Sada imamo mnogo aktivniji pristup sigurnosti", rekla je predsedavajuća američke Komisije za sigurnost saobraćaja Debora Hersman. Iako je letenje sve bezbednije, ipak nije potpuno lišeno rizika. Vazdušni saobraćaj će rasti u idućoj dekadi, aerodromi su sve zakrčeniji, a broj "bliskih susreta" letelica na pistama je u porastu, piše list.

Severna Koreja izvela podzemnu nuklearnu probu

Severna Koreja uspešno je u utorak izvela podzemnu nuklearnu probu na lokaciji na severoistoku zemlje, javili su severnokorejski mediji, dok su američki seizmolozi registrovali potres snage 4,9 stepeni Rihtera. Testiranje minijaturne nuklearne bombe moglo bi dovesti Pjongjang korak bliže cilju da izgradi nuklearnu bojevu glavu dovoljno malu da na raketi dugog dometa može da ugrozi SAD, ocenjuju agencije. Državni mediji navode da je test obavljen u bezbednom okruženju i da Severna Koreja na taj način reaguje na "nečuveno" neprijateljstvo SAD kojim se, kako se navodi, krši pravo Pjongjanga da lansira satelite. Pošto je Severna Koreja 12. decembra 2012. lansirala raketu dugog dometa i poslala satelit u svemir, Savet bezbednosti UN, uključujući i Kinu, pod pritiskom SAD, Južne Koreje i Japana, usvojio je rezoluciju kojom su Pjongjangu uvedene nove sankcije. Pjongjang navodi da je testirana "lakša, minijaturna atomska bomba" koja ima veću eksplozivnu moć nego naprave korišćene u ranijim testovima, prenose svetske agencije. Američki seizmološki zavod ranije je saopštio da je u Severnoj Koreji detektovao zamljotres magnitude 4,9 stepeni. To je prvi nuklearni test u Severnoj Koreji od dolaska na vlast Kim Džong Una u decembru 2011, nakon smrti njegovog oca Kim Džong Ila. Eksperti navode da su redovni testovi neophodni kako bi Pjongjang ostvario cilj da napravi nuklearne bojeve glave dovoljno male za let na raketama dugog dometa. Nova severnokorejska nuklearna proba, treća od 2006, naišla je na osudu u svetu.

Otkriven deseti slučaj zaraze novim koronavirusom

Britanski zvaničnici otkrili su deseti poznati slučaj zaraze novim koronavirusom, misteriozne bolesti srodne SARS-u koja je identifikovana 2012. Pacijent, stanovnik Velike Britanije koji je putovao na Bliski istok i u Pakistan, nalazi se na intenzivnoj nezi u bolnici u Mančesteru, navodi se u današnjem saopštenju Britanske službe za zdravstvenu zaštitu. Koronavirusi su familija firusa koji, između ostalih, izazivaju prehladu i SARS. Od početka globalne epidemije 2003, od SARS-a je umrlo oko 800 osoba. U prethodnim slučajevima, simptomi zaraze novim koronavirusom bili su akutni disajni problemi i otkazivanje bubrega. Ne postoje dokazi o lakom širenju virusa među ljudima, ali stručnajci veruju da se ljudi mogu zaraziti od životinja poput slepih miševa i kamila. Svi prethodni slučajevi bili su vezani za Bliski istok, ali je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila da je virus verovatno rasprostranjen šire. SZO je preporučila da se na virus testiraju svi pacijenti sa neobjašnjenom upalom pluća.

Putin predlaže ukidanje računa zvaničnika u inostranstvu

Predsednik Rusije Vladimir Putin podneo je predlog zakona kojim bi članovima Vlade i drugim visokim zvaničnicima bilo zabranjeno da imaju račune u bankama u inostranstvu, i vlasništvo u inostranim fondovima, saopštio je danas Kremlj. Predlog zakona odnosi se i na supruge i maloletnu decu zvaničnika. U saopštenju se navodi da je cilj takvih mera "zaštita nacionalne bezbednosti, uspostavljanje reda u lobiranju, povećanje investicija u nacionalnu ekonomiju i povećanje efikasnosti antikorupcijskih napora". Putin je takav potez najavio još u govoru decembra prošle godine, u okviru napora da zvaničnici preuzmu odgovornost pred građanima. "Kako možete verovati zvaničnicima ili političarima koji govore o prednostima Rusije, a pokušavaju da zadrže svoj novac u inostranstvu", kazao je Putin tom prilikom. Predlog zakona ruskim zvaničnicima ne zabranjuje da poseduju nekretnine u inostranstvu, ali ih obavezuje da ih prijave u izveštajima o prihodima i imovinskom stanju. Ne zna se kada će Duma razmatrati predlog zakona, ali se očekuje da to bude ubrzo. Zvaničnici bi po donošenju takvog zakona imali tri meseca da zatvore račune u bankama u inostranstvu i prodaju svoje akcije.

Donji dom francuskog parlamenta za zakon o gej brakovima

Donji dom parlamenta Francuske usvojio je u utorak predlog zakona kojim se istopolnim parovima dozvoljava sklapanje brakova. Za predlog zakona glasalo je 329 poslanika, 229 je bilo protiv, a deset je bilo uzdržano. Predlog zakona će 2. aprila početi da razmatra Gornji dom francuskog parlamenta, Senat. Predlogom zakona se predviđa da se homoseksualnim i lezbijskim parovima dozvoli sklapanje braka. Glasanju o predlogu zakona prethodilo je deset dana žučne rasprave u parlamentu, a na ulicama Pariza i drugih gradova širom Francuske, organizovane su demonstracije i protivnika i pristalica zakona. Protivnici gej brakova zakazali su sledeće proteste za 24. mart. Zakon kojim se odobravaju gej brakovi je jedna od 60 reformi koje je tokom predizborne kampanje obećao predsednik Francuske Fransoa Oland. Ukoliko zakon bude definitivno usvojen, Francuska će biti među 12 zemalja koje su legalizovale gej brakove, među kojima su Belgija, Španija i Kanada. Donji dom britanskog parlamenta je 5. februara ubedljivom većinom glasao za predlog zakona kojim se dozvoljavaju istopolni brakovi. Da bi zakon bio definitivno usvojen, treba još da ga odobri Gornji dom parlamenta, Dom lordova. U SAD brakovi istopolnih zajednica nisu legalizovani na federalnom nivou, ali su zakonom dozvoljeni u devet od 50 američkih saveznih država.

Rumuni konjsko meso podmetnuli kao goveđe

Britanski ministar za okolinu Oven Paterson, koji je zadužen za hranu, izjavio je da skandal zbog prodaje konjskog mesa u Velikoj Britaniji ukazuje na "kriminalne aktivnosti", ali da do sada nije zabeleženo da je bilo opasnosti po potrošače. Skandal zbog prodaje konjskog mesa podmetnutog kao govedina izbio je u Velikoj Britaniji, a proširio se i u Francusku i Švedsku. Konjsko meso je iz rumunskih klanica, a na britansko tržište je stiglo preko Francuske, Kipra i Holandije. BBC je najavio da će se evropski komesar za poljoprivredu danas sastati sa ministrom spoljnih poslova Rumunije. Rumunske vlasti su saopštile da je pokrenuta istraga o poreklu mesa, a u Britaniji se konjsko meso testira kako bi se utvrdilo da li sadrži lekove za životinje koji mogu da budu opasni po čoveka. Britanske vlasti objavile su ranije ove nedelje da je meso u zamrznutim lazanjama marke Findus skoro 100 odsto konjsko, javio je Bi-Bi-Si (BBC). Ministar Paterson je naveo da je u pitanju "kriminalna zavera širokih razmera" i da je, prema njegovim saznanjima, fabrika u Luksemburgu izdala uporozenja potrošačima u 16 zemalja. U Londonu je kompanija Findus saopštila da su proizvodi od konjskog mesa prodavani od avgusta 2012. godina.

Složeni rituali za izbor novog pape

Povlačenje pape Benedikta Šesnaestog pokreće složene rituale neophodne za izbor narednog poglavara Rimokatoličke crkve. Zakoni prema kojima će se birati naslednik Benedikta Šesnaestog, posle njegove današnje najave da će se povući s tog mesta krajem meseca, isti su kao i oni koji se sprovode posle smrti nekog pape, izuzev perioda predviđenog za žalost. Prema proceduri, Vatikan će sazvati konklavu kardinala koja mora početi 15 do 20 dana posle ostavke Benedikta Šesnaestog 28. februara. Kardinali koji mogu da glasaju, oni starosti do 80 godina, u Vatikanu polažu zakletvu o tajnosti. Trenutno ima 118 kardinala do 80 godina, od kojih je 67 njih imenovao upravo Benedikt Šesnaesti. Četvorica od njih, međutim, napuniće 80 godina pre kraja marta. U zavisnosti od datuma konklave, njima će biti dozvoljeno da glasaju ili će im to pravo biti uskraćeno. Svaki kršteni katolik može biti izabran za papu. Na to mesto, ipak, od 1378. bili su birani samo kardinali. Svako jutro i svako veče održava se krug glasanja u Sikstinskoj kapeli, a za izbor novog poglavara potrebna je dvotrećinska većina. Glasački listići se spaljuju posle svakog kruga glasanja. Crni dim iz dimnjaka Sikstinske kapele poručuje posmatračima da papa nije izabran, beli - da su kardinali izabrali novog poglavara. Izbor novog pape potvrđuje i zvonjava. Novoizabrani papa pojavljuje se zatim pred vernicima sa balkona crkve Svetog Petra, pošto je prethodno najavljen rečima "Habemus Papam!" (Imamo papu!). Sikstinska kapela nazvana je po papi Sikstu Četvrtom, čiji je pontifikat trajao od 1471. do 1484. i koji je kapelu sagradio. Papa Julije drugi (1503-1513) naručio je 1508. od mladog skulptora Mikelanđela Buonarotija da oslika tavanicu kapele, tražeći nebeski svod sa zvezdama. Umetnik je posao počeo iste godine, potom promenio papinu zamisao, i svoju zamisao završio četiri godine kasnije, slikajući na tavanici prizore Stvaranja sveta, koji se, uz prizore Strašnog suda, ostvarene na zidu iza oltara kapele od 1535. do 1541, smatraju jednim od najvećih remek dela svetske umetnosti.