REGION

Utorak, 23. maj 2017.

OVK na čelu Armije Makedonije

U Baru operiše šest stalnih kriminalnih grupa

Novorođenčad u BiH bez matičnog broja

U Mostaru i Tuzli 68 obolelih od šuge

BiH dobila pomoć EU od 50 miliona evra

Lekić predao kandidaturu za predsednika Crne Gore

OVK na čelu Armije Makedonije

OVK na čelu Armije Makedonije (ARM), glasi komentar kojim je Demokratska unija za integraciju (DUI), pozdravila stupanje svog funkcionera Talata Džaferija na dužnost ministra odbrane Makedonije. Komentar je objavljen na fejsbuk-stranici partije DUI, koja okuplja Albance u Makedoniji, nakon što je Džaferi preuzeo dužnost ministra odbrane od Fatmira Besimija, piše skopski "Dnevnik". U komentaru se čestita što je na čelo Armije Republike Makedonije došao, kako se navodi, "komandant 116. brigade" Džaferi, za koga Dnevnik navodi da je u bivšoj paravojnoj albanskoj Oslobodilačkoj narodnoj armiji (ONA) bio poznat kao "komandant Forina". "Doprineću da Armija Republike Makedonije na svaki način odražava realnost naše države, da bude simbol međuetničkog suživota, tolerancije i različitosti, kao i pomirenja među etničkim grupama", izjavio je novi ministar odbrane Džaferi, koji inače ima vojno obrazovanje. Njegov prethodnik Besimi izjavio je prilikom primopredaje dužnosti da nova organizacija Armije pruža mogućnost za veću zastupljenost etničkih zajednica "ARM u ovih deset godina, na osnovu Ustava i zakona donetih na principima Ohridskog dogovora, uspela je da poboljša pravičnu zastupljenost nevećinskih zajednica u Makedoniji sa pet odsto na 27 odsto. Ubuduće taj procenat treba da dostigne odnos koji je iskazan u popisu", rekao je dojučerašnji ministar odbrane. Besimi je u dosadašnjem, jednoipogodišnjem mandatu, izazvao reakcije u javnosti kada je položio venac na jedan spomenik poginulim pripadnicima paravojne ONA i kada je objavio Belu knjigu odbrane na makedonskom, engleskom i albanskom jeziku. Reakcije su izazvali i njegovi govori na albanskom jeziku pred pripadnicima vojske. Besimijeva stranka DUI pravdala je njegov potez time da je albanski drugi službeni jezik u Makedoniji, ali eksperti su to negirali, navodeći da je po Ustavu i zakonu službeni jezik u makedonkoj armiji - makedonski.

U Baru operiše šest stalnih kriminalnih grupa

U Baru stalno operiše šest kriminalnih klanova, navodi se u crnogorskoj "beloj knjizi" koja se bavi procenom opasnosti od organizovanog kriminala u Crnoj Gori, a prenosi portal podgoričkog lista Vijesti. U policijskom dokumentu OCTA (Organized Crime Treat Asešment) se navodi da jednu od tih grupa predvodi Luka Đurović, blizak sa Beograđaninom Lukom Bojovićem, a drugu Veselin Bujić, otac Šćepana Bujića koji je u prošli petak u Baru ubio braću Dejana i Ljubomira Gojačanina. Ti klanovi, kako se navodi, imaju na desetine saradnika, od kojih svako zna svoj zadatak u grupi, a bave se raznim poslovima - reketiranjem, "kamatašenjem", ucenama, zaštrašivanjima, ali i maltretiranjem običnih građana. Neki od vođa klanova imaju svoje diskoteke, a neki se bave zakupom barova na plaži i drugih objekata u Baru i Budvi preko trećih lica. Crnogorska policija je, nakon ubistva braće Gojačanin, uputila u Bar specijalnu jedinicu, osposobljenu za antiterirističke operacije, koja će, kako je ranije najavljeno, pretresti objekte osoba za koje se sumnja da se bave kriminalom i da su potencijalno opasne po bezbednost građana. Posebna policijska jedinica će u Baru ostati bar dve nedelje, a pojačano će kontrolisati stanove i poslovne objekte čiji su vlasnici ili korisnici - osobe koje su osumnjičene za kriminalno delovanje.

Novorođenčad u BiH bez matičnog broja

Nijedno novorođeno dete u BiH od 12. februara ne može da dobije jedinstveni matični broj (JMB) niti može da bude upisano u knjige rođenih zato što je Zakon o matičnom broju stavljen van snage. Ustavni sud BiH u maju 2011. godine doneo je rešenje kojim se Parlamentu BiH nalaže da državni Zakon o matičnom broju usaglasi sa Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Republike Srpske. Reč je o naredbi da se u Zakon o matičnom broju BiH ugrade službeni nazivi opština u Republici Srpskoj koje imaju dvojna imena kao što su Bosanski Brod/Brod, Bosanski Šamac/Šamac i slično. Ustavni sud BiH je prošlog meseca doneo presudu kojom se van snage stavlja državni Zakon o matičnom broju. S druge strane, Stranke iz Federacije BiH su nedavno srušile tri zakona - o matičnom broju, državljanstvu i o prebivalištu i boravištu. Komplikovana politička situacija i više instanci za donošenje odluka, razlozi su opstrukcije donošenja mnogih zakona kao i zakona o matičnom broju.

U Mostaru i Tuzli 68 obolelih od šuge

U januaru su na području Mostara registrovane 49 osobe obolele od šuge. Takođe, u proteklih mesec dana i u Tuzlanskom kantonu registrovano je 19 obolelih od iste bolesti. Prema rečima epidemiologa iz Tuzle Blaška Topalovića, još je rano govoriti o epidemijskoj pojavi, s obzirom da Tuzlanski kanton obuhvata 13 opština. "Bolest se najčešće registruje u starosnoj grupi od 15 do 24 godine i u predškolskom uzrastu, znači kod dece do šest godina", rekao je Topalović. Šef Službe za epidemiologiju Zavoda za javno zdravstvo Hercegovačko-neretvanskog kantona (HNK) Edin Alajbegović rekao je za sarajevsko Oslobođenje da nema razloga za bilo kakvu paniku zbog pojave ove bolesti. On je kazao da se već nekoliko godina beleže slučajevi pojave šuge u HNK-u i da nije reč o epidemiji. "Niko ne krije da postoji određen broj pacijenata na području HNK-a koji su oboleli od šuge. To traje već nekoliko godina. Ne radi se o značajnim brojkama, ali je od ukupnoga broja obolelih od te kožne bolesti u Federaciji BiH, polovina u HNK-u", rekao je Alajbegović. Inače, šuga ili skabies, naveo je, kožno je oboljenje koje izaziva jedan parazit, a prenosi se dugotrajnim direktnim kontaktom s obolelom osobom. Najčešći simptomi bolesti su svrab i osip po koži. Svrab je intenzivniji noću, dok se danju smanjuje.

BiH dobila pomoć EU od 50 miliona evra

Bosna i Hercegovina dobila je prvu tranšu makrofinansijske pomoći od Evropske unije u vrednosti od 50 miliona evra. Odluka da se BiH dodeli finansijska pomoć doneta je u Briselu kako bi se ublažila ekonomska kriza kroz koju prolazi ta zemlja, javila je turska agencija Anadolija, prenose sarajevski mediji. Ukupna makrofinansijska pomoć predviđena za BiH iznosi 100 miliona evra. Prva tranša navedene pomoći je isplaćena nakon što su vlasti BiH ispunile sve potrebne uslove na putu pristupanja EU. Inače, EU očekuje da će država BiH i njeni entiteti navedenu pomoć iskoristiti za snažniji ekonomski rast i jačanje životnog standarda u zemlji. "Ova značajna podrška EU-a važan je politički znak da su zemlje članice EU posvećene evropskoj budućnosti BiH. Sada očekujemo da bosansko-hercegovački političari ispune potrebne uslove i da zemlja snažnijim koracima krene prema EU", kazao je visoki komesar EU za proširenje Stefan Fule. Dodao je da od vlasti BiH očekuje da smanje broj zaposlenih u javnom sektoru, javnu potrošnju i da poboljšaju uslove za investicije.

Lekić predao kandidaturu za predsednika Crne Gore

Predsednik Demokratskog fronta (DF) Miodrag Lekić predao je juče Državnoj izbornoj komisiji (DIK) kandidaturu za predsednika Crne Gore na izborima zakazanim za 7. april. Lekić je nakon čina predaje u izjavi novinarima poručio protivkandidatu iz vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) Filipu Vujanoviću "da malo sačeka" i da ne bude tako siguran u svoju pobedu. "Čuo sam od suparničkog kandidata da je on siguran u pobedu i poručio bi mu da malo sačeka. Moj stil nije arogancija i ostaviću je drugima. Uveren sam da ću se predstaviti na drugačiji način", kazao je Lekić i naveo da "želi da povrati dostojanstvo funkcije predsednika, da on ne bude eksponent partije koja je svakodnevno u korupcionaškim aferama". Čelnik Demokratskog fronta, koji se kandiduje kao nezavisni kandidat, očekuje poverenje građana Crne Gore i veruje da su spremni da zajedno sa njim doprinesu promenama u zemlji i da se bore "protov svega što sprečava ekonomski i demokratski napredak Crne Gore". Lekićevu kandidaturu potpisima je podržalo preko 8.000 građana. Državna izborna komisija do sada je potvrdila izbornu kadidaturu aktuelnog predsednika, potpredsednika DPS-a Filipa Vujanovića, dok je Ustavni sud Crne Gore odbacio nedoumice u njenu ustavnost. Nameru da se kandiduje obelodanio je i nezavisni kandidat Rade Bojović, koji do 18. marta treba da sakupi potrebnih 7.700 potpisa kako bi predao svoju kandidaturu.