KULTURA & ZANIMLJIVOSTI

Utorak, 23. maj 2017.

Profili ličnosti pomoću aktivnosti na Fejsbuku

Slavni žrtve misterioznog sajta

Izložba “Boje žene” za 8. mart

Jednostavan jelovnik za kardinale koji su birali papu

Nova teorija o Stounhendžu: porodično groblje

Rad Perića i Tomića na Bijenalu u Veneciji

Biće najbolji Egzit u proteklih pet godina

Bitka na Neretvi zvanično hrvatski film

Dikaprio: I scene nasilja imaju umetničku vrednost

Pit i Džoli proizveli svoje prvo vino - roze Miraval

Veliki Getsbi otvara kanski festival

Sa šrafcigerom u glavi, čekajući pomoć popušio cigaretu

Profili ličnosti pomoću aktivnosti na Fejsbuku

Na osnovu onoga što korisnici društvene mreže Fejsbuk "lajkuju" može se odrediti njihova politička opredeljenost, seksualnost, pa čak i inteligencija, pokažujuju rezultati jednog istraživanja. Istraživači s Univerziteta Kembridž koristili su algoritme za predviđanje verske, političke, rasne i seksualne orijentacije. Oni kažu da su u istraživanju, objavljenom u časopisu PNAS, napravljeni iznenađujuće tačni portreti korisnika Fejsbuka, preneo je Bi-Bi-Si (BBC). U studiji je učestvovalo 58.000 volontera koji su istražiteljima davali demografske podatke i podatke o svojim aktivnostima na Fejsbuku, uz psihološke testove koje su radili. "Lajkovi" na Fejsbuku su ubacivani u algoritme i zatim povezivani s inforamacijama iz testova ličnosti. Pokazalo se da su algoritmi bili tačni u 88 odsto slučajeva kada je u pitanju seksualno opredeljenje, 95 odsto u razlikovanju crnaca od belaca, dok je u razlikovanju demokrata od republikanaca tačnost bila 85 odsto. Verska pripadnost je bila tačno određana u 82 odsto slučajeva, dok su u 65 do 73 odsto slučajeva istražitelji tačno predvideli da li je korisnik Fejsbuka u nekoj vrsti veze ili koristi narkotike i alkohol. Jedan od istraživača Dejvid Silvel istakao je neka neuobičajena sparivanja, kao što su krivudav pomfrit i visoka inteligencija ili "lajkovanje" filma o Betmenu "Uspon mračnog viteza" i mali broj prijatelja na Fejsbuku. Mada će ovu studiju mnoge kompanije moći da iskoriste za istraživanja kako da putem personalizovanog marketinga ostvare veći profit, istraživači upozoravaju da bi takvi digitalni profili mogli da predstavljaju i pretnju za privatnost ljudi. "Cenim automatske preporuke knjiga ili izbor najrelevantnijih priča koje Fejsbuk pravi na mom nalogu. Međutim, mogu da zamislim situacije u kojima se isti podaci i tehnologija koriste za predviđanje političkih stavova ili seksualne orijentacije, predstavljajući pretnju po slobodu pa čak i život", kazao je vodeći istraživač u tom projektu Majkl Kosinski. Stilvel je kazao da se na Fejsbuku mogu promeniti podešavanja privatnosti i da "lajkovi" ne moraju da budu javni, ali je upozorio da rezultati istraživanja imaju implikacije i kada su u pitanju drugi digitalni zapisi, kao što su istorija u internet pretraživaču ili upiti za razna pretraživanja.

Slavni žrtve misterioznog sajta

Prva dama i potpredsednik SAD Mišel Obama i Džo Bajden poslednje su u nizu slavnih ličnosti čiji su privatni podaci završili na misterioznom sajtu, a u istragu tog slučaja uključila se i američka Tajna služba. Na sajt su postavljeni identifikacioni brojevi, bankovni izveštaji, adrese i brojevi telefona poznatih, među kojima su reper Džej-Zi i prvi čovek Federalnog istražnog biroa (FBI). Sajt ima internet domen koji je nekada pripadao Sovjetskom Savezu, a na nekim od stranica nalaze se fotografije koje žrtve verovatno same ne bi objavile i sarkastične poruke upućene pojedinim poznatim osobama. Među žrtvama misterioznog sajta su i pop zvezda Britni Spirs, američki državni tužilac Erik Holder, bivša republikanska kandidatkinja za potpredsednika Sara Palin i bivši guverner Kalifornije Arnold Švarceneger. Istragu vode FBI i Tajna služba. Na sajtu je najpre bilo 11 imena, a za 24 sata od njegovog postavljanja njihov broj porastao je na 18, uz mogućnost brojanja posetilaca sajta i link za nalog na Tviteru. Na sajtu nema objašnjenja zašto su pojedinci odabrani za sajt niti kako su objavljene informacije dobijene. Na nalogu na Tviteru je i poruka protiv policije na ruskom jeziku.

Izložba “Boje žene” za 8. mart

U Gradskoj skupštini Otave povodom 8. marta održana je izložba slika kanadske slikarke srpskog porekla iz Montreala Marine Gavanski-Zisis (Zissis). Izložbu "Sarajevo-Montreal, Boje žene" priredila je ambasada Bosne i Hercegovine, a prisustvovali su brojni predstavnici kanadskog političkog, kulturnog i diplomatskog života, kao i pripadnici dijaspore. Izložbu je otvorila ambasadorka BiH u Kanadi Biljana Gutić-Bjelica, a prisutne je pozdravio i gradonačelnik Otave Džim Votson. Časopis za kulturu i umetnost Ljudi govore koji na srpskom i engleskom jeziku izlazi u Torontu, a uređuju ga urednici sa če-tiri kontinenta, predstavio je glavni urednik Radomir Baturan. U novom dvobroju tog časopisa objavljene su kolor-reprodukcije slika Marine Gavanski -Zišis, a čitav blok sa esejom novinara iz Otave Milomira Niketića posvećen je njenom stvaralaštvu. O izložbi i radu ove slikarke izveštaj je objavljen u diplomatskom nedeljnik Embasi (Embassy), čiju čitalačku publiku čine članovi oko 150 ambasada i drugih diplomatskih predstavništava u prestonici Kanade, vlade, parlamenta i drugi. "Slike na ovoj izložbi nastale su u raznim gradovima i zemljama. Izabrala sam deo mog opusa da pokažem svoj umetnički put od Sarajeva do Montreala", izjavila je za Betu Marina Gavanski-Zisis. "Proslavljajući Međunarodni dan žena ova izložba nazvana je 'Boje žene', ali to su ne samo moje već metaforički boje svih žena. Mnoge od ovih slika bave se iskustvima žena i opštim ljudskim iskustvom ", dodala je slikarka. Marina Gavanski, Srpkinja čija je porodica poreklom iz Srbobrana, živela u Sarajevu, doselila se u Kanadu u devetoj godini. Likovnu akademiju završila je u Beogradu gde je 1979. diplomskom izložbom osvojila Oktobarsku nagradu. Od početka 1980-ih godina živi u Montrealu, izlažući na brojnim grupnim i samostalnim izložbama. Njene najčešće umetničke teme su ljudi - njihove ljubavi, težnje, patnje. U početnoj seriji znamenitih Srba, osim portreta Nikole Tesle, naslikala je i Novaka Đokovića, i taj portret predala mu na zvaničnoj ceremoniji tokom ATP turnira u Montrealu 2011.

Jednostavan jelovnik za kardinale koji su birali papu

Supa i kuvano povrće bilo je na jednostavnom jelovniku za 115 kardinala koji su bili zaključani u Sikstinskoj kapeli gde su birali novog papu posle dobrovoljnog odlaska Benedikta DžVI, pišu italijanski listovi. Neki stručnjaci misle da je ovaj "skoro bolnički meni" možda i smišljen da bi požurio kardinale da donesu odluku. Kaluđerice koje kuvaju u rezidenciji Sveta Marta gde su kardinali bili smešteni i izdvojeni od javnosti tokom zasedanja - konklava, pripremle su "supu, špagete, male ražnjiće i kuvano povrće", piše list "Korijere dela sera" (Corriere della Sera). Svakako to nije samo suv hleb i voda - što su kardinali imali u srednjem veku, ali "kardinali dele mišljenje da se jela koja su im ponuđena, ne mogu ni porediti s jelovnicima rimskih restorana", dodaje dnevnik. "Možda će ova dijeta, dostojna bolnice, moći da ubrza izbor naslednika dosadašnjeg pape", navodi list. Na sreću, komentariše Frans pres, kardinali koje bije glas da vole dobar zalogaj, mogli su da poslednjih dana u Rimu uživaju u italijanskoj kuhinji. "Napravite mi dobre špagete karbonara jer, posle trećeg dana konklave, ako ne izaberemo papu, staviće nas na suvi hleb i vodu", našalio se kanadski kardinal Tomas Kristofer Kolins kada je ušao u restoran "Venerina", blizu Vatikana, dva dana pre početka zasedanja pod ključem. Francuski kardinal Žan-Lui Toran koji je svetu objavio ime novog poglavara Katoličke crkve, Argentinca Horhea Marija Bergolja koji će služiti pod imenom Franja, i sam je čest gost tog restorana. "On voli meso i iznad svega pice", rekla je vlasnica restorana.

Nova teorija o Stounhendžu: porodično groblje

Britanski istraživači predložili su novu teoriju o poreklu Stounhendža: moguće da je njegova prvobitna namena, 3.000 godina pre Hrista, bila groblje za elitne porodice. Istraživači su naveli da analiza kremiranih kostiju 63 osobe, iskopane sa lokacije Stounhendža, nagoveštava da su grupe porodica bile sahranjivane u kružnom ograđenom prostoru - u većoj, ranijoj verziji Stounhendža, sagrađenoj 500 godina pre spomenika koji je nama danas poznat. Profesor Majk Parker Pirson, sa londonskog Univerzitetskog koledža rekao je da su na lokaciji današnjeg Stounhendža pronađeni ostaci muškaraca, žena i dece, i da je mesto gde su počivale njihove kosti prvobitno bilo obeleženo velikim kamenovima. Pirson je, takođe, naveo da je istraživanje ostataka naselja, pronađenih nedaleko od Stounhendža, pokazalo da je oko 10 godina 4.000 ljudi iz cele Britanije učestvovalo u gradnji Stounhendža. Stounhendž je građevina iz neolita i bronzanog doba, u okolini Amensberija u engleskom okrugu Viltširu. On je od 1986. na Uneskovoj listi zaštićene baštine. Stounhendž spada u megalitne spomenika, jer je građen od ogromnih kamenih blokova. Naučnici se ni danas ne slažu o svrsi niti motivu njegove izgradnje, ali većina poznavalaca smatra da je imao ulogu u paganskim ritualima tog vremena.

Rad Perića i Tomića na Bijenalu u Veneciji

Zajednički audio-vizuelni rad Vladimira Perića i Miloša Tomića "Nema ničega između nas" (Nothing between us) predstavljaće Srbiju na Bijenalu u Veneciji od 1. juna do 23. novembra 2013. godine. U paviljonu Srbije u Veneciji biće izložena tri video rada Miloša Tomića "Muzikalni dnevnici", "Muzikalne čestitke" i "Mali profesori muzike", dok će Perić prikazati dve velike umetničke instalacije iz serije trodimenzionalnih tapeta i nekoliko manjih serija predmeta. Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Miroslav Tasić rekao je da će Perić i Tomić ove godine nastaviti rad Jovana Bijelića, Tome Roksandića i mnogih drugih umetnika koji su uvršteni u enciklopedije savremene umetnosti. Prema njegovim rečima, od 1938. godine kada je paviljon izgradio kralj Aleksandar i predao umetnicima, ovo će biti 75. godina od kako Kraljevina Jugoslavija, SFRJ, Srbija i Crna Gora, odnosno Srbija, u tom prostoru izlaže. Komesar nastupa Srbije na Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji Maja Ćirić rekla je da je rad dvojice umetnika izabran jednoglasnom odlukom stručnog saveta i u skladu s ocenom da se na najbolji način uklapa u generalnu koncepciju ovogodišnjeg Bijenala. Prema njenim rečima, Srbiju će predstaviti dva umetnika različite generacije čiji se koncepti potpuno uklapaju u zadatu temu Masimilijana Đionija "Enciklopedijska palata". "Zastupamo Srbiju, ali se ovde ne radi o državnoj kulturi, nego o državi koja ima širok aspekt različitih kulturnih obrazaca koji govore o njenoj raznolikosti", rekla je Ćirić. Član Stručnog saveta Dejan Sretenović rekao je da je priprema za nastup Srbije na ovogodišnjem Bijenalu savremene umetnosti počela dosta kasno, ali da je Ministarstvo kulture i informisanja obećalo da će naredne godine početi na vreme. On je rekao da je budžet od 10 miliona dinara takođe nedovoljan za pripremu složenog nastupa na Venecijanskom Bijenalu i pozvao Ministarstvo kulture i informisanja da ubuduće ta manifestacija bude jedan od nacionalnih prioriteta u kulturi. Sretenović je dodao da usvojeni koncept zadovoljava sve umetničke zahteve i da su se oba umetnika već dokazala na umetničkoj sceni kao vitalni i značajni protagonisti s osobenim i prepoznatljivim stilom. Umetnik Vladimir Perić rekao je da će nastojati da se manjak budžeta ne oseti u njegovoj postavci i da ne obruka ni sebe, zemlju koju predstavlja, kao i članove Stručnog saveta i kolege. Perić je rekao da je njegov rad nastao iz lične želje da bude muzičar i kao neka vrsta kućne igre s dvogodišnjim sinom koji je postao glavni junak i "začin" tog dela. "To je počelo kao najnepretencioznija stvar, bez velike ideje, scenarija ili velikog novca, a drago mi je da će se sad u tom nekakvom malom, šarmantnom obliku pojaviti u Veneciji", rekao je Perić. Miloš Tomić rekao je da se rad po kome je i nastup Srbije dobio ime "Nema ničeg između nas", sastoji od dva goblena na kojima su prikazani dečak koji gleda dvogledom i na drugom devojčica koja odmahuje malom maramicom. "To bi trebalo da stoji u nekom stanu jedno pored drugog, a ja sam pravio instalaciju koja to narušava i drastično ću udaljiti ta dva rama", rekao je Tomić i dodao da naslov "Nema ničeg između nas" ima višestruka tumačenja. On je dodao da se njegov rad sastoji i od instalacije sa 4.000 žileta i 250 gumenih igračaka salikom Mikija Mausa napravljenih u Zagrebu 1968. godine, kao i od predmeta prikupljanih u proteklih 20 godina koji podsećaju na ljudska ili životinjska lica. Za realizaciju izabranog rešenja zadužen je Muzej savremene umetnosti u Beogradu, dok će se za vizuelni identitet i prateću publikaciju pobrinuti Aleksandar Zograf.

Biće najbolji Egzit u proteklih pet godina

Generalni menadžer Egzit (Exit) festivala u Novom Sadu Dušan Kovačević izjavio je da će program ovogodišnjeg festivala biti jedan od najboljih u proteklih pet godina i da će zabava biti upotpunjena nizom iznenađenja i novosti. On je agenciji Beta rekao da će ove godine Egzit početi dan ranije, u sredu 10. jula, i da će taj dodatni dan biti kombinacija događaja u samom Novom Sadu i na Petrovaradinskoj tvrđavi. "Događaji u gradu će početi još i ranije, i ono što sada možemo da najavimo jeste da će se sve dešavati na više lokacija u gradu, a ideja je da turisti koji dolaze na festival otkriju Novi Sad", rekao je Kovačević. On je najavio da će organizacioni tim ove godine pozvati sve posetioce, umetnike i organizacije da preko Egzit open sors (Exit Open Source) pokreta učestvuju u kreiranju festivala. "Poenta ove kampanje jeste da svako može dati svoje mišljenje i ideju o tome kako vidi Egzit, kako vidi neke male bine, instalacije i zabavu, a najbolje od tih ideja biće realizovane na samom festivalu", rekao je Kovačević. Kako je raije najavljeno, nastup na Egzit festivalu potvrdili su bend Atoms for pis (Atoms for Peace), koji je osnovao poznati pevač kultne grupe Rejdiohed (Radiohead), zatim američki reper Snup Dog (Snoop) pod novim imenom Snup Lajon (Snoop Lion), kao i Blok Parti (Block Party) koji će prvi put nastupiti u Srbiji. Kovačević je najavio i saradnju sa UKF radiom, zahvaljujući kojoj će program na glavnoj posle nastupa glavnih zvezda biti obogaćen izvođačima iz sveta "dram end bejs" (Drum&Bass) muzike. Prema rečima Kovačevića, Egzit je ostvario saradnju i sa kompanijom Gugl (Google), koja će na svom Jutjub (You Tube) kanalu prenositi ceo festival uživo. "I ove godine očekujemo da će Novi Sad dati punu podršku, delom finansijsku, a delom logističku u smislu angažmana javnih preduzeća. Imamo potvrdu od gradskih, pokrajinskih i republičkih vlasti da oni stoje iza Egzita i da ga podržavaju i očekujemo da će tako i biti", dodao je Kovačević. Ovogodišnji Egzit festival biće održan od 10. do 14. jula na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu, a organizatori su najavili da će i ove godine posetioci moći zabavu i smeštaj da potraže u Egzitovom kampu.

Bitka na Neretvi zvanično hrvatski film

Film "Bitka na Neretvi" koji je u poslednjih 40 godina od kada je snimljen, najčešće označavan kao jugoslovenski, od sada i službeno pripada hrvatskoj kinematografiji i na međunarodnoj sceni prikazivaće se kao film hrvatskih autora, izjavio je reditelj tog filma Veljko Bulajić. "Od raspada Jugoslavije mnogi su svojatali film, manipulisali njime, prikazivali ga bez mog znanja i prodavali, a ni ja ni moji saradnici za to nikada nismo dobijali novac od autorskih prava, iako je ostvario velike prihode domaćoj kinematografiji", rekao je Bulajić, prenosi agencija Hina. On je dodao da je u projektu učestvovalo 80 odsto filmskih radnika iz Hrvatske. Posle višegodišnjih pregovora odlučeno je da će Jadran film, koji je bio izvršni producent, ubuduće biti jedini ovlašćeni za zastupanje filma, potvrđeno je u toj kući. Najveći filmski ratni spektakl snimljen na prostorima bivše Jugoslavije bio je međunarodni projekt s više producenata, deo njih bio je okupljen u Udružene jugoslovenske producente, a imao je i strane koproducente. Osim međunarodne distribucije Jadran film će preuzeti i zaštitu autorskih prava, osim Veljka Bulajića i direktora fotografije Tomislava Pintera, kompozitora Vladimira Krausa Rajterića i scenografa Duška Jeričevića. Film, snimljen 1969. godine, samo u Jugoslaviji videlo je više od četiri miliona gledalaca, a u svetu njih 350 miliona. Godinu dana pošto je snimljen bio je nominovan za Oskara u kategoriji strani film, a pre tri godine na festivalu u Moskvi uvršćen je u deset najznačajnih filmova o Drugom svetskom ratu. Popularnosti filma doprinela je i glumačka ekipa u kojoj su, uz domaće glumce Velimira Batu Živojinovića, Ljubišu Samardžića, Borisa Dvornika, Milenu Dravić, Fabijana Šovagovića... bili i slavni američki glumci Jul Briner (Yul Brynner) i Orson Vels (Orson Njelles), sovjetski glumac i reditelj Sergej Bondarčuk, Italijanka Silva Košćina... Deca školskog uzrasta širom tadašnje Jugoslavije organizovano su vođena u bioskope da odgledaju film o slavnoj bici, poznatoj u mitologiji Narodnooslobodilačkog rata i kao Bitka za ranjenike. Mirjana Vujović Đurak, Zagreb

Dikaprio: I scene nasilja imaju umetničku vrednost

Američki glumac Leonardo Dikaprio (Leonardo DiCaprio) izjavio je na premijeri filma "Đangova osveta" (Đango Unćained) u Seulu da njegovo učešće u scenama nasilja ne znači da on ne želi da postigne visoku umetničku vrednost. Film o krvavoj osveti i ropstvu čija se radnja odvija pred građanski rat u Americi, ponovo je podstakla debatu o nasilju u holivudskim filmovima. Film u kojem igra Dikaprio igra bezobzirnog zemljoposednika je o njegovom odnosu sa oslobođenim robom i lovcem na glave koje igraju Džejmi Foks (Jamie Foxx) i Kristof Valc (Christoph Waltz). "Moj moto je uvek bio: Bol je privremen, a film je zauvek", rekao je Dikaprio u četvrtak u Južnoj Koreji. "Trudiš se da daš sve od sebe, da daš sebe celog.., i, ako se sve spoji kako treba, na kraju stvoriš veliko umetničko delo. Za mene je film sjajna vrsta moderne umetnosti", ocenio je glumac. Režiser "Đanga", Kventin Tarantino (Quentin Tarantino), poznat po filmovima sa scenama nasilja - "Petparačke priče" (Pulp Fiction), "Prokletnici" (Inglorious Bastards), kaže da filmovi vremenom postaju manje kontroverzni nego što su bili na početku. "Đango" je prošlog meseca osvojio dva "Oskara": Kristof Valc za sporednu mušku ulogu i Kventin Tarntino za originalni scenario. Dikaprio je prisustvovao premijeri filma u Seulu i, dočekan armijom obožavatelja, rekao da je oduševljen svojom prvom posetom Južnoj Koreji i će sigurno ponovo doći.

Pit i Džoli proizveli svoje prvo vino - roze Miraval

Nekoliko slova, utisnutih na poleđini flaše rozea od grožđa iz vinograda u francuskoj Provansi, izdvajaju to vino od svih ostalih: Džoli-Pit. Vino roze Miraval 2012. proizvedeno je u južnoj Francuskoj na imanju Miraval, koje pripada čuvenom glumačkom paru - Bredu Pitu i Andželini Džoli. To je prva berba grožđa i vino ovog holivudskog para, u zajedničkom projektu sa čuvenim vinarom Markom Perenom. Portparol Perenove porodice rekao je da je prvih 6.000 flaša ponuđeno na prodaju putem interneta, i da su sve našle kupca za samo nekoliko sati. Paket od šest flaša košta 105 evra. Vino, punjeno u flaše boje šampanjca, sa debelim dnom, biće ponuđeno na prodaju restoranima i trgovcima na veliko kasnije ovog meseca.

Veliki Getsbi otvara kanski festival

Film "Veliki Getsbi" u režiji Australijanca Baza Lurmana otvoriće ovogodišnji međunarodni filmski festival u Kanu, saopštili su danas organizatori. Film je snimljen u 3D tehnici, a glavnu ulogu igra Leonardo DiKaprio. U novoj filmskoj adaptaciji romana Fransisa Skota Ficdžeralda iz 1925. igraju i Tobi Megvajer i Keri Maligan. Po romanu "Veliki Getsbi" već su snimljena četiri filma. Prvi datira iz 1926, a poslednji, televizijski, iz 2000. godine. Najpoznatija je verzija iz 1974, sa Robertom Redfordom i Miom Farou u glavnim ulogama. Holivudski reditelj Stiven Spilberg biće predsednik žirija ovogodišnjeg kanskog festivala, koji će trajati od 15. do 26. maja.

Sa šrafcigerom u glavi, čekajući pomoć popušio cigaretu

Poljski lekari saopštili su da je jednom 25-ogodišnjaku uklonjen šrafciger koji mu se dva centimetra zabio u glavu. Doktor Jan Kohanovič, jedan od lekara koji su operisali 25-ogodišnjaka u Bjalistoku, rekao je da je on najverovatnije pao i izgubio svest, ali da se toga ne seća. Kada je došao sebi, prvo je bio svestan samo bola u ruci, a onda shvatio da još nešto nije u redu. Otišao je do automobila, pogledao u ogledalo i ugledao šrafciger koji mu je virio iz glave iznad desnog oka. Kohanovič je za televiziju TVN24 rekao da je, pre nego što je pozvao komšiju koji ga je odvezao u bolnicu, muškarac popušio cigaretu. Šrafciger mu nije oštetio ni oči ni mozak.