REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Hrvatska pleše kako SAD svira

EU traži parlamentarnu istragu "Afere snimak"

Šarić blizu, ako ne i u Crnoj Gori

Džombić predao dužnost novoj premijerki RS

Vujanović se žali na pisanje lista Dan

Potpisan koalicioni sporazum u Sloveniji

Evropski parlament pravi mesta za Hrvatsku

Hrvatska pleše kako SAD svira

Zagrebački Jutarnji list ali i američki Njujork tajms (New York Times) objavio je krajem prošle sedmice novi tekst o navodnoj ulozi Hrvatske u naoružavanju sirijskih pobunjenika Pozivajući se na diplomatske izvore, taj dnevnik je objavio da je od početka novembra 2012. do februara ove godine, sa zagrebačkog areodroma Pleso poletelo ukupno 75 transportnih civilnih aviona kojima je prevoženo naoružanje za sirijske pobunjenike. Osim hrvatskog oružja, tim avionima prevoženo je navodno i oružje iz drugih evropskih država, među kojima i Velike Britanije, a, kako navodi zagrebački dnevnik, sve su organizovale Sjedinjene Američke Države. Procenjuje se da je u 75 letova prevezeno oko 3.000 tona različitog oružja i municije. Navodno je dva do tri transporta oružja obavila turska aviokompanija Turkiš kargo (Turkish Cargo), u vlasništvu Turkisz erlajnza (Turkish Airlines), a potom je prevoz preuzela jordanska kompanija Jordanian internešenel er kargo (Jordanian International Air Cargo). Navodno su američki funkcioneri angažovali partnere - Hrvatsku, Saudijsku Arabiju, Jordan i Tursku u operaciji naoružavanja protivnika sirijskog režima. SAD su organizovale prikupljanje, Saudijska Arabija je plaćala, a Jordan i Turska prevozile oružje koje je onda prebacivano u Siriju s jordanskog područja. SAD su odigrale ključnu ulogu u procesu ulaska Hrvatske u NATO i sada u EU, pa je jasno da je Hrvatska kao verna saveznica pozitivno odgovorila na američki zahtev za učešće u operaciji dopremanja oružja u Siriju, zaključuje zagrebački dnevnik. Iako je na snazi embargo na uvoz oružja Siriji što je podržala i Hrvatska, ona ga tom operacijom formalno nije prekšila, jer je oružje prodala Jordanu, naveo je Jutarnji list.

EU traži parlamentarnu istragu "Afere snimak"

Šef odeljenja za Hrvatsku i Crnu Goru u Generalnom direktoratu Evropske komisije za proširenje EU, Dirk Lange razgovarao je u Podgorici s crnogorskim zvaničnicima, a jedna od glavnih tema razgovora bila je afera "Snimak" - zloupotreba službenog položaja i državnih resursa u korist vladajuće partije. Lange je izjavio da treba pokrenuti parlamentarnu istragu navoda o partijskim zloupotrebama prilikom zapošljavanja u Crnoj Gori. "Verujem da je najadekvatnije sprovesti parlamentarnu istragu i video sam da za to postoji spremnost svih strana", kazao je Lange novinarima u Podgorici posle dvodnevnih razgovora s predstavnicima izvršne, zakonodavne i pravosudne vlasti, s čelnicima pojedinih državnih institucija i opozicijom. Lange je kazao da mu je državni tužilac Ranka Čarapić rekla da je "spremna" da razmotri sve sumnje koje joj se u vezi s aferom "Snimak" dostave. Mediji u Crnoj Gori danima objavljuju audio-snimke sednica vladajuće Demokratske partije socijalista koji ukazuju na zloupotrebe te partije prilikom zapošljavanja, dodele kredita ili pomoći. Državno tužilaštvo je ranije saopštilo da u tim snimcima, po onome što je objavljeno u medijima, nema elemenata krivičnog dela. Brojni pravnici su, međutim, ukazali da je prekršen krivični zakon, ugrožena ravnopravnost pri zapošljavanju i da su čelnici pojedinih državnih institucija zloupotrebili službeni položaj, favorizujući pristalice, članove i birače vladajuće partije.

Šarić blizu, ako ne i u Crnoj Gori

Članovi odbora za bezbednost iz opozicionog Demokratskog fronta (DF) ocenili su spornom i "opasnom" presudu Apelacionog suda Crne Gore kojom su Duško Šarić i Jovica Lončar oslobođeni optužbi za kriminalno udruživanje i šverc droge. Članovi odbora Nebojša Medojević, Predrag Bulatović i Andrija Mandić ocenili su na konferenciji za novinare da je takva presuda Apelacionog suda "uznemirujuća za javnost" i jedna u nizu spornih za "krupne slučajeve" na kojima je "crnogorsko pravosuđe palo na ispitu". Oni sumnjaju da Šarićev klan i dalje deluje, da je Darko Šarić "veoma blizu, ako ne i u Crnoj Gori" zbog čega su izneli niz zahteva nadležnim institucijama. Zatražena je hitna sednica Skupštine Crne Gore o stanju u pravosuđu i suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala. DF smatra i da Sudski savet hitno "mora da raspravlja o motivima" Apelacionog suda za odluku u slučaju Šarića, zatim hitnu istragu državnog tužioca o eventualnoj korupciji sudija "koji oslobađaju pripadnike narko-grupe u trenutku kada se u okruženju oni kažnjavaju i priznaju krivicu". Članovi skupštinskog odbora su pozvali državnu tužiteljku Ranku Čarapić, predsednice Vrhovnog i Apelacionog suda Vesnu Medenicu i Svetlanu Vujanović da podnesu ostavke, jer su "svojim činjenjem i nečinjenjem ugrozile nacionalne interese, evropske integracije i poslale lošu poruku domaćoj i međunaronoj javnosti". Najavljeno je da će Demokratski front tražiti hitnu sednicu i skupštinskog odbora za bezbednost i odbranu na kojoj bi se raspravljalo o delovanju "klana Darka Šarića, jer je očigledno da on deluje". "Mi smatramo da klan Darka Šarića i dalje deluje i ima određenu političku i logističku podršku u Crnoj Gori... Likvidacija nekoliko pripadnika Šarićevog klana u prethodnom periodu i presuda Apelacionog suda nam govori da je Darko Šarić veoma blizu, ako ne i u Crnoj Gori, jer se takve stvari ne mogu raditi na daljinski upravljač", kazao je član skupštinskog odbora Nebojša Medojević. Apelacioni sud Crne Gore ukinuo je u sredu presudu Višeg suda u Bijelom Polju kojom je brat odbeglog Darka Šarića, Duško, kažnjen sa osam godina zatvora zbog pranja novca. Sud je naložio novo suđenje Dušku Šariću i Jovici Lončaru koji je takođe bio osuđen na zatvorsku kaznu zbog pranja novca. U saopštenju predsednice Apelacionog suda Svetlane Vujanović piše da je presuda ukinuta "zbog bitnih povreda krivičnog postupka". Viši sud u Bijelom Polju je maja prošle godine kaznio Šarića i Lončara sa osam, odnosno šest godina zatvora zbog pranja novca. Apelacioni sud je oslobodio Šarića i Lončara optužbe specijalnog tužilaštva za kriminalno udruživanje i šverc droge što je prošle godine u nedostatku dokaza učinio i Viši sud u Bijelom Polju. Olivera Nikolić, Podgorica

Džombić predao dužnost novoj premijerki RS

Dosadašnji predsednik Vlade Republike Srpske Aleksandar Džombić u sredu je predao dužnost novoj premijerki RS Željki Cvijanović. Starih ministri će dužnost predati novima sutra, a prva sednica kabineta Željke Cvijanović održaće se u petak. Dosadašnji premijer Džombić poželeo je novoj Vladi uspešan rad. "Uslovi rada nove vlade slični su ili identični kao što su bili za prethodnu vladu. Radiće u vremenu krize, ali kroz investicije koje su u planu, trebalo bi da za dve godine dođe do privrednog rasta", kazao je Džombić. Premijerka Cvijanović ocenila je da je olakašavajuća okolnost za rad nove vlade to što su već donete "neke teške i nepopularne odluke". Po njenim rečima, obnavljanje kadrova je potrebno i ta praksa treba da se primenjuje. "Odlučili smo da promenimo tim. Ministri koji su prvi došli, prvi i odlaze, i mislim da mi u RS čak treba da imamo praksu da se kadrovi obnavljaju i to je sasvim dobro", kazala je Cvijanović novinarima i istakla da će njena vadi vladati raditi timski. Parlament RSje izabrao novu Vladu sa premijerkom Željkom Cvijanović na čelu.

Vujanović se žali na pisanje lista Dan

Predsednik Crne Gore i predsednički kandidat na izborima 7. aprila Filip Vujanović uložio je prigovor OEBS-u zbog pisanja podgoričkog lista Dan o njemu i njegovoj supruzi, koje je ocenjeno kao kampanja za Vujanovićevog protivkandidata Miodraga Lekića. Izborni štab Vujanovića je naveo da su glavni urednik lista Dan Mladen Milutinović i njegov pomoćnik Nikola Marković javno potpisali podršku Miodragu Lekiću, što je, kako se navodi, njihovo lično građansko pravo, ali oni to pravo profesionalno zloupotrebljavaju. List Dan, kako je napisano u prigovoru, "vodi bezobzirnu kampanju" čime se, prema iznesenoj oceni, pokazao kao "ogoljeno svrstani medij". Prema oceni Vujanovićevog izbornog štaba, list Dan manipuliše i "ponižavajuće podmeće" Vujanoviću, a "na vulgaran način podržava predsedničku kampanju svog kandidata Lekića". U prilog svojim ocenama, Vujanovićev izborni štab navodi pisanje Dana o navodnoj podršci predsednika Crne Gore nuklearnom programu Irana, pri čemu se list poziva na oproštajnu posetu iranskog ambasadora Vujanoviću. Takođe se navodi da su "besmislene i ničim osnovane sumnje" da Vujanović i njegova supruga stoje iza prekršajnog postupka protiv sina predsednika Nove srpske demokratije Andrije Mandića, zbog sumnje da je pokušao da ubije svog vršnjaka u nedavnoj tuči u Podgorici. List Dan je jedan svoj tekst o tom slučaju ranije naslovio "Bračni par Vujanović kao bračni par Čaušesku". Vujanovićev izborni štab je ocenio da su takvi tesktovi "tendeciozne dezinformacije" i da su "u funkciji kampanje" Miodraga Lekića. List Vijesti danas prenosi komentar pomoćnika glavnog urednika lista Dan Nikole Markovića u kome on kaže da se Vujanović "previše žali" i da "ako nastavi da plače i da se žali da ga neko dira", Marković je spreman da ga brani. Novinar Marković je rekao da Vujanović "laže" i da on (Marković) nije potpisao podršku Lekiću. Ilija Despotović, Podgorica

Potpisan koalicioni sporazum u Sloveniji

Četiri slovenačke stranke potpisale su kasno sinoć koalicioni sporazum o sastavu vlade mandatarke Alenke Bratušek. Sporazum su potpisale stranke Pozitivna Slovenija, Socijalni demokrati, Državljanska lista i Demokratska stranka penzionera. Nova vlada će, prema predviđanjima, položiti zakletvu pred parlamentom u sredu, ali još nisu saopštena imena ministara u novoj vladi. Vođe stranaka nove koalicije su iza zatvorenih vrata prošle nedelje utvrdile 12 prioriteta, među kojima su upravljanje državnom imovinom i sanacija banaka.

Evropski parlament pravi mesta za Hrvatsku

U Evropskom parlamentu će nakon izbora sledeće godine 11 zemalja izgubiti po jedno mesto kako bi se napravio prostor za Hrvatsku, koja će, kako se očekuje, ući u EU 1. jula ove godine. Hrvatska će takođe ostati bez jednog mesta u odnosu na prethodno planirani broj, preneo je danas Euraktiv Srbija. Austrija, Bugarska, Belgija, Češka, Grčka, Mađarska, Irska, Letonija, Litvanija, Portugal i Rumunija izgubiće po mesto u parlamentu posle izbora u EU koji će biti održani između 22. i 25. maja 2014. u svih 28 članica Unije. Odluka o oduzimanju po jednog mesta doneta je kako bi se očuvao limit od 751 mesta u parlamentu predviđen Lisabonskim ugovorom i napravilo mesto Hrvatskoj. Sada Evropski parlament ima 754 poslanika. Hrvatska će u Evropskom parlamentu imati 12 poslanika, jednog manje nego što je bilo predviđeno ranije. Kako bi se broj poslanika uskladio s Lisabonskim ugovorom, i Nemačka će ostati bez tri mesta i imati ih 96, što je maksimum predviđen Lisabonskim ugovorom. Raspodela mesta u Parlamentu za period 2014-19. zasniva se, kako je navedeno, na objektivnim kriterijumuma, uključujući demografske promene, kako bi se osigurao "gubitak najviše jednog mesta po članici". Izvestilac Evropskog parlamenta Rafal Tžaskovski (Evropska narodna partija) rekao je da bi, da su zakonodavci zauzeli čvršći stav, neke zemlje dobile mesta, a druge izgubile više od jednog. Koizvestilac Roberto Galtijeri iz grupe socijalista i demokrata istakao je, kako je preneo Euraktiv Srbija, da odluka o raspodeli mesta predstavlja "najmanje nesavršeno od mogućih rešenja". Međutim, Britanac Endru Daf iz grupe liberala i demokrata u Parlamentu zamerio je izvestiocima da su pokušali da budu pragmatični, "ali da, očigledno, pragmatično nije savršeno". "Iskustvo nas uči da je teško doći do matematičke formule koja je jasna i transparentna samo godinu dana pred izbore. Zato to pitanje treba da bude ponovo otvoreno na Konvenciji o ustavnoj reformi koja će biti održana 2015", rekao je Daf.