SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Devet godina od masovnog nasilja nad kosovskim Srbima

Srbija u evropskom vrhu po stopi smrtnosti

Nikolić: Neću učiniti ništa na štetu Srbije zbog datuma

Više od 15.000 ljudi odalo poštu Zoranu Đinđiću

Dijalog se nastavlja, razlike postoje

Deset godina posle Đinđićevo nasleđe još živi

Devet godina od masovnog nasilja nad kosovskim Srbima

U nedelju, 17. marta navršava se devet godina od izbijanja najvećih etnički motivisanih napada na Srbe na Kosovu i njihovu kulturnu i versku baštinu od dolaska međunarodnih snaga. U masovnim napadima na srpska naselja i verske objekte, koji su trajali dva dana, stradalo je 19 civila - 11 Albanaca i osam Srba, a više od 900 osoba je povređeno, među kojima i pripadnici međunarodne i kosovske policije. Napadi su zaustavljeni tek žustrim reagovanjem američkih jedinica u sastavu Kfora. Uništeno je ili oštećeno oko 800 kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira, a nekoliko hiljada Srba pobeglo je iz svojih kuća. Za izazivanje i učestvovanje u martovskom nasilju osumnjičeno je nekoliko desetina hiljada ljudi, ali je, uglavnom prekršajnim kaznama, kažnjeno 266 osoba. Povodom obeležavanja godišnjice napada Kancelarija za Kosovo i Metohiju organizovaće različite manifestacije u više gradova u Srbiji, kao i u inostranstvu. Sve akcije održaće se pod sloganom "Zločin bez kazne". U Prištini će u nedelju u Crkvi Svetog Nikole biti služena liturgija i održan pomen nastradalim u martovskom pogromu. Liturgiju će služiti vladika raško-prizrenski Teodosije, a prisutnima će se obratiti direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin. U Kosovskoj Mitrovici biće organizovana i akademija "Zločin bez kazne. Pesmom protiv zveri". U programu će učestvovati pesnici iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, a specijalni gost biće pevačica Marija Šerifović. Biće organizovana i izložba fotografija "Zločin bez kazne. Pogrom 17-18. mart 2004. Kosovo i Metohija".

Srbija u evropskom vrhu po stopi smrtnosti

Srbija je po stopi smrtnosti među vodećim zemljama u Evropi, a u grupi je država u kojima se najviše umire od raka dojke, pluća i jetre, pokazuje objavljen Izveštaj o zdravlju u Evropi za 2012. godinu. Izvešaj Svetske zdravstvene ogrganizacije (SZO) obuhvata 53 zemlje i gotovo 900 miliona ljudi, a objavljuje se svake tri godine, piše portal EurAktiv Srbija. Srbija je po stopi smrtnosti građana na 11. mestu od 53 zemlje, a po očekivanoj dužini života na rođenju ispod evropskog proseka. Srbija je, posle Rusije i bivših sovjetskih republika, šesta u Evropi po broju izgubljenih godina života zbog bolesti, invaliditeta ili prerane smrti, sa 24 godine na 100. U izveštaju se ocenjuje da je stanje u oblasti zdravstva u regionu Evrope unapređeno, ali da i dalje postoje vidne nejednakosti među zemljama. Ističe se da generalno ljudi u Evropi žive duže i zdravije, preneo je EurAktiv. Očekivana dužina života se produžava i porasla je pet godina od 1980. na 76 godina u 2010. godini, naveo je EurAktiv. Očekivana dužina života za žene u Evropi dostigla je 80 godina 2010. godine, a za muškarce 72,5 godina. Ukazuje se i na pad u ukupnoj stopi smrtnosti, mada stope značajno variraju - najviše su na istoku regiona, a najniže u zapadnoevropskim zemljama. Gotovo polovina Evropljana umre od kardiovaskularnih bolesti, a zatim sledi rak od kojeg umre 20 odsto ljudi. Rak je smenio sa prvog mesta kardiovaskularne bolesti kao glavni uzrok preranih smrti - pod čime se podrazumeva smrt osoba mlađih od 65, u 28 od 53 zemlje u evropskom regionu. Najveće stope umiranja od raka pluća ljudi mlađih od 65 registrovane su u centralnoj Evropi, a naročito u Mađarskoj, Srbiji i Poljskoj, preko 25 na 100.000 stanovnika. Uzrok smrti dve trećine dece u Evropi su respiratorne bolesti, a do 15 godine su česti i tumori kao uzrok smrti. Ljudi od 15 do 39 godina najčešće umiru zbog spoljnih uzroka, što naročito važi za muškarce, piše EurAktiv Srbija. Žene u istoj starosnoj grupi najčešće umiru od tumora, navodi se u izveštaju. I broj umrlih od saobraćajnih nesreća se prepolovio od 1990, naročito onih u kojima je uzrok nesreshe alkoholisano stanje. Zarazne bolesti, iako su ređe u Evropi nego u ostatku sveta, i dalje su razlog za brigu, naročito tuberkuloza, HIV i polno prenosive bolesti. Glavni faktori rizika za Evropljane su duvan i alkohol, a procenjuje se da je alkohol uzrok 6,5 odsto svih smrtnih slučajeva u regionu. Srbija se po konzumiranju alkohola nalazi u drugom delu tabele, u grupi zemalja čiji građani stariji od 15 godina piju godišnje manje od 10 litara alkohola. Apsolutni lider je Moldavija sa oko 22 litra pića po glavi stanovnika, dok je Luksemburg na drugom sa oko 16 litara.

Nikolić: Neću učiniti ništa na štetu Srbije zbog datuma

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je juče u Zvečanu da neće učiniti ništa na štetu Srbije zarad dobijanja datuma za otpočinjanje pregovora sa EU. Pred početak razgovora visoke predstavnice EU Ketrin Ešton sa državnim vrhom Srbije, Nikolić je za televiziju Most rekao da ona dolazi "kao pravi medijator" kako bi prenela stavove Beogradu i Prištini. Nikolić je rekao da državni vrh Srbije neće preduzimati brzoplete korake "zato što gospođa Ešton krajem marta ili u aprilu piše izveštaj koji će da razmatra Savet EU". "Ako mi do sada nismo ispunili uslove, pitanje je možemo li mi te uslove da ispunimo", rekao je predsednik i objasnio da misli na uslove koje je postavio Savet Evropske Unije. "Savet EU nam nije postavio uslove da se mi dogovorimo sa Albancima", rekao je Nikolić. Nikolić je potvrdio da je uoči odlaska u Brisel na razgovor sa Ketrin Ešton postojao "papir sa zahtevima" koje srpska strana nije mogla da prihvati. Nakon toga "taj papir" je povučen i to se, prema njegovoj oceni može tumačiti kao dobar znak u pregovorima sa Prištinom. "Svaki papir u Briselu o kojem se raspravlja, na koji se daju primedbe, je predlog Srbije. Albanci nikada nisu dali nijedan predlog i nisu ni morali, pošto za njih radi Evropska Unija", rekao je Nikolić. On je dodao i da dogovora nema dok obe strane ne popuste. "Nikad se EU nije uzbudila što Srbija popušta, odstupa od svog Ustava od svojih zakona i pravila. Uzbuđuju se samo ako Albanci moraju da popuste, da promene neki svoj zakon, odredbu svog Ustava, ako moraju da prepoznaju srpsku zajednicu kao nešto što je u mnogim sferama iznad njihove moći. Mi prepoznajemo Kosovo i Metohiju kao teritoriju po mnogim sverama iznad naše moći, mi smo država, Kosovo nije država", rekao je Nikolić.

Više od 15.000 ljudi odalo poštu Zoranu Đinđiću

Više od 15.000 ljudi odalo je u utorak poštu prvom demokratskom premijeru Srbije Zoranu Đinđiću koji je ubijen na pre deset godina. Supruga i sin ubijenog premijera Zorana Đinđića, Ružica i Luka Đinđić, kao i njegova majka, Mila Đinđić obišli su njegov grob i zapalili sveće. Na desetu godišnjicu od Đinđićevog ubistva, na Novom groblju u Beogradu, u Aleji zaslužnih građana, počast prvom demokratskom premijeru odali su i Dragan Đilas, Čedomir Jovanović, Bojan Pajtić, Boris Tadić, Nataša Mićić, Nenad Milić i drugi političari. U ime Đinđićeve Vlade poštu su odali bivši ministri Aleksandar Vlahović, Gordana Matković, Slobodan Milosavljević i Dragoslav Šumarac. Venac je položio i Đinđićev naslednik na mestu premijera i lider Nove stranke Zoran Živković, a počast Đinđicu odala je i delegacija Ujedinjenih regiona Srbije. Poštu ubijenom premijeru odali su i princ Aleksandar Karađorjdević i njegova žena Katarina. Kraj groba Zorana Đinđića formirale su se kolone ljudi koji u dugim redovima čekaju da zapale sveću i polože cvet. "Šetnja za Zorana" je počela nešto pre 12 časova u Siminoj ulici u Beogradu ispred sedišta Liberalno-demokratske partije, odakle je kolonu od više hiljada građana poveo predsednik LDP-a Čedomir Jovanović zajedno sa funkcionerima te stranke. Koloni su se u podne na Terazijama priključili funkcioneri i pristalice DS-a i centralnim gradskim ulicama su se uputili ka zgradi Vlade Srbije, ispred čijeg ulaza je ubijen Zoran Đinđić, 12. marta 2003. godine. Posle polaganja venaca ispred zgrade Vlade, Čedomir Jovanović je rekao da je potrebno utvrditi punu istinu o političkoj pozadini ubistva Zorana Đinđića, jer je to uslov da Srbija krene napred i da mlade generacije imaju bolju budućnost. Predsednik Demokratske stranke Dragan Đilas je rekao da je Đinđić zaslužan za svrgavanje režima Slobodana Miloševića i da je građanima ulivao potrebnu nadu i energiju u promene na bolje. Posle polaganja venaca ispred zgrade Vlade kolona se uputila ka Novom groblju, gde je šetnja završena.

Dijalog se nastavlja, razlike postoje

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i premijer Ivica Dačić najavili su juče posle sastankan s visokom predstavnicom EU Keterin Ešton da će dijalog Beograda i Prištine biti nastavljen 20. marta. Na zajedničkoj konferenciji za novinare s Nikolićem, Dačić je rekao da i dalje postoje razlike u stavovima Beograda i Prištine o formiranju zajednice srpskih opština na Kosovu i da dogovor o tome još nije postignut. Dačih je kazao da dogovora neće biti dok se ne razomtre suštinski predlozi Beograda i naglasio da se moraju naći odgovori na pitanja šta je zajednica srpskih opština i koje su njene nadležnost, kao i na pitanja policije i pravosuđa. Posle razgovora koji je trajao gotov dva sata Nikolić je kazao da je visoka predstavnica EU umereni optimista, dok je on, kako je rekao, uvek optmista kada se o nečemu pregovara i veruje da "nikada nismo bili bliže sporazumu koji bi uredio život građana na Kosovu". Predsednik Srbije rekao je još da je moguće da će do 20. marta "procirkulisati" i neki neformalni dokument koji će sadržati mišljenja Prištine i Beograda.

Deset godina posle Đinđićevo nasleđe još živi

Deset godina posle smrti Zorana Đinđića Srbija se nalazi tačno tamo gde je on želeo da ona bude krajem 2003, što pokazuje koliko su njegovim ubistvom usporene demokratske reforme zemlje, piše povodom desetogodišnjice Đinđićeve smrti Ivan Vejvoda, potpredsednik Nemačkog Maršal fonda (GMF). U članku objavljenom na blogu GMF pod naslovom "Deset godina posle njegovog ubistva nasleđe Zorana Đinđića i dalje živi", Vejvoda ocenjuje da je Đinđićevo ubistvo zadalo ogroman udarac procesu demokratizacije u Srbiji koji je bio u povoju. Đinđić, moderni, proevropski demokratski lider i državnik bio je "tipičan za postkomunističke tranzicione zemlje", piše autor i navodi da je Đinđić bio jako svestan opterećenja komunističkog nasleđa na društvo Zapadnog Balkana, gde je kolektivni duh još prevladavao nad osećanjem individualizma. Bilo je potrebno da se odbaci paternalistički autoritarni načini mišljenja i postepeno u društvo uvreži demokrstska politička kultura kroz reformu države, bezbednosnih službi, vojske, navodi Vejvoda i dodaje da je Đinđić razumeo da će "modernizacija biti Sizifov posao". Njegovi smeli napori da se direktno suoči s najtežim pitanjima - hapšenje Slobodana Miloševića i slanje u Haški tribunal i odluka da se krene u rešavanje problema Kosova za koje je uvideo da će postati kao kamen oko vrata Srbije na njenom putu ka evropskoj integraciji - zaustavljeni su tragičnom smrću, piše autor. Tek je 2008, izborom vlade Demokratske stranke pod predsednikom Borisom Tadiće Srbija ponovo počela snažnije da se kreće napred, ocenio je Vejvoda. On je naveo da je pod Tadićevim vođstvom uhapšeno oko 40 Srba optuženih u Haškom ptribunalu, uključujući i bivšeg komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića i, još važnije, 2011. je pokrenut dijalog Beograd-Priština kako bi se pocelo rešavati kosovsko pitanje. Uz posredovanje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton pregovori su doveli dve strane do ivice istorijskog kompromisa koji bi dozvolio obema da krenu napred na putu evropske integracije, navodi autor članka i primećuje da "uprkos svojim sadašnjim teškoćama izgleda da je meka moć EU vrlo živa i aktivna na Zapadnom Balkanu". Đinđić, prvi demokratski izabrani premijer nasilno je uzet od svoje porodice i zemlje pre deset godina ali njegova vizija demokratske i evropske Srbije i regiona Balkana u EU i dalje živi, piše Vejvoda. "Ne može biti boljeg nastavka njegovog nasleđa nego da zemlje u regionu nastave tempo integracije tako što će nastaviti da sprovode politiku reforme, i da EU nastavi da podržava ove napore", zakjučuje Vejvoda, zamenik predsednika za Programe u Nemačkom Maršal fondu SAD u Vašingtonu i bivši viši savetnik za spoljnu politiku premijera Zorana Đinđića.