REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Idem u Brisel da vidim da li postoji napredak ka EU

Tone eksploziva u BiH bez adekvatnog nadzora

Milo: Čiste su mi ruke od kad se ne rukujem s Koštunicom

Albanci preorali put do groblja da spreče sahranu

Josipović obišao Titov bunker

Sve teže procesuiranje odgovornih za zločine

Alenka Bratušek rpeuzela dužnost od Janeza Janše

Idem u Brisel da vidim da li postoji napredak ka EU

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da putuje na sutrašnji sastanak političkih lidera iz BiH u Briselu kako bi čuo da li postoji napredak Bosne i Hercegovine na putu ka Evropskoj uniji. Dodik je potvrdio da RS ostaje u dijalogu o procesu pristupanja Bosne i Hercegovine EU, ali je upozorio da RS sve više "knjiži gubitke zbog nesređene situacije u Federaciji BiH i na političkom i ekonomsko-finansijskom planu". On je istakao da bi želeo da dođe do napretka u sprovođenju presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić-Finci" i da BiH dobije status kandidata, jer će posle ulaska Hrvatske u EU, evropska granica biti na Savi što će podrazumevati i nove uslove za BiH. "Želimo da ta granica što pre nestane i da mi budemo punopravni članovi EU", kazao je Dodik novinarima u Banjaluci. On je dodao da se to, nažalost, neće desiti, jer se u Federaciji BiH ne može postići dogovor zbog čega se RS oseća kao talac. Dodik je optužio Federaciju BiH da "svojom nesposobnošću da funkcioniše" mnogo košta RS, dok je BiH nazvao "institucionalnim monstrumom". "BiH, kao monstrum, koji je napravljen u institucionalnom smislu, povlači nerazumno mnogo novca za funkcioniranje neefikasnih institucija. U vreme ekonomske krize traže se racionalnost i to se radi u svim zemljama, samo institucije BiH, stalno bujaju i traže sve više novca", naveo je on. Predsednik RS je poručio da ne bi bio problem izdvajati novac za institucije BiH, kada bi od njih bilo neke koristi. "Nemoguće je da svi nivoi budžetskog finansiranja u BiH imaju problem, a samo nemaju institucije države i iz godine u godinu imaju suficit i sredstva koje ne potroše samo što je neko ranije nametnuo strukturu finansiranja", kazao je Dodik. On je naveo da će doći vreme kada će "sve što je nelogično i nepotrebno prestati da postoji". "Tako će prestati da postoje i mnoge institucije BiH i smestiće se na onaj nivo vlasti koji može biti efikasan i koristan za građane, a ne da hrani političke koncepcije koje su neefikasne i ne koriste ljudima", istakao je Dodik. Ljiljana Kovačević, Banjaluka

Tone eksploziva u BiH bez adekvatnog nadzora

U BiH postoji 13 do 18 hiljada tona viška oružja i municije, izjavio je komandant štaba NATO u Sarajevu Valter Lord. Lord je rekao da nema jedinstvene evidencije viška oružja i skrenulo pažnju na opasnost od zloupotreba. Kako piše Dnevni avaz, BiH se zato smatra "tempiranom bombom i mestom odakle se švercuju oružje i esksploziv". Nedavni nestanak teledirigovane rakete "fagot" iz kasarne u Mrkonjićgradu, te sumnja u kvalitet kontrole hiljada tona eksploziva u nadležnosti Civilne zaštite FBiH, podgrejali su strahovanja. Balističar Berko Zečević je izjavio za sarajevski dnevnik da je "pre nekoliko godina bilo (uskladišteno) oko 30.000 tona municije. Problem je što se u skladištima nalaze znatne količine municije kojoj je istekao rok, a s druge strane, što nemamo potpunu kontrolu nad stanjem u skladištima". Po njegovim riječima, "određene strukture", zbog neznanja i pohlepe ne žele kontrolu municije, a zloupotrebe su moguće i zbog toga što skladišta čuva veoma mali broj ljudi. Zečević je upozorio da nema nadžora ni nad eksplozivom koji je u nadležnosti Federalne uprave civilne zaštite (FUCZ), a prikuplja se uglavnom prilikom deminiranja. Ukazao je da se i taj eksploziv "može koristiti u terorističkim aktivnostima". "Kada su u pitanju mine, niko ne kontroliše težinu, nego samo broj, odnosno kućišta. Možete izvaditi eksploziv, nasuti nešto unutra, pesak naprimer, i broj mina ostaje isti. Postoji niz mogućnosti zloupotrebe", rekao je Zečević. U Civilnoj zaštiti Federacije BiH su na sve to rekli da postoje pravila za uklanjanje i uništavanje neeksplodiranih sredstava.

Milo: Čiste su mi ruke od kad se ne rukujem s Koštunicom

Crnogorski premijer Milo Đukanović odgovorio je predsedniku Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislavu Koštunici na njegovu prozivku u vezi sa ubistvom urednika lista Dan rečima da "mirno spava" i da mu je "savest mirna". Đukanović je dodao da su mu "ruke čiste posebno otkako, ni u protokolarne svrhe, ne mora da pruža ruku" Vojislavu Koštunici. Đukanović je u ponedjeljak optužio Koštunicu da stoji iza ubistva urednika Dana Duška Jovanovića, što je predsednik DSS odbacio u današnjem reagovanju, pozivajući crnogorskog premijera da se izjasni da li su mu "ruke čiste, a savest mirna". "Vrlo mirno spavam, vrlo sam mirne savesti i ruke su mi vrlo čiste, posebno otkako, ni u protkolarne svrhe, ne moram da je pružim Vojislavu Koštunici", odgovorio je Đukanović novinarima, nakon premijerskog sata u Skupštini Crne Gore. Ponovio je svoj raniji stav da je Koštunica, kao i njegov prethodnik na čelu SRJ Slobodan Milošević, zloupotrebljavao bezbednosno-obaveštajne strukture Vojske Jugoslavije protiv svojih političkih protivnika. Crnogorski premijer je nastavio navodima da je list Dan tokom NATO bombardovanja 1999. godine deljen u kasarnama Vojske Jugoslavije "kao izvor patriotskog nadahnuća u Miloševićevom privatnom ratu protiv međunarodne zajednice". "Da li treba da vas podsećam da je Dan dobio besplatnu štampariju iz saveznih robnih rezervi i besplatno dobijao hartiju za štampanje novine, što nije bilo karakteristično ni za jednu drugu novinu. Zašto nisu Pobjeda, Politika, Blic... deljeni besplatno VJ, nego Dan", rekao je Đukanović. On je pitao i treba li podsećati na ono što piše u knjizi Vladana Vlajkovića "Vojna tajna", u kojoj je objavljen stenogram sa sastanka kolegijuma načelnika Generalštaba VJ, u kojem načelnik Uprave za moral i informisanje Milan Simić kaže: "Dan je naš bilten". "E, ja o tome govorim kada govorim o odgovornosti Vojislava Koštunice", kazao je Đukanović, optužujući Koštunicu da je, kao i njegov prethodnik Milošević, zloupotrebljavao vojno-bebzbednosne službe protiv Crne Gore.

Albanci preorali put do groblja da spreče sahranu

Meštani sela Dinoša u Malesiji kod Podgorice, muslimani, preorali su put do seoskog groblja da bi sprečili sahranu jednog katolika. Takvi slučajevi su u poslednje vreme učestali na području gde žive Albanci, pripadnici dve vere. Tako su, kažu mediji, neke katoličke porodice prinuđene da pogrebne ceremonije priređuju pod šatorom jer im je zabranjeno da saučešća primaju u kapeli mesnog groblja u Dinoši. Zbog sukoba oko groblja zatražena je intervencija vlasti, čak i gradonačelnika Podgorice Miomira Mugoše.

Josipović obišao Titov bunker

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović juče je obišao Titov bunker u Konjicu, gde je trenutno postavka umetničkih radova Projekta Bijenale savremene umetnosti. Josipović je novinarima rekao da je ovo spomenik jednog vremena od kada su se desile ogromne promene, ali je dobro imati uspomene na to vreme. Alternativna ratna komanda ili Titov bunker, građen je od 1953. do 1979. godine 280 metara ispod zemlje, na površini od 6.584 kvadratna metara, s ciljem da se 350 ljudi iz vojno-političkog vrha bivše Jugoslavije šest meseci može zaštititi od atomskog udara. U bunkeru se od 2011. godine održavaju razne kulturne manifestacije i izložbe. Josipović je posetu BiH počeo obilaskom nacionalnih spomenika kulture u Kraljevoj Sutjesci, nakon čega je posetio Sarajevo, gde je sa članovima Predsedništva BiH Željkom Komšićem i Bakirom Izetbegovićem posetio "SOS Dečije selo" i mališanima bez roditelja uručio poklone. Tokom boravka u Sarajevu, predsednik Hrvatske je agenciji Anadolija izjavio da neće doći do "ledenog doba" u regionaloj saradnji država Zapadnog Balkana i da je optimista u pogledu toga. Dodao je da "granica između Hrvatske, kao nove članice Evropske unije, i ostalih država nečlanica, uključujući i BiH, ne sme biti kineski zid". Merima Spahić, Sarajevo

Sve teže procesuiranje odgovornih za zločine

Hrvatska nevladina udruženja upozorila su juče u Zagrebu da je sve teže procesuiranje odgovornih za ratne zločine zbog čega bi počinioci zločina, posebno oni na najvišem nivou, mogli da ostanu nekažnjeni. Predstavnica udruženja Documenta Vesna Teršelić rekla je na konferenciji za novinare da za problematiku ratnih zločina postoji sve manji interes domaće i međunarodne javnosti. Uz to, kako je rekla, još nije stvorena atrmosfera u kojoj bi se svedočilo protiv počinilaca zločina sa sopstvene strane. Hrvatska udruženja koja prate suđenja za ratne zločine ukazala su da je, ipak, u 2012. godini postignut pomak, jer su nastavljeni ili počeli postupci u nekoliko slučajeva za koje ranije nije postojala volja. "Pre svega se to odnosi na počinjene zločine nad Srbima kao što su Sisak, Kerestinec, Pakračka Poljana i Zagrebački Velesajam, ali i u suđenju u Srbiji gde su osuđena 22 pripadnika srpskih jedinica za zločine počinjene na području Hrvatske", rekao je Mladen Stojanović iz Centra za mir iz Osijeka. Predstavnici nevladinih organizacija ocenili su i da se tokom postupaka u 2012. godini pokazalo da je za zločine u Hrvatskoj znao i hrvatski državni vrh, kao i da su ih mnogi zataškavali. Mirjana Vujović Đurak, Zagreb

Alenka Bratušek rpeuzela dužnost od Janeza Janše

Slovenačka premijerka Alenka Bratušek preuzela je juče dužnost od bišeg predsednika vlade Janeza Janše, koji je tom prilikom rekao da je Slovenija likvidna država. U blagajni države je oko 700 miliona evra manjka, a stanje tekućeg bilansa budžeta je iznosilo u sredu milijardu i deset miliona plusa što znači da je Slovenija likvidna i da može bez teškoća izmiriti svoje obaveze, rekao je Janša. Uprkos svim koracima, smatra Janša, situacija još uvek nije jednostavna zbog manjka od 700 miliona evra što je velika suma, ali mnogo niža od one koju je nasledila njegova vlada. "Ukoliko uskoro ne prodamo nove obveznice, početkom juna možemo biti u minusu 800 miliona evra biće potrebno obezbediti uspešno zaduživanje na međunarodnim finansijskim tržištima kako bismo bili sposobni otlpaćivati stare dugove", smatra bivši premijer.