SVET	Utorak, 23. maj 2017.

Organizovani kriminal iskorišćava ekonomsku krizu

Potrošači u svetu dnevno izgube dolar

Kako nazivaju novog papu

Deset godina od okupacije, problemi s nasiljem i korupcijom

Arhiepiskop spasava Kipar crkvenom imovinom

Pokretači rata u Iraku nestali iz politike

Škotska izlazi na referendum 18. septembra 2014.

Organizovani kriminal iskorišćava ekonomsku krizu

U Evropi trenutno operiše 3.600 organizovanih kriminalnih grupa a nova vrsta kriminala ubire profit koristeći trenutnu ekonomsku krizu i sve veću povezanost sveta putem Interneta, saopštio je Europol, organizacija koja okuplja snage bezbednosti zemalja Evropske unije. U godišnjem izveštaju o stanju organizovanog kriminala, Europol navodi da kriminalci šire svoje falsifikatorsko poslovanje tako da obuhvati ne samo jeftine kopije luksuznih proizvoda već i "dobra za svakodnevno konzumiranje, među njima hranu i farmaceutske proizvode". "Smanjena platežna moć potrošača inspirisala je falsifikatore da prošire svoje 'poslovanje' na nove 'proizvode'", piše u izveštaju u kojem se kao primeri navode nedozvoljena trgovina "dobrima koja ne zadovoljavaju standarde, i dobrima kojima se krše zdravstveni i bezbednosni propisi". Kako se ocenjuje, to su "glavna kriminalna tržišta u usponu" na teritoriji Evropske unije. Kriminalci se, tvrdi Europol, i dalje bave tradicionalnijim formama nezakonitog ponašanja poput proizvodnje droge i šverca, ali se njihove organizacije sve više uključuju u sajberkriminal, pre svega kradući identitet svojih žrtava. Novi oblici organizovanog kriminala "stvaraju nezakonite profite uz mali rizik", ocenio je direktor Europola Rob Vejnrajt, komentarišući izveštaj te organizacije. Među falsifikovanim proizvodima, koji postaju sve popularniji, nalaze se hrana, produkti za negu tela, lekovi i igračke. Oni su 2011. godine činili 28,6 odsto zaplenjene robe, dok je samo godinu dana ranije taj procenat iznosio tek 14,5 odsto, saopštio je Europol. Ova organizacija je takođe konstatovala cvetanje prevare, posebno preko Interneta. "Iako se prevara često posmatra kao kriminal u kojem nema žrtava, ona nanosi značajnu štetu društvu i doprinosi gubicima koji se svake godine mere u milionima evra" širom EU, navodi se u izveštaju. Takođe se ocenjuje da je kriza možda dovela do toga da su "pojedinci na ključnim pozicijama u javnom sektoru, posebno u zemljama u kojima su zarade značajno smanjene, postali podložniji korupciji". Europol ukazuje na mogućnost da su ekonomske teškoće uticale na to da nezakonite vrste investiranja postanu privlačnije. Sa druge strane, kako se navodi, budžeti namenjeni prevenciju kriminala mogu biti izloženi merama štednje. U izveštaju se preporučuje da se policijske snage EU usredsrede na kriminalne radnje poput ilegalne imigracije, krijumčarenja ljudi, falsifikovanja, sajberkriminala i pranja novca. Potrebno je i blisko pratiti nelegalnu trgovinu otpadom i prevare na području energetike, kao vrste kriminala koje su sve značajnije, navodi Europol.

Potrošači u svetu dnevno izgube dolar

Potrošači u svetu godišnje u proseku izgube 365 dolara, odnosno 6,5 grama zlata, rezultat je istraživanja o potrošačkim navikama koje je uradila kompanija Viza (Visa). Kako se navodi u saopštenju te kompanije za globalnu tehnologiju plaćanja, novac uglavnom ostane u trgovini ili je zaboravljen i izgubljen u automobilu, kod kuće, u kancelariji, a rasipa se i čuvanjem sitniša u stranoj valuti pri povratku sa odmora ili poslovnog puta. Dodaje se da je istraživanje koje je obuhvatilo 5.500 ljudi pokazalo da su najveći svetski gubitnici sitnog novca Japanci, čak 337 dolara, dok su ljudi u Indoneziji znatno štedljiviji, jer kod kuće izgube samo 21 dolar. Među turistima, najveći rasipnici su stanovnici Singapura koji po povratku sa putovanja izgube čak 625 dolara, dok su stanovnici Indonezije, Južne Koreje i Tajvana dosta obazrivi pri korišćenju novca u inostranstvu, pa tokom godine na putovanjima ostanu "kratki" za samo jedan dolar. Istraživanje je pokazalo i da muškarci više gube sitnog novca, odnosno 331,2 dolara godišnje, dok žene izgube 245,7 dolara, kao i da više sitniša godišnje gube mladi od 18 do 24 godine (165,8 dolara), dok stariji od 45 do 55 godina gube u proseku 135,7 dolara godišnje. Kompanija Viza je globalna platna kompanija koja povezuje potrošače, firme, finansijske institucije i vlade u više od 200 zemalja i teritorija.

Kako nazivaju novog papu

Papa Franja je prvi poglavar rimokatoličke crkve koji je izabrao ime po monahu Franju Asiškom, čije ime se različito izgovara u različitim jezicima, a nemački mediji i javnost bili su u dilemi kako da zovu novog papu. Novoizabrani papa se tako u Francuskoj zove Fransoa (Francois), u Španiji i Portugaliji Francisko (Francisco), a u Engleskoj Frensis, javlja Verska informativna agencija (VIA). Rusi ga zovu Francisk, Mađari Ferenc, Slovaci - František, a Slovenci Frančišek ili Franc. Među Nemcima je, međutim, u prvom momentu postojala dilema kako da zovu novog papu, koji je izabrao ime po svetitelju iz Asiza Frančesku (1181 - 1226), na latinskom Franciscus. Asiški svetitelj se u Nemačkoj naziva Franc (Franz), pa bi se po ovome tako morao oslovljavati i novi papa. Ime Franc kod Nemaca je sve ređe, mada se i dalje ubraja u sto najčešćih, a posebno je bilo popularno između 1870. i 1890. godine. Svi nemački mediji su se, ipak, prećutno usaglasili da se novi papa zove Franciskus, jer to zvuči "autentičnije".

Deset godina od okupacije, problemi s nasiljem i korupcijom

Opterećen nasiljem, korupcijom i političkom nestabilnošću, Irak se priprema da sutra u najvećoj diskreciji obeleži 10. godišnjicu okupaciju američko-britanske vojne koalicije kojom je svrgnut predsednik Sadam Husein. Kako ocenjuje agencija Frans pres, Irak je 2013. godine "miljama daleko" od stabilne parlamentarne demokratije kakvu je obećavao američki predsednik Džordž Buš kada je 20. marta 2003. godine krenuo u rat da bi se dokopao navodnog oružja za masovno uništenje. Iračke vlasti, međutim, ne planiraju nikakvu komemoraciju za sutra. Verovatnije je da će biti obeležen 9. april kada je pao Bagdad. Međunarodne snage su uništile sistem vlasti predsednika Sadama Huseina i njegovu Baas partiju. Ali, 2006. je počeo verski sukob do tada neviđenih razmera, te su koalicioni vojnici uvučeni u sukob šiita i sunita. U tom ratu, SAD su izgubile 4.486 vojnika, a Velika Britanija 179.Međutim, najvišu cenu su platili građani Iraka. Domaća nevladina organizacija "Irak bodi kaunt" objavila je u nedelju da je najmanje 112.000 civila poginulo u nasilju od 2003. godine. "Sukob nije završen. On je i danas sveprisutan. Početak njegovog izbijanja je poznat, ali njegov kraj nije na vidiku", navela je ta organizacija, dodavši da godišnje u Iraku pogine između 4.000 i 5.000 ljudi. Sunitski pobunjenici, među kojima je irački ogranak Al-Kaide, seju strah među stanovništvom u nadi da će destabilisati vladu kojom dominiraju šiiti. U jučerašnjim napadima u Bagdadu i okolini poginulo je najmanje 56, a ranjeno oko 200 ljudi. Na političkom planu, irački premijer Nuri Maliki suočen je s protestima sunita koji se od kraja decembra organizuju svakog petka u sunitskim regionima. Irak ima problema i sa korupcijom, a organizacija Transparensi internešenel svrstala ga je na 169. mesto od ukupno 176 posmatranih zemalja. Međutim, posmatrači i diplomate smatraju da je najveća pretnja po stabilnost Iraka sukob Bagdada i autonomnog regiona na severu, naseljenim Kurdima.

Arhiepiskop spasava Kipar crkvenom imovinom

Arhiepiskop Hristozom Drugi, šef vrlo uticajne pravoslavne crkve na Kipru, rekao je danas da će crkvenu imovinu staviti državi na raspolaganje kako bi se ona izvukla iz finansijske krize. Posle razgovora sa predsednikom države Nikosom Anasrasijadesom, Hristozom je izjavio da je crkva spremna da stavi hipoteku na svoju zamašnu imovinu i na osnovu toga dobije novac koju bi potom uložila u vladine obveznice. Pravoslavna crkva na Kipru poprilično je bogata - poseduje dosta imovine, deoničar je u bankama i pivarama. Nakon što je kiparski parlament odbio nacrt zakona na osnovu kojeg bi se štedišama u bankama jednokratnim porezom uzelo do 10 odsto od uloga, u pitanje je došla međunarodna pomoć koju je Kipar tražio da izbegne bankrot. Kipar je zatražio 15,8 milijardi evra da spasi svoje banke, dovede u red svoje finansije i izbegne mogućnost ispadanja iz evrozone. Države EU i Međunarodni monetarni fond (MMF) kao uslov su postavili oporezovanje štednih uloga u kiparskim bankama. Sporazum vlade Kipra i međunarodnih kreditora, koji je odbačen u parlamentu, izazvao je navalu štediša na banke sa namerom da podignu svoje uloge i izbegnu oporezovanje. Kao odgovor na ovu situaciju, banke su zatvorene.

Pokretači rata u Iraku nestali iz politike

Pokretači rata u Iraku, neokonzervativni političari i teoretičari koji su želeli da izgrade drugačiji Bliski istok, danas 10 godina kasnije, više ili manje su nestali sa političke scene i diskreditovani su. Džordž Buš je kao 43. predsednik SAD i vrhovni komandant oružanih snaga, doneo konačnu odluku o početku rata za svrgavanje tadašnjeg iračkog predsednika Sadama Huseina. I ako je mislio da će donoseći takvu odluku možda ostaviti trag u istoriji, on danas nema nikakvu ulogu u američkoj politici, a još manje na svetskom nivou. Ovaj 66-godišnjak danas živi kao penzioner u Teksasu, a kako se nedavno saznalo, posvetio se slikanju. Sigurno bi ostavio drugačiju sliku da se nije pojavio 2003, dva meseca nakon početka sukoba u Iraku, ispred nosača aviona sa natpisom "Misija okončana". Daleko je bio kraj rata koji će ga zaokupiti tokom celog mandata. Bivši britanski premijer Toni Bler (59) ne prestaje da opravdava odluku da podrži Buša po pitanju rata u Iraku. "Odavno sam prestao da pokušavam da uverim ljude da je to bila dobra odluka", rekao je Bler nedavno u intervjuu Bi-Bi-Si-ju (BBC). Bler koji je i dalje popularniji u inostranstvu nego u Velikoj Britaniji, ostaje pri stavu da je napravio dobar izbor, ali ankete pokazuju da Britanci ne dele mišljenje bivšeg lidera laburista. Bler je 2007. otišao sa funkcije premijera i postao specijalni izaslanik "četvorke" za Bliski istok. Bivši potpredsednik SAD Dik Čejni (72) i danas brani odluku o napadu na Irak i poručuje: "Ako želite da vas vole, treba da snimate filmove". On i danas odbija da veruje da Sadam Husein nije razvijao program oružja za masovno uništenje i brani pribegavanje torturi kao metodi ispitivanja. Nekadašnji potpredsednik SAD ostaje uveren da je donosio dobre odluke. Nekadašnji američki sekretar odbrane Donald Ramsfeld (80) postao je zvezda rata u Iraku. Dobar klijent za američke medije koji su cenili njegove konferencije za novinare, on je, međutim, morao da tokom okupacije Iraka sprovede odluku o smanjenju budžeta za odbranu. Slanje okupacionih snaga u neprijateljsku zemlju nije bilo najbolje rešenje za smanjenje troškova, a posebno kada se pokazalo da prvi kontingent američke vojske u Iraku nije dovoljan da kontroliše građanski rat koji je počinjao. Penzionisani američki generali danas kažu da je Ramsfeldovo planiranje rata bilo "katastrofalno". Kada je izbio skandal sa mučenjem i zlostavljanjem iračkih zatvorenika u zatvoru Abu Graib koji su vodili Amerikanci, Ramsfeld je ponudio ostavku, ali je Buš nije prihvatio. Međutim, izgubivši svaku političku podršku, na kraju se povukao 2006. godine. Bivši zamenik američkog sekretara odbrane Pol Volfovic bio je među prvim američkim zvaničnicima koji su posle terorističkih napada 11. septembra zagovarali napad na Irak i na Al-Kaidu u Avganistanu. Danas analitičar u jednom političkom institutu, Volfovic (69) je priznao da je iračko oružje za masovno uništenje izabrano kao povod za rat kako bi se u javnosti dobila velika podrška za invaziju. Posle odlaska iz Pentagona, bio je predsednik Svetske banke, ali je morao da podnese ostavku 2007. godine zbog optužbi da je favorizovao neke svoje pristalice.

Škotska izlazi na referendum 18. septembra 2014.

Škotlanđani će 18. septembra 2014. godine glasati na referendumu o nezavisnosti, saopštio je danas škotski premijer Aleks Salmond što su poslanici pozdravili gromkim aplauzom. "Imam čast da najavim da ćemo u četvrtak, 18. septembra 2014. godine, organizovati referendum o Škotskoj, istorijskog dana za stanovnike koji će odlučiti o budućnosti Škotske", rekao je Salmond. Pitanje na koje će pet miliona stanovnika odgovoriti, glasiće "Da li Škotska treba da bude nezavisna zemlja?". Tri glavne britanske političke stranke - vladajući konzervativci i liberal-demokrate kao i opozicioni laburisti, najavili su da će voditi kampanju protiv nezavisnosti. Prema poslednjim anketama, trećina stanovnika Škotske je za nezavisnost Škotske. Britanski premijer Dejvid Kameron i premijer Salmond potpisali su u oktobru prošle godine u Edinburgu sporazum o organizovanju referenduma o nezavisnosti Škotske 2014. godine. Salmondova separatistička Škotska nacionalna partija dugo se zalaže za otcepljenje te pokrajine od Velike Britanije. Salmond želi da odvajanje od Londona bude završeno izborima za škotski parlament u maju 2016. godine. Škotska i Engleska ujedinile su se 1707. u Veliku Britaniju. Škotska je 1997. stekla znatnu autonomiju - ustanovljeni su škotski parlament i vlada, sa sedištem u Edinburgu.