REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Otkrivena prva ilegalna štamparija novca u Hrvatskoj

SIvanišević podneo ostavku zbog snimka intimne veze

Na lokalnim izborima u Makedoniji ubedljiva većina VMRO DPMNE

U BiH politička diktatura Visokog predstavnika

Lideri šest partija iz BiH prihvatili predloge Brisela

Rasmusen: Crna Gora važan saveznik NATO Alijanse

Ivo Komšić izabran za gradonačelnika Sarajeva

Otkrivena prva ilegalna štamparija novca u Hrvatskoj

Hrvatska policija uhapsila je grupu falsifikatora novca kod kojih je pronašla više od 180.000 lažnih evra, a na području Bjelovara je prvi put otkrivena ilegalna štamparija novca u Hrvatskoj, saopšteno je u sredu u Zagrebu. U akciji koja je trajala deset meseci, policija je u utorak uhapsila 19 osoba na području cele Hrvatske, a protiv 12 lica su podnete krivične prijave. Pronađeno je 180.000 falsifikovanih evra u apoenima od 50 evra, odnosno 3.600 novčanica, kao i 189 novčanica od po 50 funti za koje policija još nije utvrdila da li su izrađene u ilegalnoj štampariji u Bjelovaru. Falsifikovani novac pronađen je i u Italiji, Austriji i Sloveniji, a policija je objasnila da svaka takva novčanica ima specifične oznake što je pomoglo da se utvrdi njihovo poreklo. U policiji nisu mogli da kažu koliko je lažnog novca u opticaju.

Ivanišević podneo ostavku zbog snimka intimne veze

Predsednik Senata Državne revizorske institucije (DRI) Crne Gore Miroslav Ivanišević podneo je juče ostavku na tu funkciju, pošto je objavljen snimak njegovih intimnih razgovora i ponašanja u službenom kabinetu s jednom ženskom osobom. Ivanišević se, kako su preneli crnogorski mediji, izvinio porodici, građanima i institucijama, rekavši da je njegovo ponašanje "nedostojno" tako važne državne funkcije. U obrazloženju ostavke navodi se da Ivanišević ne želi da svojim ostankom na funkciji opterećuje "bilo koje strukture i procese" u Crnoj Gori. Žena s kojom je predsednik Senata DRI bio u intimnoj vezi dostavila je juče crnogorskim dnevnim listovima audio i video snimke njegovih razgovora s njom, kao i video snimke na kojima se vidi kako se Ivanišević u donjem vešu oblači u svom kabinetu. Ta osoba izrazila je spremnost da sve što iznosi o Ivaniševiću "ponovi pred sudom".

Na izborima u Makedoniji ubedljiva većina VMRO DPMNE

Na lokalnim izborima u Makedoniji ubedljivo vodi vladajuća VMRO DPMNE, saopštila je Državna izborna komisija. Na izborima održanim u nedelju, VMRO DMPNE je osvojila većinu u 54 opštine i u Skoplju, dok je opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) pobedio u sedam opština. Prema podacima Izborne komisije, albanska Demokratska unija za integraciju (DUI) pobedila je u sedam opština, a Demokratska partija Albanaca u jednoj. Podaci su na sajtu Državne izborne komisije objavljeni na osnovu prebrojanih 97,48 odsto glasova. Odživ na izborima bio je 67,6 odsto. Lider VMRO DPMNE Nikola Gruevski sinoć je proglasio pobedu, dok vođa opozicionog SDSM Branko Crvenkovski nije isključio mogućnost da u drugom krugu ova partija bojkotuje izbore. Nakon prvog izbornog kruga kandidati koji nemaju dovoljan broj glasova idu u drugi krug koji će se održati 7. aprila.

U BiH politička diktatura Visokog predstavnika

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da u Bosni i Hercegovini vlada politička diktatura Visokog predstavnika i međunarodne zajednice. On je rekao da je to "poslednja politička diktatura u Evropi", ističući da i ona mora da prestane jednog dana. Dodik je takvu ocenu izneo komentarišući medijske spekulacije da bi Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko mogao da upotrebi "bonska ovlašćenja" za razrešenje političke krize u Federaciji BiH. Predsednik RS je novinarima rekao da je on uvek protiv upotrebe "bonskih ovlašćenja" Visokog predstavnika i da Valentin Incko i međunarodna zajednica ne bi trebalo da se mešaju u političke odnose u Federaciji BiH. "Kad god je visoki predstavnik nešto radio iz sličnih motiva, nastala je opšta zavrzlama", kazao je Dodik. Prema njegovim rečima, upravo je međunarodna zajednica svojim odlukama napravila Federaciju BiH nesposobnom. Zbog političkih sukoba u Federaciji BiH već duže vreme u tom entitetu ne funkcioniše više institucija, a pre svega federalna vlada.

Lideri šest partija iz BiH prihvatili predloge Brisela

Lideri i predstavnici sedam političkih partija u BiH razgovarali su prošle nedelje u Briselu s generalnim direktorom Direkcije Evropske komisije za proširenje Stefanom Saninom o sprovođenju odluke Evropskog suda za ljudska prava u predmetu "Sejdić-Finci". Razgovarali su i o izboru tri člana Predsedništva BiH direktnim glasanjem na izborima. Predsednik HDZBiH Dragan Čović izjavio je potom da su se razgovori "dosta dobro završili". Šest parlamentarnih stranaka u BiH je načelno prihvatilo ponuđeno rešenje domaćina, a odbila ga je samo Stranka demokratske akcije (SDA). Predsednik Hrvatske demokratske zajednice 1990 (HDZ 1990) Božo Ljubić je rekao da su se politički lideri opredelili za direktan izbor članova Predsedništva BiH: jednog iz Republike Srpske, a dva iz Federacije BiH, sledeći ustavnu strukturu dva entiteta. "Republika Srpska bila bi jedna izborna jedinica, a u Federaciji BiH bi se izbor članova Predsedništva bazirao na deset kantona", objasnio je Ljubić sarajevskim medijima. SDA je sporazum ocenila kao neprihvatljiv jer Republika Srpska ostaje jedna izborna jedinica, a Federacija BiH se, umesto jedne izborne jedinice, kako je do sada bilo, deli na deset izbornih jedinica - kantona. Predsednik Socijaldemokratske partije BiH (SDP BiH) Zlatko Lagumdžija je kazao da će predloženi model za izbor članova Predsednistva BiH omogućiti svakom građaninu da se kandiduje i da se direktno opredeli koga želi u Predsedništvu BiH kao svog kandidata. Lagumdžija je ocenio da su političari iz BiH, posle sastanka u Briselu, mnogo bliže rešenju za sprovođenje presude "Sejdić-Finci", nego što su ikada bili. Dervo Sejdić i Jakob Finci tužili su državu BiH jer, kao predstavnici romskog, odnosno jevrejskog naroda u BiH, nemaju pravo da se kandiduju za Predsedništvo BiH i Dom naroda Parlamentarne skupštine. Evropski sud za ljudska prava doneo je decembra 2009. godine presudio u korist Sejdića i Fincija i naložio BiH da iz državnog Ustava i Izbornog zakona ukloni diskriminatorske odredbe, ali to do sada nije učinjeno. Današnji sastanak trebalo bi da posluži kao priprema za naredni dijalog na visokom nivou između Evropske Unije i BiH 11. aprila u Mostaru. Na sastanku u Briselu bili su predsednici SDP Zlatko Lagumdžija, HDZ BiH Dragan Čović, SBB BiH Fahrudin Radončić, HDZ 1990 Božo Ljubić, SNSD Milorad Dodik, SDS Mladen Bosić, i iz SDA Šefik Džaferović. Merima Spahić

Rasmusen: Crna Gora važan saveznik NATO Alijanse

Crna Gora je važan saveznik Severnoatlantske alijanse i važan kandidat za članstvo u NATO, rekao je u Briselu generalni sekretar NATO Anders Fog Rasumsen prilikom sastanka sa crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem. "Crna Gora je važan saveznik Alijanse i važan kandidat za članstvo u NATO. Vasa Evro-Atlantska integracija je vizija koju svi delimo. Mi smo čvrsti u našoj rešenosti da vas podržimo na putu za članstvo u NATO", rekao je Rasmusen. Crna Gora se u decembru 2006. pridružila Partnerstvu za mir, a u decembru 2009. pozvana je u Akcioni plan za članstvo. Reforme Crne Gore Rasmusen je ocenio kao "ambiciozne" i "na pravom putu" i dodao da Alijansa potstiče tu zemlju da nastavi sa svojim radom, pogotovo u sprovođenju vladavine prava i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. On je rekao i da će od presudnog značaja biti i dalje reforme u odbrambenom sektoru. Kako je rekao, Crnoj Gori predstoji još mnogo rada ali se ona kreće u pravom smeru. Rasmusen je podsetio da Crna Gora od 2010. učestvuje u NATO misiji ISAF u Avganistanu i zahvalio joj se na odluci da se u Avganistanu zadrži i posle 2014. "Crna Gora je bila predani saradnik ISAF operacije u Avganistanu, dali ste značajnu finansijsku pomoć snagama Avganistasnke nacionalne bezbednosti", rekao je Rasmusen. "NATO će voditi tu misiju. A Crna Gora je potpuno povezana sa procesom planiranja, kao i brojni drugi partneri koji su se obavezali da daju značajan doprinos", dodao je on.

Ivo Komšić izabran za gradonačelnika Sarajeva

Kandidat Socijaldemokratske unije (SDU) BiH Ivo Komšić izabran je juče za gradonačelnika Sarajeva. Komšić je rekao da će se kao gradonačelnik angažovati na vraćanju određenih nadležnosti Gradu i izgradnji digniteta gradskih institucija i građana Sarajeva. Dosadašnji gradonačlenik Sarajeva Alija Behmen ocenio je da "u ovom momentu i s ovakvom većinom bolji kandidat nije mogao biti izabran". Ivo Komšić je rođen 16. juna 1948. godine u Kiseljaku. Tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. godine bio je član Predsedništva Republike Bosne i Hercegovine, kao predstavnik hrvatskog naroda u Bosni i Hercegovini. Osnivač je Hrvatske seljačke stranke (HŠ BiH). Bio je potpredsednik Socijaldemokratske partije (SDP) BiH, a trenutno je potpredsednik Socijaldemokratske unije BiH. Komšić je 2010. godine izabran za dekana Filozofskog fakulteta u Sarajevu.