REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Kontroverze oko biračkih spiskova u CG

Dodik: Ne bih prihvatio ponuđeno rešenje za Kosovo

Vlada Slovenije zatražila produženje roka za izbrisane

Predstavnici Grčke i Makedonije sa izaslanikom Nimicom

U Crnoj Gori 2012. godine prijavljeno 100 osoba za kriminal

Tompson tvrdi da nije primio pola miliona evra od HDZ

Danas TV duel predsedničkih kandidata u Crnoj Gori

Kontroverze oko biračkih spiskova u CG

Par dana uoči predsednickih izbora u Crnoj Gori koji će biti održani u nedelju, 7. aprila, aktuelne su kontroverze oko biračkih spiskova i sumnje u kupovinu glasova. Predsednički kandidati Filip Vujanović i Miodrag Lekić su juče i danas, na inicijativu Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), predali Ministarstvu unutrašnjih poslova Crne Gore 7.000 inicijativa za proveru nepravilnosti u biračkom spisku o kojima bi nadležne službe trebalo da se izjasne u naredna dva dana. MANS je ustanovio više od 7.000 nepravilnosti u biračkom spisku koje se odnose na brisanje i duplikate, i juče zatražio od predsedničkih kandidata da traže od nadležnih da ispitaju te sumnje. Objašnjeno je da MANS-u i oštećenim građanima propisi ne omogućavaju preispitivanje podataka u biračkom spisku, već da se za proveru njihove regularnost nadležnima mogu obratiti samo nosioci izbornih lsita. Ministarstvo informacionih tehnologija ranije je saopštilo da biračkom spisku u Crnoj Gori nema duplo upisanih birača. Ministarstvo navodi da su se u ažurnost i kvalitet biračkog spiska uverili i predstavnici međunarodnih posmatračkih misija. Centralni birački spisak za predstojeće predsedničke izbore koji će biti održani 7. aprila, zaključen je 27. marta. Tada je na spisku bilo 511.405 upisanih birača. Broj novoupisanih birača u odnosu na parlamentarne izbore u oktobru prošle godine je 18.821. Pored sumnji u pravilnost biračkih spiskova, u medijima su se pojavile informacije o navodnoj kupovini glasova, ovoga puta u Pljevljima. Dnevnik Dan objavio je spisak glasača i ustanova za koji navodi da je dokazni materijal kupovine glasova od strane vladajuće Demokratska partija socijalista (DPS) u Pljevljima pred izbore u oktobru prošle godine. Spisak je obezbedio istraživački centar Mreže za afirmaciju nevladinog sektora koji na primeru Pljevalja "razotkriva" šemu navodne kupovine glasova. Prema izvorima MANS-a, koordinator DPS-a u Pljevljima podelio je partijskim aktivistima uoči oktobarskih parlamentarnih izbora preko 19,7 hiljada evra za jednokratnu pomoć, od 10 do 50 evra po biraču. Novac je navodno bio namenjen lokalnom centru za socijalni rad sa čijeg je računa i podignut. Objavljena su imena više od 100 ljudi koji su potpisali da su navodno uzeli novac u zamenu za glas. Lideri opozicionog Demokratskog fronta Andrija Mandić i Nebojša Medojević upoznali su ambasadora EU u Podgorici Mitju Drobniča sa navodnim zloupotrebama i izrazili očekivanje da će tužilaštvo početi sa privođenjem odgovornih. Olivera Nikolić, Podgorica

Dodik: Ne bih prihvatio ponuđeno rešenje za Kosovo

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je juče da on ne bi prihvatio ponuđeno rešenje za Kosovo, koje je ponižavajuće za Srbiju i koje ne uvažava realnost na Kosovu. "To je ponižavajući ultimatum koji je međunarodna zajednica dala. Drago mi je da nisam odgovoran za to, ali da jesam, sigurno ne bi pristajao na tako ponižavajuće i ucenjujuće razgovore u kome se samo može desiti da ispunite želje Hašima Tačija i ostalih iz Prištine na štetu Srbije i srpskog naroda", rekao je Dodik novinarima u Banjaluci. Prema njegovim rečima, "međunarodna zajednica je kroz priču o Kosovu i na mnogim drugim mestima ponizila srpski narod i to nastavlja da čini i sada, ne želeći da prizna realnost na Kosovu danas". Navodeći da "ne zna šta će učiniti rukovodstvo Srbije", Dodik je poručio da će RS podržati sve odluke vlasti Srbije, bez obzira da li se one svidele RS ili ne. Još je poručio da RS neće dozvoliti da BiH prizna nezavisnost Kosova, izražavajući uverenje da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova. Predsednik RS dalje je naveo da je njegov primarni cilj "očuvanje i ojačavanje državnosti Republike Srpske na miran način", ističući da je cilj "što veći stepen samostalnosti da bi jednog dana RS postala samostalna". Dodik je kazao da bi voleo da Republika Srpska postane samostalna za vreme njegovog mandata.

Vlada Slovenije zatražila produženje roka za izbrisane

Slovenačka vlada će zamoliti za produženje roka za rešavanje pitanja građana izbrisanih iz državljanstva Slovenije u vreme njenog osamostaljenja. Slovenačka vlada je danas usvojila dopunu akcionog plana za izvršenje presude Evropskog suda za ljudska prava o izbrisanima. Evropski sud za ljudska prava je naložio vladi da izvrši dopunu akcionog plana za izvršenje njegove presude o izbrisanima do 26. juna. Vlada će zamoliti Evropski sud za jednogodišnje produženje roka, s time što će zakon usvojiti do kraja godine, izjavio je nakon sednice vlade ministar unutrašnjih poslova i javne uprave Gregor Virant.

Predstavnici Grčke i Makedonije sa izaslanikom Nimicom

Predstavnici Grčke i Makedonije sastaće se naredne nedelje u sedištu UN u Njujorku sa izaslanikom UN Metjuom Nimicom u nastojanju da bude rešen 20-godišnji spor dve zemlje o imenu bivše jugoslovenske republike. Kako je saopšteno iz Njujorka, Nimic će 8. i 9. aprila razgovarati sa ambasadorima Grčke i Makedonije u UN Adamantiosom Vasilakisom i Zoranom Jolevskim. "Ambasador Nimic razgovaraće najpre odvojeno, a potom zajedno sa dva predstavnika u cilju nastavka razgovora pod okriljem UN kako bi bilo pronađeno obostrano prihvatljivo rešenje za pitanje 'imena'", dodaje se u saopštenju. Grčka ne priznaje Makedoniju pod njenim ustavnim imenom jer smatra da je naziv izraz teritorijalnih pretenzija na istoimenu severnu grčku pokrajinu. Makedonija je zbog tog spora 1993. primljena u UN pod "privremenim nazivom" Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (FJROM), a Grčka zbog nerešavanja spora blokira njen put u procesu evroatlantskih integracija.

U Crnoj Gori 2012. godine prijavljeno 100 osoba za kriminal

U Crnoj Gori je tokom 2012. godine prijavljeno 100 osoba osumnjičenih za organizovani kriminal i korupciju. Prema izveštaju o radu Vrhovnog državnog tužilaštva u prošloj godini, pripremljenom za razmatranje u državnom parlamentu, za krivično delo korupcije prijavljene su 62 osobe, znatno više nego u 2011. godini. Najveći broj prijava su, kako je navedeno, podneli Uprava policija i građani. Sudovi su prošle godine doneli 42 osuđujuće presude za korupciju. Tužilaštvo je za krivična dela iz oblasti organizovanog kriminala podnelo tužbe protiv 42 osobe. Iz ranijih godina bilo je još tridesetak optuženih osoba.

Tompson tvrdi da nije primio pola miliona evra od HDZ

Kontroverzni hrvatski pevač Marko Perković Tompson negirao je u utorak pred sudom u Zagrebu u nastavku suđenja u slučaju "Fimi-medija" da je 2007. godine dobio pola miliona evra od Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) da u predizbornoj kampanji ne nastupi ni za jednu stranku. U najvećoj korupcionaškoj aferi u hrvatskoj politici, bivši premijer i šef HDZ-a Ivo Sanader i HDZ, kao prva politička stranka koja se tereti za korupciju, optuženi su da su zajedno s još devet fizičkih i pravnih osoba iz državnih firmi i insitutucija od 2003. do 2009. izvukli oko 10 miliona evra preko marketinške agencije Fimi-medija po kojoj je afera dobila ime. Prema tvrdnjama tužilaštva, deo novca je završio u "crnom fondu" HDZ-a, a deo kod Sanadera. Perković je rekao da je bio šokiran kada je čuo izjavu nekadašnjeg šefa Carine i blagajnika HDZ-a Mladena Barišića, takođe optuženog u sučaju "Fimi-medija", da mu je na Sanaderov zahtev iz "crnog fonda" isplatio 515.000 evra. "Niko mi nije nudio novac, nisam uzeo novac. To mi je bio šok kad sam čuo izjavu Mladena Barišića. Ne znam koji je bio njegov motiv, mi se nikad nismo ni videli", ustvrdio je Perković i dodao da je zbog toga imao niz neugodnosti. U svom iskazu, Barišić je, među ostalim, rekao da su iz "crnog fonda" HDZ-a plaćani nastupi više pevača u predizbornoj kampanji, ali i da je Marku Perkoviću isplatio 515.000 evra da ne nastupa ni za jednu stranku desnice kako HDZ-u ne bi uzeli glasove. Kontroverzni hrvatski pevač rekao je danas na sudu da je jednom bio u Carini da bi doneo CD-ove i karte za koncert u Maksimiru na poziv sveštenika Slavena Milanovića. Zbog Barišićevih tvrdnji, Perkovića je proveravala i Porezna uprava, pa je utvrdila nesrazmer imovine i prijavljenih prihoda zbog čega mu je određeno 1,3 miliona kuna poreznog duga. Nedavno je dug platio, ali je rekao da ga ne priznaje, pa je tužio Poreznu upravu. Kao svedok Sanaderove odbrane danas je trebalo da svedoči i pevač Mišo Kovač, ali je ponovo svoj nedolazak opravdao bolešću. Perković i Kovač nisu se odazvali prvom pozivu na svedočenje 18. marta, Perković zbog puta, a Kovač zbog bolesti. Tužilaštvo tvrdi da su oba pevača dobijala novac iz "crnog fonda" HDZ-a. Tvrdnje tužilaštva o plaćanju pevača iz "crnog fonda" nedavno je na sudu odbacila i pevačica Nina Badrić. U nastavku suđenja Sanaderu, danas je svedočio i bivši predsednik Hrvatske stranke penzionera Vladimir Jordan, koji je bio koalicioni partner u Sanaderovoj vladi. I on je negirao tvrdnje Mladena Barišića da mu je isplaćeno pola miliona evra da uđe u koaliciju. Jordan je rekao da je toj stranci bilo u interesu da uđe u koaliciju i da bi "po toj logici ona mogla da plati HDZ-u". Pored slučaja "Fimi-medija", Sanader se u još nekoliko slučajeva tereti za korupciju. Županijski sud u Zagrebu osudio je novembra prošle godine prvostepeno Sanadera na jedinstvenu kaznu od 10 godina zatvora za primanje mita i ratno profiterstvo. Mirjana Vujović Đurak, Zagreb

Danas TV duel predsedničkih kandidata u Crnoj Gori

Televizijski duel kandidata za predsednika Crne Gore, jedini u predsedničkoj kampanji, biće održan u petak 5. aprila na Televiziji Crne Gore, odlučeno je na sastanku rukovodstva te medijske kuće i izbornog štaba predsedničkog kandidata Miodraga Lekića. Građani Crne Gore u nedelju, 7. aprila biraju predsednika države i televizijski duel je prvobitno bio planiran za utorak, 2. april. Izborni štab Miodraga Lekića je, međutim, pre dva dana prekinuo saradnju sa uređivačkim timom javnog servisa, ocenivši da je ta medijska kuća pristrasna u korist kandidata vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) Filipa Vujanovića. Lekićev izborni štab zatražio je od rukovodstva TVCG da ne uskrati javnost za jedini televizijski duel predsedničkih kandidata u kampanji, jer je procenio da je njihovo sučeljavanje "od ključnog značaja za odgovorno i slobodno informisanje građana i za njihovo opredeljivanje na izborima 7. aprila". Sastanak je održan na inicijativu rukovodstva javnog servisa. Televizijski duel će trajati dva sata i vodiće ga novinar javnog servisa, dok će propozicije biti dostavljenje predsedničkim kandidatima na potpisivanje, saopšteno je iz TVCG. U petak, 5. aprila u ponoć počinje predizborna tišina uoči izbora za predsednika Crne Gore.