SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Nemačka posla - Četvrti rajh na Balkanu

Dačić: Srbija ima rok do utorka da se izjasni

Komersant: EU nije neutralna u dijalogu o Kosovu

Vučić: Suočeni smo s dva jednako katastrofalna rešenja

Kocijančič: Elementi rešenja za Kosovo i dalje na stolu

Putin i Nikolić razgovarali telefonom

Nemačka posla - Četvrti rajh na Balkanu

Kada je srpska vlast naredila i nedavno sprovela hapšenje glavnih aktera privatizacije i prodaje Železare u Smederevu, u Beogradu su se javili ljudi koji smatraju da je na delu velika nemačka osveta. Naime, teoretičari zavera pričaju kako je bivši srpski primeijer Zoran Đinđić, kao nemački đak obećao Berlinu da će mu prodati ovu Železaru. U međuvremenu, Đinđić je početkom 21. veka posetio Vašington i najveći srpski gigant sa desetak fabrika i livnica, prodat je za male dolare Amerikancima. Tako je nastao gigant U.S.Stil. Srbi tvrde da je Železara amerikanizovana da bi NATO u njoj spalio i istopio tenkove, topove i ostalo naoružanje JNA i tako definitivno uništio Srbiju kao vojnu silu. Danas, međutim, kada su Amerikanci posle topljenja srpskog teškog oružja vratili Železaru zvaničnoim Beogradu, za nju su se zainteresovali Rusi. Nemci su reagovali i tražili da se sa tom trgovinom prekine, jer oni imaju interes da uđu u Železaru. Sada se kuje teorija da je Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije kao omiljeni političar kod Nemaca, naredio preispitivanje te privatizacije i definitivno određivanje statusa Železare u Smederevu. Da napomenem da je ta fabrika čelika teški gubitaš i da uopšte nije rentabilna kao preduzeće. Pitanje Železare Smederevo je zapravo problem dominacije nad Srbijom, odnosno ko će danas da vlada Beogradom - Nemci, Rusi ili Amerikanci. Nemci posle političkog pomirenja sa Amerikom od pre dve godine imaju odrešene ruke da demokratizuju tzv. nezavisno Kosovo i dovedu Srbiju u red. A to podrazumeva i potrebu da se Beograd što više odalji od Moskve. U Berlinu preovladavaju pozitivni stavovi prema Aleksandru Vučiću, kog smatraju prvim čovekom Srbije, jer ima proevropske vizije. Nemce, međutim zbunjuje predsednik Tomislav Nikolić koji deli srpsko ordenje Rusima i Belorusima. Zbog toga je Vučić sa delegacijom pozvan u Berlin gde mu je stavljeno do znanja da Bundestag, a ne Brisel, odlučuje o defitnitivnoj sudbini Srbije, Kosmeta i srpskog ulaska u EU. Da bi Srbi shvatili nemačku lekciju o demokratiji i ispunili volju Berlina, posebna parlamentarna delegacija je u Beograd donela sedam naređenja za izvršenje. To su zahtevi za reformu pravosuđa i pronalaženje krivaca za paljenje Ambasade Nemačke u Beogradu, da Srbi zločine u Srebrenici nazivaju i prihvate kao genocid, da se pomire u regionu, da prihvate zahteve Albanaca i obezbede granicu ka Kosovu, da Srbija ukine svoje institucije i policiju na Kosmetu, da Srbi na severu "promene svest" i prihvate Euleks i Kfor kao prijatelje i da Kosovo budu punopravne članice EU. Odnosno da Srbi glasno i javno, pismeno priznaju tzv. nezavisno Kosovo. Srpski istoričari su ove zahteve ocenili kao ultimatum, mešanje u unutrašnje odnose Srbije, kao demokratski fašizam i kao pojavu Četvrtog Rajha na Balkanu. Ulitmatum od sedam tačaka koji su u Srbiju doneli nemački parlamentarci zapravo predstavlja kontinuitet nemačke politike prema Srbiji, koja je kroz ceo 20. vek zasnovana na ucenama. Reč je o poniženju Srbije, o doslednom stvaranju međudržavne granice između Srbije i Kosmeta, ali i o pretnjama da se tako u budućnosti naprave međe koje odvajaju Srbiju od Vojvodine, Sandžaka i juga Srbije. Mađari u Srbiji i mađarska vlast iz Budimpešte već traži autonomnu i lokalnu izvšnu vlast u opštinama u kojoj je ova nacionalna manjina u većini. To je ujedno i odgovor na zahtev Srba da na Kosmetu imaju svoju političku autonomiju, pa po toj simetriji je danas traže Mađari u Vojvodini, a sutra će Bošnjaci u Sandžaku. Cilj je da se prostor bivše Jugoslavije i Balkana usitni, osiromaši, pretvori u bedne kolonije i nove države koriste kao kurton zemlje za demografsku zaštitu EU i Nemačke od doseljavanja ljudi sa Istoka. Nemci tvrde da su motor Evrope. Oni su blagajnici Evropske unije, koji su opljačkali Grčku, Španiju i Kipar, odakle isteruju ruske biznismene. Nemci su od SAD dobile vojnu bazu Bondstil kod Uroševca i napunili je svojim vojnicima i naoružanjem. Nemačka nastoji da u miru potvrdi svoju dominaciju na Balkanu i u EU. I da leči svoje frustracije iz 20. veka, koje su joj stvorile SAD i Rusija, svojom političkom i energetskom dominacijom i osvajanjem interesnih sfera na Starom kontinentu. Budućnost srpsko-nemačkih odnosa određuje se danas preko Kosova i Metohije. I to dovodi u pitanje status Srbije u kandidaturi za EU. Beograd je stavljen pred dilemu Kosovo i EU, odnosno ili Kosovo ili EU. Srbi moraju da spasu svoju srpsku zemlju na Kosmetu, svoj narod, ali i da spreče ekspanziju Albanaca iz pokrajine ka jugu Srbije i Topličkom kraju ispod Kopaonika. Da bi branila svoje stavove na Kosovu i Metohiji, Srbija može računati na podršku Rusije, čime uključuje Moskvu u svoju stratešku računicu. Odbranom sopstvenih interesa, Srbija sprečava realizaciju kratkoročnih ili srednjeročnih nemačkih planova na Kosovu i Metohiji. To se već dešavalo početkom prošlog veka, kada su Nemaci na otpor Srba reagovali ratovima i streljanjima srpskog naroda. Nemci koji su u vreme Tita bili jugoslovenski i srpski najveći poslovni prijatelji, Nemačka u kojoj danas radi pola miliona Srba gastarbajtera, danas zarad svoje političke invazije žele da svede Srbiju na prostor Beogradskog pašaluka, od Zemuna do Vranja. Nemačka je protiv ideje da Srbija gradi Balkanski kanal kroz Makedoniju i Grčku do Sredozemlja, da ne bi ojačala svoju poziciju na Balkanu i ugrozila nemački plan o Dunavu kao najvećem plovnom auto-putu na Starom kontinentu. Nemačka je spremna da uništi Srbiju. Ako Srbija zatraži pomoć od Rusije, Moskva će nagovoriti Beograd da sarađuje sa Nemcima, jer izlaže svoj narod opasnosti od novog stradanja. Zato čelnici Srbije zasedaju neprekidno, spremaju se da idu u Brisel na pregovore za EU, gde Nemci prizivaju i Aleksandra Vučića, ceneći da će da pristane na njhove ulitmatume. Srpski političari su u panici, boje se da će u Briselu voljom Nemačke da dobiju veliko ništa, da će da izgube Kosovo, a da neće da dobiju EU. Sve zavisi ne samo od spremnosti Beograda da se povinuje navedenim zahtevima, već i od interpretacije Evropske komisije i lidera zemalja članica EU da li je volja koja se pokazuje za normalizacijom odnosa s Kosovom zadovoljavajuća ili nije. U ovom trenutku većina Srba je skeptično da će scenario o dobijanju datuma u junu postati stvarnost. To bi bio poraz političkih lidera i vladajuće koalicije NSS i SPS u svopstvenom narodu, krah iz kog će naprednjaci kao vladajuća stranka pokušati da se izvuku novim izborima. Teret za poraz bi se prebacio na SPS i Ivicu Dačića, a Demokratska stranka bi bila vraćena na političku scenu da vlada zajedno sa naprednjacima, do sledećeg nemačkog udara na Beograd. Pesimisti u Beogradu na sve to jednostavno kažu: Tako nam i treba kada smo prevarili Nemce oko Železare Smederevo i nismo im dali strateška bogastva u Srbiji i na Kosmetu, pa sada oni to sami uzimaju! Nemački interesi u Srbiji su decenijama isti i oni žele da ih ostvare, samo naša vlast to ne zna i ne ume da sarađuje sa Četvrtim rajhom! Marko Lopušina

Dačić: Srbija ima rok do utorka da se izjasni

Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je juče u Parizu da Srbija ima rok do utorka da se izjasni da li prihvata ono što što je ponuđeno u Briselu u razgovorima Beograda i Prištine. Dačić je posle razgovora sa premijerom Francuske Žan-Markom Eroom rekao da se u Briselu govorilo da će Srbiji ponuditi široku autonomiju za Srbe unutar Kosovo. "Od toga nema ništa. I sada mi imamo rok do utorka da se izjasnimo o tom predlogu. Dijalog nema više o čemu da se vodi, jer prištinska strana neće da pomeri svoje stavove", kazao je Dačić. On je dodao da je razgovor sa premijerom francuske bio veoma dobar i važan i da Srbija nema nijednog iskrenog prijatelja na Zapadu koji bi imao više razumevanja za stavove Srbije o najvažnijim pitanjima koja muče region. "To Srbiju dovodi u situaciju da se nalazi u živom pesku, u živom blatu i da svake godine tonemo sve dublje i dublje", kazao je Dačić, Prema njegovim rečima, nema nikakvog načina da ono zašta se zalaže Srbija dopre do svesti onih koji danas odlučuju o EU i o nekim najvažnijim političkim procesima u Evropi. Dačić je kazao da je upoznao francuskog premijera sa razgovorima u Briselu, kao i da je Srbija puno uložila u dijalog i da je taj dijalog povezan i sa pitanjem evropskih integracija. Francuski premijer je rekao da će se Francuska založiti da Srbija što pre dobije datum za početak pregovora sa EU, da apsolutno podržava Srbiju, da stoji iza sporazuma o strateškom partnerstvu i da su veoma zainteresovani da se to pretoči u realnu politiku, kazao je Dačić. On je objasnio da to znači da "Srbija ima neku ruku za koju može da se uhvati da izađe iz živog peska". Predsednik Vlade Srbije rekao je da je na sastanku ukazano na tradicionalno prijateljsto, ali koje je na žalost srbije u poslednjih nekoliko decenija bilo više deo udžbenika iz istorije, nego u realnoj politici. Dačić je podsetio da premijer Srbije nije bio u Parizu sedam godina i da je francuski predsednik bio u Beogradu 2001. godine, dodavši da je možda godišnjica Prvog svetskog rata prilika da se obnove neka stara partnerstva i da Srbija ima malo više razumevanja na Zapadu nego što je to sada slučaj.

Komersant: EU nije neutralna u dijalogu o Kosovu

U pregovorima Beograda i Prištine Evropska unija (EU) formalno drži neutralnu poziciju, ali se u suštini "solidariše s pozicijom Prištine", piše moskovski Komersant. "Evropski činovnici ne pokušavaju da utiču na Prištinu, ubeđujući je da omekša poziciju, mada bi upravo takav pritisak mogao da da rezultat: Kosovo u potpunosti zavisi od EU, faktički živi na njen račun i teško da bi Priština dozvolila sebi da ignoriše uporne preporuke Brisela", navodi list. "Ali, EU takve preporuke ne daje, i preferira da ne pritiska Prištinu, već Beograd", dodaje dnevnik. Komersant piše da je Srbiji ostalo manje od dve nedelje da donese maltene najvažniju odluku u svojoj novijoj istoriji, koja će u svakom slučaju biti bolna. Ukoliko Beograd odbaci sporazum s Prištinom, moraće da se u bližoj budućnosti odrekne integracije u EU, sa svim posledicama po privredu koja jedva diše. A ako prihvati predložene uslove, srpsko rukovodstvo će skoro neminovno navući na sebe optužbe za "izdaju kosovske braće", mada Beograd nije juče izgubio Kosovo, piše dnevnik. Podsećajući da iduće sedmice u Moksvu dolazi premijer Srbije Ivica Dačić, Komersant navodi da je ta poseta bila odavno usaglašena i da, po svemu sudeći ne bez razloga Dačić dolazi uoči 16. aprila, kada će EU doneti "pesudu" za Srbiju. "Zato će kosovska tema neizbežno biti prisutna u razgovorima Dačića sa ruskim rukovodstvom", piše Komersant. Dnevnik dodaje da je "zanimljivo" da je uoči pregovora u Briselu predsednik Srbije Tomislav Nikolić neočekivao uvereno izjavio da "konačnog rezultat neće biti". To uverenje se može objasniti samo jednim: Beograd je tačno znao da će mu u Briselu predložiti neprihvatljiv predlog, za koji je odluku bolje doneti kasnije - kada se premijer vrati iz Moskve, zaključuje list.

Vučić: Suočeni smo s dva jednako katastrofalna rešenja

Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je Srbija suočena s dva podjednako katastrofalna rešenja - prihvatanjem i odbijanjem veoma lošeg rešenja za Kosovo - a da vremena nema, jer će vlast morati da odluči u narednih tri do četiri dana. "Svi građani moraju da znaju da će odbijanje plana značiti zatvaranje Srbije prema svetu i manje novca za naš budžet i ekonomiju, da će biti nemoguće izdržati na političkoj sceni od različitih pritisaka sa svih strana, a ako budemo prihvatili veoma loše rešenje, pitanje je kako će to prihvatiti naš narod na Kosovu i kako će reagovati i drugi deo našeg naroda", rekao je Vučić Radioteleviziji Srbije. Vučić je naveo da se Srbija nalazi u dramatično teškoj situaciji, između čekića i nakovnja, i da mora da pokuša da dobije datum za početak pregovora sa EU i nađe zajednički jezik sa zapadnim silama, ali je veliko pitanja da li će to uspeti, dok je sa druge strane suočena s planom za Kosovo koji je veoma loš za Srbe, i naveo da je pred vlašću "nemoguća misija". Potpredsednik Vlade, koji je juče učestvovao na pregovorima u Briselu, rekao je da kosovski Albanci imaju jaču podršku od Srbije i da je u jučerašnjem dijalogu bilo mučno slušati ponižavajuće predloge koje je iznosio premijer Kosova Hašim Tači. "Pokušali su da nam prodaju sitne ulične trikove koje sam naučio sa devet i po godina, a ni tada njima nisam bio impresioniran", rekao je Vučić. Vučić je objasnio da je srpska strana tražila da regionalni komandant za četiri opštine na severu Kosova bude Srbin, a da su Albanci na to odgovorili da prihvataju sve principe Beograda, ali da po kosovskim zakonima tu postoji sedam opština i zato moraju da dodaju i Vučitrin, Srbicu i Južnu Kosovsku Mitrovicu, što Albance čini većinskim stanovništvom u tom regionu. To je onda odnos 86 odsto Albanaca prema 14 odsto Srba i umesto da tamo gde Srbi čine većinu od 98 odsto, Albanci dodavanjem opština s većinskim albanskim stanovništvom tvrde da je većina u njihovu koristi, 86 odsto prema 14 odsto Srba, rekao je Vučić. "Mi smo se nasmejali i rekli im 'ajte, molim Vas, pa smo čekali tri sata i onda su oni došli i rekli da iznose poslednji kompromis, mi očekujemo da ćemo nešto stvarno dobiti, a oni kažu, evo, možemo da izbacimo Vučitrn i Srbicu, dodaćemo Južnu Mitrovicu, što dođe na 65 prema 35", rekao je Vučić. Vučić je dodao da su Albanci spremili pet balona od kojih nijedan nije prošao. Potpredsednik Vlade je istakao da Beograd do rešenja mora doći jedinstveno. "Sit sam podmetanja u pokušajima domaće i međunarodne javnosti da različiti ljudi dobiju simpatije i navoda 'nisam ja kriv za sve, Vučić je kriv'. Nema problema, ja sam kriv za sve i za sve sam odgovoran i snosiću odgovornost za odluku koju budemo doneli, a svakako će biti loša, bilo jedna bilo druga, ali ćemo to reći narodu", rekao je Vučić. Vučić je rekao da je nijednog trenutka "nikome nije pretio izborima niti bilo čim", nego se ponašao odgovorno, i istakao da je u donošenju predstojećih odluka potrebno jedinstvo. "U Beograd smo se vratili da bi pokušali da napravimo jedinstvenu odluku. Ako to budemo mogli, dobro, a ako ne budemo mogli, onda neka svako kaže šta misli po tom pitanju i da vidimo šta ćemo i kako ćemo dalje", rekao je Vučić. Vučić je istakao da će od članova Vlade Srbije tražiti da zaborave na svoje lične pozicije u budućnosti i prestanu da lažu i izmišljaju priče o različitim pretnjama, nego da izađu pred narod i kažu šta je stav. "Ja ću da izađem i kažem šta je stav, a nadam se i uveren sam i da će presdsednik Srbije Tomislav Nikolić imati zajednički ili jednak stav do kojeg ćemo morati da dođemo. Ako ne možemo da dođemo do jedinstvenog stava, nema problema da izađemo pred narod i kažemo šta nas razlikuje", rekao je Vučić.

Kocijančič: Elementi rešenja za Kosovo i dalje na stolu

Delegacije Beograda i Prištine su u više navrata u dijalogu razgovarale o "elementima mogućeg rešenja" za sever Kosova u cilju normalizacije odnosa i "ti elementi su i dalje na pregovaračkom stolu", rekla je danas agenciji Beta u Briselu Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice Evropske unije Ketrin Ešton. Ona nije želela da potvrdi ili opovrgne izjavu potpredsednika srpske vlade Aleksandra Vučića da je Brisel izneo Beogradu veoma lošu ponudu u vidu "papira 'uzmi ili ostavi'" i samo je dodala da se pregovarački timovi Beograda i Prištine sada savetuju u svojim sredinama i "svoje odluke treba da u roku od nekoliko dana jave visokoj predstavnici EU Ketrin Ešton". Zamoljena da potvrdi da je delegaciji Beograda na rundi dijaloga 2. aprila u Briselu ponuđen "papir 'uzmi ili ostavi'", kako je to saopštio Vučić, Kocijančič je stavila do znanja da u ovom trenutku "jedino što može da kaže to da su u dijalogu delegacije više puta razgovarale o elementima za moguće rešenje". I da, kako je rekla, "ti elementi ostaju na stolu, a delegacije se konsultuju u svojim glavnim gradovima i treba da jave svoje odluke visokoj predstavnici Ešton u roku od nekoliko dana". Potpredsednik srpske vlade Vučić objasnio je da je ponudio ostavku na svoj položaj kad se u dijalogu u Briselu ispostavilo da se nudi za Srbiju loš i nepošten plan po načinu "uzmi ili ostavi". Vučić je predočio da Beograd sad treba da "bira između dve užasno teške stvari - da prihvati veoma loš plan za srpski narod na Kosovu ili da odbije da potpiše dogovor, što bi bila veoma teška i loša vest za Srbiju".

Putin i Nikolić razgovarali telefonom

Predsednik Rusije Vladimir Putin razgovarao je telefonom s predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem o jačanju međudržavne saradnje, saopštio je Kremlj. Dvojica predsednika su razgovarala o energetskoj i finansijskoj saradnji, i o saradnji u transportu. Putin i Nikolić su se "dotakli i aktuelanih međunarodnih tema", navodi se na sajtu Kremlja. U Moskvi je ovih dana ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Srbije Milan Bačević, a iduće sedmice dolazi premijer Srbije Ivica Dačić. Bačević je danas najavio da će tokom Dačićeve posete 10. i 11. aprila biti potpisan sporazum o ruskom državnom kreditu Srbiji od 500 miliona dolara. Posle razgovora s kopredsednikom ruskog dela međuvladinog Komiteta za ekonomsku saradnju, ministrom energetike Aleksandrom Novakom, Bačević je rekao da će tada biti potpisan i sporazum o odobrenju kredita od 800 miliona dolara za modernizaciju železnice u Srbiji. Predviđeno je i potpisivanje sporazuma o priznavanju diploma, i o saradnji u odbrani. Dačić koji će predvoditi petočlanu delegaciju Vlade, sastaće se s premijerom Rusije Dimitrijem Medvedevim i s ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, a očekuje se da premijera Srbije primi predsednik Rusije Vladimir Putin.