KULTURA & ZANIMLJIVOSTI

Utorak, 23. maj 2017.

Za Zlatnu palmu u Kanu 19 kandidata

Kevin Kostner u Beogradu

Nagrada za režiju Srdanu Goluboviću

Premijere u jubilarnoj Noći muzeja

Stari bisokop postaje najveći 3D u svetu

Dani srpskog filma u Bukureštu

Ponovo otvoren Rijksmuzeum

Rođendan Čarlija Čaplina obeležen u Indiji

Projekat zaštite nalazišta u Vinči u evropskoj konkurenciji

Ozi Ozbourn se izvinjava zbog pića i droge

Gugl stranicu posvetio švajcarskom matematičaru

Kulberg balet zatvara BFI

Za Zlatnu palmu u Kanu 19 kandidata

Devetnaest filmova, među kojima američkog reditelja Stivena Sodeberga, Italijana Paola Sorentina, Francuza Fransoa Ozona i Danca Nikolasa Vindinga Refna, nominovano je za Zlatnu palmu na ovogodišnjem, 66. Kanskom festivalu, saopštili u organizatori. Nominovan je film "Behind the Candelabra" Stivena Sodeberga, koji je za film "Putevi droge" 2001. godine dobio Oskara za najbolju režiju, a 1989. godine osvojio je Zlatnu palmu za "Seks, laži u video trake". U njegovom filmu koji je ove godine u trci za nagradu u Kanu igraju Majkl Daglas i Met Dejmon. Sorentino se takmiči filmom "La Grande Bellezza", a Nikolas Vinding Refn sa "Only Gods Forgive". U trci je, pored Ozonovog filma "Jeune et jolie", još pet francuskih filmova među kojima je ostvarenje Abdelatifa Kešiša, poznatog po filmu iz 2010. godine "Le Venus Noire" (Crna Venera). Među nominovanim Francuzima su i Arno Deplešen sa filmom "Jimmy P." i Roman Polanski sa "La Venus - la Fourrure". Među 19 filmova u trci za nagradu u Kanu je i film "Borgman" Holanđanina Aleksa van Varmerdama. Ovogodišnji festival biće otvoren filmom "Veliki Getsbi" Australijanca Baza Lurmana sa Leonardom di Kaprijem u glavnoj ulozi. Festival će trajati od 15. do 26 maja, a njime će predsedavati američki reditelj Stiven Spilberg.

Kevin Kostner u Beogradu

Premijer Srbije Ivica Dačić razgovarao je sa holivudskim glumcem Kevinom Kostnerom o mogućnostima koje Srbija nudi filmskoj produkciji, saopšteno je iz Vlade Srbije. Kostner je ocenio da u Srbiji postoje dobri uslovi za produciranje i snimanje filmova, odnosno za razvoj filmske industrije, navodi se u saopštenju. On je rekao da u Beogradu radi sa ljubaznim ljudima i da se oseća prijatno. Premijer Srbije poželeo je gostu dobrodošlicu i izrazio nadu da mu je boravak u Beogradu ugodan, piše u saopštenju. Dvostruki dobitnik nagrade Američke filmske akademije "Oskar" Kevin Kostner boravi u Beogradu zbog snimanja filma "Tri dana za ubijanje". Film "Tri dana za ubijanje" snima se u produkciji Lika Besona, dok je produkcioni pratner u Srbiji kuća "Vork in progres". Beson je zajedno sa Adijem Hasakom napisao i scenario. Američki glumac proslavio se 1985. ulogom u filmu "Silverado", a dve godine kasnije glumio je Eliota Nesa u kultnoj krimi-drami Brajana de Palme "Nedodirljivi". Početkom 2013. godine Kostner je nagrađen "Zlatnim globusom" za najbolju ulogu u mini seriji "Hatfild i Mekoj".

Nagrada za režiju Srdanu Goluboviću

Film reditelja Srdana Golubovića "Krugovi" dobio je Nagradu grada Visbadena za najbolju režiju, na Filmskom festivalu Centralne i Istočne Evrope koji je organizovan od 10. do 16. aprila, saopštili su distributeri. Po oceni žirija, Glubović je preneo traumatični događaj iz stvarnog života u filmski složenu, višeslojnu priču koja podseća na često zaboravljene ljudske vrednosti. Film "Krugovi" prvi put je prikazan na Festivalu nezavisnog filma Sandens gde je dobio specijalnu nagradu žirija, a evropska premijera tog ostvarenja bila je na Berlinskom festivalu na kome je osvojio priznanje selekcije Forum 2013. Golubovićev film inspirisan je herojskim činom Srđana Aleksića iz Trebinja koga su ubili srpski vojnici 1993. godine, jer je branio muslimana civila.

Premijere u jubilarnoj Noći muzeja

Jubilarna 10. manifestacija Noć muzeja biće organizovana 18. maja, a u 68 gradova Srbije programe će pripremiti više od 150 kulturnih ustanova, najavili su organizatori. Koautorka i osnivač Noći muzeja Ana Jovanović rekla je agenciji Beta da će ovogodišnja manifestacija biti svečanija i drugačija, uprkos velikim problemima i krizi koja ove godine više nego ikada ranije pogađa kulturu. "Program je bolji u odnosu na prethodne godine, a želeli smo da tim sadržajima povratimo stari sjaj i entuzijazam koji nas je podstakao da napravimo ovu veliku manifestaciju", rekla je Jovanović. Prema njenim recima, u Beogradu u Noći muzeja 18. maja programi će biti organizovani na 60 lokacija, a više od polovine sadržaja premijerno će biti prikazano publici, dok će ostale izložbe biti osvežene posebnim prilozima. Noć muzeja u Beogradu otvoriće spektakl na otvorenom "Mala fabrika efekata" koji će biti organizovan na Kalemegdanu uz pomoć ambasade Nemačke, a na istom mestu biće predstavljena takođe premijerna izložba brazilske kulture i umetnosti, ranije prikazana i u Luvru. "Ni na jednoj lokaciji u Noći muzeja, ni u jednom muzeju, niti galeriji, nećete videti nešto uobičajeno, već sasvim drugačije sadržaje, pripremljene posebno za tu manifestaciju", rekla je Jovanović. U Novom Sadu premijerne postavke biće organizovane na 35 lokacija, a pored ostalog posetioci će prvi put videti egipatski recept za utvrđivanje trudnoće star 3.000 godina, kao i navijanje mehanizma u Sat kuli na Petrovaradinu, postavljenog pre 250 godina. Prema najavi organizatora, programe u Noći muzeja u Subotici će organizovati 24 institucije na oko 30 lokacija, a biće prikazana izložba o uticaju mađarske secesije u tom gradu, za koju su tipični cvetni motivi. Predstavnik Svilajnca Milovan Momirović rekao je da će se taj grad četvrti put uključiti u organizaciju Noći muzeja, iako nema muzej, a biće organizovane izložbe o deci i njihovom odrastanju, o starim zanatima i o narodnom graditeljstvu u tom kraju. "Organizovaćemo i izložbu minijaturnih knjiga. Pošto deca danas ne vole da čitaju, prikazaćemo knjige koje se mogu brzo pročitati", rekao je Momčilović i dodao da manifestacija Noć muzeja u Svilajncu ima sve više posetilaca i da se velika poseta očekuje i ove godine. Noć muzeja biće organizovana i u Nišu, Kragujevcu, Leskovcu, Šapcu, Knjaževcu, Gornjem Milanovcu, Čačku, Novom Pazaru, Kikindi i drugim gradovima i mestima u Srbiji. Kako su saopštili organizatori, u Evropi Noć muzeja organizovaće 40 gradova i više od 3.000 muzeja.

Stari bisokop postaje najveći 3D u svetu

"Kineski bioskop", jedna od istoijskih sala holivudskog filma, postaće najveći bioskop za prikazivanje filmova u trodimenzionalnoj tehnici (3D) na svetu, saopštila je u petak kanadska firma "Ajmaks" (IMADž). Bivši bioskop firme "Grauman", odnedavno "Kineski bioskop TCL", od početka ove godine je u partnerstvu sa kineskom firmom za elektroniku TCL, a poznat je po trgu na kojem su decenijama filmske zvezde pozirale foto-reporterima ostavljajući otiske šaka u svežem betonu. Ako opštinske vlasti dozvole, sala na Bulevaru Holivud, svrstana među istorijske spomenike, biće zatvorena od 1. maja do kraja leta radi najveće restauracije od svog osnivanja 1927. godine. Sa 986 mesta, to će biti najveći bioskop "Ajmaks" na svetu. Dobiće ekran širine 28,6 metara - sada je 22 metra, što će biti treći po veličini bioskopski ekran u SAD. "Kineski bioskop" je bio domaćin tri dodele Oskara 1944-1946. godine.

Dani srpskog filma u Bukureštu

Manifestacija Dani srpskog filma je uspešno održana u Bukureštu prošlog vikenda prikazivanjem šest filmova u punoj sali. Dane srpskog filma otvorio je "Smrt čoveka na Balkanu" reditelja Miroslava Momčilovića. Reditelj je prisustvovao predstavi i posle projekcije razgovarao je sa publikom o svom stvaralaštvu, srpskom filmu i filmskoj umetnosti uopšte. Ostali filmovi prikazani u okviru manifestacije bili su "Artiljero" Srđana Anđelića, "Parada" Srđana Dragojevića, "Miris kiše na Balkanu" Ljubiše Samardžića, "Kako su me ukrali Nemci" Miloša Radojevića i "Crna Zorica" Radoslava Pavkovića i Kristine Hađićaralambous. Gledaoci, među kojima su bili i rumunski filmski stvaraoci, pokazali su veliko interesovanje za srpsku kinematografiju i visoko ocenili predstavljene filmove. Kako su rekli, poznato je da je Srbija uvek imala dobre filmove. U prepunoj projekcionoj sali publika je često sedela i po stepenicama. Dane srpskog filma organizovali su Liga rumunsko-srpskog prijateljstva, Centar za kinematografiju Rumunije, Filmski centar Srbije i Ambasada Srbije u Rumuniji. Glavni organizator manifestacije je lider Lige rumunsko-srpskog prijateljstva Dragan Krstić, koji već treći put donosi pred rumunsku publiku srpske filmove. Jelkica Petrov

Ponovo otvoren Rijksmuzeum

U Amsterdamu je prošle nedelje posle deset godina renoviranja ponovo otvoren jedan od najčuvenijih muzeja na svetu Rijksmuzeum (Rijksmuseum) u kojem se između ostalog mogu videti Rembrantova "Noća straža", kao i poznata ostvarenja Johana Vermera, Franca Halsa i Hobeme. Muzej je otvorila holandska kraljica Beatriks. To je bila jedna od njenih poslednjih zvaničnih dužnosti, pošto se 30. aprila povlači sa prestola. Tokom renoviranja muzeja, koje je koštalo 489 miliona dolara, mnoga remek dela iz njegove stalne postavke bila su pozajmljivana za izložbe širom sveta. Neke od najčuvenijih slika, među kojima i "Noća straža" bile su izložene u delu muzeja koji je bio otvoren za publiku. Raspored umetničkih dela u muzeju je sada u velikoj meri promenjen, i 8.000 eksponata je u 80 sala raspoređeno hronološki. Rijksmuzeum je danas otvoren do ponoći, a ulaz je besplatan. Muzej godišnje poseti oko dva miliona ljudi.

Rođendan Čarlija Čaplina obeležen u Indiji

Imitatori Čarlija Čaplina paradirali su u sredu ulicama Adipura, malog priobalnog grada u zapadnoj Indiji u kojem se rođendan legende holivudskog nemog filmova obležava od 1973. Na godišnjoj svečanosti u gradu, 40. po redu, učestvovalo je više od 100 ljudi. Paradu su činili duvački orkestri, kočije koje vuku kamile, otvoreni džipovi u kojima su prevoženi kartonske slike Čarlija Čaplina u prirodnoj veličini i mušklarci i žene u izgužvanim crnim odelima koji su imitirali hod Skitnice. "Čarli Čaplin je naš heroj. Svake godine obeležavamo njegov rođenadan paradom" rekao je Ašok Asvani, osnivač Čarlijevog kruga, kluba koji slavi Čaplinov rođendan od 1973. Oko imitatora su igrale žene, koje su izvodile tradicionalne indijske plesove, dok se sa razglasa na vozilima čula muzika iz domaćih filmova. Dvosatna parada završena je skečevima, a na kraju proslave prikazan je jedan od Čaplinovih klasika. Među značajnim Čaplinovim filmovima su "Svetla velegrada" i "Moderna vremena", koji važe za neke od najboljih holivudskih filmova svih vremena. Čaplin, rođen u Londonu 1889. dugo je uživao popularnost u Indiji, jednoj od najvećih filmskih industrija na svetu. Asavi (64), koji je danas nosio cilindar i kratke brkove, rekao je da je prvi Čaplinov film koji je gledao bio "Zlatna groznica". On se setio kako je 1966, na putu za posao, u lokalnom bioskopu ugledao poster Čarlija Čaplina kao Skitnice. "Gledao sam sve tri projekcije filma tog dana. Sutradan sam dobio otkaz jer sam uzeo slobodan dan a nisam se javio u kancelariju. Izgubio sam posao ali sam otkrio Čarlija Čaplija i zauvek ostao njegov obožavalac", rekao je. Avsani živi od tradicionalne medicine i često svojim bolesnicima daje DVD-ove Čaplinovih filmova kada su loše raspoloženi. Klub Čarlija Čaplina ima oko 200 članova, a svi žive u Adipuru i njegovoj okolini. Godišnje okuljanje na Čaplinov rođendan glavni je događaj za klub. Među njima je 79-ogodišnji Arjundži Bimdži Karija (Arjuwi Bhimji Karia), penzionisani vozač autobusa koji sebe smatra jednim od najstarijih obožavalaca Čaplina. "Prvi Čaplinov film gledao sam kao dečak od 10 godina, u Karačiju, pre nego što se moja porodica preselila iz Pakistana u Indiju", rekao je Karia. "Imitirao bih Čarlija Čaplina da zabavim ženu", rekao je Karija koji je danas udovac. "Ona bi se smejala iz sveg glasa i to bi me jako usrećilo".

Projekat zaštite nalazišta u Vinči u evropskoj konkurenciji

Projekat zaštite arheološkog nalazišta Vinča, koji je izradilo udruženje Vinčanski neolit, u najužem je izboru za sedam najugroženijih spomenika i mesta kulturnog nasleđa Evrope, izjavio je juče potpredsednik tog udruženja Slobodan Dobrić. Dobrić je agenciji Beta rekao da je projekat ušao u uži izbor od 14 projekata od ukupno 42, koliko je priloženo iz cele Evrope, i ocenio da postoji velika mogućnost da u junu bude izabran u prvih sedam. Projekat "7 najugroženijih" (7 most endangered) pokrenula je evropska organizacija za zaštitu kulturnog nasleđa Evropa nostra sa sedištem u Hagu, zajedno sa Evropskom investicionom bankom, koju zastupa njen Institut. "Ako naš projekat bude izabran, očekujemo velika ulaganja u održavanje i sanaciju kulturnog blaga u Vinči. Ovo je veliki uspeh, jer se o našem kulturnom nasleđu govori u značajnim evropskim organizacijama za zaštitu kulture", rekao je Dobrić. Projekat udruženja Vinčanski neolit predviđa unapređenje zaštite arheološkog nalazišta Vinča i njegovo uključivanje u naučna istraživanja evropskih naučnih krugova, kao i razvoj turizma, naveo je Dobrić. Evropa nostra ocenjuje, kako je objavljeno na njenom sajtu, da je lokalitet Vinča ugrožen ne samo zbog strukturalnog nedostatka sredstava, već i zbog njegove blizine obali Dunava. Potrebno je poboljšati osnovnu infrastrukturu lokaliteta, kako bi se omogućio nastavak naučnog istraživanja, pristup turistima i ojačala interakcija sa lokalnom zajednicom, navodi Evropa nostra. Ta organizacija dodaje da bi uz evropsku ekspertizu i finansiranje taj lokalitet mogao da se razvije u vredni istraživački centar neolitske ere na evropskom tlu i ključnu turističku atrakciju u dolini Dunava. Evropa nostra je vodeća evropska organizacija za zaštitu kulturne i prirodne baštine. Čini je 250 organizacija članica, 150 povezanih organizacija (vladina tela, lokalne vlasti i korporacije) i 1.500 pojedinaca.

Ozi Ozbourn se izvinjava zbog pića i droge

Rok zvezda Ozi Ozborn (Ozzy Osborne), pevač grupe "Blek sabat" (Black Sabbatih), demantovao je glasine da se rastao od supruge Šaron (Sharon) i izvinio se svojoj porodici zbog toga što se vratio piću i drogi. Ozborn je preko Fejsbuka danas priznao da je bio "na mračnom mestu", ali da je "čist" već 44 dana. Stari roker je izjavio da je "u poslednjih godinu i po pio i drogirao se". "Bio sam na vrlo mračnom mestu", rekao je Ozborn, izvinivši se zbog "bezumnog ponašanja". Potom je dodao: "Samo da budem jasan: Šaron i ja se ne razvodimo". Ozi i Šaron Ozborn i njihovo dvoje dece su zvezde rialiti-šou programa "Ozbornovi" koji se na Em-Ti-Viju (MTV) emituje desetak godina. Šaron je jedno vreme bila sudija u američkoj verziji šou programa "Ja imam talenat". Ozi Ozborn se proslavio kao pevač "Blek Sabata", a podjednako je poznat po divljem načinu života, drogiranju i alkoholizmu.

Gugl stranicu posvetio švajcarskom matematičaru

Internet pretraživač Gugl (Google) svoju veb stranicu u ponedeljak je posvetio švajcarskom matematičaru i fizičaru Leonardu Paulu Ojleru (Leonhard Paul Euler). Ojler je rođen 15. aprila 1707. u Bazelu, a umro 18. septembra 1783. u Sankt Peterburgu. Logo Gugla je u znaku matamatičara koji je zaslužan za otkrića u oblastima analize i teorije grafova, a doprinos je dao i na poljima mehanike, optike i astronomije. Ojlerov lik bio je štampan i na nekadašnjoj novčanici od 10 švajcarskih franaka.

Kulberg balet zatvara BFI

Švedski Kulberg balet nastupiće danas u 20.00 sati na velikoj sceni Sava centra u trodelnoj predstavi "Ekmanova trilogija. Studija zabave" kojom se završava jubilarni, 10. Beogradski festival igre. Umetnička direktorka ansambla Ana Grip rekla je na konferenciji za novinare da koreograf Aleksander Ekman u svom triptihu proučava odnos umetnosti i zabave, a koristio je muziku različitih pravaca i epoha - od baroka do repa i bolivudskih hitova. "To nije komentar na zabavu, nego pravi umetnički projekat", rekla je Grip i dodala da je komad inspirisan raznim umetničkim i zabavnim poduhvatima i njihovim uticajem na gledaoce, kao i drugim umetničkim izrazima. Prvi deo predstave prikazuje konvencionalnost i kliše u umetnosti i zabavi, drugi deo posvećen je kritici - igrači će koreografiju izvesti u foajeu Sava centra, dok će treći deo ponovo biti na sceni sale, a prikazuje destrukciju. Balet Kulberg nastupa treći put u Beogradu. Ovoga puta nastupa 16 članova ansambla koji je danas u podne u Beogradskom dramskom pozorištu imao poseban nastup, u predstavi "Plejbek", za koju je koreograrfiju naručila publika. Večeras u Beogradskom dramskom pozorištu nastupa belgijska trupa Ultima Vez u predstavi "Buti Luting" (Booty Looting), premijerno prikazanoj septembra prošle godine na Bijenalu igre u Veneciji. Predstava koreografa Vima Vandekejbusa koga je beogradska publika upoznala kao gosta Bitefa, prikazuje tipičan pristup autora koji u plesnim kreacijama koristi više medija. U predstavi "Buti Luting" korišćeni su delovi drugih umetničkih radova i filmskih sekvenci koje će publika verovatno prepoznati, a akcenat je na fotografiji.