REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Evroparlament usvojio rezoluciju o Crnoj Gori

Nimicov predlog: Gornja Republika Makedonija

Stotine miliona evra za BiH pod znakom pitanja

Đukanović i Lajčak odbacili optužbe crnogorske opozicije

U Zagrebu paviljon za obeležavanja proboja iz Jasenovca

Evropska komisija daje još jednu šansu BiH za dijalog

Nove reči u novom hrvatskom pravopisu

Evroparlament usvojio rezoluciju o Crnoj Gori

Evropski parlament usvojio je juče rezoluciju kojom poziva Skupštinu Crne Gore da ustavnim odredbama ojača nezavisnost sudstva i profesionalnu autonomiju sudskog i tužilačkog saveta. U rezoluciji o Crnoj Gori, izglasanoj na zasedanju u Strazburu, navodi se da su izborni propisi Crne Gore mahom u skladu s preporukama Venecijanske komisije i OEBS, ali iznet je i poziv vlastima da i dalje unapređuju izborne liste i transparentnost finansiranja kampanja, kako bi se sprečile moguće zloupotrebe "posebno državnih resursa u političke svrhe". Ocenjuje se da je Crna Gora, iako su korupcija i organizovani kriminal još veoma rašireni, učinila važne korake ka uspostavljanju nezavisnog i delotvornog pravosuđa i počela pregovore o članstvu s EU o bitnim poglavljima vladavine prava. Evroparlament poziva crnogorske vlasti da ojačaju zakonski okvir i kapacitet organa koji sporovode zakone u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, uz podsticanje regionalne i međuanrodne saradnje. Vlastima je ukazano i da treba da preduzmu mere za jačanje profesionalne i efikasne javne uprave.

Nimicov predlog: Gornja Republika Makedonija

Posrednik u već 20-godišnjim pregovorima Makedonije s Grčkom o nazivu, predložio je da se Makedonija nazove "Gornja Republika Makedonija", tvrdi skopski portal NOVA. Taj naziv bi se, kao privremen, koristio umesto takođe privremenog naziva "Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija", pod kojim je ona primljena u UN. Kako prenosi NOVA, pozivajući se na neimenovane diplomatske izvore koji učestvuju u pregovorima, to je u poslednjoj rundi, prošle nedelje u Njujorku, predložio posrednik UN Metju Nimic, veteran američke diplomatije. "Gornja Makedonija" bi bio naziv za period pregovora Makedonije o prijemu u EU, što bi trajalo bar sedam-osam godina. Potom bi se, tvrdi NOVA, održao referendum na kojem bi se građani Makedonije izjasnili o dva pitanja: o stupanju svoje zemlje u EU, i o nazivu "Gornja Republika Makedonija". Ipak, ima spora i o najnovijem predlogu, tvrdi Nova, jer ako bi predlog bio "Gornja Republika Makedonija", na čemu navodno insistira makedonska strana, Grčka traži da geografska odrednica bude ispred reči "Makedonija", a ne ispred reči "Republika". Grčka je navodno dala pristanak da Makedonija, uz dodatak u nazivu "Gornja", uđe u NATO i započne pregovore o prijemu u EU. Zauzvrat će Makedonija u Ustav uneti amandman u kojem će pisati: "Od dana kada Republika Makedonija postane članica EU, međunarodni naziv zemlje biće Gornja Republika Makedonija i upotrebljavaće se na svim jezicima, osim na zvaničnim jezicima u zemlji", tvrdi NOVA i dodaje da bi taj amandman bio na referendumu. NOVA očekuje da se već narednih dana dve strane izjasne o predlogu Nimica i da do polovine maja konačno odgovore. Nimica je u utvrđivanju predloga podržao evropski komesar Štefan File, uz konsultaciju sa stranama u sporu, kao i sa SAD i drugim međunarodnim faktorima, tvrdi NOVA. Još od izbijanja spora 1991. godine, predlagana su rešenja s dodavanjem neke odrednice u naziv Makedonije, među kojima je bila i reč "Gornja", ali strane to ni tada nisu prihvatile.

Stotine miliona evra za BiH pod znakom pitanja

Stotine miliona evra pomoći Evropske unije (EU) Bosni i Hercegovini (BiH) su "pod velikim znakom pitanja ako BiH zaustavi svoj evropski put" izjavio je za sarajevski Dnevni avaz visoki neimenovani zvaničnik EU. List navodi da je EU najveći pojedinačni donator BiH sa više od tri milijarde dolara pomoći u poslednjih 20 godina, a u narednih šest godina je planirano da EU donira BiH još nekoliko stotina miliona evra pomoći. Neimenovani sagovornik iz EU je za sarajevski dnevnik izrazio zabrinutost EU i njenih članica zbog konstantnog zaostajanja BiH na evropskom putu. "Izdvojili smo više od tri milijarde evra i to je samo deo pomoći koju je BiH dobila od Evrope. Drugi deo novca dolazio je i trebalo bi i dalje da dolazi kroz fondove. Tako smo preko IPA fondova u poslednjih šest godina dali 660 miliona evra, a plan nam je da se u narednih šest godina u BiH slije još skoro do milijardu evra", rekao je zvaničnik. Dodao je da "ako se nastavi s odbijanjem reformi, sve će to nestati, kao i novac iz novih pretpristupnih, IPA 2 fondova". Prema njegovim rečima, "pre nego što se odredi tačan iznos novca, BiH mora da osigura mehanizme kvalitetnog sproveđenja projekata koje bi EU finansirala". "Toga trenutno nema, a ne vidimo aktivnosti na svim nivoima vlasti da se oni uspostave. Time dovodite u pitanje stotine miliona evra pomoći. Izgleda da ćete se vi radije zaduživati nego uzimati od nas novac. To je nepojmljivo", prenosi Dnevni avaz kazivanje visokog zvaničnika EU koji u čitavom tekstu nije imenovan. Merima Spahić, Sarajevo

Đukanović i Lajčak odbacili optužbe crnogorske opozicije

Crnogorski premijer Milo Đukanović i šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak odbacili su juče u Bratislavi optužbe dela opozicije u Crnoj Gori da slovački zvaničnici na čelu sa Lajčakom zbog toga što su podmićeni novcem ili uslugama štite sadašnju vladu u Podgorici. Nebojša Medojević iz crnogorskog opozicionog Demokratskog fronta zatražio je nedavno da se provere računi Lajčaka i optužio slovačkog ministra da štiti, kako je kazao "mafijaški Đukanovićev režim". Podgorički i slovački mediji takođe su se pozabavili besplatnim letovanjima slovačkih zvaničnika na Crnogorskom primorju. "Zaista se radi o balkanskom političkom primitivluku. Reč je i o tome da ljudi kao gospodin Medojević zbog toga što su sami umešani u kriminalne radnje pokušavaju da u to uvuku i ostale", kazao je danas premijer Đukanović nakon sastanka sa Lajčakom. Crnogorski premijer odbio je takođe optužbe da slovački zvaničnici pomažu Crnoj Gori i njenoj vladi zbog usluga kao što su plaćena letovanja, recimo slovačkom premijeru Robertu Ficu. "Neko na to može da gleda kao na letovanje, ali mi smo u tome videli prostor za radnu posetu tokom koje smo sa premijerom Ficom vodili intenzivne razgovore. To je praksa i u drugim zemljama, ne samo u Crnoj Gori", kazao je danas Đukanović novinarima u Bratislavi. Ministar Lajčak je pažnju koju su i slovački mediji posvetili optužbama Medojevića na njegov račun pripisao tome da u Srednjoj Evropi političari ipak više vagaju reči. "Tokom tih godina mog delanja na Balkanu navikao sam da mnogi političari ne osećaju odgovornost za svoje izjave, utrkuju su u bombastičnim izjavama koje drugi dan zaborave, ili se prave da ih nikada nisu rekli", kazao je Lajčak. Premijer Đukanović je jedan od počasnih zvanica na međunarodnoj konferenciji GLOBSEC koja se održava od 18. do 20. aprila u Bratislavi. Na ovom 8. Forumu o globalnoj bezbednosti pod pokroviteljstvom poljskog predsedavanja višegradskom grupom, učestvuje preko 650 političara, eksperata za spoljnu politiku i bezbednost i predstavnika nevladinog sektora iz 60 zemalja. Daša Pavlović, Bratislava

U Zagrebu paviljon za obeležavanja proboja iz Jasenovca

U centru Zagreba u ponedeljak je otvoren paviljon za obeležavanje godišnjice proboja iz Koncentracionog logora Jasenovac. U okviru obeležavanja godišnjice proboja iz tog ustaškog logora, paviljon su na Cvjetnom trgu otvorili gradonačelnik Zagreba Milan Bandić i predsednik Srpskog narodnog veća (SNV) Milorad Pupovac. Tema paviljona je proboj oko 670 logoraša jasenovačkog logora 22. aprila 1945. godine. Autor koncepta je Saša Šimpraga, arhitekt paviljona David Kabalin, dizajner panela Niko Mihaljević. IZ SNV je saopšteno da se projekat realizuje kroz program Veća srpske nacionalne manjine Grada Zagreba, a njegov cilj je doprinos kulturi sećanja. U paviljonu su posetioci posredstvom arhitekture suočeni s činjenicama, a oblik i materijal paviljona oslanjaju se na autentičnu arhitekturu logora čiji materijalni tragovi nisu ostali sačuvani. Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj. Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatočenja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške Nezavisne Države Hrvatske. U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški. U Spomen području Jasenovac do sada su prikupljena imena i podaci za oko 82.000 žrtava.

Evropska komisija daje još jednu šansu BiH za dijalog

Evropska komisija (EK) priprema još jednu rundu dijaloga s liderima političkih partija Bosne i Hercegovine, što je verovatno poslednja šansa da ova zemlja izbegne višegodišnju izolaciju, pišu banjalučke "Nezavisne novine" pozivajući se na neimenovane diplomatske izvore. Prema pisanju ovih novina, rukovodstvo EU, iako razočarano neuspehom konsultacija političkih lidera BiH sa evropskim komesarom za proširenje Štefanom Fileom o sprovođenju presude u slučaju "Sejdić i Finci", spremno je da ponovo sedne za sto sa liderima sedam najvećih partija u BiH. "Pre sledeće runde političkog dijaloga EU očekuje se da dođe do dogovora ili makar potpunog približavanja stavova lidera", rekao je diplomatski izvor "Nezavisnih novina" iz sedišta EU. Ovaj izvor navodi da je Briselu stalo da BiH ovo pitanje reši pre ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, 1. jula ove godine, te da bi naredni sastanak zvaničnika EK i predsednika stranaka u BiH mogao da bude održan nekoliko sedmica pre ovog događaja.

Nove reči u novom hrvatskom pravopisu

Radna verzija novog hrvatskog pravopisa, koja će idućih mesec dana biti na javnoj raspravi, donosi niz novih savremenih reči koje dosad nisu bile jednoznačno pravopisno definisane, poput e-pošta, fengšui, hevimetalac, ADSL priključak. Novi pravospis izradili su filolozi Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje, a od ponedeljka je dostupan javnosti na internetu. Svi zainteresovani su pozvani da se uključe i doprinesu konačnom tekstu pravopisa koji će biti javno dostupan na internetu i besplatan. Voditelj radne grupe Željko Jozić rekao je cilj da se posle niza godina pravopisnog nejedinstva pokrene dijalog, kao i da se postigne dogovor pre ulaska Hrvatske u EU, preneli su hrvatski mediji. U radnoj verziji ni novi pravopis ne predlaže uvek jedinstvena rešenja, već su u nekim spornim slučajevima ostavljene preporučene varijante. Tako je, na primer, budući na pisanu praksu preporučeno da reč "neću" piše zajedno, ali se dopušta i pisanje odvojeno "ne ću" kako je dosad bio slučaj. Takođe je preporučeno da se u slučaju glasovne grupe "rj" piše povreda, uvreda, stelica, ali se može i dalje pisati "grješka, krjepost, pogrješka, strjelica, vrjedniji".