SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Dačić: Beograd prihvatio sve predloge Ketrin Ešton

EP usvojio rezoluciju o Srbiji

EP usvojio rezoluciju o Kosovu

Rasprava o tribunalima u UN je bila uravnotežena

Preko Privredne banke besplatno slanje novca iz inostranstva

Otkriven novi prirodni fenomen u opštini Kuršumlija

Dačić: Beograd prihvatio sve predloge Ketrin Ešton

Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je sinoć da je srpska delegacija u dijalogu prihvatila sve predloge visoke predstavnice EU Ketrin Ešton osim jedne tačke na kojoj je insistirala Priština a to je da dve strane podržavaju jedna drugu za ulazak u članstvo međunarodnih organizacija. Dačić je objasnio da je netačno da je srpska strana odbacila predloge visoke predstavnice EU za spoljnu politiku kako je izjavio kosovski premijer Hašim Tači. Srpski premijer je rekao da je Priština pokušala da veže pitanje ovlašćenja za policiju zajedice srpskih opština s insisitiranjem da Srbija podrži ulazak Kosova u međunarodne organizacije i rekao da bi to značilo da bi Srbija u suštni trebalo da prizna nezavisnost Kosova. On je rekao da je Priština ta koja koči sporazum, naglasivši da će se idućih dana naknadno još voditi razgovori da se ipak dođe do sporazuma. Između ostalog, Dačić je rekao da će on i potpredsednik vlade Aleksandar Vučić razgovorati s generalnim sekretarom NATO Andersom Fogom Rasmusenom o tome da se dobiju garancije da neće biti prisustva kosovskih oružanih snaga na severu Kosova. Dačić je odao priznanje Ketrin Ešton na naporima i ponuđenom predlogu i naveo "Tači je taj koji je odbio predlog i želeo da poveže pitanje policije s jednom novom tačkom koja je ubačena a to je da se obe strane praktično obavezuju da neće blokirati jedna drugu u međunarodnim organizacijama". Dačić je postavio pitanje, kako je rekao "prevedeno na srpski, gde to Kosovo može da nas blokira?". "Ispalo bi da je bolje onda da se napiše da ćemo da priznamo nezavisnost Kosova", rekao je Dačić i dodao da Srbija ne može i neće prihvatiti da se to pitanje povezuje sa policijom u zajednicom i srpskih opština, jer to uopšte nije bila tema o kojoj se razgovaralo. "To je tema ubačena sa strane i uopšte nije vezana za institucije niti za ovlašćenja zajednice srpskih opština", rekao je Dačić. On je podvukao da srpska strana veoma ozbiljno pristupa tom pitanju ne samo zbog dobijanja datuma za početak pristupnih pregovora već i zbog srpskog naroda na Kosovu. "Mi samo tražimo ono što je prihvatljivo za obe strane. Ponuđeni predlozi apsolutno su prihvatljivi i za jednu i za drugu stranu", rekao je Dačić. Srbija je spremna da se u narednim danima nastavi dijalog, da se dođe do rešenja i bez obzira što danas nije postignuto rešenje, moguće je da se u narednim danima napravi neki iskorak, rekao je Dačić dodajući da će biti nastavljene konsultacije u zemlji, ali i s partnerima u međunarodnoj zajednici. Dačić je podvukao da je srpska delegacija bila potpuno jedinstvena u svim fazama dijaloga - jedinstvena u skladu s evropskim opredeljenjima Srbije i u skladu sa zaštitom nacionalnih interesa. "Uložili smo maksimalni napor da se dođe do rešenja, praveći velike teške i bolne kompromise a Priština insistira na sitnicama koje mogu da ugroze celokupni sporazum", rekao je Dačić i ocenio da je "veoma nekorektna" izjava Tačija da je Beograd odbio predloge. "Beograd je odbio predlog kojim je pitanje policije uslovljeno članstvom u međunarodnim organizacijama", dodao je srpski premijer, dodajući da Beograd želi da reši preostala pitanja i da se razgovara i u narednim danima. Član srpske delegacije u Briselu Marko Đurić izjavio je da je ponuđen mnogo bolji predlog za rešenje pitanja ovlašćenja srpskih zajednica na severu Kosova, posebno kad je reč o policiji i sudstvu. Đurić je podvukao da je reč o papiru od 15 tačaka koji je timovima Beograda i Prištine predstavila visoka predstvnica EU Ketrin Ešton, ali da albanska strana ne prihvata predlog Ketrin Ešton koji se odnosi na policiju. Zajednica srpskih opština imala bi neposrednu nadležnost za izbor regionalnog komandanta policije, komandanata policija opština sa srpskom većinom i predviđeno je da sastav policije odražava većinski sastav stanovništva, rekao je savetnik predsednika Srbije. Sada više nije na stolu raniji predlog da se opštine Južna Mitrovica, Vučitrin i Srbica u kojima su Albanci u većini uključe u zajednicu srpskih opština, čime bi se promenila etnička slika regiona, rekao je Đurić. Bolji je i predlog za pravosuđe, veće su nadležnosti, bolje uređenje sudova predviđa veće prisustvo srpskih sudija na severu i sredinama gde većinski živi srpsko stanovnštvo, rekao je Đurić. Đurić je objasnio da je veliki problem što Priština ne prihvata tačku 14. papira Ketrin Ešton, u kojoj se govori o učešću dve strane u evropskim integracijama. Albanska strana želi da se to odnosi na "članstvo u međunarodnim organizacijama", dodao je on. On je naveo da će, pod pretpostavkom da se usaglase svih 15 tačaka papira, koji bi imao karakter dokumenta "uzmi ili ostavi", naknadno biti izvršene konsultacije i upoznati svi državni organi u Srbiji. On je naveo da su pregovori bili veoma teški i žustri ali i konstruktivni. Postignut je napredak u odnosu na prošlu rundu, rekao je Đurić i dodao da se pokazalo da je državno rukovodstvo bilo u pravu kada je tražilo dodatne pregovore. Dragan Blagojević, Brisel

EP usvojio rezoluciju o Srbiji

Evropski parlament juče je usvojio izveštaj i rezoluciju o napretku Srbije u evropskim integracijama u kojoj se izražava "snažno uverenje" da pregovori o članstvu Srbije u EU mogu početi u junu 2013. To će biti moguće čim Srbija dostigne merila i ključne prioritete za otvaranje pregovora, navodi se u dokumentu usvojenom većinom glasova na zasedanju u Strazburu. Izvestilac za Srbiju Jelko Kacin koji je sačinio usvojeni tekst pre glasanja je još jednom pozvao lidere Srbije i Kosova da postignu kompromis i time omoguće da se proces evropskih integracija nastavi. Parlament Evropske unije u usvojenom dokumentu pozdravlja obnovu dijaloga Beograd-Priština i susrete premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija kao "ključne korake ka istinskom pomirenju Srba i Kosovara i normalizaciji odnosa Srbije i Kosova". Parlamentarci EP očekuju da se sprovedu dosad postignuti dogovori i utanače i novi o telekomunikacijama i energiji, kao i da obe strane ulože napore za rešavanje pitanja nestalih. U rezoluciji se od Srbije traži da nastavi da tesno sarađuje s Euleksom, uključujući zajedničke napore za suzbijanje organizovanog kriminala, kao i da Srbija pomaže Specijalnom istražnom timu Euleksa. Taj specijalni tim misije EU na Kosovu istražuje navoda Saveta Evrope o trgovini organima na Kosovu i u Albaniji. EP takođe "traži od Srbije da poštuje teritorijalni integritet Kosova i rešava bilateralna pitanja u dijalogu s Prištinom u evropskom duhu dobrosusedstva i uzajamnog razumevanja". U pripremljenoj rezoluciji se "Srbija poziva da nastavi demokratske, sistemske i društveno-ekonomske reforme koje će joj omogućiti da preuzme i sprovede obaveze za članstvo". U dokumentu se "pozdravlja rešenost srpske vlada da suzbije korupciju i organizovani kriminal" i podvlači se da je "politička volja od presudnog značaja za uspeh istraga o korupciji na visokom nivou, uključujući 24 sporne privatizacije". S tim u vezi se "izražava nada da će posebna i delatna uloga prvog zamenika premijera (Aleksandra Vučića) doneti plodove" i traži od vlasti u Beogradu da potpuno primene zakon o finansiranju političkih stranaka, da bi se obezbedio javni uvid u to i usaglašenost sa pravilima EU. U rezoluciji EP se odaje priznanje za saradnju Srbije s Tribunalom u Hagu i to što su svi osumnjičeni za ratne zločine predati haškom Sudu, a ukazuje se da "nijedan zvaničnik ne bi smeo da poriče teško kršenje ljudskih prava i ratne zločine iz devedesetih godina". Takođe se "pozivaju srpske vlasti I politički prvaci da se uzdrže od saopštenja i delovanja koja podrivaju autoritet i integritet Haškog suda" i traži od Beograda da ostane privržen regionalnoj saradnji i pomirenju, "uprkos očiglednom nezadovoljstvu srpske javnosti zbog oslobađanja Gotovine, Markača i Haradinaja". EP podržava "stalne pozive glavnog tužioca Tribunala da se sprovede temeljita istraga i sudi licima koja su podržavala mrežu koja je beguncima omogućila da budu tako dugo na slobodi, i to posebno u vojnim i civilnim službama bezbednosti". EP podvlači da su "moćna, profesionalna i nezavisna sredstva informisanja suštinski elemenat demokratskog poretka" i poziva srpske vlasti da obezbede slobodu medija, sprovođenje usvojene medijske strategije, tako da se rasvetle napadi i ubistva novinara, dok se novinari pozivaju da poštuju pravila profesionalnog rada. Evropski poslanici ocenjuju da promena zakona o Narodnoj banci Srbije potkopava njenu nezavisnost što odudara od nužnog poštovanja merila EU iz Kopenhagena o delovanju političke demokratije.

EP usvojio rezoluciju o Kosovu

Evropski parlament usvojio je juče rezoluciju o Kosovu kojom se pozdravlja dijalog Beograda i Prištine, izražava protivljenje podeli Kosova, a pet zemalja EU koje nisu priznale Ksoovo podstiču da to učine. U dokumentu usvojenom na zasedanju u Strazburu ocenjuje se da bi potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom podstaklo evropsku i regionalnu integraciju Kosova, s konačnim ciljem članstva u EU. U rezoluciji EP je od svih strana u dijalogu zatraženo da se "u njemu konstruktivno angažuju i uzdrže od bilo kakve akcije koja može razbuktati zategnutosti u regionu", kao i da se dosadašnji dogovori u dijalogu sprovedu. U rezoluciji se navodi da bi "podela Kosova ili bilo koje druge zemlje Zapadnog Balkana bila u suprotnosti s duhom evropske integracije" i naglašava "podrška teritorijalnom integritetu Kosova, kao i uzajamno dogovorenim rešenjima za sporove". Izražena je i "zabrinutost zbog pomanjkanja značajnijeg napretka u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala na Kosovu" a vlasti u Prištini su pozvane da "iskažu istinsku političku volju i hrabrost za borbu protiv korupcije na visokom nivou". Takođe je ukazano na "visoku ravan organizovanog kriminala na severu Kosova", uz izražavanje žaljenja što nepriznavanje Kosova onemogućava punu saradnju s Europolom i Interpolom. Evropski parlament podržava Specijalni istražni tim Euleksa ustanovljen posle izveštaja Saveta Evrope iz decembra 2010. o zločinima trgovine ljudskim organima na Kosovu i Albaniji i, kako stoji u rezoluciji, "smatra da je istraga navoda u tom izveštaju u interesu Kosova". Zato se pozivaju "kosovske vlasti i vlasti susednih zemalja da sarađuju u potpunosti i pružaju podršku Specijalnom istražnom timu" misije EU na Kosovu, a od kosovskih vlasti se traži da uspostave istinski sistem zaštite svedoka. U rezoluciji se naglašava nužnost pomirenja i od kosovskih vlasti traži da "učine dalje korake izlaska u susret prema srpskoj manjini, posebno na severu". "Svi kosovski Srbi i njihovi politički predstavnici se ohrabruju da iskoriste sve mogućnosti date kosovskim ustavom da igraju konstruktivnu ulogu u politici i društvu", navodi se u rezoluciji. Finansiranje škola i bolnica na severu Kosova bi, dodaje se, trebalo da bude transparentno "u skladu s Ahtisarijevim planom". "Za žaljenje je da i dalje predstavlja pravi izazov povratak izbeglica i raseljenih lica, posebno zbog incidenata vezanih za bezbednost", navodi se u dokumentu EP. Uz ocenu da će uspostavljanje posebne jedinice kosovske policije zaštiti crkve i manastire Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, evropski parlamentarci "izražavaju žaljenje što su kosovske vlasti odbile da presedniku Srbije Tomislavu Nikoliću dozvole da poseti Kosovo i prisustvuje proslavi pravoslavnog Božića u manastiru Gračanica". Takođe navode da žale i zato što su srpske vlasti odbile da dozvole da potpredsednica kosovske vlade Mimoza Kusari-Lila "pređe granicu i poseti Preševsku dolinu".

Rasprava o tribunalima u UN je bila uravnotežena

Predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić rekao je u utorak da nije bilo "neuravnoteženosti" na prošlonedeljnoj debati u UN o radu međunarodnih krivičnih tribunala, koju su bojkotovale SAD, Jordan i Kanada, prenosi agencija AP. Jeremić se u toku konferencije za medije, koja je, kako navodi agencija AP, trajala sat i 30 minuta, "odlučno branio" od kritika da je tom debatom želeo da stvori platformu srpskom predsedniku Tomislavu Nikoliću, koga AP označava kao "ultranacionalistu", da napadne Haški tribunal. Jeremić je naveo da se bojkot "pokazao kao neuspešan", jer se pozivu da učestvuje u debati odazvalo 49 govornika koji su predstavljali 82 zemlje. On je dodao da su lideri sve 193 zemlje članice UN bili pozvani da govore, a da udruženju "Majke Srebrenice" nije bilo dozvoljeno da učestvuje u debati, jer je ona bila samo za pravne eksperte. Rasprava o ulozi međunarodnog krivičnog pravosuđa u ostvarivanju pomirenja održana je 10. aprila u UN, a zakazao ju je Jeremić. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić uporedio je u raspravi haška suđenja s procesima koje je vodila Inkvizicija, navodeći da je Haški tribunal odmogao procesu pomirenja na prostoru bivše Jugoslavije. Predsednica udruženja Majke Srebrenice, Munira Subašić izbačena je sa debate, pošto je otkrila majicu sa natpisom "Srebrenica - pravda je spora, ali dostižna" i nakon što je probala da podigne transparent na kojem je pisalo "Republika Srpska, genocidna", prenele su agencije. Munira Subašić, predsednica udruženja "Majke enklava Srebrenica i Žepa", skupu je prisustvovala u svojstvu posmatrača, a na poziv Jeremića, i nije imala pravo da se obraća.

Preko Privredne banke besplatno slanje novca iz inostranstva

Dijaspora i Srbi iz regiona moći će preko Privredne banke u Srbiju da šalju novac, za čije podizanje neće biti plaćana provizija, najavila je direktorka Kancelarije za dijasporu i Srbe u regionu Slavka Drašković. Besplatan transfer novca biće moguć zahvaljujući sporazumu koji su potpisali predstavnici Privredne banke i Kancelarije, a on će osim besplatnog otvaranja i održavanja računa obezbediti i informacije o mogućnostima deviznog i finansijskog poslovanja i ulaganja u Srbiju. Direktorka je na konferenciji za novinare podsetila da danas u Srbiji neke od banaka za transfer novca naplaćuju i 10 odsto. Drašković je ukazala da je srpska dijaspora prošle godine, prema podacima Svetske banke, kroz doznake u zemlju poslala 2,7 milijarde evra. "To je novac koji dolazi legalnim tokom, a postoji i onaj koji ide nezvaničnim", kazala je Drašković i dodala da sporazum sa Privrednom bankom ima, između ostalog, cilj da kroz specijalne pogodnosti iz sporazuma omogući da još veći deo novca u zemlju stiže preko banaka. Drašković je rekla da veruje da sporazum sa Privrednom bankom predstavlja talas većeg okretanja države prema dijaspori u ekonomskom delu i pozvala i ostale banke da se odreknu provizije. Srbija je, kako je ukazala Drašković, među prve tri zemlje na svetu po doznakama koje dolaze iz inostranstva, a među poslednje tri po investicijama dijaspore. "Odnos doznaka i investicija koje dolaze iz dijaspore u svetu je 50:50 a u Srbiji 90:10. Verujemo da će ovaj korak kao i povezivanje dijaspore sa zavičajnim udruženjima povećati ulaganja. Verujemo da je budućnost u malim i srednjim investicijama", kazala je Drašković. Predstavnik Privredne banke Miodrag Salai rekao je da će ta banka pored besplatnog transfera novca, otvoriti i telefonske linije i elektronsku adresu kako bi zainteresovanim pružila informacije o mogućnostima deviznog i finansijskog poslovanja i ulaganja u Srbiju.

Otkriven novi prirodni fenomen u opštini Kuršumlija

Stručnjaci turističkog preduzeća "Planinka" otkrili su u ataru sela Rudare, na teritoriji opštine Kuršumlija, zid sastavljen od horizontalnih kamenih kolona dužine 100 metara i visine deset metara. Direktor sektora za turizam "Planinke" Radovan Tanasković rekao je agenciji Beta da se najverovatnije radi o prirodnom fenomenu, gotovo identičnom "DZinovskom mostu" u Severnoj Irskoj koji je pod zaštitom UNESCO. "Radi se o kamenim blokovima različitih oblika, od četvorougaonih do osmougaonih, dužine do jednog metra. Svi kameni stubovi su potpuno pravilno uklopljeni jedan na drugi, u dužini većoj od 100 metara. Prva pretpostavka je da je u pitanju prirodni fenomen", kazao je Tanasković. On je rekao da se za ovu retkost do sada nije znalo, jer se nalazi na veoma nepristupačnom terenu, na obroncima planine Radan, a da je do otkrića došlo na osnovu priča meštana obližnjih sela. "Veoma sam iznenađen današnjim otrićem, nikada nismo ni slutili da ovako nešto može postojati na teritoriji opštine Kuršumlija. Na prvi pogled liči na potporni zid od obrađenog kamena, međutim, samo brdo liči na vulkansku kupu. Postoji verovatnoća da je taj ogromni zid nastao vulkanskom aktivnošću u dodiru sa Panonskim morem, jer je poznato da je ovde nekada postojao zaliv", kazao je Tanasković. Tanasković je rekao da postoji mogućnost da je ta prirodna retkost iskorišćena još u rimsko doba, jer se na vrhu "neobičnih kamenih stubova" nalaze ostaci rimskog kastela a ispod njega ostaci kuća od podgrađa. "Ti neobični stubovi sada se mogu videti u dužini od oko 100 metara sa prekidima, ali se u ovom trenutku ne može proceniti koliku površinu zauzimaju, jer je jedan deo stubova pokriven slojem zemlje i gustim rastinjem. Mislim da se ipak radi o većoj površini", rekao je Tanasković. Prema istorijskim podacima, na tom mestu tokom srednjeg veka nalazila se kula Branka Mladenovića, oca Vuka Brankovića, pa ovo mesto meštani zovu još i "Brankova kula". Kuršumlija je teritorijalno jedna od najvećih opština u Srbiji. Skoro 57 odsto teritorije kuršumlijske opštine je pokriveno šumom na obroncima Kopaonika i planine Radan. Procenjuje se da je do danas istraženo manje od 10 odsto tog područja, što ukazuje na mogućnost da postoji još sličnih pojava u prirodi. U turističkom preduzeću "Planinka" kažu da će preduzeti sve korake da bi se obavila obimna arheološka, geološka i turizmološka istraživanja novootkrivenih kamenih stubova na Radanu, kako bi se ta prirodna retkost stavila u funkciju turizma. "Pored prirodnog fenomena Đavolja varoš, očekujemo da će i ovi kameni stubovi biti veoma atraktivna turistička destinacija", kazao je Tanasković.