SVET	Utorak, 23. maj 2017.

U budućnosti bez dosadnih predavanja

Smanjena sloboda medija u svetu

Agencija UN za klimu zabrinuta zbog otapanja leda na Arktiku

UN razmatra zloupotrebu robota za ubijanje ljudi

Saudijska Arabija: Zabrana neislamskih bogomolja

Približava se kometa ISON

Dvadeset sedam godina od havarije u Černobilu

U Somaliji za dve godine od gladi umrlo 260.000 ljudi

U budućnosti bez dosadnih predavanja

Osnivač internet enciklopedije Vikipedija Džimi Vejls ocenio je da bi uskoro mogla nestati dosadna predavanja na fakultatima zbog pojave sve većeg broja internet kurseva u visokom obrazovanju. Vejls je rekao da će poznati univerziteti morati da reaguju zbog sve masovnijeg internet studiranja, jer će se inače pojaviti druge visokoškolske ustanove koje će ih zameniti, kao što se kompanija Majkrosoft pojavila zajedno s personalnim kompjuterima, preneo je Bi-Bi-Si (BBC). "Nisam neko ko misli da će ljudi prosto otići na internet i dobiti potpuno obrazovanje bez nastavnika. To je uprošćen model koji ne bi trebalo da bude naš sistem", rekao je Vejls i dodao da misli da postojeći univerziteti treba da koriste internet tehnologiju. Na osnovu svog iskustva na fakultetu, Vejls je rekao da su univerziteti od tradicionalnih predavanja trebalo da odustanu pre više decenija i da ih zamene videom snimcima. "Imao sam višu analizu i moj predavač je bio na glasu kao sjajan istraživač, ali je jedva znao engleski. Bio je veoma dosadan i loš nastavnik i bio sam potpuno izgubljen i očajan. Onda sam otišao u centar za predavanja gde su imali betamaks kasete s profesorom koji je imao nagrade za predavanja. U suštini sam s tim kasetama učio. Ali, i dalje sam morao da idem na predavanje gde sam sedeo i želeo da se ubijem", rekao je Vejls. On je dodao da je tada pomislio zašto u budućnosti ne bi bilo zabavnih profesora s potvrđenim uspehom u prenošenju znanja. "Još nismo tamo. Na fakultetima ste i dalje u velikim učionicama s veoma dosadnim profesorima i svi znaju da to ne ide najbolje. To čak nije ni najbolje korišćenje vremena profesora i slušalaca", rekao je osnivač Vikipedije. On je ocenio da će novi modeli visokoškolske nastave dozvoljavati studentima da koriste snimljena predavanja, a da će se na časovima razmatrati i razvijati ono što su studenti naučili gledanjem.

Smanjena sloboda medija u svetu

U svetu je tokom protekle godine zabeležen pad medijske slobode, a procenat svetske populacije koji živi u zemaljama s potpuno slobodnim medijima opao je na najniži nivo u poslednjih 16 godina, ocenjeno je u izveštaju organizacije Fridom haus o slobodi medija. Na to su najviše uticali kriza u Maliju, situacija u Grčkoj i veća medijska kontrola u zemljama Latinske Amerike, navodi se u ovogodišnjem izveštaju objavljenom juče. Zemlje s najvećom slobodom medija su Norveška i Švedska, koje dele prvo mesto, zatim Belgija, Finska i Holandija. Među prvih 10 najslobodnijih su Danska, Luksemburg, Švajcarska, Andora, Island i Lihenštajn. Među državama sa slobodnim medijima su Nemačka, Portugal (19), SAD (23), Češka (27), Australija, Austrija, Ujedinjeno Kraljevstvo (31), Francuska, Slovačka (35), Španija (52). Italija se, kao delimično slobodna, našla na 68. mestu, dok su među državama s neslobodnim medijima Rusija (176), Kina (179) i Belorusija (193). Poslednje, 196. mesto, dele Severna Koreja i Turkmenistan. Srbija se ove godine našla na 74. mestu, zajedno s Mađarskom i Crnom Gorom. Slovenija, na 40. mestu, jedina je zemlja regiona koja je u ocenjena kao slobodna. Bugarska je na 77. mestu, Hrvatska na 81, Grčka na 83, Rumunija 86, a Albanija, Bosna i Hercegovina i Kosovo na 96. mestu. Makedonija je najniže rangirana zemlja regiona, na 120. mestu, na kojem je i Turska. Od ukupno 197 zemalja i teritorija u kojima je Fridom haus vršio procenu tokom 2012. godine, 63 države su ocenjene kao slobodne, 70 kao delimično slobodne i 64 kao neslobodne. Manje od 14 odsto svetskog stanovništva živi u zemljama sa slobodnim medijima, što je pola procenta manje nego prethodne godine, i najniži nivo od 1996. Delimično slobodne medije ima 43 odsto stanovništva, a isto toliko živi u okruženju bez medijske slobode, što je 2,5 odsto više nego lane. Na taj procenat u znatnoj meri utiče status Kine kao neslobodne, i Indije kao delimično slobodne zemlje, pošto u njima živi više od trećine svetskog stanovništva. Kada je reč o regionu centralne i istočne Evrope i Evroazije, sedam zemalja imaju potpuno slobodne medije, 13 delimično, dok mediji u devet država nisu slobodni, navodi se u izveštaju. Međutim, većina stanovnika u ovom regionu, 56 odsto, živi u neslobodnim zemljama, dok je samo 15 odsto imalo pristup slobodnim medijima, što je najmanji procenat tokom protekle decenije. Negativni ekonomski tokovi uticali su na blag pad prosečne situacije u regionu. Stepen slobode medija i dalje je najniži u regionu Evroazije, gde se nalazi tri od osam najlošije rangiranih zemalja - Belorusija, Uzbekistan i Turkmenistan. U izveštaju se ističe da medijsko okruženje u Rusiji karakteriše povodljivo pravosuđe u procesima protiv nezavisnih novinara, nekažnjavanje fizičkog uznemiravanja i ubistava novinara, državna kontrola ili uticaj na skoro sve tradicionalne medije. Prošlogodišnji napredak ostvaren na Bliskom istoku i severnoj Africi ostao je nesiguran, dodaje se u izveštaju, uz ocenu da je Egipat nazadovao, dok u Siriji vlasti i dalje ograničavaju medijsko izveštavanje o sukobima i dezinformišu preko državnih televizija. U Latinskoj Americi, broj zemalja s neslobodnim medijima je najveći od 1989. godine, pošto Ekvador i Paragvaj nisu više u grupi delimično slobodnih zemalja. Fridom haus je nevladina organizacija osnovana 1941. godine koja istražuje i promoviše demokratiju, političke slobode i ljudska prava.

Agencija UN za klimu zabrinuta zbog otapanja leda na Arktiku

Svetska meteorološka organizacija izrazila je juče zabrinutost zbog "rekordno brzog otapanja leda na Arktiku" zabeleženog 2012. godine. U izveštaju ove agencije UN, koji je juče objavljen u Ženevi, 2012. godina je jedna od 10 najtoplijih od 1850, otkako ova svetska organizacija vodi evidenciju o klimi. Poslednje rekordno otapanje leda u avgustu i septembru zabeležno je 2007. godine. Generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Mišel Žaro rekao je da je u pitanju "zabrinjavajući znak koji ukazuje na klimatske promene". On je rekao da je u 2012. bilo i drugih ekstremnih fenomena, kao što su suše i tropske oluje kojih je, kako je naveo, bilo oduvek, ali koji su sve više posledica klimatskih promena. Godina 2012. bila je deveta od 10 najtoplijih godina, uprkos klimatskom fenomenu La Ninja, koji je suprotan atmosfersko-okeanskom fenomenu El Ninjo i koji obično utiče na smanjenje temperature. Žaro je dodao da će se zagrevanje nastaviti i zbog velike koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi.

UN razmatra zloupotrebu robota za ubijanje ljudi

Roboti ne bi smeli da imaju moć da kontrolišu život i smrt ljudi i napadaju ciljeve bez bilo kakvog uplita ljudskog faktora, navodi se u novom nacrtu izveštaja Komiteta za ljudska prava UN. Izveštaj se bavi pravnim i filozofskim aspektima koji se tiču upotrebe robota kao oružja protiv ljudi, što je decenijama bilo samo u domenu atraktivnih tema za holivudske filmove. Navodi se da su SAD, Velika Britanija, Izrael, Južna Koreja i Japan razvili nekoliko tipova potpuno ili poluautomatizovanih robota koji mogu da posluže kao oružje. Autor izveštaja Krištof Hajns, advokat koji se bavi ljudskim pravima u UN, pozvao je na uvođenje moratorijuma na testiranje, proizvodnju, sklapanje i upotrebu robota koji bi se koristili za ubijanje ljudi. Izveštaj pravi razliku od upotrebe bespilotnih letelica, koje su korišćene za ubistva nekih članova Al Kaide ali kojima daljinski upravljaju ljudi, i robota koji su programirani da sami automatski donose odluke o tome da li treba da ubiju nekog čoveka.

Saudijska Arabija: Zabrana neislamskih bogomolja

Ministar pravde Saudijske Arabije Muhamed Al Isa izjavio je u Briselu da njegova zemlja kao "kolevka svetih mesta islama" neće dopustiti da druge religije imaju u njoj bogomolje. "To se odnosi kako na hrišćane, tako i na budiste ili hinduiste. To, međutim, ne znači da se ne poštuju ljudska prava", rekao je ministar. Državna religija Saudijske Arabije je islam vehabitske orijentacije, a vladar se smatra "čuvarem svetih mesta Meke i Medine". U Saudijskoj Arabiji živi oko 1,5 miliona stranih radnika neislamske veroispovesti. Među hrišćanima najbrojniji su Kopti, Filipinci, Palestinci i Evropljani. Oni nemaju nijednu bogomolju, a zabranjen je uvoz Biblije ili nošenje neislamskih simbola, prenela je Verska informativna agencija (VIA).

Približava se kometa ISON

Naučnici koji upravljaju teleskopom Habl javili su da je svemirska opservatorija snimila kometu koja se približava Zemlji. Naučni institut svemirskog teleskopa (Sace Telescope Science Institute) saopštio je da je kometa ISON dobila ime "kometa veka" jer bi mogla sijati jače od punog meseca kada bude najbliža suncu. Institut je saopštio da je početkom aprila ta kometa snimljena malo unutar orbite Jupitera, na oko 621,18 miliona kilometara od sunca. Institut je operacioni centar za Habl. Naučnici Habla rekli su da, prema preliminarnim merenjima, jezgro komete ima prečnik od oko pet do šest kilometara. Kometu je u septembru otkrio tim ruskih naučnika.

Dvadeset sedam godina od havarije u Černobilu

Ukrajinci su obeležili 27. godišnjicu havarije u nuklearnoj elektrani u Černobilju, najveće nuklearne nesreće u svetskoj istoriji. Nakon eksplozije u nuklearki u Černobilju radioaktivni oblak primorao stotine hiljada ljudi da napuste svoje domove. Prošle godine je počela izgradnja konstrukcije čeličnog svoda koji će po okončanju izgradnje prekriti ostatke nuklearnog reaktora. Svod novog sarkofaga dovoljno je veliki da se u njega smesti njujorška Statua slobode - njegova dužina biće 257 metara, širina 150 metara, a visina 108 metara. Kada bude dovršen u junu 2015, moći će da počne opasan posao rastavljanja reaktora i čišćenja velike količine radioaktivnog otpada. Novi sarkofag trebalo bi da bude bezbedan u narednih 100 godina, a činiće ga 180 metara postojećeg sarkofaga za smanjenje uticaja radijacije na radnike. Posle eksplozije u reaktoru 26. aprila 1986, radioaktivni oblak proširio se iznad najvećeg dela severne hemisfere, a stotine hiljada ljudi pobegle su iz svojih domova u najteže pogođenim oblastima u Ukrajini, Belorusiji i zapadnoj Rusiji.

U Somaliji za dve godine od gladi umrlo 260.000 ljudi

Oko 260.000 Somalaca, od čega polovina dece, umrlo je od gladi od oktobra 2010. do aprila 2012, navodi se u danas objavljenom izveštaju Ujedinjenih nacija (UN). "Glad i neizvesna situacija u Somliji ubili su oko 258.000 ljudi od oktobra 2010. do aprila 2012, od čega 133.000 dece mlađe od pet godina", navodi se izveštaju Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) i američke mreže za borbu protiv gladi Fews-Net, koju finansiraju SAD. Prema podacima ovih organizacija, "4,6 odsto ukupnog stanovništva koje čine deca mlađa od pet godina umrlo je u južnoj i centralnoj Somaliji". Od gladi je u tom delu sveta od "maja do avgusta 2011. umiralo 30.000 ljudi mesečno", navodi FAO. U istom periodu u Somaliji je zbog suše i gladi bilo četiri miliona ugroženih. Skoro 12 miliona ljudi u regionima Etiopije, Džibutija, Ugande, Kenije i Somalije bilo je u opasnosti da umru od gladi nakon velike suše 2011. godine Loša bezbednost otežava situaciju u Somaliji, gde građanski rat traje skoro dve decenije i gde su česti sukobi islamskih pobunjenika i somalskih snaga bezbednosti.