REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Iz BiH u Hrvatsku samo s biometrijskim pasošima

U Crnoj Gori 2.485 firmi u blokadi zbog dugova

RS traži poštovanje Dejtonskog sporazuma

Stranci planiraju slabljenje Republike Srpske

Šefovi diplomatija BiH, Srbije i Turske u Sarajevu

Počelo suđenje za ubistvo Meksikanke

Iz BiH u Hrvatsku samo s biometrijskim pasošima

Ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju 1. jula, državljani Bosne i Hercegovine moći će u tu zemlju da ulaze bez vize samo ako poseduju biometrijske pasoše, saopšteno je juče na sednici Vlade Hrvatske. Vlada u Zagrebu je utvrdila predlog stavljanja van snage sporazuma s Većem ministara BiH kojim su ukinute vize za tu državu. Predlog će biti upućen Veću ministara BiH. Zamenik ministra spoljnih poslova Joško Klisović objasnio je da je od ulaska u EU Hrvatska dužna da primenjuje vizni režim po kojem državljanima BiH za ulazak u EU nisu potrebne vize samo ako su nosioci biometrijskih pasoša. Podsetio je da je hrvatska vlada tražila saglasnost Evropskog veća da se državljanima BiH dopusti ulazak u Hrvatsku kao i dosad samo s ličnom kartom, ali s tim mora da se saglase sve članice EU. Hrvatska je zbog prihvatanja viznog režima EU od aprila počela da primenjuje klasičan vizni režim za državljane Rusije, Ukrajine i Turske.

U Crnoj Gori 2.485 firmi u blokadi zbog dugova

U Crnoj Gori 2.485 kompanija ima blokirane račune zbog dugova, što je 32 odsto više nego u aprilu, saopštila je crnogorska Centralna banka (CB). Po iznosu duga od 34 miliona evra na prvom mestu je već u dužem periodu "Zavala invest" iz Budve. Na listu kompanija u blokadi, koja je javna, stavljaju se firme koje imaju blokiran račun duže od mesec dana i čiji je dug veći od 10.000 evra. Centralna banka Crne Gore je jula 2012. godine uvela praksu objavljivanja takve liste.

RS traži poštovanje Dejtonskog sporazuma

Republika Srpska zahteva od međunarodne zajednice da poštuje Ustav BiH i saradnju kako bi se RS, kao i BiH u celini, pokrenule napred u prosperitetnu, evropsku budućnost, navodi se u devetom izveštaju Republike Srpske Savetu bezbednosti UN. "Kako Republika Srpska radi na izgradnji bolje ekonomske budućnosti svojih građana, ona zahteva od članova međunarodne zajednice da poštuju Dejtonski sporazum i podrže lokalne reformske inicijative u BiH", piše u ovom dokumentu. U izveštaju se naglašava da mora biti očuvana decentralizovana struktura BiH, jer je ona "od suštinske važnosti za funkcionalno upravljanje i reformu u Republici Srpskoj". "Decentralizovana struktura omogućila je Republici Srpskoj da znatno poboljša svoj poslovni ambijent i usaglasi veći deo svog zakonodavstva sa standardima EU, čak i dok se Federacija BiH uz napore reformisala", navodi se u dokumentu. Deveti izveštaj Republike Srpske odnosi se na period od novembra prošle godine do maja ove godine i on je upućen članicama Saveta bezbednosti UN, ambasadama i zvaničnicima EU, Rusije, SAD i drugih zemalja i međunarodnih organizacija i institucija. U izveštaju su izneti stavovi Vlade RS o nekim od ključnih problema sa kojima se BiH suočava. U dokumentu se podseća da su se u drugoj polovini novembra stranke koje čine vladajuću većinu na nivou BiH dogovorile o širokom spektru reformskih pitanja, ali da je sprovođenje reformi zaustavljeno zbog, kako se navodi, spora bošnjačkih stranaka oko formiranja nove Vlade Federacije BiH. "Ovo je drugi put u manje od godinu dana da unutarbošnjački sukobi opstruišu napredak. Republika Srpska se nada da će trenutni zastoj biti otkočen u Federaciji BiH i da će napredak i na nivou BiH biti nastavljen", ističe se u izveštaju. U dokumentu se dalje ističe potreba očuvanja decentralizovane strukture BiH, jer je ona, kako se navodi, omogućila RS da ima funkcionalnu vladu i usvajanje dalekosežnih ekonomskih reformi kako bi ohrabrila otvaranje radnih mesta. "Drugi razlog zbog kojeg BiH mora zadržati decentralizovanu strukturu jeste neefikasnost, nefunkcionalnost, netransparentnost, neracionalnost i neodgovornost institucija na nivou BiH. Štaviše, kao što je i EU pojasnila, decentralizovana struktura BiH nije prepreka integracijama u EU", navodi se u izveštaju. U delu izveštaja koji se odnosi na ekonomski razvoj RS, navodi se da je program ekonomskih reformi poboljšao poslovni ambijent u ovom entitetu BiH. "Konstantno je poslednjih godina nezaposlenost u RS suštinski manja nego u Federaciji BiH. RS, takođe, radi na stvaranju bolje ekonomske budućnosti usaglašavajući zakone s pravnim sistemom EU", naglašava se u dokumentu. U izveštaju se iznose i kritike na račun centralizovanog pravosudnog i tužilačkog sistema BiH, za koji se tvrdi da je "neefikasan i neodgovoran". Još se tvrdi da je uloga Kancelarije visokog predstavnika "nezakonita i kontraproduktivna". "Prisustvo visokog predstavnika, koji prisvaja ovlašćenja da vlada i kažnjava uka-zima, krši Dejtonski sporazum i osujećuje svrhu političkog i ekonomskog razvoja BiH. Takozvana 'bonska ovlašćenja', prisvojena od visokog predstavnika, u konfliktu su s njegovim mandatom propisanim Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma, i krše građanska i politička prava građana BiH", ocenjuje se u dokumentu. Iznete su i ocene da BiH više ne predstavlja značajnu pretnju za bezbednost, zbog čega više "nema opravdanja da Savet bezbednosti UN u BiH i dalje deluje na osnovu Poglavlja sedam Povelje UN, koje se tiče postojanja 'pretnje miru, povrede mira ili agresije'". Uz izveštaj Savetu bezbednosti dostavljeno je i popratno pismo predsednika RS Milorada Dodika u kome se, između ostalog, ističe da RS, poštujuću decentralizovanu strukturu BiH, nastoji da ostvari napredak u procesu reformi, usmerenih ka poboljšanju svoje ekonomske konkurentnosti i usaglašavanju svojih zakona sa standardima EU. "Iako su izabrani rukovodioci BiH nastavili da postižu dogovore, njihovo sprovođenje u zakonodavstvo odvija se veoma sporo, prvenstveno zbog dubokih političkih i nacionalnih podela unutar drugog entiteta, Federacije BiH", ocenio je Dodik. Ljiljana Kovačević, Banjaluka

Stranci planiraju slabljenje Republike Srpske

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da međunarodni predstavnici posle rešenja pitanja Kosova imaju plan slabljenja RS, koji podrazumeva njegovu medijsku satanizaciju, ali ovoga puta putem srpskih medija. "Taj plan podrazumeva da sarajevski, bošnjački, muslimanski mediji prestanu bilo kakvu polemiku sa mojim politikama, a da se nađu neki mediji u Srbiji, u srpskom narodu, koji će to činiti na istim postulatima na kojima su to samo nekoliko godina ranije činili muslimanski mediji putem onih famoznih '60 minuta'", prenela je Dodikovu izjavu Radio-televizija RS. Dodik je ranije demantovao pisanja pojedinih medija u Srbiji, koji su preneli izjavu pripadnika zemunskog klana Aleksandra Simovića da je bio umešan u šverc cigareta, kao i informaciju o njegovim navodnim vezama sa narkobosom Naserom Keljmendijem. Komentarišući situaciju posle potpisivanja briselskog sporazuma o Kosovu, predsednik RS je kazao da su sporazum "veoma lako" potpisali oni u Srbiji "koji su ranije bili spremni da otpočnu rat da odbrane Kosovo". Prema njegovim rečima, oni koji su ranije "pokazivali patriotizam", sada su dobro došli strancima da preko njih i pod plaštom "velike price o integracijama" umanje značaj RS. Dodik je poručio da sve dok postoji Dejtonski sporazum, položaj RS neće biti ugrožen.

Šefovi diplomatija BiH, Srbije i Turske u Sarajevu

Članovi Predsedništva BiH razgovarali su juče s ministrima spoljnih poslova Srbije, Turske i BiH o predstojećem samitu tri zemlje na kojem će pored političkih pitanja posebna pažnja biti posvećena ekonomskoj saradnji. Glavna tema sastanka bio je predstojeći trilateralni sastanak u Ankari koji se održati 14. i 15. maja, a kojem će prisustvovati članovi Predsedništva BiH i predsednici Srbije i Turske. Sastanak članova predsedništva BiH s ministrima Srbije Ivanom Mrkićem, Turske Ahmetom Davutogluom i BiH Zlatkom Lagumdžijom bio je osmi sastanak na vrhu između BiH, Srbije i Turske. Danas je istaknuto da će, pored političkog segmenta o kojem će se razgovarati u Ankari, posebna pažnja biti posvećena ekonomskoj saradnji. Naglašena je važnost zajedničkog nastupa na tržištima, a pomenute su i mogućnosti intenzivnije saradnje u oblasti ekomonije, poljoprivrede, energetike i proizvodnje hrane. Danas je u Sarajevu održan i sastanak ministara spoljnih poslova BiH, Srbije i Turske, Zlatka Lagumdžije, Ivana Mrkića i Ahmeta Davutoglua. Lagumdžija je sastanak ocenio korisnim i dodao da je dogovoreno da se sastanci ministara ubuduće održavaju češće, najavljujući naredni u oktobru u Beogradu. On je izrazio nadu da će do tada biti definisan program zajedničkog nastupa na četvrtim tržištima. Davutoglu je rekao da će tri zemlje "biti zajedno u teškim vremenima" i da Turska pridaje veliki značaj odnosima sa zemljama u regionu. Mrkić je ocenio da ovakvi susreti doprinose stabilizaciji regiona i jačanju prijateljstva među državama, čime se omogućava razvojna prespektiva regiona.

Počelo suđenje za ubistvo Meksikanke

U Županijskom sudu u Splitu u sredu je počelo suđenje 29-godišnjem Ediju Mišiću optuženom za ubistvo 31-godišnje Meksikanke prošlog leta u park šumi Marjan u tom gradu. Suđenju su prisustvovali brat i majka ubijene Selene Margarit Grasijano Masedo, kao i počasni meksički konzul u Hrvatskoj Marin Bosotin, prenosi splitski dnevnik Slobodna Dalmacija. Tužilaštvo tereti Mišića za teško ubistvo na posebno okrutan i krajnje podmukao način. U optužnici se navodi da je 22. avgusta 2012. na Marjanu presreo Selenu Masedo, koja je šetala i fotografisala. Uz upotrebu sile, vezao joj je usta i ruke višeslojnom lepljivom trakom, a potom je odneo do ogradnog zida, položio na zemlju, skinuo je i kuhinjskim nožem prerezao po vratu. Devojka je iskrvarila. Da bi sakrio zločin, ugurao je njeno telo u udubinu zida, prekrio ga zemljom, suvim granjem, sasušenim borovim iglicama i kamenjem kako bi ga uklopio u prirodni ambijent i učinio neprimetnim. Telo ubijene Meksikanke pronađeno je dva dana pošto je njen brat, koji je takođe bio u Splitu, prijavio nestanak. Taj zločin potresao je Hrvatsku. Policija je istraživala više osoba, a ispitan je čak i jedan mladić iz Novog Sada. Edi Mišić uhapšen je tek početkom oktobra, a u otkrivanju je pomogao dres Milana, pronađen u ruksaku nedaleko od mesta pronalaska tela ubijene Meksikanke. Na ranije održanom pripremnom ročištu odbrana je tražila dodatno neurološko veštačenje Mišića, jer su mu pronađene ciste na mozgu. Tužilaštvo traži za optuženog Mišića najstrožu kaznu od 40 godina zatvora.