SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Migovi sleću u Srbiju

Priština isključiva u svom viđenju sporazuma

Obeleženi Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope

Miting kosovskih Srba u Beogradu

Na Ravnoj gori se obeležava Markovdan

Ugašen požar kod Hilandara

Migovi sleću u Srbiju

Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije trebalo je da se sastane sa predsednicima opština na severu KiM umesto danas, kako je ranije najavljeno, u nedelju 12. maja, pošto će tada boraviti na Kosovu. Naime, Srbi sa severa KiM očekuju da će 12. maja na Kosmetu videti i Aleksandra Čepurina, ambasadora Ruske Federacije. U ruskoj ambasadi u Beogradu, međutim, kažu da "nije bilo razgovora o tome", a poslanici iz Leposavića tvrde da su na gradsku slavu Sveti Vasilije pozvani Vučić i ruski ambasador Čerupin "koji su potvrdili dolaske". Srbi sa severa Kosmeta očekuju da će Vučić u nedelju "doći s predlogom koji će zadovoljiti i našu stranu". Očekuje se da vicepremijer Vlade Srbije primeni mehanizme pritiska na Srbe sa Ibra da prihvate Briselski sporazum, jer Beograd njima daje plate, a Moskva političku podršku. U međuvremenu, zahvaljujući posetama srpskih državnika Rusiji i najavi susreta predsednika Tomislava Nikolića sa predsednikom Vladimirom Putinom krajem maja, politički odnosi dve bratske države su stabilizovani, a nesporazumi izglađeni. Rusija je zamerala Srbiji što radi sa EU bez znanja Moskve. Srbija se izvinila tako što je dobila dva kredita od Rusije i najavila kupovinu ruskih aviona. Umesto prvobitne želje za 12 letelica, odlučeno je da se kupi šest aviona i dva radarska sistema, za šta bi trebalo izdvojiti oko milijardu evra. Srbija bi do kraja godine mogla da kupi šest borbenih aviona MIG 29 M/M2, kao i dva nova radarska sistema. Kada je reč o avionima, MIG 29 M/M2 su znatno unapređeni aparati "dvadeset devetke" prve generacije, odnosno pojednostavljena verzija aviona MIG 35, namenjena izvozu. Kupovina ovih aviona je već dogovorena, a detalji bi mogli da se preciziraju već krajem maja kada bi Vučić u Moskvi trebalo da se sastane sa svojim ruskim kolegom Sergejem Šojguom. MIG 29 M/M2 je nov borbeni avion, pa je potrebno osposobiti i pilote, ali i celokupnu tehniku za njegovo održavanje. Tako će se veći deo vojnog budžeta bude usmeravan samo za održavanje ovih šest aviona. Rusi su već izjavili da se nadaju "da će posle realizacije naših dogovora Srbija postati jača država, i to toliko jača da će svako prvo morati da razmisli pre nego što upotrebi oružje protiv nje". U Beogradu su boravili i direktori fabrika "MIG-Suhoj" i kompanije "Rosoboroneksport" koja se bavi izvozom oružja. Oni su predstavili Vojski Srbije mogućnosti lovca MIG-29, u verzijama M i M2, kao potencijalnim kupcima svog novog vazduhoplova. Isti model predstavljen i u Egiptu i Hrvatskoj, ali se Zagreb još nije odlučio za kupovinu. Rusija je ponudila remont postojećih "MIG-ova 21", kao i kupovinu novih "SU 30". Kada je septembra prošle godine na aeromitingu u Batajnici srpskoj armiji nuđen borbeni "eurofajter", potom F-16 i "rafal" pokazalo se da je MIG-29M2 tri puta jeftiniji. Rusi nude vrlo povoljne cene i načine plaćanja, makar i izvozom srpske hrane, ali i srpskog školskog aviona "lasta", kao i oklopnog vozila "lazar". Pojedini srpski eksperti upozoravaju da bi trebalo dobro razmisliti o nabavci MIG-a, jer ta letelica nije prošla sve faze ispitivanja, niti ima potvrdu u operativnoj upotrebi u vazduhoplovstvima drugih zemalja. Drugo, kako tvrde Amerikanci MIG 29u novoj verziji nije potreban Srbiji, jer je za nju preveliki. Kada uzleti, odmah mora da sleti da ne bi povredio vazdušni prostor susednih država. Amerikanci smatraju da su borbeni helikopteri "apač" dovoljni za malo srpsko nebo. U međuvremenu Srbija leti na borbenim avionima MIG-21 i MIG -29 stare serije, koji su na izmaku snaga, ali ne toliko da ne mogu mladi piloti sa njima da nad Beogradom razbijaju zvučni zid. Kupovina višenamenskih borbenih aviona MIG 29 M2 za Vojsku Srbije biće jedna od najvažnijih tema razgovora tokom predstojeće posete predsednika Tomislava Nikolića i vicepremijera Aleksandra Vučića Rusiji. Nikolić će razgovarati sa Putinom 21. maja u Sočiju. A to će biti i jedna od tema sastanka Aleksandra Vučića sa Sergejom Šojguom, ministrom odbranom Rusije. Predstojeća poseta državnog vrha Moskvi mogla bi da bude ključna za našu vojsku. Jer, na stolu između srpske i ruske strane biće i predlog dogovora za kupovinu dva radarska sistema koja će doprineti otkrivanju neprijateljskih ciljeva na nebu Srbije. Važan deo dogovora odnosi se i na obezbeđenje dovoljne količine rezervnih delova, ali i podizanje na noge Vazduhoplovnog zavoda "Moma Stanojlović", koji bi se specijalizovao za avione, ne samo naše vojske nego i država okruženja. Kupovina ruskog naoružanja je jačanje veza Srbije i Rusije, a ujedno ponuda da se oni remontuju u Beogradu je znak da Vojska Srbije počinje da oživljava svoju namensku proizvodnju. Opredeljenje Srbije je da novac zarađen prodajom svog vojnog oružja, raketa i municije bude ulagan u kupovinu stranih aviona i raketnih sistema. Srbija izvozi raketni sistem "alas" Emiratima za oko 220 miliona evra. Karabine prodaje Americi, pištolje plasira i u Južnoj Americi, a sva municija koju Srbija proizvede sprema za izvoz. Susret Nikolić-Putin u Moskvi biće političke prirode i u tom konteksu se nalazi i kupovina ruskog naoružanja za Srbiju u vrednosti od milijardu evra. Beograd je sprema da plati u ervima za nove ruske borbene avione, ali i da prihvati političku pomoć Moskve, pre svega na Kosmetu, a potom i u Ujedinjenim nacijama. Ako tome dodamo i početak radova na ruskom gasovodu Južni tok kroz Srbiju, koji Vladimir Putin treba da otvori, potom oslikavanje srpskog hrama Sveti Sava u Beogradu, koji će živopisati 60 ruskih umetnika na račun državnog budžeta Moskve, onda je jasno da poslovanje, ali i zavist Srbije od Rusije postaje sve očiglednija i jača. Marko Lopušina

Priština isključiva u svom viđenju sporazuma

Šef tima za primenu sporazuma sa Prištinom Marko Đurić izjavio je da je Priština isključiva u svojim viđenjima briselskog sporazuma i da dve strane različito tumače suštinu nekih njegovih odredbi. "Glavne tačke razmimoilaženja su način formiranja zajednice srpskih opština i koncept integracije u bezbednosnom i sektoru pravosuđa", rekao je Đurić u intervjuu za izdanje lista Politika od petka. Prema njegovim rečima, srpska strana neće dopustiti da sporazum, kroz različite interpretacije toga kako bi trebalo da bude sproveden, vremenom postane loš po Srbe. "Druga strana je, za sada, veoma isključiva u svojim stavovima i viđenjima i tu nastaje jaz koji posrednici ne uspevaju da premoste", rekao je Đurić i izrazio uverenje da će se vremenom doći do zajedničkog rešenja. Upitan da li očekuje pritiske, Đurić je naveo da očekuje "nove ideje i predloge, kao i skori nastavak dijaloga". "Predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini pokušavaju da relativizuju specifičnosti i ingerencije koje su sporazumom priznate srpskoj zajednici na KiM. To je nešto na šta mi sasvim sigurno nismo spremni da pristanemo"", istakao je Đurić. Đurić je dodao i da je srpska strana pokrenula i pitanje položaja Srpske pravoslavne crkve kao i poštovanja imovinskih prava Srbije i njenih građana na Kosovu. "To su sve teme koje neminovno dolaze na dnevni red i koje moraju da budu razmotrene u najskorije vreme", rekao je Đurić. Upitan da li je bilo govora o novom sastanku dveju radnih grupa, Đurić je rekao da će nakon analize prethodne runde razgovora u narednim danima biti odlučeno kako će izgledati format sledećeg sastanka. "Što se srpske strane tiče, uspeh daljih razgovora zavisiće isključivo od usklađenosti eventualno ponuđenog plana implementacije sa slovom i duhom sporazuma koji su nedavno prihvatile obe strane", dodao je Đurić.

Obeleženi Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope

Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu i Dan Evrope obeležen je juče u Srbiji nizom manifestacija. Na centralnoj ceremoniji povodom Dana pobede, na spomeniku Oslobodiocima beograda, vence su položili ministar prosvete Srbije Žarko Obradović, predsednik Skupštine Beograda Aleksandar Antić, ambasadori više zemalja, predstavnici vojske i boračkih udruženja. Obradović je rekao da je Srbija u Drugom svetskom ratu podnela velike žrtve i svojim učešćem u antifašističkoj borbi postala deo velike slobodarske tradicije na kojoj se temelji svet u kojem danas živimo. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je venac na spomenik Neznanom junaku na Avali i u spomen knjigu upisao: "Ako ste vi mogli da savladate beskrupuloznu vojsku Hitlerove Nemačke, možemo i mi da obezbedimo bolji život onima za čiju slobodu ste dali živote. Trebalo bi da svako ko u Srbiji odlučuje o državi i narodu da svoje poslove obavlja pogleda uprtog u Avalu i spomenik podignut vama". U čestitki građanima Srbije i veteranima Drugog svetskog rata, premijer Srbije Ivica Dačić naveo je da je 9. maj jedan od najsvetlijih datuma svetske istorije. Dan pobede opominje da se čitava planeta nalazila na ivici kataklizme i obavezuje da se bude veran slobodarskim tradicijama i učini sve što je moguće da se osigura mirna i bezbe-dna budućnost Srbije, naveo je Dačić. Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor upozorio je da je još na delu "umivanje i prolepšavanje" fašizma, kao i pokušaji revizije istorije i dodao da se nikada ne sme zaboraviti da je borba protiv fašizma značila ne samo rat do vojne pobede, već rat za bolje društvo, nepomirljiv obračun s fašističkim vrednostima, njegovo puno i trajno iskorenjivanje. Dan pobede obeležila je i ženska parlamentarna mreža, podsetivši u Skupštini Srbije na borbu i stradanja žena tokom antifašističkog otpora u Drugom svetskom ratu. Dan pobede u Drugom svetskom ratu obeležen je i u mnogim gradovima u Srbiji, manifestacijama na kojima je odavana počast žrtvama. Povodom Dana Evrope, koji se takođe obeležava danas, potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer razgovarali su o evrointegracijama sa 500 srednjoškolaca iz Srbije. Grubješićeva je ranije rekla da nakon svega što je Srbija uradila, nijedna zemlja sada neće moći da nađe izgovor zbog kojeg ona ne bi trebalo da dobije datum za početak pregovora se EU. Demokratska stranka je, povodom Dana Evrope, saopštila da se Evropa pre 63 godine okrenula od svoje ratne prošlosti i počela stvaranje bolje budućnosti, zbog čega predstavlja ideal mira i tolerancije. U Beogradu i još nekim gradovima u Srbiji, povodom Dana Evrope, organizovani su muzički, zabavni i edukativni događaji u čijem središtu su bile zajedničke vrednosti na kojima se temelji EU.

Miting kosovskih Srba u Beogradu

Srbi sa severa Kosova koji se protive sporazumu s Prištinom, organizovaće danas miting u centru Beograda pod nazivom "Ostajemo u Srbiji". Kako je danas rekao poslanik Demokratske stranke Srbije (DS S) i jedan od lidera Srba sa severa Kosova Marko Jakšić, miting na Trgu Republike počeće u 12.44, što simbolizuje Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN o Kosovu. Jakšić je novinarima u Domu Narodne skupštine Srbije rekao da će na skup u Beograd doći veliki broj Srba sa celog Kosova i dodao da skup neće biti stranački. "Miting će imati iskljucivo nadstranački ili vanstranački karakter, na njemu neće govoriti niko od predsednika političkih stranaka, na njemu neće pričati niko ko je u stranačkom smislu eksponiran, daće se šansa istaknutim javnim ličnostima države Srbije da povodom ove izdaje koja se desila na Kosovu i Metohiji kažu svoju reč", rekao je Jakšić. On je naveo da će, kada su u pitanju govornici sa Kosova, biti samo njih troje - predsednik jedne opštine severno i jedne opštine južno od Ibra, a govoriće i jedan student Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Jakšić je ponovo ocenio da je briselski sporazum protivan Ustavu Srbije. On je podsetio da radi u bolnici u Kosovskoj Mitrovici, uz napomenu da ako država želi da tu ustanovu stavi pod jurisdikciju Prištine, mora da menja Ustav i zakon, jer je bolnica u mreži zdravstvenih ustanova Srbije. Prema njegovim rečima, Bedograd će sigurno pristati i na plan za primenu sporazuma, iako je dva puta odbio ono što je u Briselu ponuđeno. "Opet će navodno Beograd da se bori i opet ce biti onako kako Priština kaže. Poslednjih godinu dana imali smo prilike da tako nešto sijaset puta vidimo u praksi", kazao je Jakšić.

Na Ravnoj gori se obeležava Markovdan

Nekoliko stotina pristalica Ravnogorskog pokreta okupilo se danas na Ravnoj gori povodom Markovdana i početka, kako kažu, prvog ustanka u porobljenoj Evropi u vreme Drugog svetskog rata. Predsednik Ravnogorskog pokreta Srđan Srećković poručio je sa Ravne gore Vladi Srbije da nipošto ne potpisuje briselski sporazum s Prištinom. "Ne tražimo da ratuju sa celim svetom, kao Slobodan Milošević, već samo da taj sporazum ne potpišu, a Srbiju ima ko da brani", rekao je Srećković, bivši ministar vera i dijaspore u kabinetu Mirka Cvetkovića i nekadašnji član Srpskog pokreta obnove. On je pojasnio da četiri najveće zemlje - Rusija, Kina, Indija i Brazil, nisu priznale nezavisnost Kosova i da će "one za tri godine biti još jače i treba raditi da se dobije u vremenu". Iz organizacije Srpskih četnika u otadžbini, koji se takođe okupljaju na Ravnoj gori, daju punu podršku Vladi Srbije.

Ugašen požar kod Hilandara

Požar koji je izbio na deponiji kod srpskog manastira Hilandara na Svetoj gori, u Grčkoj, ugašen je, prenela je juče Verska informativna agencija (VIA). Pozivajući se na svetogorske vlasti, VIA je navela da su intervenisale vatrogasne ekipe iz gradova van Atosa, Poligira i Jerisosa. Postojala je opasnost da se vatra prosiri na šume i nisko rastinje. Druge pojedinosti o požaru nisu saopštene, dodaje VIA.