KULTURA & ZANIMLJIVOSTI

Utorak, 23. maj 2017.

Bespilotne letilice motre…

Evropski bizoni spasavaju vojsku

Stogodišnji automobili na reliju Peking-Pariz

Otvoren paviljona Srbije u Veneciji

Ašgabat rekorder po zgradama u mermeru

Zagrebačani ovacijama pozdravili Beogradsku filharmoniju

Tuniski film dobitnik Zlatne palme u Kanu

Strip o Supermenu iz 1938. pronađen u zidu kuće

Najstariji svitak Tore pronađen na Univerzitetu u Bolonji

Najveća zastava na svetu razvijena u Rumuniji

Ben Aflek dobio titulu počasnog doktora na univerzitetu

Fondacija traži nazad jahtu koje se kralj odrekao

Bespilotne letilice motre…

Nemačke nacionalne železnice uskoro će uvesti male bespilotne letilice koje će nadgledati šine, mostove i stanice i motriti na vandale koji pišu grafite. Prema saopštenju Dojče bana, oko 14.000 grafita ispisano je samo u 2012, a na njihovo čišćenje potrošneo je 7,6 miliona evra. U sledećim nedeljama, u kojima će ispitati da li se bespilotne letilice mogu upotrebiti u tu svrhu, Dojče ban će imati šansu da otpremi bezbednosno osoblje i pribavi dokaze koji bi se mogli upotrebiti na sudu. Nemačka kompanija majkrodrouns GmbH (Microdrones GmbH) prozivodi probne jedinice vredne po 60.000 evra - četvoromotorne helikoptere na baterijski pogon koji se mogu opremiti termalnim ili običnim kamerama. U vazduhu mogu da ostanu 80 minuta i mogu se kretati u krugu od 40 kilometara na režimu automatskog pilota, brzinom do 54 kilometra na sat. Druga državna ministarstva među kojima su tajne službe i policija sa interesovanjem prate ispitivanje.

Evropski bizoni spasavaju vojsku

Češkoj armiji, kao i opštinama, veliku uštedu bi mogla da donesu krda evropskih bizona kao svojevrsne kosačice velikih neiskorišćenih pašnjaka u vojnim poligonima ili opštinskim atarima, predložila je u novom projektu češka Akademija nauka. Centar za biologiju Akademije nauka iz Čeških Buđejovica počeo je pregovore sa Generalštabom češke vojske o tome da se na deo pašnjaka i livada puste krda evropskih bizona. "U zatvorenim vojnim oblastima postoje stotine hektara neiskorišćenih pašnjaka i livada koje sada moraju da održavaju ljudi i tehnika. Naša varijanta je mnogo jeftinija i obzirna prema prirodi", kazao je za Mladu frontu Dnes Miloslav Jirku iz češke Akademije nauka. Upravo evropski bizon, rođak poznatijeg američkog bizona, pogodan je zbog toga što i bez pomoći čoveka zimu preživljava u izvrsnoj kondiciji a nije mu potreban nadzor veterinara zbog urođene otpornosti na infekcije. Krda bi se kretala na odabranim lokacijama omeđenim električnim plotom. Divlji evropski bizoni izumrli su u Engleskoj još u 12. veku, u Francuskoj u 14, u Nemačkoj u 16. veku, dok su se očuvali u Bjelovješkoj prašumi na granici današnje Poljske i Belorusije. Poslednji udarac zadao im je Prvi svetski rat, kada je poslednji evropski bizon u prirodi ubijen 1919. godine. Evropski bizon obnovljen je od svega 12 primeraka u zoološkim vrtovima i zverinjacima od ukupno 54 jedinke na celom svetu pronađenih kada je Poljska 1923. godine osnovala Međunarodno društvo za obnovu i zaštitu evropskog bizona. Obnavljanje gotovo izumrle vrste je uspelo, a danas na svetu živi više od 4.200 evropskih bizona, trećina u zarobljeništvu a 32 odsto populacije slobodno u prirodi, najviše u Bjelovješkoj prašumi u Poljskoj i Belorusiji. Na internetu je od ove zime postao hit onlajn prenos života tamošnjih evropskih bizona zahvaljujući kamerama koje su Poljske državne šume postavile kod hranilišta. Daša Pavlović, Prag

Stogodišnji automobili na reliju Peking-Pariz

Skoro stotinu starinskih automobila, uključujući i jedan "ford T" iz 1913. godine, nešto mlađi "Bentli" i pola veka star "old mustang", krenulo je u ponedeljak iz Pekinga na 12.000 kilometara puta do Pariza. Učesnici relija "Peking to Paris Motor Challenge 2013" preći će pustinju Gobi u Mongoliji, odakle idu za Rusiju, Ukrajinu, Slovačku, Austriju, Švajcarsku i, na kraju, stižu u Francusku. S brojem jedan je startovao crni "Lafrans turer" američke proizvodnje, iz 1917, s motorom zapremine od čak 14,5 litara. Za njim su krenuli rekonstruisani ili mukotrpno i skupo održavani modeli, među kojima mnogi marke "Bentli" i "Rols-Rojs". Među novijim su "Porše 911", "Moris Oksford", nekoliko "folksvagena" "buba" i volvoa. Planira se da će vozači, prelazeći dnevno stotine kilometara, put prevaliti za 33 dana. Po rečima organizatora, taj reli je "najduži i najteži izazov za stare ili klasične automobile". To je četvrti takav reli. Prvi je bio 1997. kada se navršilo 70 godina od prve, istorijske vožnje jednog italijanskog princa na toj relaciji, 1907. godine.

Otvoren paviljona Srbije u Veneciji

Paviljon Srbije na 55. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji otvoren je u četvrtak, 30. maja, saopštilo je Ministarstvo kulture. Srbija se na 55. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji predstavlja zajedničkim projektom umetnika Vladimira Perića i Miloša Tomića pod nazivom "Nema ničega između nas" (Nothing Betnjeen Us). Taj projekat je zapravo odgovor dva umetnika srpske scene savremene umetnosti koji pripadaju različitim generacijama, na ovogodišnju centralnu temu Bijenala "Enciklopedijska palata" i sadrži video radove Miloša Tomića - Muzikalni dnevnici, Muzikalne čestitke i Mali profesori muzike i dve instalacije Vladimira Perića iz serije Trodimenzionalnih tapeta i serije objekata. Naziv "Nema ničega između nas" podstiče posmatrača da taj projekat sagleda sa različitih aspekata: kao odnos između umetnosti i života, različitih umetničkih generacija i praksi, lokalnih svetova umetnosti, "velike" i "male" istorije, igranja i igre, piše u saopštenju.

Ašgabat rekorder po zgradama u mermeru

Glavni grad Turkmenistana, Ašgabat, upisao se u Ginisovu knjigu rekorda pošto je i zvanično utvrđeno da je u njegove zgrade ugrađeno više belog mermera nego bilo gde na svetu. Ašgabat, nekadašnja crna rupa postsovjetskog Turkmenistana, sada je grad sa stotinama državnih i stambenih zgrada u belom mermeru. Glavni i odgovorni urednik Ginisove knjige rekorda Krejg Glendej (Craig Glenday) rekao je, proglašavajući Ašgabat za grad sa "najvećom koncentracijom zgrada u belom mermeru", da su "napori na čelu sa turkmenistanskom vladu da se grad arhitektonski preobliči dostigli spektakularni nivo". Turkmenistan je zemlja bogata zemnim gasom, i kako ukazuje Asošiejted pres (AP), ovakav izgled Ašgabata je razmetljivo pokazivanje šta se s takvim bogatstvom može napraviti.

Zagrebačani ovacijama pozdravili Beogradsku filharmoniju

Beogradska filharmonija u ponedeljak je u Zagrebu ispraćena desetominutnim ovacijama koncertne publike u dvorani Lisinski. Prema saopštenju iz Beogradske filharmonije, na sinočnjem koncertu, pred više od 1.500 ljudi, članovi Filharmonije odsvirali su Poemu Beograd Dragutina Gostuškog, četvrti klavirski koncert Rahmanjinova i Šeherezadu ruskog kompozitora Rimskog-Korsakova. Zagrebačka publika ispratila je orkestar desetominutnim ovacijama, a oni su uzvratili sa dva bisa, piše u saopštenju. Koncertu su prisustvovali i predsednik Hrvatske Ivo Josipović, gradonačelnih Zagreba Milan Bandić, ambasador Srbije u Hrvatskoj Stanimir Vukićević, kao i direktori Beogradske i Zagrebačke filharmonije, Ivan Tasovac i Miljenko Puljić. Zagrebačka filharmonija gostovala je prošle godine u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu, prvi put posle tri decenije, a taj nastup publika je takođe pozdravila ovacijama. Pre Zagreba, Beogradska filharmonija je sa velikim uspehom gostovala u Sloveniji.

Tuniski film dobitnik Zlatne palme u Kanu

Film tuniskog režisera Abdelatifa Kešiša "La vie d'Adele" osvojio je u nedelju Zlatnu palmu za najbolji film na Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu. Žiri, na čijem čelu je bio američki režiser Stiven Spilberg, odlučio je da Palmu dodeli i zvezdama tog filma koji govori o lezbijskoj ljubavi, Adeli Egzarčopulos i Lei Sejdugz. Za najboljeg glumca na festivalu proglašen je Brus Dern za ulogu u filmu "Nebraska", dok je najbolja glumica Berenik Bežo koja je to priznanje dobila za ulogu u filmu "The Past". Film Abdelatifa Kešina "La vie d'Adele" je u Kanu dobio i nagradu kritike Fipresci. Pored Spilberga u ovogodišnjem žiriju bili su glumci Nikol Kidman, Leonardo Di Kaprio, Robert Redford i Marion Kotiljar. Dodeljena je i nagrada u sekciji "Određeni pogled" iranskom reditelju Mohamedu Rasulofu za film "Les manuscripts de brulent pas". Filmovi u trci za Zlatnu palmu bili su "Un chateau en Italie" Valerije Bruni-Tedeski, "Inside Llewyn Davis" Džoel i Itan Koen, "Michael Kohlhaas" Arno de Palijer, "Jimmy P. (Psychotherapy of a Plains Indian)" Arno Deplessen, "Heli" Amat Eskalante, "Le passe" Asgar Farhadi, "The Immigrant" Džejms Grej, "Grigris" Mahamat-Saleh Harun, "Only Lovers left alive" Džim Džarmuš, "Tian Žu Ding" (A Touch of sin) Đia Žangke, "Soshite Chichi Ni Naru" (Like Father, like Son) Hirokazu Kore-Eda. Takmičili su se i "La vie d'Adele" Abdelatif Kešiš. "Njara No Tate" (Shield of straw) Takaši Mike, "Jeune et Jolie" Fransoa Ozon, "Nebraska" Aleksander Pejn, "La Venus a la fourrure" Roman Polanski, "Behind the Candelabra" Stiven Soderberg, "La grande belleza" Paolo Sorentino, "Borgman" Aleks Van Varmerdam i "Only God Gorgives" Nikolas Winding Refn.

Strip o Supermenu iz 1938. pronađen u zidu kuće

Retki strip o početku Supermena iz 1938. pronađen je pomešan sa starim novinama u izolaciji zida jedne kuće u malom gradu u američkoj državi Minesoti. Dok je renovirao kuću u ovom gradiću Dejvid Gonzales našao je strip koji se smatra svetim gralom stripova - izdanje "Ekšon Komiksa" broj jedan (Action Comis No. 1) iz 1938. o počecima Supermena. Gonzales je proverio i potvrdio da je strip vredan mada ne onoliko koliko je trebalo da bude. Stripu je naime iscepana zadnja strana u svađi Gonzalesa sa jednim rođakom oko njegove vrednosti. Zbog štete onlajn aukcijska kuća sa sedištem u Njujorku ComicConnect.com procenila je ovo izdanje sa ocenom 1,5 na skali od 10. U poređenju s tim, strip iz serije "Ekšn Komiks" broj jedan koji je dobio ocenu devet nedavno je prodat za 2,16 miliona dolara. Cena na licitaciji za Gonzalesov strip do danas je dostigla 127.000 dolara. Licitacija se zatvara 11. juna.

Najstariji svitak Tore pronađen na Univerzitetu u Bolonji

Najstariji svitak Tore na svetu koji potiče najverovatnije iz 12. veka, pronađen je u arhivama Univerziteta u Bolonji, rekao je agenciji Frans pres profesor koji je stoji iza tog otkrića. Svitak Tore, dimenzija 36 metara sa 64 centimetara, bio je svrstan u arhivi Univerziteta kao dokument iz 17. veka pod nazivom "svitak broj 2". Međutim, profesor judaizma Mauro Perani uočio je da tekst nije u skladu sa izvesnim izmenama koje su unete u Toru u 12. veku. "Odmah sam pomislio da je svitak stariji", ispričao je Perani agenciji Frans pres, uz objašnjenje da je svitak imao slova i znake koji su zabranjeni u 12. veku. Svitak spada u 30-tak jevrejskih rukopisa koje je Perani počeo da klasifikuje u februaru. "Ta vrsta dokumenta je veoma retka jer kad se tekst Tore ošteti, on gubi na svojoj svetosti i više se ne može koristiti", objašnjava ovaj stručnjak. On kaže da je ovaj svitak Tore u odličnom stanju i podseća da su nacisti za vreme Drugog svetskog rata uništili na desetine hiljada primeraka Tore. Do sada najstariji primerak Tore potiče iz 13. veka, a u Sankt Peterburgu postoje delovi Tore u obliku knjige, a ne svitka koji datiraju još iz 1008. godine. Nakon provera u Italiji i SAD, utvrđeno je da je ovaj svitak Tore urađen s kraja 12. veka i početkom 13. veka. Svitak je pronašao 1889. godne jedan arhivar, a na Univerzitet u Bolonji došao iz obližnjeg dominikanskog manastira. Postoje i delovi Tore iz sedmog veka, ali se ovaj svitak iz Bolonje ipak smatra najstarijim svetim tekstom u celini. Prema jevrejskoj tradiciji, Tore se ne datiraju.

Najveća zastava na svetu razvijena u Rumuniji

Žitelji jednog rumunskog sela razvili su u ponedeljak gigantsku zastavu koju smatraju najvećom ikada napravljenom, i sa kojom žele da se upišu u Ginisovu knjigu rekorda. Zastava u selu Klineni teška je pet tona, a dimenzije su joj 330 puta 220 metara, što je tri puta veća površina od fudbalskog igrališta. Da bi se zastava razvila kako treba, bilo je potrebno oko 200 ljudi, pri čemu je duvao jak vetar, otežavajući napore radnika Fabrike za izradu zastava da svoje delo drže čvrsto na zemlji. Kako bi se sprečilo da zastavu odnese vetar, na nju su stavljane male vreće sa peskom. Menadžer Fabrike, Adrijan Dragomir, izjavio je da su za izradu zastave bile potrebne sedmice, i da je ukupno potrošeno 70 kilometara konca. Rumunski premijer Viktor Ponta i drugi ministri najavili su obilazak gigantske zastave u selu Klineni.

Ben Aflek dobio titulu počasnog doktora na univerzitetu

Dobitnik Oskara, američki glumac i reditelj Ben Aflek dobio je jednu od šest počasnih doktorskih titula Univeziteta Braun, saopšteno je u američkom gradu Providens. Aflek je među umetnicima, piscima, naučnicima i predavačima koji su dobili doktorsku titulu škole Ajvi lig (Ivy League School). Umetnik je dobio titulu doktora za lepe umetnosti. Reditelj rodom iz američke države Masačusetsa režirao je, producirao i igrao u filmu "Argo", koji je ove godine dobio Oskara za najbolji film. Univerzitet je dodelio više od 2.400 raznih univerzitetskih titula.

Fondacija traži nazad jahtu koje se kralj odrekao

Fondacija s Balearskih ostrva koja je španskom kralju poklonila jahtu tražila ju je nazad, pošto je Huan Karlos rekao da se odriče luksuzne jahte, koju je koristila njegova porodica. Fondacija je u pismu tražila od Nacionalne službe za nasleđe da vrati jahtu "Fortuna", koju su poklonili kralju 2000. godine. Odeljenje za nasleđe saopštilo je danas da još nisu dobili pismo, ali da je na vladi da odluči šta će raditi s jahtom. Španski kralj je pre desetak dana tražio da država preuzme njegovu jahtu, dugačku 41 metar, vrednosti 21 milion evra, kao deo mera stezanja kaiša zbog ekonomske krize. Popularnost španske kraljevske porodice opala je poslednjih godina, usled duboke recesije i niza skandala koje su narušile njen ugled. Španija je četiri godine u recesiji i ima stopu nezaposlenosti od 27,2 odsto, jednu od najviših u EU.