REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Jadranku Prliću 25 godina zatvora

Značaj presude - spoznaja o ulozi Hrvatske u ratu

Dodik i Kusturica u Andrićgradu

Investitori će doći u CG kada ne bude korupcije

Zbog droge uhapšen Mirsad Halilović

Protest pet hiljada radnika u Sarajevu

Otkazan samit šefova država i vlada jugoistočne Evrope u Ohridu

Jadranku Prliću 25 godina zatvora

Haški tribunal osudio je u sredu bivšeg lidera Hrvata u BiH Jadranka Prlića na 25 godina zatvora zbog zločina nad Muslimanima u BiH, 1993-94, a petorici saoptuženih izrekao je kazne od 10 do 20 godina zatvora. Kako je rekao predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti, utvrđeno da su ti zločini počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo uspostavljanje "hrvatskog entiteta, delimično u granicama Hrvatske banovine iz 1939. godine", nasilnim i trajnim proterivanjem muslimanskog stanovništva iz osam opština u BiH. Cilj stvaranja tog entiteta - Hrvatske Republike Herceg-Bosna (HRHB) - po presudi je bilo "ponovno ujedinjavanje hrvatskog naroda", budući da je zločinačkim planom bilo predviđeno da se on "ili ujedini sa Hrvatskom, u slučaju da raspada BiH" ili ostane u BiH "s tesnim vezama s Hrvatskom". Tužioci su to nazvali uspostavljanjem "Velike Hrvatske". Tribunal je presudio da je u osmišljavanju tog zločinačkog poduhvata učestvovao tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, a da ga je u BiH ostvarivala, pored Hrvatskog vijeća odbrane - oružane formacije bosanskih Hrvata - i vojska Republike Hrvatske. Vlasti Hrvatske, po presudi, "imale su opštu kontrolu nad vlastima HRHB". Godinama pre zločina, hrvatski predsednik Tuđman i lider bosanskih Hrvata Mate Boban zaključili su da je bilo "neophodno promeniti strukturu stanovništva" na teritorijama BiH na koje je udruženi zločinački poduhvat polagao pravo. Kao učesnike u zločinačkom poduvhatu, pored Tuđmana i optuženih, u presudi su navedeni i tadašnji ministar odbrane Hrvatske Gojko Šušak i načelnik Generalštaba HV Janko Bobetko koji su "koordinisali delovanje" sa optuženima. Optuženi su ostvarivanju cilja udruženog zločinačkog poduhvata, prema presudi, dali "značajan doprinos". Prlić je u vreme zločina bio premijer samoproglašene HRHB. Ministru odbrane HRHB Brunu Stojiću i načelniku Glavnog štaba HVO Slobodanu Praljku i zameniku komandanta HVO Milivoju Petkoviću, Tribunal je izrekao zatvorsku kaznu od po 20 godina. Valentin Ćorić, komandant vojne policije HVO, osuđen je na 16 godina zatvora, a predsednik komisije za razmenu zarobljenika HRHB Berislav Pušić na zatvorsku kaznu od 10 godina. Oni su proglašeni krivim za kampanju progona Muslimana iz osam opština u zapadnoj Hercegovini i istočnoj Bosni od proleća 1993. do proleća 1994. koja je uključivala ubistva, silovanja, deportacije, nečovečno postupanje, protivpravno zatvaranje, nehumana dela, uništavanje i oduzimanje imovine, bezobzirno razaranje naselja i kulturnih i verskih objekata, prinudni rad i protivpravno terorisanje civila. Ta zlodela - kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja rata i teške povrede Ženevskih konvencija - počinjena su u opštinama Mostar, Čapljina, Ljubuški, Prozor, Stolac, Vareš, Gornji Vakuf, Jablanica. Radoša Milutinović, Hag

Značaj presude - spoznaja o ulozi Hrvatske u ratu

Politički analitičar Žarko Puhovski ocenio je da je značaj osuđujuće haške presude šestorici bivših čelnika Herceg Bosne u tome da hrvatska javnost čuje opseg strahota koje su se tamo događale i da se shvati da je "Herceg Bosna nastala na zločinu". "Hrvatska ostaje pod pristiskom spoznaje da je učestvovala u vojnoj intervenciji na drugu državu, iako postoji mogućnost da se presuda promeni u drugostepenom postupku", rekao je Puhovski za agenciju Beta. Tom presudom, navodi Puhovski, Hrvatska se našla u sličnoj situaciji kao Srbija, da je učestvovala u vojnoj intervenciji na drugu državu. "S tim će se morati živeti", naglasio je Puhovski i dodao da će do eventualne promene u drugostepenom postupku proći najmanje dve godine. Puhovski smatra da presuda nije važna za skori ulazak Hrvatske u EU, jer je usledila posle odluke Nemačke i ostalih članica EU koje su podržale hrvatski ulazak. Bivša premijerka Jadranka Kosor izjavila je da treba uložiti sve napore u drugostepenom postupku da se sruši teza o udruženom zločinačkom poduhvatu. "Ako bi presuda bila potvrđena to bi imalo posledice", rekla je Jadranka Kosor, prenosi Večernji list. Taj dnevnik prenosi i izjavu potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorada Pupovca koji je presudu ocenio očekivanom. On je rekao da je za nju kriva politika 90-tih godina. "Presuda će imati svoj put, žalbeni postupak, ali nema sumnje da će pomoći u osvešćivanju kad su u pitanju odnosi Hrvatske i BiH", rekao je Pupovac. Zagrebački gradonačelnik Milan Bandić ocenio je presudu drastičnom i sramotnom, ali i podsetio da su prvostepene osuđujuće presude Tihomiru Blaškiću, a zatim i Anti Gotovini i Mladenu Markaču drugostepeno bile smanjenje, odnosno ukinute. I hrvatski mediji u prvim izveštajima iz Haga kao najvažnije ističu da je sud utvrdio udruženi zločinački poduhvat koji je vodio prvi hrvatski predsednik Franjo Tuđman, zajedno s tadašnjim hrvatskim ministrom odbrane Gojkom Šuškom i generalom Jankom Bobetkom, kao i da je sukob Hrvatskog veća odbrane i Armije BiH bio međunarodni sukob. Mirjana Vujović Đurak, Zagreb

Dodik i Kusturica u Andrićgradu

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je u Višegradu da je izgradnja Andrićgrada opravdana, odbacujući prigovore svih onih koji tvrde da su neopravdana ulaganja u taj projekat. "Stvaranje svih velikih dela uglavnom prate prazne priče, a ovo je veliko delo Emira Kusturice stvoreno u veoma teškim uslovima. Ali, teški i skoro nemogući uslovi rađaju velike ideje", rekao je Dodik novinarima. On je danas sa režiserom Emirom Kusturicom posetio Andrićgrad, gde bi za Vidovdan trebalo da bude održana svečanost povodom dosadašnjih radova na tom projektu. Kusturica je rekao da je sagrađeno 80 odsto grada od kamena i da će do Vidovdana ove godine biti izgrađen još jedan trg, osveštan hram, stavljen pod krov hotel i završena upravna zgrada preduzeća "Hidroelektrane na Drini". On je poručio da Vlada RS neće biti većinski vlasnik Andrićgrada, te da će nastavak gradnje biti omogućen različitim grantovima i kreditima. "Sve će biti gotovo do Vidovdana 2014. godine, kada će na ovoj velelepnoj pozornici biti obeleženo stotinu godina od početka Prvog svetskog rata", kazao je Kusturica. Ministarska trgovine i turizma RS Maida Ibrišagić Hristić nedavno je izjavila da je u realizaciju projekta Andrićgrad do sada utrošeno 19 miliona maraka (više od 9,5 miliona evra), od čega je Vlada RS u protekle dve godine uložila 5,5 miliona maraka (oko 2,3 miliona evra). Vlada RS, opština Višegrad i firma Lotika, čiji je vlasnik režiser Emir Kusturica, formirali su pre dve godine zajedničko preduzeće za izgradnju "Andrićgrada". Većinski vlasnik tog preduzeća je Kusturica, koji poseduje 51 posto deonica, dok je Vladi RS i opštini Višegrad pripalo ostalih 49 odsto. Opozicija u RS smatra da se budžetski novac za Andrićgrad troši netransparentno, posebno ističući da se javnim sredstvima finansira projekat čija vlasnička struktura nije poznata javnosti. Ljiljana Kovačević, Banjaluka

Investitori će doći u CG kada ne bude korupcije

Ambasador Nemačke u Podgorici Pius Fišer izjavio je da će investitori iz te zemlje doći u Crnu Goru kada ona "stekne reputaciju zemlje koja nije previše korumpirana". Fišer je u intervjuu listu "Vijesti" kazao da su nemačke kompanije svesne da u Crnoj Gori postoji iznuđivanje i korupcija i da ih zato nema u toj zemlji. Prema Fišerovim recima, dalji napredak Crne Gore u procesu evropskih integracija zavisi od uspeha na planu borbe sa korupcijom i organizovanim kriminalom. Nemački ambasador je rekao da njegova zemlja "veoma ozbiljno" gleda na aferu "snimak", koja se odnosi na navodno favorizovanje u zapošljavanju pristalica vladajuće Demokratske partije socijalista. Fišer je ocenio da postoji politička volja da se rasvetli ta afera, ali da je potrebna bolja saradnja policije i tužilastva u vezi sa time.

Zbog droge uhapšen Mirsad Halilović

Crnogorska policija uhapsila je u Bijelom Polju Mirsada Halilovića, zvanog Đedo, u međunarodnoj policijskoj akciji usmerenoj na borbu protiv krijumčarenja droge iz Latinske Amerike u Evropu. U okviru iste akcije i policije Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, kao i Holandije uhapsile su više osoba. Funkcioner kriminalističke policije Crne Gore Miodrag Laković obavestio je novinare da je Halilović uhapšen u svom stanu u Bijelom Polju, ali da kod njega nisu nađeni konkretni tragovi koji bi ukazivali na to da se bavio prodajom droge. Kod Halilovića je nađeno više mobilnih telefona. Laković je kazao da se Halilović sumnjiči da je zajedno s Hadži Zoranom Jovanovićem iz Srbije iznajmio stan u Roterdamu, gde su preuzimali drogu iz Južne Amerike, a odatle su je distribuirali po Evropi. Za njih dvojicu se sumnja da su organizatori krijumčarenja droge. Halilović će biti predat državnom tužiocu, pod osnovanom sumnjom da se bavio organizacijom prodaje droge. Rukovodilac Kriminalističke policije Crne Gore Saša Milić je ocenio da je crnogorska policija učešćem u ovoj međunarodnoj policijskoj akciji potvrdila da je pouzdan partner u borbi protiv krijumčarenja droge i kriminala.

Protest pet hiljada radnika u Sarajevu

Oko pet hiljada ljudi okupilo se juče u Sarajevu na radničkom protestu koji je organizovao Savez samostalnih sindikata BiH. Protest se održava u blizini zgrade državnih institucija BiH, a prisustvuje oko 5.000 radnika i članova sindikata tekstila, prosvetara, radnici fabrike "Konjuh" iz Živinica, javnog gradskog prevoza u Sarajevu "GRAS", kao i predstavnici vojnih penzionera i građani. Razlozi protesta su nezadovoljstvo radnika, prvenstveno zbog rada na crno, visoke stope nezaposlenosti, nepovezivanja radnog staža i neuplaćivanja zdravstvenog osiguranja. Predsednik Saveza samostalnih sindikata BiH Ismet Bajramović rekao je da su zahtevi radnika iz domena ekonomske, radno-pravne i socijalne politike. Radnici traže političku odgovornost, prekid blokada i otvaranje novih radnih mesta. "Ljudima je preko glave svih dosadašnjih nadmetanja i podmetanja. Najprofitabilniji posao u našoj državi je postala politika. Dosta je više toga. Najprofitabilniji posao mora biti proizvodnja", poručio je Bajramović. Protest se održava pod sloganom "Robovi biti nećemo". Bez povezanog radnog staža u BiH je oko 50.000 radnika, a veliki je broj i onih koji ne mogu overiti zdravstvenu knjižicu, kazao je Bajramović. On je dodao da će, ako ovi protesti ne donesu nikakav boljitak radnicima, sindikat organizovati generalni štrajk. "Radnici imaju neograničeno radno vreme a niko više nije siguran da li će i kada primiti platu i topli obrok", kazao je Bajramović. Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata BiH Avad Bahto je pročitao sindikalni proglas upućen visokom predstavniku u BiH Valentinu Incku. "Imajući u vidu Aneks 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma koji jasno definiše mandat i ulogu visokog predstavnika, a svakodnevno svedočeći kršenju odredbi mirovnog sporazuma čime se urušava država BiH, a time i socijalni i ekonomski položaj radnika, sindikat zateva da u punom kapacitetu počnete ispunjavati svoju ulogu vrhovnog tumača civilnog dela Dejtonskog sporazuma", navodi se u poruci Incku. Radnici od OHR traže da se zaustavi "oduzimanje državnih atributa BiH i političke blokade" i zaključuju da "radnicima ne može biti bolje dok se vode polemike oko opstanka BiH".

Otkazan samit šefova država i vlada jugoistočne Evrope u Ohridu

Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov otkazao je u sredu sastanak šefova država i vlada jugoistočne Evrope, koji je 1. i 2. juna trebalo da bude održan u Ohridu. U pismu liderima Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, koje su objavili makedonski mediji, predsednik Makedonije navodi da ga državni interes i dostojanstvo Makedonije obavezuju da donese odluku o otkazivanju Samita. "Nažalost, stare balkanske predrasude i kompleksi ponovo su oživeli uoči Samita. Neću dozvoliti da se, preko leđa Makedonije, lome stare balkanske predrasude i da se potcenjuju interesi balkanskih država, a da cenu plaća Makedonija", naveo je Ivanov. Predsednici Hrvatske i Albanije Ivo Josipović i Bujar Nišani otkazali su učešće na ohridskom sastanku, zbog odluke Makedonije da na samit ne pozove predsednicu Kosova. Makedonija je ranije saopštila da Kosovo neće učestvovati na Samitu o regionalnoj saradnji u Ohridu 1. juna, jer se tome protivilo nekoliko zemalja učesnica, među kojima su BiH i Srbija. "Izazovi se rešavaju dijalogom, a ne bojkotom. Pripremali smo se cele godine za ovaj samit. Želeli smo i učinili smo sve da dovedemo sve lidere regiona za isti sto... Makedonija ne želi da bude posmatrač, a još manje učesnik u igrama bojkotom", napisao je predsednik Ivanov. On je dodao da je odluku o otkazivanju samita doneo kako se ne bi manipulisalo građanima Makedonije, kao i građanima svih država regiona. "Konačno je došao dan kada neko treba otvoreno da prizna da je regionalna saradnja pred ozbiljnim i krupnim izazovom" naveo je makedonski predsednik. Ivanov je poželeo uspeh narednom predsedavajućem Procesa saradnje u jugoistočnoj Evrope i izrazio nadu da "ćemo uskoro imati drugačiji Balkan, mnogo više evropski Balkan".