SVET	Utorak, 23. maj 2017.

Rekordno mali broj Evropljana ove godine ide na odmor

Ekspresnim letom stigli na Svemirsku stanicu

Evropska Unija je u institucionalnoj krizi

Prva žrtva novog virusa u Francuskoj

U maju u Iraku poginulo više od 500 ljudi

Upotreba droga na istorijskom nivou u Evropi

Nemačke firme udvostručile izvoz malog oružja

Britanija krši prava migranata

Rekordno mali broj Evropljana ove godine ide na odmor

Broj Evropljana koji planiraju odlazak na odmor ove godine, najmanji je od 2000. godine, što je posledica finansijske krize, pokazuje barometar Ipsos-Jurop asistensa. Ove godine oko 54 odsto Evropljana planira putovanje između juna i septembra, što je za četiri odsto manje nego 2012. godine. Anketom su obuhvaćeni Francuzi, Nemci, Britanci, Italijani, Španci, Belgijanci i Austrijanci. Ovi podaci pokazuju i pad za 12 odsto u odnosu na 2011. godinu. Anketom je obuhvaćeno 4.048 Evropljana. Generalni direktor Jurop asistens Martin Vial objašnjava za agenciju Frans pres da postoji očigledna povezanost između sve jače finansijske krize i sve manje ljudi koji nameravaju da idu na odmor. Građani zemalja na jugu Evrope gde je i najveća nezaposlenost, u najvećem broju ni ne planiraju odmor. U Španiji 42 odsto građana planira odmor dok ih je 2012. bilo 51 odsto, a 2011. 65 odsto. U Italiji je taj pad mnogo veći, odnosno 10 odsto za godinu dana i 25 odsto odsto za dve godine, pa će tako ovog leta 53 odsto Italijana otputovati negde dok je 2011. putovalo njih 78 odsto. Veliki pad je zabeležen i u Belgiji (59 odsto - pad od 10 odsto) i u Francuskoj (62 odsto - pad za osam odsto). Od sedam zemalja obuhvaćenih anketom, Francuzi su najbrojniji kad je reč o odlasku na odmor, dodaje Ipsos. Kod Nemaca (52 odsto) i Austrijanaca (57 odsto) nema nekih većih promena kad je reč o planovima za putovanje ovog leta, dok je samo kod Britanaca zabeleženo povećanje broja onih koji će ići na odmor, odnosno 56 odsto što je za dva odsto više nego 2012. godine. Međutim, i oni Evropljani koji ovog leta otputuju negde, planiraju da povedu računa o troškovima, posebno Španci, pa će prosečan budžet biti oko 2.100 evra. Iz te računice isključeni su Britanci. "Veliki broj ljudi će provesti odmor negde blizu mesta stanovanja, birajući jeftiniji ili kraći odmor", kaže Vial. Vremenske prilike ostaju glavni faktor izbora letovanja, ispred budžeta. Klima je glavni kriterijum Belgijancima i Francuzima, budžet Špancima, a rizik od napada Nemcima i Austrijancima. Po pitanju destinacija, 64 odsto evropskih turista planira odlazak na more i to većina, njih 81 odsto, provešće odmor na plažama u Evropi.

Ekspresnim letom stigli na Svemirsku stanicu

Sojuz kapsula sa tročlanom međunarodnom ekipom astronauta uspešno se u sredu spojila sa Međunarodnom svemirskom stanicom, posle "ekspres" leta od manje od šest sati. Tri astronauta - Rus Fedor Juršikin, Italijan Luka Parmitano i Amerikanka Karen Najberg poleteli su u utorak u 22.31 po centralnoevropskom vremenu sa ruskog kosmodroma Bajkonur u stepama u Kazahstanu, u letilici Sojuz TMA-09M. Sojuz je pristao uz Međunarodnu svemirsku stanicuu sredu u 4.10 časova posle manje od šest sati leta, dok je ranije let trajao dva dana, saopštila je Ruska svemirska agencija (Roskosmos). Ogroman dobitak u vremenu moguć je zbog tehnoloških poboljšanja zahvaljujući kojim kapsula Sojuz može da napravi samo četiri orbite oko Zemlje umesto ranije potrebnih 34. Ovo je drugi "ekspres" let koji prevozi astronaute do Međunarodne svemirske stanice, prethodni je uspešno izveden u martu. Sojuz je putovao brzinom od oko 7.500 kilometara na sat, prenela je Američka svemirska agencija NASA. Posle pripajanja bilo je potrebno dva sata pre nego što se ujednačio pritisak između kapsule i stanice, kada su astronauti mogli bezbedno da uđu unutra. Troje novih astronauta, koji će tu provesti šest meseci, dočekao je tročlani tim, jedan Amerikanac i dvojica Rusa, koji su na Međunarodnoj stanici od kraja marta. Amerikanka Karen Najberg je izjavila po dolasku da je puto-vanje bilo "kul", prema slikama koje je preko interneta prenela NASA. Troje novih asronaouta će tokom šestomesečnog boravka više puta izlaziti u "šetnju" u svemiru. Očekuje se da će bar njih dvoje, Amerikanka i Italijan, nastaviti aktivno učestvovanje na društvenim mrežama koje je započeo njihov pretodnik Kris Hadfild. Hadfild je redovno i često slao poruke na svom Tviter nalogu od početka njegove misije 19. decembra prošle godine, gde je objavljivao spektakularne slike i video snimke sa Stanice kao i snimke života unutar nje. Danas ga na Tviteru prati 997.000 ljudi. Rusija je sada jedina zemlja koja može da prevozi astronaute do Međunarodne svemirske stanice pošto je povučen poslednji američki svemirski šatl u leto 2011.

Evropska Unija je u institucionalnoj krizi

Dvojica osnivača jedinstvene evropske valute - bivši nemački kancelar Helmut Šmit i bivši francuski predsednik Valeri Žiskar d'Esten, konstatovali su u Parizu da je Evropsku uniju zahvatila institucionalna kriza. "Ovo je poslednji put da sam u Francuskoj. Neću više putovati", rekao je Helmut Šmit kome su 94 godine, dok je jednu za drugom pušio cigarete tokom dvočasovnog sastanka na temu "Evropa 2030", sa svojim, kako je podvukao: "prijateljem" - 87-godišnjim Valeri Žiskarom d'Estenom. "Ne postoji kriza evra, već kriza evropskih institucija", nastavio je bivši nemački kancelar (1974-1982), uz odobravanje nekadašnjeg francuskog predsednika (1974-1981). "Jedina institucija koja funkcioniše je Evropska centralna banka", rekao je Šmit. "Ako uskoro ne bude plana za narednu godinu, to će biti katastrofa za evropske izbore", rekao je Valeri Žiskar d'Esten na sastanku u rezidenciji ambasadora Nemačke u Parizu. On se založio da Nemac bude predsednik, a Francuz generalni sekretar grupe koja bi organizovala "redovan sastanak šefova država evrozone jednom mesečno", i radila na fiskalnoj i budžetskoj harmonizaciji cele Evropske unije. Žiskar d'Esten je kritikovao vladajuće francuske socijaliste jer su nedavno za "sebičnost" optužili kancelarku Nemačke Merkel i rekao: "Ali, Nemci plaćaju najviše u Evropi!". Veteran francuske politike je izrazio nadu da njegova zemlja i Nemačka imaju isti stav o ratu Siriji, i izneo zabrinutost zbog ukidanja embarga na isporuku oružja tamošnjim pobunjenicima: "Isporukom oružja se postiže samo potpuno međusobno uništenje stanovništva. Pobunjenici su rekli da će, ako pobede, pobiti sve Alavite". Toj manjinskoj šiitskoj verskoj zajednici pripada predsednik Bašar El Asad protiv koga se pobunjenici bore već više od dve godine.

Prva žrtva novog virusa u Francuskoj

Francusko Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je jedan pacijent umro od novog smrtonosnog virusa koji napada disajne organe, a povezan je sa smrtonosnim SARS-om. To je u Francuskoj prva žrtva zaraze identifikovane prošle godine, a većina zaraženih je putovala u Katar, Saudijsku Arabiju, Jordan i Pakistan. U velikoj Britaniji i Nemačkoj su takođe zabeleženi slučajevi zaraze. Ministarstvo je saopštilo da je zaraženai osoba koja je bila u bolničkoj sobi s Francuzom koji je umro. "Novel coronavirus" je povezan s teškim akutnim respiratornim sindromom (SARS) čiji je uzročnik bio do tada nepoznati coronavirus SARS-CoV. Taj virus se iz južne Kine i zatim Hong Konga 2003. proširio na 37 zemalja. U globalnoj epidemiji registrovano je više od 8.000 slučajeva zaraze, koja je donela oko 800 života. Svetska zdravstvena organizacija je ovog meseca saopštila da je umrlo 20 od 40 ljudi, potvrđeno zaraženih novim virusom.

U maju u Iraku poginulo više od 500 ljudi

U nasilju u Iraku tokom maja je poginulo više od 500 osoba, podaci su agencije Frans pres, dok iračke vlasti ulažu napore da zaustave talas nasilja u strahu novog verskog konflikta. U međuvremenu, UN je zatražio od iračkih političara da se sastanu i reše političku krizu koja je, po analitičarima, povezana s nesposobnošću snaga bezbednosti da smanji nasilje. Od 1. do 23. maja poginule su 503 osoba a 1.273 su povređene u napadima, što je najgori mesec u poslednjih godinu dana, naveo je Frans pres prema informacijama iz bolničkih i medicinskih izvora.U aprilu broj mrtvih je bio veći od 400.

Upotreba droga na istorijskom nivou u Evropi

Upotreba droga je na istorijskom nivou u Evropi koja se suočava sa novim pretnjama pošto je sve više novih sintetičkih narkotika na tržištu, upozorio je u Lisabonu Evropski centar za praćenje droga i zavisnosti (EMCDDA). Iako je konzumiranje kokaina i kanabisa u izvesnom padu kao i broj novih zavisnika od heroina, taj centar u godišnjem izveštaju ističe da je 85 miliona odraslih Evropljana probalo neku drogu tokom života. Ukazuje se da su u jeku promene na tržištu narkotika koje je sve više dinamično. Kanabis ostaje droga koja se najviše koristi u Evropi, sa "proširenim i relativno solidnim tržištem". U gotovo svim evropskim zemljama uzgaja se kanabis, za lične potrebe ili na plantažama pod kontrolom mafije. Centar upozorava da su se nedavno pojavili sintetički proizvodi koji podsećaju na kanabis, ali su mnogo jači i prisutni su u gotovo svim evropskim zemljama. U izveštaju se izražava zabrinutost zbog činjenice da tri miliona Evropljana svakodnevno konzumira kanabis. U Evropi su se samo tokom 2012. godine pojavile 73 nove sintetičke psihoaktivne supstance, dok ih je u 2011. bilo 49. Iako opada broj korisnika heroina, centar upozorava na sve više zaraženih virusom HIV-a u Grčkoj i Rumuniji. Takođe se ukazuje i na "skrivenu epidemiju" hepatitisa C koja se ne uzima dovoljno u obzir. U izveštaju se navodi i da opada korišćenje kokaina, ali da to ne treba potceniti jer je u 2011. godini bilo 475 smrtnih slučajeva zbog kokaina. Zbog predoziranja u 2011. godini umrlo je 6.500 ljudi što je nešto manje nego prethodne dve godine kada je smrtnih slučajeva bilo između 7.000 i 7.700, dodaje se u izveštaju Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti.

Nemačke firme udvostručile izvoz malog oružja

Nemačka industrija naoružanja prošle godine je izvezla malog oružja u vrednosti 76,15 miliona evra, dvostruko više nego 2011. godine. Po navodima lista Zidojče cajtung koji se poziva na odgovor Saveznog ministarstva privrede na poslaničko pitanje opozicione Levice, savezna vlada kancelarke Angele Merkel je 2012. odobrila izvoz malog oružja vrednosti veće nego ikada u poslednjih 15 godina. Nemačka vlada, kao i Evropska unija (EU), "malim oružjem" naziva lično, pešadijsko naoružanje, a u tu grupu spadaju pištolji, brzometni pištolji, automatske i poluautomatske puške, ručne bombe, neke vrste nagaznih mina. Kako piše list, samo u Saudijsku Arabiju je izvezeno malog oružja vrednosti 6,5 miliona evra što je više od polovine ukupnog nemačkog izvoza malog oružja u Severnu Afriku i na Bliski Istok. Izvoz tog oružja je, navode mediji, u Nemačkoj kao i na međunarodnom planu izuzetno sporan, jer najveći deo godišnjeg broja žrtava širom sveta strada od takvog oružja. U zemljama u razvoju i kriznim regionima to oružje se sramerno lako može ilegalno nabaviti. Poslanik Levice Jan van Aken je za Zidojče cajtung ocenio da je "malo oružje postalo oružje za masovno uništenje 21. veka" koje se "kada se jednom izveze, samo 'seli' iz rata u rat". "Čak i u Avganistanu talibani na nemačke vojnike pucaju nemačkim oružjem", rekao je poslanik Levice. U odgovoru vlade na pitanje te stranke navodi se da "postoje stroga merila za dodelu dozvola za izvoz malog oružja u treće zemlje, posebno u zemlje u razvoju". Pod "trećim zemljama" podrazumevaju se one koje nisu članice ni EU, ni NATO.

Britanija krši prava migranata

Evropska unija je pokrenula pravnu akciju protiv Velike Britanije, tvrdeći da London nema pošten odnos prema migrantima koji traže socijalne beneficije. Evropska komisija je saopštila danas da Bitanija odbija da se povinuje pravilima Unije iz 2009. godine na osnovu kojih se utvrđuje da li migranti mogu imati socijalne beneficije. Umesto toga, tvrdi Evropska komija, Britanija se služe strožijim kriterijumima. "Mnogo je teže ispuniti" te britanske kriterijume nego one koje je utvrdila EU, rekao je portparol Unije Džonatan Tod. Prema navodima Komisije, "to znači da Velika Britanije nepošteno diskriminiše državljane drugih zemalja članica", kršeći opšte evropsko pravilo o slobodi kretanja. Britanski ministar za rad i penziona pitanja Ijan Dankan Smit rekao je da će se boriti s Komisijom bez prestanka.