KULTURA & ZANIMLJIVOSTI

Utorak, 23. maj 2017.

Njujorčani poludeli za Kronut krofnama

Beba prinčevskog para mogla bi da donese ekonomski bum

Egzita će biti

Pirotski ćilim i kačkavalj na listi kulturnog nasleđa

Ispoban prvi električni bicikl koji leti

Deveta simfonija za 90. rođendan Filharmonije

Počeo književni festival KROKODIL u Beogradu

Prvi Supermen, nađen u izolaciji plafona, prodat na aukciji

Dodeljena nagrada Toni za američko pozorište

Hiljade umetničkih dela trunu u Zrenjaninu

WC šolje s podignutom daskom simbol kiparske ekonomije

Danskoj samousluzi isporučen kokain među bananama

Njujorčani poludeli za Kronut krofnama

Njujorčani su poludeli za "kro-krofnama" (Cronut), novotarijom u svetu poslastica koju je izmislio i zaštitio jedan francuski pekar, tako što je ukrstio kroasan i američku krofnu. Reporter magazina "Njuzvik" (Newsweek) objavio je da na desetine Njujorčana, neki još u pidžamama, stoje u redu već u sedam sati ujutro čekajući da se otvori pekara u njujorškom Sohou u kojoj se pravi i prodaje ta poslastica. Kro-krofna je u obliku američke krofne sa rupom u sredini, ali napravljena od hrskavog testa za francuske kroasane. Izumitelj ovog gurmanskog hibrida je Dominik Ansel, bivši glavni poslastičar u jednom njujorškom restoranu koji je pre toga pekao zanat u francuskoj kompaniji gurmanskih proizvoda. Ansel kaže da je znao da je "pogodio" pravu stvar kada je već drugog dana otkako je u svojoj pekari lansirao "kro-krofnu", tridesetak ljudi došlo da proba poslasticu. Iz dana u dan red je bio sve duži, rekao je poslastičar. Popularnost nove poslastice dokazuje i to što su se širom sveta već pojavile kopije "kro-krofne", ali pod drugim nazivima, jer je njujorški pekar već zaštitio naziv "Cronut".

Beba prinčevskog para mogla bi da donese ekonomski bum

Britanski zvaničnici se nadaju da će rođenje bebe princa Vilijama i vojvotkinje od Kembridža, koje se očekuje sledećeg meseca, predstavljati podstrek za ekonomiju zemlje. Srećne okolnosti najčešće podstiču kupovinu, tako da se očekuje sličan efekat od dolaska na svet prinove u Bakingemskoj palati. "Kraljevska groznica je sada intenzivnija, zapravo. U vreme kriza, kada je finansijska depresija, ljudi traže neki odušak", rekla je Polin Meklaren, profesorka marketinga i istraživanja tržista na londonskom koledžu Rojal Holovej. Ričard Koup, direktor trendova u firmi za istraživanje globalnih tržišta Mintel, ocenio je da događaji poput rođenja kraljevske bebe utiču na povećanje nacionalnog ponosa ljudi. "To čini da ljudi uživaju što su Britanci", ocenio je Koup. A zbog njih, takođe, ljudi širom sveta počinju više da se interesuju za kraljeve, kraljice i zamkove, što će verovatno privući i više turista u Britaniju da obilaze znamenitosti. Zvaničnici procenjuju porast od tri odsto u broju turista posle srećnog događaja. Godišnji prihod od posete kulturnih i drugih znamenitosti u Britaniji, koje uključuju pozorišta, galerije, zamkove i pabove iznosi 4,6 milijardi funti. Princeza Kejt je već postala modna ikona na koju se ugledaju mnoge žene, a očekuje se da će isti uticaj imati i kad postane majka, odnosno da će novopečeni roditelji hteti za svoje dete kolica koja koristi prinčevski par, kao i benkice, cipelice i drugu prateću opremu. Kada na svet dođe kraljevska prinova, očekuju se i mnoge ulične zabave širom Londona, za koje već mnogi proizvode potrebne rekvizite, poput maski s likom Kejt i Vilijama. Princ Čarls je trenutno naslednik britanskog trona, njegov sin Vilijam je drugi u nizu, a novorođena beba, bila dečak ili devojčica, biće treća, čime je princ Hari, Vilijamov mlađi brat, potisnut na četvrto mesto. "Oči celog sveta usredsrediće se na Britaniju. Svi su uzbuđeni kada se rodi beba. I svi su veoma uzbuđeni kada se rodi kraljevska beba. I svi su veoma, veoma uzbuđeni kada je ta beba naslednik trona", ocenio je istoričar Hjugo Vikers.

Egzita će biti

Organizatori muzičkog festivala Egzit (Edžit) demantovali su danas navode medija da je održavanje ovogodišnjeg festivala ugroženo, i saopštili da će se Egzit, kako je i planirano, održati od 10. do 14. jula u Novom Sadu, na Petrovaradinskoj tvrđavi. "Imamo sva uveravanja najviših zvaničnika Vlade Srbije da festival ima podršku države, koja prepoznaje da je Egzit projekat od opšteg nacionalnog značaja", piše u saopštenju. Dodaje se da Egzit svake godine doprinese Novom Sadu i Srbiji sa oko 15 miliona evra. "Na ovaj način, u poslednjih 10 godina posetioci festivala investirali su u Srbiju više od 100 miliona evra, a u narednih 10 godina investiraće još najmanje toliko", piše u saopštenju. Ocenjuje se da, pored direktne ekonomske koristi, kao "jedan od najpozitivnijih domaćih brendova", Egzit još više doprinosi poboljšanju imidža zemlje. Organizatori su saopštili da je interesovanje za ovogodišnji Egzit najveće poslednjih godina i da se očekuje "puna tvrđava" - posetioci iz više od 60 zemalja.

Pirotski ćilim i kačkavalj na listi kulturnog nasleđa

Pirotskom ćilimarstvu i izradi pirotskog kačkavalja koji su upisani na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije dodeljen je sertifikat, rečeno je u Muzeju Ponišavlja u Pirotu. Lista nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, na kojoj je 27 elemenata, predstavljena je u Etnografskom muzeju u Beogradu prošlog petka. Tom prilikom su predlagačima i nosiocima uručena dokumenta-sertifikati o upisu elemenata u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa. Dodeli sertifikata u Beogradu prisustvovali su direktor Muzeja Ponišavlja u Pirotu Saša Jovanović, viši kustos Muzeja Saška Velkova i muzejski savetnik Radmila Vlatković. U toku 2011. godine Saška Velkova i Radmila Vlatković radile su na prikupljanju podataka i popunjavanju upitnika za identifikovanje elemenata nematerijalne kulturne baštine. Podršku Muzeju Ponišavlja u naporima za ostvarivanje upisa u Listu nematerijalnog kulturnog nasleđa pružila je Opština Pirot. "Od predloženih devet elemenata iz pirotskog kraja, Nacionalni komitet za nematerijalno nasleđe je 18. juna prošle godine usvojio dva - Pirotsko ćilimarstvo i Izradu pirotskog kačkavalja koji su se našli i na listi od devet elemenata, odnosno predloga za UNESKO reprezentativnu listu čovečanstva", rekla je Saška Velkova za agenciju Beta.

Ispoban prvi električni bicikl koji leti

Tri češke firme su zajedničkim snagama napravile prototip bicikla s električnim pogonom koji - leti. Prototip je danas uspešno demonstriran u jednoj sajamskoj hali u Pragu gde je, uz daljinsko upravljanje, izveo petominutni let i uspešno sleteo. Sa 95 kilograma, bicikl izgleda kao teža verzija "mauntin-bajka". Ima dve velike elise napred i pozadi, i po jednu pomoćnu s leve i desne strane, sve sa elektro-pogonom, iz akumulatora. Probni let je "obavila" lutka veličine čoveka. Milan Duhek, tehnički direktor firme "Duratek" koja proizvodi ramove za bicikle, rekao je da će pre prvog leta čoveka novom biciklu biti potrebni jači akumulatori. Graditelji kažu da su im insipiracija bila dela Žila Verna koji je najavio da će u budućnosti i bicikli leteti.

Deveta simfonija za 90. rođendan Filharmonije

Beogradska filharmonija obeležiće danas 90. rođendan u zadužbini Ilije M. Kolarca koncertom iz ciklusa "U susret jubileju" na kome će biti izvedena Betovenova Deveta simfonija. "Na programu je veličanstvena Deveta simfonija koju će orkestar izvesti pod dirigentskom palicom šefa-dirigenta Muhaja Tanga, uz hor Viva Voks i soliste Sofiju Pižuricu, Jelenu Končar, Sašu Petrovića i Dragoljuba Bajića", navodi se u saopštenju Filharmonije. Ciklusom "U susret jubileju" Filharmonija je tokom cele sezone evocirala uspomene iz devet decenija duge istorije. Koncert - svojevrsno podsećanje na dirigente, umetnike i programe koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji Filharmonije ujedno će označiti i kraj sezone. Direktor Filharmonije od 2001. godine Ivan Tasovac će pred početak koncerta saopštiti informacije o boravku u Njujorku, gde je govorio na velikoj tematskoj debati "Odnos kulture i ekonomskog razvoja" kao i tačan iznos donacija namenjih prvoj američkoj turneji. Sredstava su prikupljana u ponedejak na Gala koncertu i donatorskoj večeri sa maestrom Zubinom Mehtom. Prikupljeno je oko pola miliona dolara, od milion i po, koliko je potrebno za finansiranje prve američke turneje u istoriji orkestra, planirane za 2014. godinu. Debatu u Generalnoj skupštini UN otvorili su predsednik Vuk Jeremić i generalni sekretar Ban Ki Mun a na interaktivnom panelu, osim Tasovca, učestvovali su i direktor Metropoliten muzeja Tomas Kembel, glavni muzički kritičar Njujork Tajmsa Antoni Tomasini i violinistkinja Miri Ben-Ari, muzički ambasador dobre volje UN za Brazil.

Počeo književni festival KROKODIL u Beogradu

Peti festival KROKODIL (Književno regionalno okupljanje koje otklanja dosadu i letargiju) počeo je sinoć u Beogradu nastupom kolumniste Ljubomira Živkova u potpuno ispunjenom amfiteatru ispred Muzeja istorije Jugoslavije. Ovogodišnji KROKODIL prvi put biće podeljen u tri tematske večeri. Prvo veče biće posvećeno mešavini književnog i novinarskog stvaralaštva, na kojoj će se predstaviti savremeni kolumnisti iz regiona bivše Jugoslavije: Muharem Bazdulj (BiH), Ante Tomić (Hrvatska), Teofil Pančić (Srbija), Ljubomir Živkov (Srbija), Amitz Dulniker (Srbija), a specijalni gost biće Njuz.net (Srbija). Drugo veče baviće se različitim formama moderne književnosti i provokativnim pristupima veštini pisanja. Učestvuju Vladimir Arsenijević (Srbija), Melinda Nađ Abonji (Švajcarska), Silven Pridom (Sylvain Prudhomme, Francuska), Želimir Žilnik (Srbija) i Abdulah Sidran (BiH). Poslednje, treće veče festivala posvećeno je večnoj, kreativnoj vezi između muzike i književnosti, te će se predstaviti francuski rok-muzičar Rodolf Birže (Rodolphe Burger), bend Ah, Ahilej iz Srbije i Marko Brecelj (Slovenija). KROKODIL koji traje do subote, 15. juna, priređuje se, kao i prethodnih godina, u amfiteatru ispred Muzeja istorije Jugoslavije. Francuski institut u Srbiji i Gete institut Beograd odabrali su ovaj projekat da bi proslavili 50. godišnjicu Jelisejskog sporazuma koji je označio francusko-nemačko pomirenje, te će zato biti organizovan razgovor sa Biržeom. Birže će u petak u Francuskom institutu govoriti o multimedijalnom projektu "Psihofarmaka", nastalom tokom obilaska Nemačke sa piscem Olivijeom Kadijoom.

Prvi Supermen, nađen u izolaciji plafona, prodat na aukciji

Redak primerak prvog stripa o Supermenu koji je više od 70 godina ostao neprimećen duboko u izolaciji plafona jedne kuće prodat je za 175.000 dolara. Stiven Fišler (Stephen Fishler), generalni direktor sajta ComicConnect.com, rekao je da je pobednik onlajn nadmetanja "tvrdokorni kolekcionar zlatne ere američkog stripa", čije ime nije saopšteno. Supermen br. 1, otkriven u plafonu pri restauraciji jedne kuće u gradiću Hofmanu (Hofmann) u Minesoti je u prilično lošem stanju, i nije restauriran pre iznošenja na aukciju. Fišler je dodao da u svetu postoji samo stotinak poznatih kopija prvog Supermena koji je izašao 1938. godine i da bi ova kopija iz plafona, da je u dobrom stanju, vredela milion dolara.

Dodeljena nagrada Toni za američko pozorište

Američki mjuzikl "Kinky Boots" dobio je u nedelju šest nagrada Toni, koje je američko priznanje iz oblasti pozorišta. Pored nagrade za najbolji mjuzikl, "Kinky Boots" je dobio nagradu za najboljeg glumca mjuzikla (Billy Porter) i za najbolju muziku, koja je pripala pevačici autoru muzike Sindi Loper. To je prva nagrada Toni za tu pevačicu. Mjuzikl je dobio nagradu za najbolju orkestraciju, najbolji ton i najbolju koreografiju. Nagrada Toni, po nazivu "Antoinette Perry Anjards fo Edžcellence in Theatre" je za nagrada postignuća u radu američkog pozorišta i svake godine se dodeljuje u Njujorku. Nagrađuju se samo brodvejske predstave. Nagrade koje dodeljuje žiri od oko 700 članova smatraju se pandanom Oskara (koji se dodeljuje za film), Emija (za televiziju) i Gremija (za muziku). Nagradu je osnovao American Theatre Njing 1947. godine, a prvi medaljon je dodeljen 1949. godine. Prenos svečanosti dodele nagrada emituje se od 1967. godine.

Hiljade umetničkih dela trunu u Zrenjaninu

Više od 2.500 vrednih dela likovnih umetnika iz bivše Jugoslavije i inostranstva Savremene galerije Zrenjanin decenijama propada zbog neodgovarajućih uslova čuvanja i nedostupna su javnosti, izjavila je kustoskinja te galerije Slavica Popov. Depo Savremene galerije Umetničke kolonije Ečka - Zrenjanin u kojem se čuva veći deo građe (uglavnom slike, uramljeni akvareli i grafike) nalazi se u Kaštelu u Ečki i u izuzetno je lošem stanju, vlažan i prašnjav, pa je i veliki broj predmeta počeo da propada zbog vlage i neadekvatnih uslova tog prostora. Savremena galerija, jedina institucija kulture u Zrenjaninu koja nema svoju zgradu, pre nekoliko godina pokrenula je inicijativu da se nekadašnji Dom vojske, koji se nalazi pored zrenjaninskog Kulturnog centra, preuredi za te potrebe. Slavica Popov rekla je agenciji Beta da bi to bilo idealno rešenje jer u Domu vojske ima dovoljno prostora za stalnu postavku, bar najznačajnijih dela, kao i za izložbeni salon, radionice za konzervatore i preparatore, sve depoe i kancelarije. Ona je navela da je depo u kojem je smešteno umetničko blago zrenjaninske Savremene galerije neuslovan i da ne zadovoljava ni osnovne muzeološke uslove. Samo u slikarskom depou u Ečki ima oko 800 slika i instalacija, a u zbirci je i 1.000 radova na papiru koji se čuvaju u depou u Zrenjaninu, kao i stotinak skulptura u vajarskom depou, koje su smeštene u podrumu pozorišta. "Sve to čuva se bez osnovnih muzeoloških uslova. Umesto propisane vlažnosti i temperature od 18 stepeni do 22 stepena, pohranjene slike se smrzavaju na minus 20, ili 'peku' na plus 40. Strašno je da propada vredno umetničko blago, a da se ništa ne čini za njegov spas", upozorila je Slavica Popov. Ona je podsetila da su među tim delima i dela Milana Konjovića, Jovana Bijelića, Peđe Milosavljevića, Ivana Radovića, Miodraga Protića, Aleksandra Lukovića i mnoštva inostranih vrhunskih autora. Savremena galerija u Zrenjaninu osnovana je 1962. godine

WC šolje s podignutom daskom simbol kiparske ekonomije

Umetnik Andreas Efstatiu postavio je danas ispred Kiparske centralne banke 20 skupltura u obliku NjC šolja s podignutim daskom, kao svoje viđenje posrnule ekonomije Kipra. Kako navodi agencija Asošiejted pres, prolaznici su u poceteku uglavnom bili zbunjeni umetnikovim ostvarenjem, ali su naknadno gotovo svi rezignirano konstatovali da eksponati na pravi način simbolizuju stanje privrede. "Zar to nije istina (kiparske ekonomije)" rekao je jedan 60-godišnji prolaznik. Andreas Efstatiu je izjavio da želi da Kiprani iskažu nezadovljstvo stanjem ekonomije u zemlji. Dogovorom sa evropskim kreditorima, postignutim 25. marta, Kipar je izbegao bankrot.

Danskoj samousluzi isporučen kokain među bananama

Jednoj samousluzi u Danskoj isporučen je tovar banana u kojem je bilo i 100 kilograma kokaina, saopštila je policija. Banane su stigle iz Kolumbije, a kokain je nađen kada su radnici samousluge u gradu Arhusu utvrdili pri istovaru da su neke kutije neobično teške. Prva takva pošiljka je bila prošle nedelje, a danas je još jedna stigla u centralno skladište lanca samousluga Koop (Coop) u Kopenhagenu, kaže policija. Koop je o kokainu među banama obavestio svog snabdevača u Kolumbiji, a policija nastavlja istragu.