SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Josipović kažnjava Tomu Nikolića

Savet bezbednosti danas o Kosovu

Održana litija povodom gradske slave

Nastavak pregovora o pravosuđu, policiji, izborima

Došao trenutak da Evropa bude pravedna prema Srbiji

Jahjagin suprug pod medijskom kritikom zbog garderobe

Josipović kažnjava Tomu Nikolića

Navršilo se godinu dana od prvog predsedničkog mandata Tomislava Nikolića. Tim povodom je Kabinet predsednika Srbije održao konferenciju sa predstavnicima medija i nahvalio Nikolića. On je već ispunio predizborna obećanja počev od podnošenja ostavke na funkciju predsednika SNS-a, pa do podrške borbi protiv korupcije, rada u skladu sa ustavnim ovlašćenjima, privlačenja stranih investicija, rešavanja pitanja Kosova i Metohija. U prvih godinu dana rada predsednika Srbije Tomislava Nikolića administracija predsednika uštedela je više od 23 miliona dinara - saopšteno je u Predsedništvu Srbije. Po nagalšenoj intonaciji o štedljivosti prvog čoveka Srbije, moglo se zaključiti da je to bio njegov glavni posao i cilj, jer je obećao glasačima da će biti bolji domaćin od svog prethodnika Borisa Tadića. Naime, doskorašnji lider Srpske napredne stranke opsednut je potrebom da u svakoj prilici kontrira bivšem prvaku Demokratske stranke, koji je danas stranački penzioner. Tek na drugom mestu predstavljanja učinka Tomislava Nikolića naglašeno je i da je u vreme mandata unapređena pozicija Srbije u međunarodnoj zajednici i da je zemlja je na pragu dobijanja datuma za početak pregovora. Predsednik je u prvih godinu dana mandata prešao 125.000,88 kilometara, sastao se sa šefovima država i vlada iz 45 zemalja i posetio 23 grada u 19 država, sa ključnim spoljnim ciljevima - dobijanja datuma za priključenje EU i unapređenja mira, stabilnosti i ekonomske stabilizacije u regionu. Spoljna politika Srbije više nije bazirana na stubovima, već na otvaranju i reaktivaciji prijateljstva sa celim svetom. U tom smislu su potpisane deklaracije i izjave o razumevanju sa Belorusijom, Azerbejdžanom, Rusijom i Ukrajinom - saopštila je služba Predsedništva Srbije. Hrvatska, posle Republike Srpske i Crne Gore, najvažniji srpski komšija i politički partner, nije pomenuta. Stiče se utisak da predsednik Nikolić, posle svojih vatrenih izjava o Vukovaru, Hrvatskoj, a potom i o BiH i Srbima kao Bosancima, pazi kako će da izgovara bilo šta što se odnosi na zvanični Zagreb i Hrvate. Razlog za to je, što je svojim nastupima Nikolić, izgleda, naljutio Ivu Josipovića, pa ga hrvatski predsednik aktivno ignoriše. Čak i kada je nedavno procurela informacija u medije, da će predsednik Srbije doći, ipak, u posetu hrvatskom predsedniku, Josipović je arogantno izjavio da je i on "čuo nešto o tome". Predsednik Hrvatske se još ne usuđuje da pozove predsednika Srbije u svoj kabinet da muški razgovaraju o problematičnim hrvatsko-srpskim političkim odnosima, samo zato jer Josipović želi da umori i ponizi Nikolića. Cilj Ive Josipovića je da Tomislavu Nikoliću stavi do znanja da pazi šta govori i obećava, kada priča o Hrvatskoj i da mu suzi prostor da u slučaju direktnog susreta, Toma mora da se brani i opravdava, a Ivo može da napada. Utisak je, međutim, da predsednik Hrvatske ne želi direktan politički susret sa predsednikom Srbije, sve dok Hrvatska ne uđe zvanično u EU. I ne dobije od Brisela smernice kako kao članica EU da se ponaša prema Srbiji - da li da je mazi, da li da je pazi ili da je kažnjava, onako kako to nemačka radi - neprestanim ucenama i pretnjama. Srbiji u vreme mandata Tomislava Nikolića se u EU i SAD zamera što je sklona srpskim nacionalistima u SPC i opoziciji, što se previše bliska sa Rusijom, Belorusijom i Ukrajinom, što ne prizna nezavisnost tzv. nezavisnog Kosova i prizna sopstveni politički krah. Hrvatska dozirano sarađuje sa Srbijom, onoliko koliko joj treba, a da ne otvori glavno pitanje statusa Srba i njenih povratnika na stara ognjišta u Slavoniji, Krajini i Dalmaciji. Zato se zvanični Zagreb odlučio da prvog Srbina pozove samo u protokolarnu i grupnu posetu Hrvatskoj. Predsednik Tomislav Nikolić razgovoraće se krajem meseca sa hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem, ali na sastanku Igmanske inicijative u Zagrebu. To je potvrđeno iz Nikolićevog kabineta, u čijem saopštenju se naglašava da će "predsednik Nikolić u razgovoru sa Josipovićem posebno pozabaviti statusom srpske manjine i kao i svim ostalim otvorenim pitanjima". Naime, predsednici Srbije, Hrvatske i Crne Gore, kao i članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine, sastaće se 1. jula u Zagrebu na sednici Igmanske inicijative. Za istim stolom biće Tomislav Nikolić, Ivo Josipović, Filip Vujanović, Željko Komšić, Nebojša Radmanović i Bakir Izetbegović. Oni će da govore o tome kako da urede region po "nordijskom modelu", kada Hrvatska poslednjeg dana juna postane članica EU. Tek druga tema ovog kolektivnog razgovora biće rešavanje statusnih i imovinskih pitanja građana, posebno izbeglica, pitanje nestalih i neka druga pitanja. Ovoj sednici u Zagrebu prisustvovaće komesar za proširenje EU Stefan File. Predsednik Srbije će sigurno iskoristiti priliku da u svom stilu direktnog kazivanja, sa malo diplomatije, kaže šta misli o hrtvatskoj komšijskoj politici izbegavanja rešavanja otvorenih pitanja. Neizvesno je da li će mu Ivo Josipović na to odgovoriti, jer će se kao mudri Latin baviti regionom, a ne Srbijom. Najvažnije od svega biće zapravo muško rukovanje predsednika Hrvatske sa predsednikom Srbije. Generalna proba rukovanja, ali sa lepim željama od strane Srba, biće dan ranije, kada predsednik Tomislav Nikolić i premijer Ivica Dačić stignu 30. juna u Zagreb na svečanost uoči ulaska Hrvatske u Evropsku uniju. Poziv je upućen predsednicima i premijerima svih zemalja u regionu, a u Zagreb će da doputuju gotovo i svi predsednici vlada evropskih država članice. Zvanični Beograd još nije potvrdio da ide na ovu protokolarnu svečanost kod Hrvata, kada bi zapravo trebalo da dođe do prvog i dugoočekivanog susreta Tomislava Nikolića i Ive Josipovića. Kako manifestacije ovagvog najvišeg državnog stila ne nalažu politička ćaskanja i razgovore, predsednici Srbije i Hrvatske neće imati prilike da se sem rukovanja, a možda i poljupca, dugo gledaju i pričaju. Ugledni gosti, pa i prvaci Srbije, biće smešteni u velikom šatoru na Gornjem gradu i odatle na centralnoj bini gledati predsednika Hrvatske kako uvodi svoju zemlju u EU. Kada se potom Nikolić i Josipović sretnu na sednici Igmantske inicijative, srpski lider će moći iskreno da pita hrvatskog prvaka: Reci Ivo kako je bilo? Da li si imao tremu ili si bio hladan kao Švaba? Marko Lopušina

Savet bezbednosti danas o Kosovu

Savet bezbednosti UN razmatraće danas u Njujorku situaciju na Kosovu, na sednici na kojoj će učestvovati i premijer Srbije Ivica Dačić. Na sednici biće predstavljen redovan tromesečni izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, u kojem je pozdravio sporazum Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, postignut 19. aprila u Briselu, uz posredovanje Evropske unije. "To je istorijski uspeh. Kao rezultat toga, izgledi za prevazilaženje nasleđa prošlog sukoba i za pomirenje, stabilnost i prosperitet veći su nego ikada", istakao je Ban, ističući da ceni ključnu ulogu Evropske unije, a posebno visoke predstavnice Ketrin Ešton. U izveštaju za period od 16. januara do 22. aprila, Ban Ki Mun je ukazao da Beograd i Priština sada treba da rade na sprovođenju tog sporazuma kako bila omogućena perspektiva za bolji žviot svim narodima u regionu. "Rezultati postignuti u dijalogu utiru put za dugoročnu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Isti duh odlučnosti, kompromisa i dobre volje treba da vodi u primeni sporazuma. Međunarodna zajednica trebalo bi da u tom smislu pruži aktivnu i punu podršku", naveo je generalni sekretar UN. On je dodao da obe strane treba da ostave otvorenim kanale komunikacije kako proces bude ulazio u narednu fazu, kao i da obezbede podršku za sporazum i za njegovu primenu "na obe strane reke Ibar". Ban je takođe ukazao da izazovi u postizanju pomirenja među zajednicama ostaju i dalje veliki, o čemu svedoči i uništavanje srpskih pravoslavnih grobalja u posmatranom periodu. "Pozdravljam jedinstveni stav međunarodne zajednice i brzu akciju koju su preduzele kosovske vlasti, posebno kosovska policija", istakao je Ban. Nastavak tenzija i nerešeni zločini na Kosovu i dalje izazivaju zabrinutost, ukazuje Ban Ki Mun i dodaje da lokalni lideri i javnost treba da tesno sarađuju sa međunarodnim predstavnicima u cilju rešavanja tih problema. "Talas nasilja u severnoj Mitrovici poslednjih meseci ističe potrebu za takvim pristupom", ocenio je generalni sekretar UN i najavio da će UNMIK dodatno usredsrediti svoje napore u promovisanju pomirenja među zajednicama na Kosovu. U aneksu izveštaja nalazi se izveštaj šefa Euleksa Be-rnta Borharta u kojem je naveo da misija EU nastavlja da nadgleda i pruža savete u oblasti vladavine prava u skladu sa svojim mandatom.

Održana litija povodom gradske slave

Litija povodom gradske slave, Spasovdana, održana je juče u Beogradu. U litiji je učestvovalo preko hiljadu vernika a Patrijarh srpski Irinej je zajedno sa vladikom Longin Krčom i vladikom Irinejem Dobrijevićem predvodio povorku. Nekoliko stotina ljudi okupilo se ispred Vaznesenske crkve odakle je krenula litija, na putu do Saborne crkve ispred Terazijske česme održana je molitva za zdravlje građana Beograda i sve pravoslavne vernike nakon čega su se povorci pridružili brojni vernici. Nakon održane molitve ispred Saborne crkve litija je nastavljena ka Vaznesenskoj crkvi gde se patrijarh obratio oku-pljenim vernicima. "Svi koji su poslužili dobru, svojoj crkvi i svome narodu Bog će darivati život večni", rekao je okupljenima Patrijah srpski Irinej. Litiji su prisustvovali predsednik skupštine grada Aleksandar Antić, pomočnik gradonačelnika Danilo Bašić i gra-donačelnik Dragan Đilas koji je sveštenstvo i građane sačekao ispred Vaznesenske crkve. Ulice kojom je prolazila litija bile su zatvorene za saobraćaj. Spasovdan je jedan od deset praznika posvećenih Hristu i spada u pokretne praznike - uvek pada u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a 10 dana pre Duhova, odnosno Svete Trojice. Za slavu Beograda prvi put u istoriji ga je ustanovio despot Stefan Lazarević kada je od ugarskog kralja Žigmunda dobio grad na upravljanje, 1403. godine.

Nastavak pregovora o pravosuđu, policiji, izborima

Pregovori Beograda i Prištine o rešenjima za policiju, pravosuđe, zajednicu i izbore srpskih opština na Kosovu koji su do sinoć vođeni u Briselu na političkom i stručnom nivou, biće nastavljeni danas. Učesnici pregovora nisu dali nikakve izjave medijima. Razgovori o pravosuđu i izborima, koji treba da omoguće uspostavljanje zajednice srpskih opština na temelju Sporazuma o normalizaciji odnosa Beograd-Priština, obuhvataju i ključno pitanje amnestije. U timu Beograda su direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju u vladi Srbije Aleksandar Vulin, sutra će se u timu priključiti Marko Đurić, savetnik predsednika Srbije, a u pregovorima, koji se odvijaju u četiri radne grupe, učestvuju i zvaničnici ministarstava pravde i unutrašnjih poslova. Tim Prištine, prema kosovskim albanskim izvorima, predvodi potpredsednica vlade Edita Tahiri. Ona je medijima u Prištini izjavila da novi plan o sprovođenju sporazuma Beograda i Prištine treba da bude potpisan do 20. juna. "Trenutno smo u fazi postizanja sporazuma u vezi s detaljnim planom sprovođenja, a od trenutka kada se postigne trojni sporazum (zajedno s EU), koji treba da bude postignut na nivou premijera, počinje sprovođenje u praksi", rekla je potpredsednica vlade u Prištini. Prema njenim rečima, to bi moglo biti rešeno između 17. i 20. juna. Dragan Blagojević, Brisel

Došao trenutak da Evropa bude pravedna prema Srbiji

Bivši šef italijanske diplomatije Franko Fratini ocenio je u Rimu da je došao trenutak da Evropa bude pravedna prema Srbiji koja je postigla velike rezultate, učinila brojne ustupke i sastala se više puta s kosovskom stranom. Fratini je to rekao posle susreta sa potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem u Rimu, prenosi italijanska agencija Nova. "Evropa ne može samo da prihvata da je Beograd učinio veliki napredak, već treba i da usmeri rezultate tog napretka: a rezultat jeste davanje datuma početka pregovora za puno priključenje EU", rekao je Fratini, zaključujući da to nije "samo političko pitanje, već i odgovornost za dato obećanje". Fratini je rekao da je siguran da će italijanski premijer Enriko Leta, šefica diplomatije Ema Bonino i ministar odbrane Mario Mauro "nastaviti da pomažu Srbiji kao što je on to činio u prošlosti i kao što će činiti i u budućnosti kao predsedavajući ekspertske grupe EPP".

Jahjagin suprug pod medijskom kritikom zbog garderobe

Slovački mediji kritikovali su supruga predsednice Kosova Atifete Jahjaga zato što je na samit predsednika srednje i istočne Evrope došao bez odela i kravate, nužnih u takvim protokolarnim prilikama. Slovački tabloid Topky.sk je na svom sajtu uz fotografiju Jahjage sa suprugom bez kravate u pepito košulji sa sivim džemeperom preko ruke naveo da takav ležerni stil može da se tumači i kao nepoštovanje zemlje domaćina samita zato što ne priznaje Kosovo kao samostalnu državu. "Suprug predsednice je deo zvanične delegacije i zato mora da poštuje protokol. On ne ide da igra golf. To je zvanični skup i morao je to da zna. I predsednica je morala to da zna", kazala je za Topki ekspert za protokol Olga Peruškova. Ona je naglasila da je za nju to nepoštovanje Slovačke kao zemlje domaćina.