SVET	Utorak, 23. maj 2017.

Od 2015. automobili sami zovu upomoć

Nestao konsultat koji je obelodanio špijunske aktivnosti SAD

Objavljen “atlas seksualnosti" u Evropi i svetu

U svetu 8,1 milijardi ljudi do 2025.

Saudijski princ tuži Forbs zbog 10 milijardi

Ogromni gubici Vatikana zbog sistema kreditnih kartica

Sve manje belaca u Americi

Od 2015. automobili sami zovu upomoć

Evropska komisija je juče odlučila da od proizvođača zahteva da od jeseni 2015. godine opreme nove automobila automatskim sistemom za hitno pozivanje upomoć posle nesreće. Uređaj, pod nazivom "I-kol" ("e-Call" - elektornski poziv) utvrđuje da je došlo do teže nesreće i automatski poziva evropski broj za hitne slučajeve 112. "U slučaju nesreće, svaka sekunda je važna", rekao je komesar za transport Sim Kalas. Njegov kolega zadužen za industriju, Antonio Tajani, rekao je da će sistem koštati 100 evra po vozilu. Sistem će u slučaju udesa automatski centru za pomoć javiti tip vozila i gde se ono nalazi, rekao je Kalas dodavši da će se time vreme odziva službe hitne pomoći skratiti za 40 odsto u gradu i za 50 odsto u seoskim područjima. "Ovaj sistem može da spase 2.500 života godišnje", rekao je on. Puštanje u rad sistema koji se zasniva na tim uređajima je prvobitno planirano za 2009. godinu, na dobrovoljnoj osnovi, ali se usprotivilo nekoliko zemalja: Francuska, Velika Britanija, Irska, Danska, Letonija i Malta - zbog "operativnih troškova". Saobraćajne nesreće svakodnevno odnesu 75 života u EU, a 750 ljudi se teško povredi. Godišnji prosek je 55 smrtnih slučajeva na milion stanovnika EU, ali je u Litvaniji 100 poginulih na milion stanovnika, u Rumuniji 96, u Poljskoj 93, u Grčkoj 92, u Bugarskoj 82, u Belgiji 73, objavila je Evropska komisija u martu ove godine.

Nestao konsultat koji je obelodanio špijunske aktivnosti SAD

Kineske vlasti su juče saopštile da nemaju nikakvu informaciju o bivšem konsultatu Eduardu Snoudenu, koji je obelodanio podatke o špijunskim aktivnostima na internetu u SAD. "Nemamo nikakvu informaciju", rekla je portparol šefa kineske diplomatije Hua Čunijing, odgovarajući na pitanje novinara o eventualnom Snoudenovom zahtevu za azil. Kompanija Buz Alen Hamilton otpustila je Snoudena zbog objavljivanja podataka o špijunskim aktivnostima SAD, dok vlasti u Vašingtonu razmatraju da li da protiv njega pokrenu krivičnu tužbu. Američke vlasti razmatraju da li da Snoudena optuže za otkrivanje poverljivih podataka o nadzoru telefonskih razgovora i internet aktivnosti u zemlji i inostranstvu, dok istovremeno čvrsto brane špijunski program kao meru zaštite SAD od terorista. Snouden (29) se sam predstavio kao osoba koja je medijima prosledila tajne podatke, a pobegao je u Hongong u nadi da će umaći krivičnom gonjenju. Snouden je ranije radio za američku obaveštajnu agenciju CIA gde je imao status koji mu je omogućavao pristup proverljivim informacijama. On je rekao da je prikupio dokumente o programima nadzora dok je radio u kancelariji Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA) na Havajima kao radnik Buz Alena. SAD su suočene s nezadovoljstvom širom sveta zbog špijunskih aktivnosti koje su na osnovu Snoudenovih informacija prošle nedelje obelodanili londonski Gardijan i Vašington post. Šef američke Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA) Kit Aleksander izjavio je da je sporni program za nadgledanje komunikacije pomogao otkrivanju i sprečavanju nekoliko terorističkih napada. On je sinoć u Senatu branio program, ističući da je neophodan. "Nekoliko desetina terorističkih akata je pomoću ovog programa sprečeno i ovde i u inostranstvu", rekao je Aleksander i dodao da će za nedelju dana dati tačan broj pripremanih terorističkih činova koji su sprečeni.

Objavljen “atlas seksualnosti" u Evropi i svetu

Svetski naučnici objavili su "atlas seksualnosti" u Evropi i svetu navodeći da je posebno u porastu neverstvo, saopšteno je u Parizu. Koristeći podatke na osnovu ispitivanja 1,5 miliona ispitanika iz pet evropskih zemalja, naučnici su došli do zaključka da je Pariz vodeći u neverstvu u braku ili nevenčanim vezama. Stručnjaci navode da su nevernici pretežno visoko obrazovani i da 22 odsto njih rade u bankama, finanskijskim institucijama i osiguravajućim društvima. Na pitanje zašto neverstvo, ispitanici su odgovorili "želja da se potvrdi" njihova fizička privlačnost. U odeljku o bračnim odnosima, studija navodi da 80 odsto ispitanih u Grčkoj, Poljskoj i Brazilu smatraju da su seksualni odnosi važni za dobar brak, dok u Japanu i Tajlandu to misli 38 odsto njih. Švedska je inače zemlja gde ima najviše tužbi o seksualnom zlostavljanju, a stručnjaci pretpostavljaju da je u pitanju sudska definicija silovanja koja je drugačija nego u drugim zemljamam Evropske unije. Naučnici navode i da samo 14 odsto optuženih za silovanje bude osuđeno. Studija se takođe bavila i pornografijom. Oko 98 odsto ispitanih Amerikanaca i Rusa gledaju takve sadržaje, a slede Mađari i Česi.

U svetu 8,1 milijardi ljudi do 2025.

Stanovništvo sveta povećaće se s današnjih 7,2 milijarde, na 8,1 milijardu 2025. godine i dostići 9,6 milijardi 2050, nova je procena Ujedinjneih nacija. U juče objavljenom izveštaju navodi da će rastu najviše doprineti zemlje u razvoju. Očekuje se da će se broj stanovnika u tim zemljama, koji danas iznosi 5,9 milijardi, popeti na 8,2 milijarde u 2050. Takođe do 2050. godine, stanovništvo razvijenih zemalja uglavnom će stagnirati - ostaće na 1,3 milijarde. U periodu do 2050, poseban rast broja stanovnika imaće Afrika i zemlje u razvoju sa već sada mnogobrojnim stanovništvom - Indija, Indonezija, Pakistan i Filipini, ali uz njih i SAD.

Saudijski princ tuži Forbs zbog 10 milijardi

Saudijski princ Alvalide bin Talal tužio je američki časopis Forbs zbog klevete zato što je njegovo bogatstvo procenjeno na 20 umesto na 30 milijardi dolara, piše britanska štampa. Bin Talal koji je jedan od najbogatijih biznismena na svetu, tvrdi da je Forbs potcenio njegovo bogatstvo za 10 milijardi dolara pošto ga je smestio na 26. mesto godišnje liste najbogatijih ljudi. Procena od 30 milijardi smestila bi ga među 10 najbogatijih ljudi na planeti, piše Gardijan. Princ je naveo da Forbs širi neprecizne i netačne informacije i sudu u Londonu podneo je tužbu zbog klevete protiv izdavača tog časopisa i dva novinara. "Ne tužim ih zbog svog bogatstva već zato što optužuju Saudijsku Arabiju da je izmanipulisana, jer nemamo kockarnice. To je neprihvatljivo", rekao je Bin Talal za Sandej telegraf. Bin Talal tvrdi da je list naneo štetu njegovoj reputaciji i finansijama njegove kompanije Kingdom holdings. Njegova kompanija kontroliše investicije i ima udeo u Eplu, Fejsbuku, Tviteru, a vlasnik je i više luksuznih hotela u Njujorku i Londonu. "Iznenađeni smo zbog prinčeve odluke da tuži Forbs, posebno zato što je to uradio u Velikoj Britaniji, jurisdikciji koja nema ništa sa našom nedavnom pričom koja je pokrenula pitanja o njegovom bogatstvu", rekao je Gardijanu portparol Forbsa. Forbs je procenio Talalovo bogatstvo na osnovu poznatih investicija umesto na osnovu vrednosti deonica njegove kompanije.

Ogromni gubici Vatikana zbog sistema kreditnih kartica

Vatikan je tek prošle nedelje stavio u prodaju novi novčić, povodom istorijske martovske promene papa na čelu Svete stolice, sprečen ranije nefunkcionisanjem sistema za kreditne kartice. Agencija AP saznaje da Vatikan, međutim, još nije u potpunosti rešio neprijatnu obustavu rada servisa kreditnih kartica, uprkos tome što je pre četiri meseca objavio da su ti sistemi ponovo u funkciji. To će verovatno doprineti da inostrani kolekcionari neće još dugo moći da kupe specijalni vatikanski novčić. Naime, svako ko je pokušao da naruči elektronski novčić ili poštanske markice u poslednjih nekoliko meseci dobio je poruku da sistemi za kreditne kartice ne rade i da narudžbina ne može da bude obrađena, uprkos ranijem saopštenju Vatikana da sistem radi. S druge strane, posetioci vatikanskih muzeja mogu da kupe karte preko interneta, i tako izbegnu ogromne redove, ali elektronska knjižara i dalje ne funkcioniše. Uticaj nefunkcionisanja sistema kreditnih kartica bio je, međutim, daleko gori nego što je Sveta stolica priznala, s ogromnim gubicima u vreme iznenađujuće primopredaje dvojice papa. Istorijski događaji, poput Benediktove najave ostavke 11. februara i Franjinog izbora 13. marta, kao prvog pape iz reda jezuita, uvek budu propraćene izdavanjem prigodnih novčića i poštanskih markica, što je prava poslastica za kolekcionare, a za Vatikan izvor lepih prihoda. Finansijski sistem Vatikana, međutim, i dalje je u problemima, pogođen otpužbama za nekompetentnost i korupciju, ali novi predsednik Vatikanske banke Ernst fon Frajberg, mada je priznao da su odlaganja i gubici proistekli iz nefunkcionisanja sistema kreditnih kartica, pokušava da "ispegla" stvari. "Tako da će prodaja porasti u drugoj polovini godine", rekao je, smejući se, Fon Frajberg u ovonedeljnom intervjuu za AP. Istina je, međutim, kako dodaje AP, da nevolje sa kreditnim karticama predstavljaju još jednu glavobolju za Vatikan u trenutku dok pokušava da popravi svoju međunarodnu reputaciju kroz bolnu tranziciju na finansijsku transparentnost u okviru borbe protiv pranja novca. Fon Frajberg je takođe naveo da je razmišljao da li da uvede neku vrstu izveštavanja o poreskim obligacijama Vatikanske banke, poznate kao Institut za verske poslove, kako bi stao na put optužbama da je ona poreski raj. Debakl sa kreditnim karticama počeo je 1. januara kada je italijanska centralna banka primorala Dojč banku iz Italije da Svetoj stolici obustavi obezbeđivanje servisa za elektronsko plaćanje. Kao razlog Banka Italije navela je nedostatak okvira za bankarsku regulaciju u Vatikanu, koji zahteva EU. To je sve uslovilo da su posetioci vatikanskih muzeja morali da za karte plaćaju u gotovini, kao i za knjige o Mikelanđelu i ostalu robu. Imajući u vidu da su muzeji veliki izvor prihoda za Vatikan, od čijih ulaznica je u 2011. inkasirano 91,3 miliona evra, problem sa kreditnim karticama stvorio je njihovim upravama mnoge neprijatnosti. I drugi izvori prihoda Vatikana bili su pogođeni: njegov supermarket, apoteka i bescarinska prodavnica. "Katastrofa, katastrofa, katastrofa", izjavio je Mauro Olivieri, šef kancelarije za novčiće i poštanske marke, koja je u 2012. bila na trećem mestu po zaradi u Vatkanu, sa 20 miliona evra prihoda. "Godina 2013. do sada je bila godina užasa", uzviknuo je Olivieri. No, sa svoje strane, papa Franja, koji je već jasno stavio do znanja da želi crkvu "siromašnih i za siromašne", ove nedelje je još jednom izjavom istakao šta on misli o finansijama. "Sveti Petar nije imao račun u banci", rekao je papa Franja u jednoj propovedi.

Sve manje belaca u Americi

Prvi put u istoriji, američke verske i etničke manjine čine polovinu stanovnika u starosnoj grupi do pet godina, odnosno 49,9 odsto, saopštila je američka vlada rezultate novog popisa stanovnika. Rezultati novog popisa stanovništva koje je u SAD živelo do jula 2012, usledili su godinu dana pošto je Statistički zavod saopštio da su belci postali manjina u populaciji beba. Zbog rasta imigracije i visoke stope nataliteta, naročito među Latinoamerikancima, broj pripadnika rasnih i etničkih manjina sada sve brže raste u odnosu na belce. Prvi put u periodu dužem od jednog veka, mortalitet je veći od nataliteta među belim Amerikancima. Prema trenutnim ciframa, očekuje se da belci u grupi do pet godina ove ili sledeće godine postanu manjina, rekao je vršilac dužnosti direktora Statističkog zavoda Tomas Mezenburg. Vlada takođe predviđa da će za pet godina manjine činiti više od polovine stanovnika do 18 godina. Nedugo posle toga, broj populacije belaca u SAD biće u manjini u svim starosnim kategorijama. Sveukupno, broj pripadnika nebelačkih populacija porastao je za 1,9 odsto na 116 miliona ili 37 odsto od ukupnog broja stanovnika u SAD. Najbrže rast broj Amerikanaca iz mešovitih rasnih brakova, a potom Azijaca i Latinoamerikanaca. Belci koji nisu iz Latinske Amerike čine 63 odsto populacije SAD, Latinoamerikanci 17 odsto, crnci 12,3 odsto, Azijci pet odsto i oni koji su iz mešovitih brakova 2,4 odsto. Novi popis je takođe pokazao da je jaz između bogatih i siromašnih najveći od 1970. Dugogodišnje promene u strukturi porodice, kao što je pad broja brakova, uticao je na porast samohranih majki u svim rasnim grupama, ali najviše među belcima. Više od 40 odsto beba se sada rađa van braka, i to u porodicama sa uglavnim niskim prihodima. No, uprkos rastu mortaliteta među belcima, njih 40 odsto u starosnoj grupi između 25 i 29 godina završava koledž, u poređenju sa 15 odsto Latinoamerikanaca i 23 odsto crnaca.