SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Srbija prva po broju izbeglica u Evropi

Srbija ne treba više da polaže ispite

Kapetan Dragan: Nadam se slobodi

Eksplozija u severnoj Mitrovici, nema povređenih

U Briselu nastavljeni pregovori timova Begorada i Prištine

Oficir za vezu Ljuljzim Peci podneo ostavku

Srpska dijaspora odaje počast Steli Džatras

Srbija prva po broju izbeglica u Evropi

Srbija je prva država u Evropi po broju izbeglih, koji je u svetu najveći u poslednjih 18 godina, rečeno je juče na konferenciji za novinare povodom Svetskog dana izbeglica. U Srbiji živi 57.000 izbeglih, od kojih je 41.800 iz Hrvatske, a 15.300 iz BiH, dok je broj interno raseljenih s Kosova i Metohije 210.000, rekla je na konferenciji za novinare u Medija centru zamenica komesara za izbeglice i migracije Srbije Svetlana Velimirović. Prema njenim rečima, 95 odsto izbeglica opredelilo se da ostane u Srbiji, a problemi s kojima se suočavaju su nezaposlenost i nerešeno stambeno pitanje. Stopa nezaposlenosti među izbeglicama je 30 odsto, a 40 odsto njih žive kao podstanari, rekla je Velimirović. "U Srbiji i dalje postoji 29 kolektivnih centara, 11 na Kosovu i Metohiji, u kojima je smešteno 2.400 osoba", rekla je Velimirović. U Beogradu su dva kolektivna centra, u Krnjači i Kaluđerici, čije se zatvaranje uskoro planira. Velimirović je kazala i da će se u okviru regionalnog projekta stambenog zbrinjavanja raseljenih, u Srbiji u narednih pet godina biti rešeno stambeno pitanje za 16.000 najugroženijih porodica. Šef političkog sektora u Delegaciji EU u Srbiji Luka Biankoni naveo je da je EU najveći donator za rešavanje pitanja izbeglica u svetu i Srbiji. On je rekao da je EU donirala više od 64 miliona evra za projekte namenjene izbeglim i raseljenim licima u Srbiji. Prema podacima UNHCR danas u svetu živi najviše izbeglica ili interno raseljenih osoba od 1994. godine, a na rast tog broja uticala je i kriza u Siriji, rekla je predstavnica UNHCR An Birgit Krum Hansen. "Iz Sirije je izbeglo 1,5 miliona ljudi, a očekuje se da ih do kraja godine bude više od tri miliona", rekla je ona i istakla da su ratovi i dalje glavni uzrok raseljavanja. Godišnji izveštaj UNHCR navodi da su podaci s kraja 2012. godine - 45,2 miliona ljudi živi u raseljenju, a 2011. ih je bilo za 2,7 miliona ljudi manje. U taj broj spada 15,4 miliona izbeglica, 937.000 tražilaca azila i 28,8 miliona primoranih da beže unutar granica svojih država. An Birgit Krum Hansen je dodala da je poražavajući podatak da deca mlađa od 18 godina čine 46 odsto svih izbeglica. Svetski dan izbeglica, 20. jun proglasila je Generalna skupština UN krajem 2000. godine.

Srbija ne treba više da polaže ispite

Srbija je prva država u Evropi po broju izbeglih, koji je u svetu najveći u poslednjih 18 godina, rečeno je juče na konferenciji za novinare povodom Svetskog dana izbeglica. U Srbiji živi 57.000 izbeglih, od kojih je 41.800 iz Hrvatske, a 15.300 iz BiH, dok je broj interno raseljenih s Kosova i Metohije 210.000, rekla je na konferenciji za novinare u Medija centru zamenica komesara za izbeglice i migracije Srbije Svetlana Velimirović. Prema njenim rečima, 95 odsto izbeglica opredelilo se da ostane u Srbiji, a problemi s kojima se suočavaju su nezaposlenost i nerešeno stambeno pitanje. Stopa nezaposlenosti među izbeglicama je 30 odsto, a 40 odsto njih žive kao podstanari, rekla je Velimirović. "U Srbiji i dalje postoji 29 kolektivnih centara, 11 na Kosovu i Metohiji, u kojima je smešteno 2.400 osoba", rekla je Velimirović. U Beogradu su dva kolektivna centra, u Krnjači i Kaluđerici, čije se zatvaranje uskoro planira. Velimirović je kazala i da će se u okviru regionalnog projekta stambenog zbrinjavanja raseljenih, u Srbiji u narednih pet godina biti rešeno stambeno pitanje za 16.000 najugroženijih porodica. Šef političkog sektora u Delegaciji EU u Srbiji Luka Biankoni naveo je da je EU najveći donator za rešavanje pitanja izbeglica u svetu i Srbiji. On je rekao da je EU donirala više od 64 miliona evra za projekte namenjene izbeglim i raseljenim licima u Srbiji. Prema podacima UNHCR danas u svetu živi najviše izbeglica ili interno raseljenih osoba od 1994. godine, a na rast tog broja uticala je i kriza u Siriji, rekla je predstavnica UNHCR An Birgit Krum Hansen. "Iz Sirije je izbeglo 1,5 miliona ljudi, a očekuje se da ih do kraja godine bude više od tri miliona", rekla je ona i istakla da su ratovi i dalje glavni uzrok raseljavanja. Godišnji izveštaj UNHCR navodi da su podaci s kraja 2012. godine - 45,2 miliona ljudi živi u raseljenju, a 2011. ih je bilo za 2,7 miliona ljudi manje. U taj broj spada 15,4 miliona izbeglica, 937.000 tražilaca azila i 28,8 miliona primoranih da beže unutar granica svojih država. An Birgit Krum Hansen je dodala da je poražavajući podatak da deca mlađa od 18 godina čine 46 odsto svih izbeglica. Svetski dan izbeglica, 20. jun proglasila je Generalna skupština UN krajem 2000. godine. Srbija ne treba više da polaže ispite Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je juče da je važno da Savet EU 28. juna donese odluku o datumu za početak pristupnih pregovora sa Srbijom, a ne da odluči da o tome raspravlja na nekoj drugoj sednici. "Svako dobijanje tačnog datuma kada će pregovori početi je veliki uspeh za Srbiju, a bili bismo nezadovoljni i smatrali bismo razočaravajućim ako bi se odlučilo da Savet EU ponovo, na primer u decembru, razmatra da li je Srbija ispunila sve kriterijume", rekao je Dačić na zajedničkoj konferenciji za novinare posle razgovora sa šefom slovenačke diplomatije Karlom Erjavecom. Dačić je naveo da će teme sutrašnjeg sastanka u Briselu sa premijerom Kosova Hašimom Tačijem biti sve ono što nisu uspele da dogovore radne grupe vezano za sprovođenje briselskog sporazuma. On je rekao da će visoka predstavnica EU Ketrin Ešton i evropski Komesar Štefan File nakon sastanka poslati pismo zemljama članicama EU i da će srpska delegacija nastojati da učini sve da to pismo bude što sadržajnije, odnosno da ima što više podataka o tome šta je do sada Srbija uradila u prethodnih godinu dana. Razgovori su vrlo važni, ocenio je Dačić i dodao i da je pismo evropskih zvaničnika veoma bitno u ovom momentu. Povodom medijskih navoda da se Nemačka, Holandija i Velika Britanija zalažu da pristupni pregovori Srbije i EU počnu u januaru, dok su ostale članice za to da počnu u oktobru i da bi kompromisno rešenje moglo da bude decembar, Dačić je rekao da je najbitnije pitanje hoće li Savet EU doneti odluku o datumu ili će postojati još neka sednica na kojoj će se to odlučivati. "Mi smo protiv toga da se i treći put Savet EU sastaje tim povodom, kao što neko predlaže da to bude u decembru, da tada ocene da li Srbija ipak to zaslužuje ili ne", naglasio je premijer. Dačić je istakao da više ne postoji nijedna zemlja u EU koja osporava otvaranje pregovora i da se sada razgovara o modalitetima i mesecima kada će to biti. "Nema više ispita. Mi smo ispite položili. Sada može samo da se ide dalje", rekao je Dačić. Najavio je i da će predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej doći u Srbiju 1. jula i da je "logično da dolazi povodom dobrih vesti". "Da su vesti loše verovatno ne bi došao", kazao je premijer. Dačić je rekao da Srbiju ne očekuje raspust posle 28. juna i da će, ako odluka bude pozitivna, odmah početi pripreme pregovaračkih timova jer će teme daljih razgovora biti ne samo Kosovo, nego sve što je važno za pristupanje Srbije EU. U tom procesu, dodao je, biće poglavlja koja su veoma teška i gde ti pregovori neće biti ni jednostavni ni laki ni brzi.

Kapetan Dragan: Nadam se slobodi

Od kada je u novembru prošle godine australijski ministar unutrašnjih poslova Džejson Kler doneo odluku da Dragan Vasiljković bude izručen Hrvatskoj pritvorenik u sidnejskom zatvoru Kapetan Dragan podneo je nekoliko žalbi na ovu odluku. Njegov zastupnik profesor Vojislav Ilić, član Odbora za istinu i pravdu, odnosno za odbranu Dragana Vasiljkovića, tvrdi za "Novosti" da žalbeni proces može da se otegne još dve godine, koje će Vasiljković da provede u australijskom pritvoru. Kapetan Dragan je uhapšen u Australiji kao njen državljan-in 2006. godine po zahtevu Hrvatske, koja ga tereti da je učestvovao u zločinima nad vojnim zarobljenicima i civilima u Kninu 1992. godine i u razaranju nekoliko sela u Baniji 1993. godine. Tada je počela njegova odiseja pred australijiskim pravosuđem. Njegov prvi advokat je nasilno ućutkan, jer je otkrio velike greške australijskog pravosuđa u ovom slučaju kaže profesor Vojislav Ilić. Novi Vasiljkovićevi advokati su shvatili da se radi o političkom procesu i ne zalaze u pravnu srž procesa. Sud u Hagu je pismeno potvrdio da nemaju ništa što bi teretilo Kapetana Dragana, ali država Australija tako ne misli. Tako se slučaj Kapetana Dragana dovodi do političkog nivoa i zato predugo traje, smatraju njegovi novi branioci. Zahvaljujući profesoru Vojislavu Iliću dobili smo izjavu Dragana Vasiljkovića iz sidnejskog zatvora, u kojoj specijalno za "Novosti" govori kako živi kao pritvorenik: - Sedam godina sam u političkim pritvoru. A to znači da, nažalost, za mene rat još uvek traje. Nema velike razlike između vremena dok sam sedeo u rovu i ovde dok čamim u tamnici. Godine lete, dani idu mnogo sporije. Uglavnom u zatvoru čitam, pišem i sviram gitaru kaže Kapetaetan Dragan. I objašnjava: Iz mog iskustva se vidi da je australijska demokratije nepodnošljiva. Ovo je jedina zapadna zemlja u kojoj ne postoji deklaracija o ljudskim pravima. Zato je ovde moguće da neko kao ja nevin leži u zatvoru sedam godina bez optužnice, bez presude ili verodostojnih dokaza za optužnicu. Međutim, nisam ja jedini. U Australiji čak i izbeglice, žene i deca se drže godinama po zatvorima. Zatvor u Sidneju, u kome se ja nalazim, spada u red najgorih na planeti tvrdi Dragan Vasiljković. Priznaje da zbog toga nije razočaran, jer ima veliku podršku porodice, prijatelja i čitave srpske zajednice od 200.000 ljudi u Australiji. Smejem se bar deset puta dnevno. Stvaram prijatelje čak i ovde u tamnici, kako među zatvorenicima, tako i među zatvorskim osobljem. Nisu mi potrebni nikakvi lekovi, ni pomagala. Apsolutno vladam svojim umom i živim svaki dan kao da je moj jedini tren života. Ne nosim sat, da bih merio vreme svog života, a sa zida sam odavno skinuo kalendar priča Kapetan Dragan koji je u zatvoru zaveden kao pritvorenik, zatvorski broj 396.047. Smešten je u samicu i može da prima posetu dva puta mesečno. Na pitanje čemu se nada, Dragan Vasiljković iz australijskog zatvora poručuje: - Pravda je spora, ali kažu da je dostižna. Nadam se slobodi. Svima je jasno da moj slučaj nije lične prirode. Dokle god se ja lično bavim ovim slučajem ne mogu da očekujem neke velike promene. Najčešće ga posećuju supruga Nada Lukić i brat po majci Kića Makuljević, kao i prijatelji iz Odbora za istinu i pravdu. - Moj slučaj mora da se reši na nivou tri države Australije, Hrvatske i Srbije. Nadam se samo da to neće trajeti predugo, kao priča o bliskoistočnom sukobu Jevreja i Arapa. Pitali Jevreja :"Kada će se rešiti sukob na Bliskom Istoku?". A on odgovara: "Pa neće još dugo, jer traje već dve hiljade godina". Zato političarima u Srbiji poručujem: "Bilo bi lepo da me se sete ponekad!" kaže Kapetan Dragan - A srpskom narodu kažem: "Bilo bi lepo da podsete politačare da se ponekad sete Kapetana Dragana!, završio je svoju priču Dragan Vasiljković, pritvorenik u sidnejskom zatvoru. Marko Lopušina

Eksplozija u severnoj Mitrovici, nema povređenih

U severnoj Kosovskoj Mi-trovici u utorak popodne desila se eksplozija u kojoj nije bilo povređenih. U Kosovskoj policijskoj službi agenciji Beta je rečeno da se za sada ne zna kakva je naprava eksplodirala. Eksplozija se desila ispred stambene zgrade preko puta osnovne škole "Branko Radičević". "Povređenih nije bilo, pričinjena je materijalna šteta na više automobila i popucala su stakla na zgradi i ostalim objektima u neposrednoj blizini", rekao je portparol policije Besim Hoti.

U Briselu nastavljeni pregovori timova Begorada i Prištine

Pregovori o rešenjima za pravosuđe buduće zajednice srpskih opština na Kosovu juče su nastavljeni u Briselu, gde takođe razgovaraju eksperti Beograda i Prištine o policiji, a premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači predveče treba da razmotre i usaglase sva pitanja oko primene Sporazuma o normalizaciji odnosa Beograd-Priština. Pregovori o pravosuđu, u kojima tim Beograda predvodi ministar pravde Nikola Selaković, treba da dovedu do rešenja kojima će Srbima na Kosovu u budućoj zajednici opština biti zajamčeno da će u prvom i drugom stepenu imati sopstvene sudove i sudije i tužioce. Za pitanja pravosuđa i policije je od ključne važnosti i da vlasti u Prištini proglase amnestiju za sve srpske policajce i osoblje u pravosuđu da bi neometano mogli da budu ustanovljeni budući organi Zajednice srpskih opština, odnosno da se stave van snage kosovski zakoni koji bi prema njima mogli biti represivni. Na sastanku Dačića i Tačija će učestvovati i visoka predstavnica Evropske unije Ketrin Ešton, koja bi trebalo da pomogne u usaglašavanju otvorenih pitanja, posebno o kad je reč o amnestiji za srpske kadrove u policiji i isporukama i distribuciji elektroenergije. Dogovor Dačić-Tači o primeni Sporazuma je od presudne važnosti za Srbiju koja očekuje odluku šefova diplomatija Evropske unije idućeg utorka u Luksemburgu o utvrđivanju datuma, odnosno bar "davanju 'zelenog svetla'" za pregovore o prijemu Srbije u EU. Pođednako je važan i za Kosovo koje očekuje odluku o pokretanju pregovora s EU o sporazumu o pridruživanju. Jučerašnja runda pregovora o policiji, pravosuđu, amnestiji i izborima za srpske opštine je okončana bez izjava članova srpskog tima u kojem su bili ministar pravde Selaković, savetnik predsednika Srbije Marko Đurić, koordinator za primenu Sporazuma o normalizaciji odnosa Beograd-Priština Aleksandar Vulin, kao i Veljko Odalović, generalni sekretar vlade Srbije. Ministarka za energetiku Zorana Mihajlović juče je izjavila da u razgovorima o elektroenergiji nije postignuta nagodba i dodala da će o tome morati da se postigne dogovor na višem nivou. Ona je naglasila da je ključno da se obezbedi stabilno snabdevanje električnom strujom za Srbe na Kosovu, uključujući pitanje vlasništva nad hidroelektranom Gazivode koja se nalazi na severu Kosova, a u čiju su izgradnju sredstva uložili srpska država i elektroprivreda. Sporno je i to što prištinska strana zasad odbija da prihvati da i srpska kompanija isporučuje struju na Kosovu. Pregovori obuhvataju i amnestiju koju vlasti u Prištini moraju da proglase za pripadnike srpskih bezbednosnih i pravosudnih tela da bi neometano mogla da se ustanovi Zajednica srpskih opština. Vlasti u Prištini traže da amnestija obuhvati ne samo srpsku, već sve zajednice na Kosovu. U dosadašnjim pregovorima Beograda i Prištine o dodeli Kosovu međunarodnog pozivnog broja za fiksnu telefoniju i da operater mobilne telefonije iz Srbije dobije dozvolu za rad na Kosovu nije postignut dogovor, a dve strane su pismeno dostavile nove predloge Evropskoj komisiji. Šefica prištinske delegaciju u pregovorima Edita Tahiri izjavila je da vlasti u Prištini ne prihvataju da se srpskim operaterima za mobilnu telefoniju obezbedi rad na severu Kosova, kao i da se omogući da i jedna srpska kompanija isporučuje i bude distributer struje za Zajednicu srpskih opština. Dragan Blagojević, Brisel

Oficir za vezu Ljuljzim Peci podneo ostavku

Oficir za vezu Prištine u Beogradu i bivši ambasador Kosova u Švedskoj Ljuljzim Peci podneo je u sredu neopozivu ostavku, javio je portal Koha.net. U ostavci dostavljenoj predsednici Kosova Atifeti Jahjaga, Peci je taj čin obrazložio neslaganjem sa kritikom premijera Kosova Hašima Tačija, nakon njegove izjave da do normalizacije odnosa između dve zemlje može da dođe tek kada Srbija bude priznala Kosovo. "Bio sam ubeđen da je državna politika u vezi sa potpunom normalizacijom odnosa sa Beogradom upravo priznanje od strane Republike Srbije, ali izgleda da politika nije takva. U takvim okolnostima ne prihvatam da nastavim svoj rad u diplomatskoj službi Kosova", napisao je Peci u ostavci koju uputio predsednici Kosova. On je u ponedeljak zvanično u Beogradu stupio na dužnost kao oficir za vezu sa zvanjem ambasadora u diplomatskoj službi Kosova.

Srpska dijaspora odaje počast Steli Džatras

U 81. godini života u Americi je preminula Stela Džatras, najpoznatiji srpski lobista, diplomata, pisac i američki analitičar. Srpska dijaspora u crkvama i preko medija odaje počast ovoj Grkinji, koja je u SAD branila interese našeg naroda. Njene tekstove o srpskom pitanju su poslednjih godina objavljivali ugledni listovi Vašinton Post, Vašinton tajms, Arizona republik, Los Angeles Tajms i Njujork tajms, koji joj je povodom njene smrti objavio poseban članak. Više od dve decenije, ćerka grčkih emigranata i diplomata Steli Džatras se preko najuglednijih listova i institucija borila da kaže istinu o Srbima. Išla je u Kongres i Belu kuću, razgovarala sa američkim političarima i stručnjacima, objavljivala tekstove o Srbiji i negirala neistine svetskih medija. Dolazila je na naše srpske skupove i svečanosti, aktivno je učestvovala u radu Srpske narodne obrane i Kongresa srpskog ujedinjenja - kaže Miodrag Nikolić, član SNO iz Kalifornije. Stela Džatras je rođena 1932. godine u gradu Pukipsiju kao četvrto dete grčkih emigranata. Pedesetih se udala za Džordža Džatrasa, oficira ratnog vazhuhoplovstva SAD i proputovala Ameriku i svet. Živela je dve godine u Moskvi i radila kao pomoćni službenik političke sekcije američke ambasade. Bavila se pisanjam političkih analiza Hladnog rata, američko-ruskih odnosa i jugoslovenskog pitanja, o čemu je držala predavanja po SAD. Stela Džatras je bila član Kongresa srpskog ujedinjenja i Srpske narodne odbrane, najaktivnijih naših organizacija u SAD. Kao tihi lobista pripadala je grupi aktivnih pobornika interesa srpskog naroda, kao što su, Piter Brok, Piter Maher, kongresmen Denis Kučinić, Džim Džatris i Julija Gorin. Kada je počeo rat u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina Stela Džatras je bila jedna od prvih koja je u SAD i svetskim medijima ukazala na jednostranost izveštavanja zapadnih agencija. Ona se borila i probala da pokaže istinu o tragičnoj situaciji na prostorima bivše Jugoslavije. Uznela se kao duša, čista i neporočna, da nastavi otpor onima koji veruju da su vladari ovog sveta. Mi zato ne smemo da zaboravimo ovu veliku ženu, majku i našu plemenitu sestru Stelu Džatras - poručuje profesor Višeslav Simić iz Meksiko Sitija. Poslednjih godina ova Grkinja je sa suprugom živela u gradu Sterlingu kod Vašingtona. Imaju dva sina i tri unuka, ali kako su često govorili i Džordž i Stela Džatras, imaju i veliku srpsku porodicu. Odlazili su i držali vatrene govore kanadskim Srbima na Nijagari, u srpskim organizacijama po SAD, gde su poslednjim put proslavljali Vidovdan sa predsednikom Slavkom Panovićem, prvakom Srpske narodne odbrane i kongresmenom Melisom (Milicom) Bin Luburić. Stela Džatras se borila za naš narod kao da je Srpkinja. Američka administracija i mediji su uvažavali njene stavove i objavljivali njene članke, u kojima je tvrdila da Srbija nije ratno-huškaška zemlja, već da je žrtva borbe velikih sila za osvajanje sveta. Mi u dijaspori smatramo da Srbija treba posthumno ovoj heroini da dodeli orden - predlaže je Miodrag Nikolić, član SNO iz Kalifornije. M. Lopušina