SVET	Utorak, 23. maj 2017.

Arapske države se bore za uticaj u Egiptu

I prisluškivanje košta

Špijuniranje SAD u Južnoj Americi pratilo i energetiku

U Evropi manje beba od početka ekonomske krize 2008.

Služba koja štiti Putina kupuje pisaće mašine

Spašeno oko 90 mačaka krijumčarenih u Vijentam

Štrajk glađu oko 30.000 zatvorenika u Kaliforniji

Snouden i dalje na moskovskom aerodromu

Arapske države se bore za uticaj u Egiptu

Sukobi vojske i islamističkih snaga u Egiptu, u kojima je i svrgnut predsednik Mohamed Morsi, ponovo su istakli rivalitet bogatih zemalja Persijskog zaliva koje se nadmeću za uticaj i prevlast u regionu. Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, dve najbogatije zalivske zemlje, obećale su juče Egiptu osam milijardi dolara u gotovini i kreditima, ne samo s ciljem da podrže slabu prelaznu vladu, već i da oslabe uticaj Katara i Turske, piše Njujork tajms. Katar je u savezništvu s Turskom dao značajnu finansijsku i diplomatsku podršku Morsijevoj Muslimanskoj braći, ali i islamistima u drugim zemljama. Katar je za godinu dana Morsijeve vlade dao Egiptu osam milijardi dolara, dok je Turska ponudila zajam od dve milijarde dolara. Za razliku od Katara, koji je podržavao islamiste u Libiji i Siriji, Saudijska Arabija i Emirati nastoje da vrate stari autoritarni poredak u strahu da bi islamski pokreti i zalaganje za veću demokratiju mogli destabilizovati i te zemlje, navodi njujorški list. Saudijska Arabija i Emirati su oduševljeno prihvatili vojno svrgavanje Mohameda Morsija iz Muslimanske braće. Te zemlje imaju izražen neprijateljski odnos prema islamističkom programu tog pokreta koji smatraju pretnjom za legitimitet sopstvenih monarhija i regionalnu stabilnost. Obećanje pomoći od osam milijardi dolara ukazuje i na ograničenost američkog uticaja - SAD Egiptu godišnje daju 1,5 milijardi dolara, što je mali deo onoga što su obećale zalivske zemlje. Angažman tih zemalja, međutim, značajno se razlikuju od pristupa SAD - adminstracija predsednika Baraka Obame pokazala je nesigurnost u reakciji na akcije vojske u Egiptu, ali i u širem smislu kako da održi uticaj na sve haotičniji i podeljeniji arapski svet u kojem je i inače teško definisati američke interese. Tenzije između Katara i Saudijske Aravije su starije i šire od neslaganja posle Arapskog proleća iz 2011. Saudijska Arabija, koja preferira tihu diplomatiju i rad iza kulisa, sebe smatra regionalnim liderom. Katar, s druge strane, godinama nastoji da ostvari spoljnopolitički uticaj, često nasuprot interesima Saudijaca, pri čemu pored bogatstva koristi i televizijsku mrežu Al Džazira kako bi odigrao ključnu ulogu u najozbiljnim događima u regionu. Katar je značajno finansirao islamiste u Tunisu, Libiji, Siriji i Egiptu, često stajući na stranu Muslimanske braće i njihovih saveznika poput ekstremističkog pokreta Hamas. Razgnevio je Saudijce i Amerikance podrškom islamističkim pobunjenicima u Siriji kojima je dostavljao i oružje i pored protivljenja SAD.

I prisluškivanje košta

Prisluškivanje telefonskih razgovora i praćenje internet komunikacije američku vladu koštalo je ne samo ugleda u svetu i među svojim građanima, već je donelo i realan, novčani trošak. Cene koju su na trošak poreskih obveznika SAD, naplaćivane za prisluškivanje razgovora, variraju od provajdera do provajdera. Kompanija Ej-Ti-end-Ti (AT&T) naplaćivala je 325 dolara za aktivaciju svakog prisluškivanja i 10 dolara dnevno za održavanje takve linije. Manji operateri Kriket (Cricket) i Ju-Es Selular (U.S. Cellular) naplaćivali su 250 dolara po liniji. Za prisluškivanje korisnika Verajzona (Verizon) vlada je za prvi mesec morala da plati 775 dolara, a potom po 500 dolara mesečno, objavio je prošle godine kongresmen Edvard Marki. Praćenje elektronske komunikacije, što je prema navodima bivšeg obaveštajca Edvarda Snoudena radila američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA), dosta je jeftinije ili je čak i besplatno. Fejsbuk (Facebook) je saopštio da vladi nije naplaćivao pristup podacima korisnika. Majkrosoft, Jahu i Gugl nisu hteli da navedu koliko naplaćuju, ali je Američka unija za građanske slobode (American Civil Liberties Union) saopštila da je ustanovila da se beleške o elektronskoj komunikaciji mogu dobiti za 25 dolara.

Špijuniranje SAD u Južnoj Americi pratilo i energetiku

Američki program špijuniranja elektronske pošte i telefonskih razgovora u Latinskoj Americi bio je usredsređen u na energetska pitanja, a ne samo na podatke povezane s vojskom, politikom i terorizmom, objavio je brazilski list O Globo. Taj list je preneo da je imao uvid u neke od dokumenata američke Nacionalne bezbednosne službe (NSA) koji su se pojavili u javnosti preko bivšeg obaveštajca Edvarda Snoudena. Prema O Globu, ti podaci ukazuju na pokušaj SAD da dođu do podataka o energiji u Meksiku i nafti u Venecueli. List nije objavio koje su informacije američke službe dobile, niti koje su kompanije bile meta prisluškivanja. U izveštaju se navodi i da su u Kolumbiji, najbližem američkom savezniku u Južnoj Americi, kao i u Meksiku i Brazilu, službe SAD prikupile najviše informacija o elektronskoj pošti i telefonskim razgovorima u poslednjih pet godina. Brazilska vlada je pokrenula istragu povodom ranijih navoda da je NSA prikupljala podatke preko povezanosti američkih i brazilskih telekomunikacionih kompanija. Brazilska predsednica Dilma Rusef je rekla da takve aktivnosti zadiru u nacionalni suverenitet i da će Brazil to pitanje izneti u UN, dok je šef diplomatije Antonio Patriota rekao da je od SAD zatraženo zvanično objašnjenje. Podaci koje je obelodanio Snouden ukazuju da je NSA prikupljala takozvane "metapodatke" telefonskog i internet saobraćanja - vreme logova, adrese i slične informacije o porukama, a ne sam sadržaj poruka.

U Evropi manje beba od početka ekonomske krize 2008.

U Evropi se od početka finansijske krize 2008. rodilo manje beba, pokazala je nova studija nemačkog Instituta Maks Plank za demografska istraživanja, prenosi Bi-Bi-Si (BBC). Prema istraživanju tog instituta, stopa rađanja u 28 zemalja EU je opala, dok je nezaposlenost porasla. Ljudi mlađi od 25 godina delimično su pogođeni, kao i oni koji žive u južnoevropskim zemljama poput Španije. BBC navodi da je odnos između ekonomije i nataliteta dugo bio predmet rasprava, ali je ostao kontroverzan. Istraživači iz Plankovog instituta su naveli da je njihova studija pokazala da "opseg nezaposlenosti u savremenoj evropskoj zemlji u stvari utiče na stopu rađanja". To stanovište je dodatno potvrđeno činjenicom da u se državama poput Nemačke i Švajcarske, koje nisu bile na udaru krize, stopa rađanja nije menjala. Demograf Mihaela Krejenfeld rekla je da je finansijska kriza pogodila Evropu u vreme kada je stopa rađanja u mnogim zemljama tek počela da raste. Trend rađanja se naročito usporio u Mađarskoj, Irskoj, Hrvatskoj, Letoniji, Češkoj, Poljskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu.

Služba koja štiti Putina kupuje pisaće mašine

Ruska služba za zaštitu predsednika Vladimira Putina i drugih zvaničnika naručila je 20 pisaćih mašina koje je spremna da plati po 750 dolara, preneo je list Izvestija. Taj list povezan s Kremljom naveo je da Federalna služba za zaštitu (FSO) smatra da je neophodno više koristiti pisaće mašine pošto je bivši američki obaveštajac Edvard Snouden obelodanio delovanje obaveštajnih službi SAD. Izvestija navodi da se pisaće mašine koriste posebno za štampane verzije nekih zvaničnih dokumenata i izveštaja koji se podnose Putinu. FSO nije imala komentar na pisanje lista.

Spašeno oko 90 mačaka krijumčarenih u Vijentam

Tajlandska policija saopštila je da je spasila oko 90 izgladnelih mačaka za koje veruje da su bile na putu za Vijetnam. Policija je odbila da kaže kakva je sudbina čekala spasene mačke, koje se na svom odredištu smatraju deliktesom. Policija je saopštila da je u kamionetu koji je zaustavila na kontrolnom punktu u provinciji Nakhon Phanom našla šest plastičnih kaveza punih mačaka. Vozač je uhapšen i optužen za nasilje prema životinjama i ilegalni transport životinja. Tajlandski vozač rekao je da mu je plaćeno 2.000 bahta (63 dolara) da preveze mačke do reke Mekong, kod granice sa Laosom. Mačije meso je u ponudi u mnogim vijetnamskim restoranima. Zbog svog mesa su u tu zemlju sa Tajlanda krijumčareni i psi.

Štrajk glađu oko 30.000 zatvorenika u Kaliforniji

Oko 30.000 zatvorenika u Kaliforniji, od ukupno 133.000, štrajkuju glađu u znak podrške osuđenicima koji su zatvoreni u samice, rekli su zatvorski službenici. Zatvorenici su obroke odbili u ponedeljak i utorak zbog uslova u kojima se drži više od 4.500 osuđenika u ustanovi Pelikan Bej, nedaleko od granice sa američkom državom Oregon, i u još tri zatvora maksimalne bezbednosti u Kaliforniji. Oko dve trećine zatvorenika u ponedeljak i utorak nije htelo da uzme doručak i ručak, a oko 2.000 zatvornika juče nije bilo na poslu ili nastavi.

Snouden i dalje na moskovskom aerodromu

Venecuela je primila zahtev za azil od američkog bivšeg obaveštajnog savetnika Edvarda Snoudena, rekao je juče predsednik te zemlje Nikolas Maduro. Maduro je već nudio azil Snoudenu, za koga se veruje da se nalazi u tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma Šeremetjevo. Snouden se na aerodromu nalazi već 15 dana i nije viđen od odlaska 23. juna iz Hong Konga, gde je obelodanio tajni američki program za praćenje komunikacije u svetu. Oglasio se jedino preko intervjua koji je pre dva dana objavio nemački "Špigl". Pored Venecuele, azil su mu nudile Bolivija i Nikaragva, dok je Ekvador saopštio da će razmotriti njegov zahtev. Maduro je rekao da će to možda biti "prvi kolektivni humantirani azil" na svetu, u kome različite zemlje poručuju "Dođi ovamo!". Snoudenu su SAD poništile pasoš i nije jasno da li on ima putna dokumenta koja bi mu bila potrebna da napusti Moskvu. Maduro je izjave dao kasno sinoć na sastanku sa predsednikom Paname. U nedelju, kubanski predsednik Raul Kastro istakao je pravo Bolivije, Venecuele i Nikaragve da ponude politički azil onima koji su "progodnjeni zbog ideala i borbe za demokratska prava". Podrška Kube ima veliki značaj budući da ne postoje direktni letovi iz Moskve ka Boliviji, Venecueli i Nikaragvi, zbog čega bi Snouden, ako bi odlučio da u tim zemljama potraži utočište, morao prvo da sleti u Havanu. Nekoliko zemalja Evrope je prošle nedelje odbilo da odobri azil 30-godišnjem američkom analitičaru koji je, kako je ranije objavio Vikiliks, uputio takav zahtev 21 zemlji.