KULTURA & ZANIMLJIVOSTI

Utorak, 23. maj 2017.

Džoana Rouling otkrivena kao pisac hvaljenog krimi romana

Pokretne slike: Lubav u škripcu

Na Egzitu 160.000 gledalaca ove godine

Cvetni grbovi Beograda na ulazima u grad

Po šest nominacija za Timberlejka i Meklemora

Šumadija fest krajem avgusta

Srpska umetnost 18 veka u Galeriji SANU

Subotičani na Tvrđava teatru sa Čudom u Poskokovoj Dragi

Gloub priprema turneju Hamleta u 205 zemalja sveta

Glumci iz Šapca oduševili publiku Tvrđava teatra

Kopije Magna carte na 800. godišnjicu zajedno

Izložba posvećena osnivaču škola za gluvoneme i slepe

Džoana Rouling otkrivena kao pisac hvaljenog krimi romana

Džoani Rouling (J.K. Rowling), autorki romana o Hariju Poteru, pošla je za rukom prava literarna magija, s obzirom da je sa detektivskim romanom koji je napisala pod pseudonimom požnjela odlične kritike. Niko nije znao da se iza Roberta Galbrajta (Galbraith), autora romana "The Cuckoo's Calling" zapravo krije žena koja je napisala sedam romana o dečaku-čarobnjaku i sa njim stekla ogromnu slavu. List Sandej tajms je otkrio tajnu, što je danas potvrdila autorka. Džoana Rouling je saopštila preko svoje portparolke da se nadala da će tajna moći da se održava malo duže "jer biti Robert Galbrajt je iskustvo koje oslobađa". "The Cuckoo's Calling" za glavnog junaka ima ratnog veterana koji je postao privatni detektiv, i istražuje misterioznu smrt jednog foto modela. Ovaj "debitantski roman" tobožnjeg Roberta Galbrajta dobio je odlične kritike u aprilu, kada ga je objavila izdavačka kuća "Sfera".

Pokretne slike: Lubav u škripcu

“Pre ponoći”, režija: Ričard Linklater, glavne uloge: Itan Houk i Žuli Delpi Holivudski producenti nikako da se odviknu stare navike - razvlačenja stare žvake! I ovoga leta u “sinepleksima” dominiraju nastavci komercijalnih filmova: “Iron Man 3”, “Hangover 3”, “Fast & Furious 6”, ”Grown Ups 2”, “Kick Ass 2”, “Despicable Me 2”, “RED 2”, “Wolverine 2”, “Smurfs 2”… Ipak, da sequel može imati daleko smisleniji karakter pokazuje film “Pre ponoći” (“Before Midnight”), završni deo trilogije koja zapravo nikad nije ni bila zamišljena da bude! Jedan reditelj (Ričard Linklater), dva glumca (Itan Houk i Žuli Delpi) i tri filma koja počinju sa rečicom “pre”. Ovo je jednostavna formula za romantični filmski serijal koji se, evo, redovno nastavlja svakih devet godina. Sve je spontano započelo još 1995. sa delom “Pre izlaska sunca” (“Before Sunrise”) , u kojem je nadobudni Amerikanac Džesi (uloga Itana Houka) u vozu sreo slobodoumnu Francuskinju Selin (Žuli Delpi) i potom proveo sa njom celu noć u Beču pre njegovog povratka kući iz Evrope, neprestano međusobno čavrljajući i pritom zaljubljujući se jedno u drugo. Ovo je 1990-tih bila smeona ideja za film, statičan i brbljiv, kojeg je režirao majstor minimalističke strukture Ričard Linklater (“Dangube”, 1991., “Začuđeni i zbunjeni”, 1993.). Selin i Džesi se potom ponovo sreću 2004. godine, u filmu “Pre zalaska sunca” (“Before Sunset”), ovoga puta u Parizu, gde celo popodne zajedno hodaju “gradom svetlosti”, opet neprekidno razgovarajući i otkrivajući svoja osećanja, pre Džesijevog odlaska na aerodrom. Ovo lucidno delo posredno govori o propuštenim i iskorišćenim šansama u životu, o trajnim posledicama impulsivnih odluka, kao i o tome kako jedan slučajan susret može da odjekuje godinama. Konačno, posle punih 18 leta od njihovog prvog viđenja, Selin i Džesi se sada pojavljuju u filmu “Pre ponoći”, kao bračni par u 40-tim godinama života, sa divnim bliznakinjama, koji se nalaze na odmoru u Grčkoj. Tokom popodneva i večeri oni imaju ručak sa svojim grčkim prijateljima, da bi zatim otišli u dugu šetnju od vile do hotelske sobe u gradu, opet vodeći stalne diskusije, koje se, avaj, završavaju sa epskom bračnom svađom! Dramu u filmu kreira radikalna Selin, koja koristi sarkazam kao njeno omiljeno oružje, dok Džesi iskazuje svoju nelagodnost kroz ležernu rezervisanost. Suočavajući se sa najvećim izazovom njihove duge veze, oni u ovoj trećoj epizodi kormilare tesnacima ljubavi i dugotrajne privrženosti. Uvučeni u široke implikacije posvećenog odnosa, Selin i Džesi se kao supružnici nalaze pred sudbonosnom raskrsnicom: da li će njihova poljuljana ljubav preživeti ili će se raspasti zbog opadanja hormona i latentne utonulosti u rutinu!? “Pre ponoći “ je dosad najbolji film prikazan ovog tekućeg leta u bioskopima, a vrlo lako se moglo desiti da uopšte ne bude ni snimljen, jer se činilo da su reditelj Linklater i glumački tandem Houk-Delpi u prva dva dela kazali sve što su imali, na tako pronicljiv i originalan način. Veza između Džesija i Selin je počela kao jednonoćna afera, i nije bila planirana da ovoliko dugo traje. Kao sušta negacija glamuroznih holivudskih romantičnih komedija, ova filmska trilogija nosi u sebi univerzalni aspekt jer je osvežavajuće životna i istinita. Nije čudo što mnogi vole ove “Pre…” filmove jer u njima mogu da prepoznaju same sebe. Nakon njihovog gledanja, osećamo se da nismo sami u ovom svetu! Bojan Ž Bosiljčić

Na Egzitu 160.000 gledalaca ove godine

Egzit (Exit) festival će nakon pet dana neprestane žurke morati da se oprosti od svojih obožavalaca, a brojke posetilaca koje su za sada poznate organizatorima su veoma primamljive i ohrabrujuće, rekao je juče portparol Egzita Srđan Marijanović. "Izuzetno smo zadovoljni što možemo da opravdamo navode medija da je ovo jedan od najboljih Egzita do sada, jer kroz kapije Egzita već je prošlo više od 150.000 ljudi, a to su samo prve brojke", rekao je Marijanović agenciji Beta. Marijanović je istakao da su svi koji su ove godine nastupili na festivalu imali samo reči hvale. "Imao sam prilike da razgovaram sa izvođačima i oni su imali samo reči hvale, od toga da su nam govorili da smo izuzetno visoko rangirani kao festival i da svi znaju za nas, do pohvala da su jedva čekali da nastupaju u Novom Sadu”, rekao je on. Marjanović je kazao da su i posetioci okarakterisali festival kao najbolji putem tvitera (Twitter) i društvenih mreža, a sa druge strane zvezde su opisale publiku kao jednu od najzabavnijih ikada. "Na primer Najl Rodžers je više puta rekao kako mu se dopada publika na festivalu i rekao da smo mi narod koji izuzetno voli žurke", dodao je potparol Egzita. Marijanović je istakao da je i sam festival oborio svojevrsne "lične rekorde" posećenosti pojedinih bina. "Ove godine smo oborili dva rekorda. Prvi je bio u četvrtak na nastupu di-džej Fet boj slim (Fatboy Slim) kada su kapije dens (Dance) arene morale biti zatvorene da bi se svi koji su na putu do nje mogli sigurno spustiti i obezbediti svoje mesto", rekao je on. Marjanović je dodao da se iskusni tim Egzita na vreme postarao da sve prođe "kako treba". "Da se slična gužva ne bi ponovila mi smo za sledeću žurku na kojoj je nastupao Dejvid Geta (David Guetta), u saradnji sa tehičkim timom i produkcijom, dodatno proširili kapacitete Dens arene" rekao je on i dodao da je dobro što je to urađeno jer je na tom nastupu oboren još jedan rekord posećenosti te popularne bine. Egzit je organizovan 14. put i trajao je od 10. do 14. jula, a među zvezdama koje su nasupile na glavnoj bini su i Atoms for pis (for Peace), bend Blok parti (Block Party), Nik Kejv (Nick Cave) i bend Bed sids (Bad Seeds), Snup dog (Snoop) i Prodidži (Prodigy).

Cvetni grbovi Beograda na ulazima u grad

Radnici preduzeća "Zelenilo Beograd" postavili su prvi od dva "cvetna grba" Beograda. Širine veće od 30 metara, gradski grbovi načinjeni od cveća biće na ulazima u Beograd sa auto-puta, saopštilo je to javno komunalno preduzeća. Kako je objvljeno, to će za goste biti dobrodošlica, a za Beograđane još jedan ukras, po ugledu na velike gradove u svetu. Kako je saopšteno, prvi gradski grb i naziv Beograda - načinjeni od cveća, od danas se vide kada se u grad ulazi iz pravca aerodroma, kod Studentskog grada. Čini ih 3.000 komada sezonskog cveća u zvaničnim bojama grba Beograda. Iz "Zelenila Beograda" su dodali da će drugi grb biti kod Autokomande, na zelenom ostrvu između Ustaničke ulice i Južnog bulevara. Međutim, zbog velikog nagiba terena i nemogućnosti održavanja cveća na tom mestu, naziv Beograda biće od belog tucanika, ali će grb biti u boji.

Po šest nominacija za Timberlejka i Meklemora

Čovek u odelu i sa kravatom i dvojica koji kupuju odeću u prodavnicama sa jeftinom robom, dobili su najviše nominacija na ovogodišnjoj dodeli MTV video nagrada (MTV VMA). Kako je saopštio MTV (Music Television), Džastin Timberlejk (Justin Timberlake) i duo Meklemor i Rajan Luis (Macklemore & Ryan Lenjis) dobili su po šest nominacija u različitim kategorijama za ovogodišnje MTV video nagrade, koje će biti dodeljene 25. avgusta u Njujorku. Sledi pevač Bruno Mars sa četiri nominacije, a zatim Robin Tik (Thicke), Majli Sajrus (Miley Cyrus), Pink i rok grupa Thirty Seconds to Mars sa po tri nominacije. Pesme Džastina Timberlejka "Mirrors" i Meklemora i Rajana Luisa "Thrift Shop" takmičiće se u kategoriji za najbolji video, u kojoj su još i pesma Bruna Marsa "Locked out of heaven", Robina Tika "Blurres lines" i Tejlor Svift "I knenj you njere trouble".

Šumadija fest krajem avgusta

Treći muzički festival "Šumadija Fest" održaće se krajem avgusta na platou kragujevačkog Sajma, uz učesće muzičara iz zemlje i inostranstva. Na festivalu će 23. i 24. avgusta nastupiti domaći izvođači "Van Gogh", "S.A.R.S", "Bad Copy", "Mikri i Bvana", disk-džokej Igor Garnier, "Sax 'n Groove". Gosti iz inostranstva su disk-džokej Tom Novy (Nemačka), disk-džokej Geo da Silva (Rumunija), "W.O.P.S" iz Bugarske, Klapa "Who See" (Crna Gora) i "V-DEVICE" (Italija). Nastupiće još oko 20 izvođača, među kojima i neafirmisane grupe i drugi izvođači koji će biti izabrani glasovima publike na www.sumadijafest.com. Tokom festivala biće uređen kamp u "Eko-parku" u naselju Ilina Voda gde će biti zabave, malog fudbala, odbojke na pesku i basketa, kao i izložbe, umetničke radionice i humanitarne akcije. Cena kompleta ulaznica za Festival u pretprodaji od 20. jula do 10. avgusta je 1.100 dinara. Na predhodna dva "Šumadija Festa" učestvovali su "Sunshine", "YU grupa", "Zabranjeno pušenje", "Orotodox Celts", "Makao Band", i disk-džokeji Sevdah Baby, Flip, TDI CREW.

Srpska umetnost 18 veka u Galeriji SANU

Izložba Umetnost 18. veka u kolekciji Galerije Matice srpske, koja obuhvata više od 100 najreprezentativnijih dela, otvorena je u Galeriji SANU u Beogradu. "Izložbom koja će trajati do 11. septembra organizatori žele i beogradskoj publici da pokažu bogatu kolekciju Galerije Matice srpske, koja ilustruje proces napuštanja vizantijske tradicije i opredeljenje srpskog slikarstva za šire kulturološke ideje doba prosvetiteljstva", rekla je autorka izložbe Branka Kulić na konferenciji za novinare. Publika, će prema rečima Kulić u Galeriji SANU kroz četiri izložbena segmenta moći da vidi više od 100 reprezentativnih dela - među kojima su ikone, religiozne kompozicije, portreti, grafike i duborezi, kroz koje je prikazana likovna poetika tradicionalnog zografskog, ranobaroknog, reprezentativnog visokog i kasnobaroknog srpskog slikarstva 18. veka. Prema njenim rečima, deo izložbenog prostora biće posvećen rezultatima naučnih ispitivanja materijala i tehnika izrade dve najstarije izložene ikone - Blagovesti iz 16. veka i Usekovanije deset kritskih mučenika sa kraja 17. veka. Galerija Matice Srpske ima najlepšu i najveću kolekciju srpske umetnosti 18. veka, u kojoj preovlađuju ikone, jer su se domaći umetnici krajem tog i početkom 19. veka opredelili za istorijsku kompoziciju, kazala je Kulić i podsetila da se portret javlja tek u drugoj polovini 18. veka. Upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević ukazala je da je izložba deo stalne kolekcije izložene u Novom Sadu. Izlozba će, kako je navela, biti upotpunjena tekstualnim legendama, konzervatorskim posterima, pričama o slikama i biografijama umetnika. "Bez razumevanja i znanja promena kroz koje je prošla umetnost u 18. veku, teško je razumeti umetnost današnjeg doba", kazala je ona. Prema njenim rečima, svaka nova izložba podstiče nova razmišljanja šta treba prikazati i interpretirati - kako napraviti pomak da dela kažu što više, ne samo o nacionalnom blagu i kulturi već i o tehnikama, bojama, umetnicima, idejama koje su obeležile 18. vek. Izložbu će otvoriti akademik Dinko Davidov, a svečanosti će prisustvovati i ministar kulture Bratislav Petković, kao i potpredsednik vojvođanske vlade i pokrajinski sekretar za kulturu, Slaviša Grujić.

Subotičani na Tvrđava teatru sa Čudom u Poskokovoj Dragi

Na Tvrđava teatru publika je imala priliku da vidi dramatizaciju romana hrvatskog književnika Anta Tomića "Čudo u Poskokovoj Dragi". Roman je adaptirala i dramatizovala Maja Pelević a predstavu režirala Snežana Trišić - najbolji beogradski student Fakulteta dramskih umetnosti i, zahvaljujući Kenedijevoj stipendiji, vašingtonski specijalizant i učesnik brojnih teatarskih radionica za reditelje. Kao najbolji student pozorišne režije Snežana Trišić je impresivnu biografiju krunisala nagradom s imenom svestranog doktora medicine, ali i reditelja, profesora i šekspirologa Huga Klajna. "Predstavu je u većini napravio jedan vrlo mladi i vrlo daroviti ansambl u Subotici. Nema puno prilike da ih vide ljudi izvan tog prostora i zato me raduje svako gostovanje vrlo uspele predstave koja je mene učinila vrlo ponosnim dok sam je gledao", izjavio je agenciji Beta pisac Ante Tomić. "Čudo u Poskokovoj Dragi" je delo o životnoj tragici u komediografskom staniolu, pozorišno prikazanje savremenog doba o nesnalaženju osobenjaka ili, jednostavno, "svojih ljudi" da u samoizolaciji zasnuju porodicu i žive "normalno". Projekt je podržao Sekretarijat za kulturu i javno informisanje Vojvodine, a posebnost je da je Ministarstvo unutrašnjih poslova sponzor.

Gloub priprema turneju Hamleta u 205 zemalja sveta

Šekspirov Gloub teatar priprema turneju predstave "Hamlet" u svim zemljama sveta. Mala produkcija sa osmočlanom glumačkom ekipom biće na turneji između aprila 2014. i 23. aprila 2016, kada pada 400. godišnjica Šekspirove smrti. Broj od 205 zemalja i teritorija, što je trenutni cilj, mogao bi da varira jer nije uvek jasno šta čini jednu zemlju. UN imaju 193 članice, dok su se na Olimpijskim igrama u Londonu takimičila 204 tima. Još nisu određena mesta na kojima će nastupati, ali je sigurno da će među njima biti Helsinger u Danskoj, gde se odvija radnja Šekspirove tragedija, kao i dolina Rift u Keniji. Turneja će početi i završiti se u Globu, replici elizabetanskog pozorišta na južnoj obali Temze u Londonu. Prošle godine, u Londonu je održan festival Globe to Globe, na kome su trupe iz celog sveta izvodile Šekspirova dela na 37 jezika. Upravnik pozorišta Piter Bruk rekao je da je Hamlet od svih Šeksiprovih komada najobuhvatniji i najuniverzalniji. "Šest najjednostavnijih reči engleskog jezika jesu 'biti ili ne biti'" (to be or not to be), rekao je. "Jedva da postoji mesto na planeti na kome te reči već nisu prevedene". "Voditi Hamleta na izvornom jeziku po celom svetu je hrabar i dinamičan projekat", rekao je.

Glumci iz Šapca oduševili publiku Tvrđava teatra

Glumački ansambl Šabačkog narodnog pozorišta u ponedeljak je dva sata držao publiku "prikovanu za sedišta" dok je pratila rediteljsko čitanje drame "Mladi Staljin" Nebojše Bradića. Transformacije Zorana Krajića koji je tumačio dileme i promene pisca Mihaila Bulgakova i Ivana Tomaševića koji je interpretirao mladog diktatora Josifa Visarionoviča Džugašvilija, silnika koji zbog autokratije ne preza ni od čega, fascinirale su publiku. Predstava "Mladi Staljin" prema drami "Saradnici" Džona Hodža, na repertoaru Šabačkog pozorišta je od februara, a opisuje sukob Mihaila Bulgakova sa sovjetskim diktatorom krajem 30-ih godina 20. veka. U atmosferi progona, egzekucija, logora, Bulgakovu 1938. Moskovski hudožestveni teatar (MHT) naručuje dramu o Staljinu,za obeležavanje 50. godišnjice njegovog života. Iako je Bulgakov napisao dramski tekst o mladom Staljinu (Batum), Staljin nije dozvolio da se prikaže,iz mnogih razloga. Bradićevo čitanje drame fokusira osetljiv odnos politike i umetnika: šta kreativac dobija i koliko gubi u toj bliskosti.

Kopije Magna carte na 800. godišnjicu zajedno

Britanska nacionalna biblioteka će na 800. godišnjicu Magna karte (Magne carta) prvi put ujediniti pod jednim krovom sve četiri postojeće prvobitne kopije prvog engleskog ustavnog dokumenta. Bilblioteka je najavila da će za njenu godišnjicu 2015. na tri dana ujediniti sve postojeće originalne kopije dokumenta koji je u junu 1215. odobrio kralj Jovan bez zemlje (John) kako bi umirio pobunu engleskog plemstva. "Načinjene su brojne kopije i poslate biskupima, a verovatno i sudijama" u celoj Engleskoj, rekla je Kler Brej, glavni kustos srednjevekovnih rukopisa biblioteke. "Ove četiri su preživele". Dve su u zbirci Nacionalne biblioteke, jedna u katedrali u Linkolnu, u centalnoj Engleskoj, i jedna u katedrali u Solsberiju, na jugozapadu zemlje. Početkom 2015. četiri kopije dokumenta proučiće istraživači, a pogledaće ih 1.215 ljudi koji će biti odabrani putem konkursa. Kler Brej je rekla da bi sagledavanjem kopija jednih pored drugih stručnjaci mogli da dobiju novi uvid u dokumenta i pisare koji su ih ispisivali na latinskom jeziku. Britanija za 2015. planira proslave godišnjice Magne karte, prvog ustavnog dokumenta, koji se sastoji iz niza zakona i odredbi umesto jednog dokumeta. Magna kartu libertatem, Veliku povelju slobode, odobrio je Jovan bez zemlje kako bi postigao dogovor s plemstvom koje se bunilo zbog njegovog despotizma i visokih poreza. Četiri kopije iz tog doba pisane su potvrde usmenog sporazuma kralja i plemstva u Ranimidu, zapadnom Londonu. Sporazumom su ograničene moći krune i ustanovljeno da je kralj ispod zakona, a ne iznad njega. Jovan nikad nije sasvim prihvatio povelju i malo je nedostajalo da ona ne zaživi. "Važila je tek manje od 10 nedelja", rekla je Kler Brej. "Baroni, koji su poznavali kralja Jovana, postavili su klauzalu koja ga obavezuje da kaže da je neće poništavati. Gotovo prvo što je učinio bilo je da je poslao nekoga u Rim Papi Inokentiju III da traži povlačenje". Papa jeste ukinuo povelju i Britanija se vratila u građanski rat. Kralj Jovan je, međutim, umro sledeće godine, a za sobom na prestolu ostavio devetogodišnjeg sina, Henrija III. Namesnik koji je upravljao na mestu mladog Henrija vratio je Magna kartu. Iako su mnoge njene klauzale naknadno zanemarene, oborene ili prerađene, taj dokument smatra se osnovom britanskog prava, čiji je uticaj bio od presudnog značaja za kasnija dokumenta, među kojima je i američki ustav. Magna karta je u 13. veku više puta izdavana ponovo i 17 od tih kasnijih kopija su preživele. Petnaest se nalaze u Britaniji, jedna u parlamentu Australije a jedna u arhivi SAD.

Izložba posvećena osnivaču škola za gluvoneme i slepe

Narodna biblioteka Srbije će izložbom "Nova svetlost" obeležti 70 godina od smrti Veljka Ramadanovića, osnivača prvih škola za slepe i gluvoneme u Srbiji - pedagoga i humaniste koji se zalagao za svestran razvoj osoba sa invaliditetom. Ramadanović je bio, kako se navodi u saopštenju, veliki pedagog, socijalni radnik i humanista, osnivač prvih škola za gluvoneme u Srbiji (1896) i za slepe (1917), navodi se u saopštenju biblioteke. Bio je čovek koji je adaptirao i Brajevo pismo za srpski jezik i sastavio prvi bukvar za slepe, osnovao prvu štampariju za štampanje na Brajevom pismu "Nova svetlost", pokrenuo prvi časopis na Brajevom pismu "Brajeva riznica", kao i prvi defektološki časopis u Jugoslaviji "Glas nedužnih". Ramadanović je osnovao i stručnu školu za četkare, obućare, korpare, klavirštimere i daktilografe, a slao je i prve pitomce na kurs za fizioterapeute-masere. Osnovao je i prvu muzičku školu i gimnaziju za slepe. "Postavkom izložbe 'Nova svetlost', Narodna biblioteka Srbije, u kojoj radi čitaonica za slepe i slabovide, želi da ukaže na život i rad neumornog borca za poboljšanje kvaliteta života osoba sa invaliditetom, jednog od utemeljivača naše specijalne pedagogije, čoveka koji je video probleme i nalazio rešenja", navodi se u saopštenju. Izložba će, između ostalog, predstaviti prve publikacije štampane na Brajevom pismu, prve udžbenike i prve zvučne knjige na gramofonskim pločama ... Danas Škola za učenike oštećenog vida u Zemunu nosi Ramadanovićevo ime.