|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Desetine hiljada opklada na kraljevsku bebu |
| |
 Kladioničari
su u ponedeljak uzeli veliki novac od hiljada Britanaca koji su se kladili
kako će Princ Vilijam i njegova supruga Kejt nazvati svoje novorođeno dete.
Agencija za klađenje "Ledbrouks" (Ladbrokes) je primila 50.000 opklada pošto
je u ponedeljak pre podne objavljeno da se Vojvotkinja od Kembridža porađa.
Predstavnik te agencije Aleks Donahju je rekao da su ljudi pohitali da se
klade u ime kraljevskog deteta čak ulažući samo i jednu funtu jer "žele da
učestvuju".
"Ne treba potcenjivati opsesiju britanske javnosti kraljevskom porodicom",
rekao je on, "To je velika stvar. A uz to, leto je".
Veći deo dana opklade su padale na ime Aleksandra za devojčicu i Džejms ili
Džordž za dečaka. U ponedeljak uveče je objavljeno da je Kejt rodila sina,
ali o imenu tada nije bilo ni reči.
Agencija za klađenje "Koral" kaže da je u istoriji te firme to najveće
klađenje izvan sporta. Ljudi se klade na sve što je u vezi s novim
prestolonaslednikom.
Tako se u agenciji za klađenje "Pedi Pauer" (Paddy Ponjer) primaju opklade i
na to koje će boje biti haljina Pipe Midlton - sestre vojvotkinje Kejt, kada
joj dođe u posetu.
"Ladbrouks" daje 33:1 da će novi naslednik trona koji će biti treći u redu
za presto, nastupati za Veliku Britaniju - na Olimpijskim igrama.
To nije daleko od realnosti jer je konjička sportistkinja Zara Filips,
kraljičina unuka, osvojila srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Londonu
2012. godine.
Inače, nije neuobičajeno da vladari ne žure s davanjem imena naslednicima:
Kraljica Elizabeta Druga i njen suprug, princ Filip to su učinili tek mesec
dana po rođenju princa Čarlsa.
Džordž Aleksandar Luis ime novorođenog britanskog princa
Sin britanskog princa Vilijama i vojvotkinje od Kembridža Kejt zvaće se
Džordž Aleksandar Luis.
"Vojvoda i vojvotkinja od Kembridža imaju zadovoljstvo da saopšte da su svom
sinu dali ime Džordž Aleksandar Luis", navodi se u saopštenju iz palate
Kensington, rezidencije Vilijama i Kejt.
U saopštenju se dodaje da će novi britanski princ u javnosti nositi ime "njegovo
kraljevsko veličanstvo princ Džordž od Kembridža".
Ukoliko u trenutku krunisanja odluči da zadrži ime Džordž, sadašnji princ će
biti sedmi britanski kralj koji nosi to ime.
Kejt Midlton i princ Vilijam saopštili su ime svog deteta samo dva dana
posle njegovog rođenja u bolnici Sent Meri u Londonu.
Na saopštenje o Vilijamovom imenu čekalo se nedelju dana, a ime princa
Čarlsa je saopšteno tek mesec dana pošto se rodio.
Princ Čarls je naslednik britanskog trona, njegov sin Vilijam je drugi u
nizu, a novorođeni princ Džordž je treći.
Za rođenje kraljevske bebe više od 25.000 tvitova za minut
Nakon vesti o rođenju sina princa Vilijama i vojvotkinje od Kembridža
razmenjeno je 25.300 poruka u minutu na Tviteru, saopštila je ta društvena
mreža.
Pretraga na Tviteru za kraljevsku bebu (Royal Baby) zabeležena je više od
900.000 puta otkako je Kejt primljena u londonsko porodilište.
Tviter navodi i da je informacija o rođenju princa od Kembridža sadržana u
više od dva miliona tvitova.
Po saopštenju Bakingemske palate, Kejt se porodila oko 16.24 i da je beba
teška 3,8 kilograma.
Rođenje kraljevske bebe izazvalo je veliko interesovanje i među astrolozima,
koji ističu da je princ rođen u znaku Raka, poput svog oca i bake ledi
Dajane.
Astrolozi navode da će novorođeni princ kao Rak imati osobine "solidnog
lidera", kao i da je rođen samo pola sata pre nego što je Sunce ušlo u znak
Lava.
Beba princ sa roditeljima kod kuće
Britanski prinčevski par, Kejt i Vilijam, napustili su u utorak bolnicu u
naručju držeći novorođenog sina, koga su predstavili medijima i građanima
koji su taj momenat iščekivali.
U trenutku izlaska iz londonske bolnice Sent Meri beba je bila u naručju
nasmejane Kejt, a Vilijam je bio pored njih. Sevali su blicevi fotoaparata
kojim su profesionalci i amateri pokušavali da slikaju u belo povijenog
malog princa.
Kejt je ispred bolnice izjavila da je veoma uzbuđena, a potom je dodala bebu
suprugu, koji je delovao opušteno i šalio se sa okupljenim novinarima.
"Liči na mamu, srećom", rekao je Vilijam, i dodao da sasvim sigurno "ima
jaka pluća" i da je veliki dečak, prilično težak.
Vilijam se nasmejao i kada je jedan novinar pitao da li beba ima kosu, pa je
odgovorio: "Ima više od mene, hvala Bogu".
Posle toga, par je ponovo ušao u bolnicu, kako bi u nosiljku smestio bebu, a
potom su ušli u automobil, kojim su se odvezli u Kensington palatu, gde žive.
Ranije u toku dana u poseti u bolnici bili su Vilijamov otac, princ Čarls i
njegova supruga Kamila, kao i roditelji bebine majke, Majkl i Kerol Midlton.
Oni su izjavili da su oduševljeni bebom, koja je rođena u ponedeljak popodne
i koja je treća u redu za nasleđivanje britanskog trona, posle dede Čarlsa i
oca Vilijama.
|
|
Dozvola za pucanje na bespilotne letelice |
| |
Američko vazduhoplovstvo upozorilo je da će svi koji pucaju na
bespilotne letelice biti procesuirani i kažnjeni.
U saopštenju koje je objavila Savezno vazduhoplovstvo (FAA) navodi se da
pucanje na letelice može da dovede do njihovog pada, izazivajući povreda
ljudi i materijalnu štetu na zemlji, ili opasan sudar sa drugim letelicama.
To je bio odgovor na lokalni zakon čije je donošenje predložila mala
poljoprivredna zajednica u Koloradu, tražeći da se za 25 dolara izdaju
lovačke dozvole za pucanje na - bespilotne letelice.
Zajednica u predlogu ide i korak dalje i predlaže da svako ko poseduje "dozvolu
za lov" i obori bespilotnu letelicu i za to pruži dokaz, dobije i nagradu od
100 dolara.
FAA navodi da je samo ta institucija nadležna za zakone koji se odnose na
vazdušni prostor, uključujući i iznad gradova i drugih naselja.
|
|
Amerika razmišlja da napadne još jednu nezavisnu državu |
| |
Kongres SAD dobio je od Pentagona prvu listu vojnih opcija za okončanje
sukoba u Siriji, s detaljnim opisom mogućih akcija i njihovih posledica i
procenom da bi takav širok poduhvat koštao milijarde dolara, piše američki
list Njujork tajms.
U pismu načelnika Generalštaba generala Martina Dempsija predsedniku Odbora
Senata za oružane snage Karlu Levinu prvi put je vojska jasno opisala šta
smatra najvećim izazovima američke intervencije u sirijskom ratu.
SAD su svoju pomoć sirijskim pobunjenicima za sada ograničile na
naoružavanje protivnika predsednika Bašara el Asada.
Dempsi je naveo da je vojska spremna da sprovede akcije koje uključuju obuku,
savetovanje i pomaganje opozicije, izvođenje ograničenih raketnih napada,
uvođenje zone zabrane letenja, tampon zona, verovatno duž granica s Turskom
i Jordanom i preuzimanje kontrole nad Asadovim skladištem hemijskog oružja.
"Sve ove opcije bi verovatno proširile uski vojni cilj pomaganja opozicije i
stavile dodatni pritisak na režim", napisao je general Dempsi.
Prvi čovek američke vojske je u pismu detaljno opisao logistiku i novac
potreban za svaku od vojnih opcija i procenio njihove rizike i koristi.
"Jednom kada preduzmemo akciju treba da budemo spremni za ono što sledi.
Dublju umešanost je teško izbeći", dodao je.
Dempsi je ocenio da odluka o primeni sile nije "ništa manje nego čin rata" i
upozorio da bi mogli "nenamerno da osnažimo ekstremiste ili oslobodimo
hemijsko oružje koje želimo da kontrolišemo".
Za obuku i savetovanje pobunjenika bi, po njegovom mišljenju, trebalo od
nekoliko stotina do nekoliko hiljada vojnika i oko 500 miliona dolara
godišnje.
Napadi s velike udaljenosti na sirijsku vojsku zahtevali bi "stotine aviona,
brodova, podmornica" i koštali bi milijarde dolara, naveo je general.
Nametanje zone neletenja bi zahtevalo obaranje režimskih ratnih aviona i
uništavanje aerodroma i hangara i stotine aviona, a troškovi bi mogli da
dostignu i milijardu dolara mesečno.
Za uvođenje tampon zona u cilju zaštite delova Turske i Jordana kako bi se
pružilo sigurno utočište sirijskim izbeglicama i napravila baza za isporuku
humanitarne pomoći, bilo bi potebno uvođenje ograničene zone neletenja i
raspoređivanje hiljada američkih kopnenih snaga.
Misija čiji bi cilj bio sprečavanje upotrebe ili širenja hemijskog oružja
obuhvatala bi uvođenje zone zabrane letenja i vazdušne i raketne napade.
"Hiljade pripadnika jedinica za specijalne operacije i drugih kopnenih snaga
bilo bi potebno za napade i obezbeđivanje kritičnih mesta", napisao je
Dempsi i ocenio da bi takva operacija koštala više od milijardu dolara
mesečno.
Posle prvobitnog prognoziranja brzog odlaska Asada s vlasti, američki
zvaničnici su, usled napredovanja režimskih snaga na terenu, počeli
implicitno da priznaju da je verovatno da će se Asad ipak zadržati na vlasti
još neko vreme.
|
|
Francuzi ne veruju u budućnost EU |
| |
Većina Francuza ne veruje u budućnost EU, Nemci su nešto veći optimisti, dok
su najveći pesimisti građani zemalja najjače pogođenih ekonomskom krizom,
pokazuju rezultati ankete.
Anketu je između 10. i 26. maja u 28 zemalja članica EU sproveo
Eurobarometar, koji redovno istražuje stavove građana EU o Uniji.
Prema rezultatima, 52 procenata Francuza su pesimisti kada je reč o
budućnosti EU, 68 odsto je ubeđeno da najgori talas krize tek treba da dođe,
dok njih 92 odsto ekonomsku situaciju u Francuskoj ocenjuje kao veoma lošu.
Nemci su nešto veći optimisti od Francuza, pošto u budućnost Unije veruje
njih 55 odsto, dok su najveći pesimisti građani zemalja najteže pogođenim
krizom - Grci, Portugalci i Kiprani.
Deset meseci uoči evropskih parlamentarnih izbora, 55 odsto francuskih
građana ne veruje da njihov glas ima uticaj u EU, a 67 odsto priznaje da i
ne zna koja prava imaju kao građani Unije.
Nešto više od 60 odsto Francuza se osećaju kao građani EU, što je za jedan
procenat manje od evropskog proseka i 12 odsto manje nego u Nemačkoj. Rekord
u tom smislu drži Luksemburg, gde se 88 odsto stanovništva osećaju kao
građani Unije.
Ekonomsku i monetarnu uniju podržava 72 procenata Francuza, četiri procenata
manje nego što je slučaj u Nemačkoj.
Drugačiji stav, međutim imaju Britanci, među kojima se velika većina - 79
odsto, protivi ekonomskoj uniji.
|
|
Karipske države žele kompenzaciju za period ropstva |
| |
Lideri desetak karipskih država pokrenuće zajedničku inicijativu za traženje
kompenzacije od tri evropske države za period kolonijalnog ropstva.
Inicijativa je potekla od Grenade, a u realizaciji će pomoći i Karipska
zajednica (Caricom), regionalna organizacija karipskih država koja se obično
bavi trgovinom.
Odšteta će biti tražena od Velike Britanije, Francuske i Holandije. Biće
formirana zajednička komisija za reparacije kako bi se ubrzali napori da se
što pre izađe za zajedničkim predlogom.
Karipske države kao posledicu ropstva vide siromaštvo i izostanak društvenog
razvoja. Oni očekuju da bi u eventualnom dogovoru trebalo da bude i formalno
izvinjenje, ali uz ocenu da samo izvinjenje neće biti dovoljno.
Koliko će biti novčano potraživanje za sada nije poznato, ali u reparacionoj
komisiji Jamajke navode da je Velika Britanija u vreme emancipacije 1834.
platila 20 miliona funti britanskim plantažerima na Karibima, što bi danas
bilo ekvivalentno sumi od 200 milijardi funti.
|
|
Desant filozofa na Atinu |
| |
Više od 2.000 vodećih filozofa sveta, među kojima Jirgen Habermas i Umberto
Eko, očekuje se u Atini u avgustu tokom sedam dana zajedničkog razmišljanja
i razmatranja.
Statua drevnog filozofa Sokrata kod Akademije jedno je od ključnih mesta
drevne atinske filosofije na kojima će se okupiti mislioci iz celog sveta na
svom 23. kongresu, objavljeno je u Atini.
Mesto Platonove akademije - brdo Pnika, usred Atine, nedaleko od Akropolja,
gde su građani još 507. godine pre naše ere počeli da održavaju sednice
svoje narodne skupštine, Aristotelov Licej i crkva Aja Fotini na reci Ilisos
- mesto gde se odvija dijalog Platonove Fedre, ugostiće neke od vodećih
svetskih filosofa koji se okupljaju da diskutuju na temu "Filozofija kao
istraživanje i način života".
U godini kada se navršava 2.400 godina od osnivanja Platonove Akademije,
cilj skupa je da ponovo analizira klasične korene filosofije i da protumači
probleme ljudi 21. veka, da prenese poruke o vrednosti, stavu, duhovnoj
orijentaciji i javnom nastupu savremenih filosofa.
Očekuje se više od 2.000 filosofa iz 105 zemalja, među njima i vodeći kao
što su Jirgen Habermas, Umberto Eko, Tomas Kalvo, Enriko Berti, Aleksandar
Nehamas i Jorgos Anagnostopulos.
Kongres, koji traje od 4. do 10 avgusta, u organizaciji Međunarodne
federacije filozofskih društava i Filozofskog društva Grčke, održava se pod
pokroviteljstvom Uneska i predsednika Grčke Karolosa Papuljasa.
Svečano otvaranje kongresa biće u Amfiteatru antičkog vladaoca Heroda
Atičkog, uz veliki koncert u čast učesnika.
Većina sednica će biti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Atini.
|
|
OEBS zabrinut zbog odnosa vlade SAD prema novinarima |
| |
Predstavnica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)
zadužena za slobodu medija, Dunja Mijatović, izrazila je zabrinutost zbog
toga što vlada SAD primorava jednog novinara da svedoči na suđenju bivšem
zvaničniku Centralne obaveštajne agencije (CIA) koji je optužen za odavanje
poverljivih informacija.
Kako je saoštio OEBS, Mijatović je američkom državnom tužiocu Eriku Holderu
uputila pismo u kojem je izrazila žaljenje što je ovo treći put poslednjih
meseci da Ministarstvo pravde SAD krši prava novinara.
Mijatović je zatražila da Ministarstvo ponovo razmisli o svojoj poziciji u
slučaju novinara Njujork tajmsa Džejmsa Rajzena, i da poštuje Rajzenovo
novinarsko pravo da štiti svoje poverljive izvore.
Predstavnica je takođe ukazala na nedavnu odluku Apelacionog suda, koja je
usledila posle spornih poteza Minstarstva pravde. Prema tumačenju
Apelacionog suda, prvi amandman na Ustav SAD ne štiti novinare od obaveze da
otkriju svoje izvore kada su pozvani da svedoče u krivičnom postupku.
"Bojim se da bi ovo moglo imati nepovoljan efekat na sposobnosti novinara da
istražuju osetljive teme i izveštavaju o njima", rekla je Mijatović.
Prema njenim rečima, vlada SAD bi trebalo da štiti pravo novinara da štiti
svoje izvore kao jedan od ključnih principa istraživačkoj novinarstva.
"Jedan od najboljih načina (da se ta prava zaštite) jeste da se donese"
odgovarajući zakon, navela je Mijatović.
Mijatović je ocenila da bi takav zakon "otklonio mogućnost hapšenja novinara
zbog odbijanja da identifikuju svoje izvore i osujetio tendencije
bezbednosnih zvaničnika da se upuštaju u prekomerno praćenje novinarskih
aktivnosti".
|
|
Snouden nije dobio dokumenta, još je na aerodromu |
| |
Bivši službenik američkih obaveštajnih službi Edvard Snouden,
koji se od 23. juna nalazi u tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma Šeremetjevo,
nije dobio od ruskih imigracionih vlasti privremenu dozvolu da uđe u Rusiju,
izjavio je juče advokat Anatolij Kučerena.
Posle sastanka sa Snoudenom, Kučerena je novinarima rekao da pitanje davanja
privremenog političkog azila, koji se daje na rok od jedne godine, "još nije
rešeno".
Ruske agencije su prethodno javile, pozivajući se na različite izvore, da je
Snouden dobio dokumenta i da prolazi pasošku kontrolu na aerodromu, kao i da je
napustio aerodromski hotel u kojem je živeo poslednjih mesec dana.
Kučerena je izjavio da Snouden i dalje ostaje u tranzitnoj zoni aerodroma, ali
da namarava da "ostane u Rusiji, nađe posao i izučava kulturu Rusije".
Prema njegovim rečima, Souden želi da vidi zemlju, putuje, izgradi život. Upitan
da li Snouden namerava da ostane u Rusiji, Kučerena je odgovorio: "Danas, da".
"Oseća se manje više dobro. U istoj je košulji i farmerkama u kojima je doleteo,
tako sve vreme i dolazi (na sastanke). Nestrpljivo očekuje kada će biti rešeno
njegovo pitanje", kazao je on.
Govoreći o davanju azila Snodenu, Kučerena je kazao da njemu "niko ništa nije
odbio", da se "dokumenta razmatraju", i da je rok za to tri meseca. Ni nakon
dobijanja tih dokumenata, on, međutim, ne može da napusti Rusiju, jer je za to
potreban pasoš, i eventualno viza, dodao je on. Rekao je da je bivši američki
obaveštajac spreman da da intervju, ali da to sada neće činiti zbog bezbednosti.
"Pitanje bezbednosti je pitanje broj jedan za njega", rekao je Kučerena
televiziji Rusija 24.
Zorana Bojić,
Moksva
|
|
Oglasavanje Marketing
|
