|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Spomenik Nikoli Tesli u Njujorku |
| |
 Spomenik
poznatom sprskom naučniku Nikoli Tesli biće postavljen 23. septembra u
Njujorku povdom obeležavanja sedamdeset godina od njegove smrti, najavila je
direktorka vladine Kancelarije za dijasporu Slavka Drašković.
Spomenik će biti postavljen u naselju Šorhemu na Long Ajlandu ispred Tesline
laboratorije i njega će otkriti predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
"Mi kao država uz pomoć naše dijaspore želimo da Tesla bude prepoznat kao
srpski brend i ova manifestacija je jedan način na koji mi povezujemo ovog
izuzetnog naučnika sa našom zemljom", rekla je Slavka Drašković u Vladi
Srbije.
Spomenik je rad akademika Nikole Koke Jankovića i on će biti poklon države
Srbije gradu Njujorku.
Na prednjoj strani spomenika ispisano je "Tesla - Srbin i Amerikanac",
njegova godina rođenja, smrti i oznaka Tesline jedinice.
Na poleđini spomenika su ugravirane Tesline reči koje je on izgovrio
prilikom posete Beogradu - "Ako budem imao sreće da ostvarim barem neke od
svojih ideja, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se moje nade
ispune, najslađa misao će mi biti ta da je to delo jednog Srbina".
Činu oktrivanja spomenika prisustvovaće važne ličnosti iz Amerike i sprske
dijaspore, a sutradan će biti organizovan poslovni skup gde će privrednici
iz Srbije imati prilike da se sretnu i razgovaraju sa biznismenima iz SAD.
Kako je najavila direktorka Kancelarije, trećeg dana biće otvorena izložba u
konzulatu posvećena Nikoli Tesli kojoj će prisustvovati ceo diplomatski kor
Srbije, ali i predstavnici drugih zemalja.
Na izložbi će predsednik Nikolić uručiti oredenja ljudima koji su zazlužni
za unapređivanje odnose Srbije i Amerike, među kojima je i američki sudija
Remzi Klark.
Predsednik Organizacionog odobra za podizanje spomenika Aleksnadar
Vlajkovića istakao je da je to važan događaj za ceo sprski narod i dodao da
je cilj države da se u svim većim gradovima sveta postave slični spomenici
srpskim velikanima.
On je najavio da će spomenik Tesli već sledeće godine biti postavljen u
Filadelfiji, a da su u toku pregovri da se podigne spomenik i Mihajlu Pupinu
ispred Kolumbija univerziteta.
Vlajković je rekao i da država uz pomoć sprske dijaspore i ljubitelja
Teslinog dela planira potpuno da rekonstruiše njegovu laboratoriju.
"To će postati 'Tesla njorld', poput Diznilenda. Ideja je da to bude mesto
za popularizaciju nauke, gde će dolaziti mladi ljudi, gde će moći da
razmenjuju svoje ideje", rekao je Vlajković.
Teslinu laboratoriju država je u oktobru prošle godine otkupila od grada
Njujorka za oko 850 hiljada dolara.
U kupovinu spomenika uključila se cela srpska dijaspora koja je za samo
nedelju dana uspela da sakupi milion i 370 hiljada dolara.
Prema rečima Slavke Drašković, preostali deo novca iskoršćen je za
sređivanje laboratorije koja je bila u ruiniranom stanju.
Nikola Tesla zvanično je imao oko 300 registrovanih patenata u 26 zemalja.
Preminuo je pre sedam decenija, na Božić 1943. godine u hotelu "Njujorker"
na Menhetnu, u sobi broj 3327 na 33. spratu.
|
|
Uskoro nova hapšenja u 24 sporne privatizacije |
| |
Direktor policije Milorad Veljović izjavio je da se istrage o 24 sporne
privatizacije privode kraju i da se uskoro mogu očekivati nova hapšenja.
"U igri su sada ostali krupni 'igrači' koji mogu mnogo da izgube. Ovo što se
dešava samo je očajnički pokušaj organizovanog kriminala da zaustavi istrage
i spreči privođenje pravdi odgovornih za milionske pljačke države", kazao je
Veljović u intervjuu za novi broj magazina NIN.
On je rekao da nije iznenađen napadima kojima je poslednjih dana izložen. "Ovakve
napade očekivali smo od početka formiranja Radne grupe Uprave
kriminalističke policije koja se pre godinu dana uhvatila u koštac sa
ozbiljnim i teškim poslom", rekao je Veljović.
Prema informacijama, kojima raspolaže policija, jedan od glavnih lobista
koji stoje iza ovih napada je osoba koja je direktno umešana u ozbiljna
krivična dela, a koja su u vezi sa jednom od 24 sporne privatizacije, rekao
je Veljović.
"On sada pokušava da kreira javno mnjenje i izbegne kaznu. U interesu
istrage ne mogu da kažem o kome je reč, ali vrlo brzo će se sve saznati. A
onda će mnogi biti iznenađeni", rekao je Veljović.
Na pitanje da li su i 10 godina stari slučajevi spornih privatizacija mogli
ranije biti procesuirani, Veljović je rekao da se "jednostavno u prethodnom
periodu nisu bili stekli svi uslovi da se na njima ozbiljno radi".
"U to vreme u samoj našoj kući bio je otvoreni rat mnogobrojnih struja i
frakcija, mnoge nadležne službe nisu pružale kvalitetne odgovore na
postavljene zahteve. Pa mi smo Šarića počeli da radimo još u vreme ministra
Dragana Jočića, trpeći i tada kritike zbog naše odlučnosti, i to iznutra. Na
zdrave noge smo stali tek pre dve godine kada smo se izborili sa
mnogobrojnim unutrašnjim problemima", naglasio je Veljović.
Prema njegovim rečima, i do sada je bilo pritisaka na policiju, a sigurno je
da će ih biti i dalje.
"Evidentno je da je borba protiv korupcije i organizovanog kriminala sada na
prelomnoj tački i mi u njoj ne smemo da posustanemo. I nećemo. Ići ćemo do
kraja", rekao je Veljović.
Komentarišući najavljenu smenu načelnika policijske uprave Beograda Stevana
Bjelića, Veljović je rekao da se radi "o normalnoj kadrovskoj promeni u
okviru reforme policije" i da to "nije priča od pre dva dana".
"Na tome se radi već skoro dva meseca, a pre 15 dana sve je dogovoreno sa
kabinetom ministra unutrašnjih poslova. Čeka se samo da on potpiše akt o
razrešenju. Da dogovora sa ministrom Dačićem nije bilo, ja ne bih ni izlazio
u javnost i tu iznenađenja neće biti", kazao je Veljović.
|
|
U Srbiji 25 osoba umrlo od groznice Zapadnog Nila |
| |
U Srbiji je od groznice Zapadnog Nila umrlo 25 osoba, a zvanično je
prijavljeno 210 slučajeva te bolesti, objavljeno je na sajtu Instituta za
javno zdravlje "Milan Jovanović - Batut" u Beogradu.
Umrle osobe bile su starije od 50 godina i hronični bolesnici, a od 25
smrtnih slučajeva, 12 je iz Beograda.
Od ukupnog broja prijavljenih slučajeva, 171 je imalo meningitis,
encefalitis ili meningoencefalitis.
Groznica Zapadnog Nila je virusno oboljenje, koje se javlja uglavnom leti.
Virus prenose tigrasti komarci ujedom, a ne prenosi se kontaktom među
ljudima.
|
|
A šta ćemo sa Šešeljom? |
| |
 Tribunal
u Hagu je na neodređeno vreme odložio izricanje presude lideru Srpske
radikalne stranke Vojislavu Šešelju, koja je trebalo da bude izrečena 30.
oktobra.
Presuda Šešelju odložena je, kako piše u odluci predsedavajućeg sudije
Žan-Kloda Antonetija, zbog toga što je iz raspravnog veća, zbog moguće
pristrasnosti, krajem avgusta, na zahtev odbrane, izuzet sudija Frederik
Harhof .
Budući da su tužilaštvo i ostale sudije - koje su se protivile izuzeću
Harhofa - zatražile da ta odluka bude preispitana, što je odložilo
imenovanje novog sudije, predsedavajući Antoneti ocenio je da izricanje
presude u ranije zakazanom roku nije moguće dok se to pitanje ne reši.
Posebno veće Tribunala utvrdilo je krajem avgusta, usvojivši Šešeljev zahtev
za izuzeće, da je sudija Harhof pismom prijateljima, objavljenom u danskoj
štampi, u kojem je kritikovao poslednje oslobađajuće presude Tribunala, "pokazao
pristrasnost u korist osuđujućih presuda".
"Neprihvatljiva predstava o pristrasnosti postoji. Zbog toga, većina je
utvrdila da je pretpostavka nepristrasnosti suzbijena. Shodno tome, većina
je našla da je optužba o pristrasnosti sudije Harhofa utemeljena", odlučilo
je to veće.
U odluci, objavljenoj 29. avgusta, piše da je sudija Harhof ostavio utisak
da je pristrasan time što je u svom pismu tvrdio da je do jeseni 2012.
godine "manje-više utvrđena praksa" Tribunala bila da osuđuje vojne
komandante za zločine koji su počinili njihovi podređeni.
Kritikujući promenu u toj praksi Tribunala - oslobađajućim presudama
izrečenim Antu Gotovini, Momčilu Perišiću i Jovici Stanišiću - Harhof je
promenu u tumačenju koncepta "udruženog zločinačkog poduhvata" pripisao
politički motivisanom pritisku predsednika suda Teodora Merona (Theodor) na
kolege, a za račun SAD i Izraela.
U odluci posebno veće navodi da je time sudija Harhof sugerisao da je su
oslobađajuće presude deo šireg američko-izraelskog plana da se suzbije
komandna odgovornost nadređenih oficira za zločine podređenih.
Sudija Harhof je u pismu naglasio da je uvek "pretpostavljao da je ispravno
osuditi lidere za zločine počinjene s njihovim znanjem" i zaključio da se
suočava "sa dubokom profesionalnom i moralnom dilemom" kao nikada pre.
Posebno veće ocenilo je da je to što je sudija Harhof razmatrao odgovornost
"vojnih komandanata" relevantno za proces Šešelju zato što je Šešelj optužen
da je učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, između ostalog, i time
što je upravljao paravojnim snagama zvanim "šešeljevci".
Time što je pomenuo "utvrđenu praksu" Tribunala da osuđuje vojne komandante
za zločine podređenih, sudija Harhof je, po odluci, dao osnova za zaključak
da bi "razumni i dobro informisani posmatrač" to mogao shvatiti kao "pristrasnost
sudije Harhofa u korist osuđujuće presude" i u procesu protiv Šešelja.
Neslaganje sa odlukom o izuzeću, izrazili su predsedavajući sudija Antoneti
i članica veća Flavija Latanci, koji su tvrdili da njihov stav nije uzet u
obzir. Odluku o izuzeću, tražeći njeno preispitivanje, tužilaštvo je nazvalo
"neosnovanom".
Potpredsednik Tribunala Karmel Ađijus odluku je na preispitivanje vratio
posebnom veću suda, kojim je predsedavao sudija Bakone Moloto iz Južne
Afrike, a čiji su članovi Barton Hol sa Bahama i Liu Daćun iz Kine. Sudija
Daćun glasao je protiv izuzeća Harhofa sa suđenja Šešelju.
Šešelj je optužen za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj,
Vojvodini i BiH, 1991-93. godine. U pritvoru Tribunala je od 24. februara
2003. kada se dobrovoljno predao, odmah pošto je objavljena optužnica.
Posle jednog neuspelog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, suđenje je
počelo 2007, a izvođenje dokaza okončano je prošle godine.
U završnoj reči, marta ove godine, tužioci su zatražili da Šešelj bude
osuđen na 28 godina zatvora, a optuženi, koji se brani sam, tražio je da
bude oslobođen.
Radoša Milutinović,
Hag
|
|
Crnogorac iz Nemačke zove Jovanku Broz u svoj dom |
| |
Crnogorski državljanin u Njemačkoj Aras Balić pozvao je Jovanku Broz da dođe
u njegovu kuću u gradu Rinteln u Donjoj Saksoniji, gde bi imala sve uslove
za ugodan život.
Balić, rodom iz Plava, kako je danas preneo list Vijesti, poručuje da bi
Jovanka Broz u njegovoj kući imala svoju sobu a on bi je pazio "kao majku".
Prema rečima Balića, "sramota je za svakog čestitog čoveka od Triglava do
Đevđelije" što Titova udovica živi u nedostojnim uslovima. On za sebe kaže
da je Titov pionir i da supruga "maršala u čijoj smo državi tako lepo i
složno živeli nije zaslužila" da živi u izolaciji, bez elementarnih uslova
za život.
Balić je naveo da u Nemačkoj ima stan od 90 kvadrata, a u njemu živi sa
suprugom, jer su ćerke odrasle.
Za "nečovečan odnos" prema Jovanki Broz Balić krivi sve države nastale
raspadom bivše Jugoslavije.
Ilija Despotović,
Podgorica
|
|
Sirijske izbeglice preko Balkana u EU |
| |
vropska komisija je juče u Briselu saopštila da će proučiti kakve mere bi
trebalo preduzeti ako se ispostavi da su preko Balkana sirijske izbeglice u
većem broju krenule da se domognu Evropske unije.
To je izjavio jedan predstavnik Komisije EU, odgovarajući na pitanje
novinara kako Evropska komisija namerava da učini jer su Sirijci počeli da u
znatno većem broju beže iz zemlje zbog najave napada SAD.
Evropski diplomatski izvori potvrdili su da se u EU s pažnjom prate
izveštaji da sirijske izbeglice već preko Grčke i Turske stižu na granice
Srbije, Makedonije i Bugarske, u nastojanju da se prvenstveno domognu
Mađarske, Rumunije i drugih pograničnih država EU.
Po izveštajima medija, sirijske izbeglice hrle prema Balkanu i Evropskoj
uniji zato što je, kako tvrde, već ogromnan broj izbeglica u Turskoj, Libanu,
Jordanu i Iraku, te više nema mnogo mogućnosti za njihov smeštaj.
Sirijske izbeglice suočene su sa pravom ucenom organizovanih mreža za
ilegalno prebacivanje lica u EU što košta od nekoliko stotina do par hiljada
evra.
Kako piše briselski internet sajt Euraktiv, "u Srbiji su sirijske izbeglice
najbrojnija grupa onih koji su u prvih pola godine zatražili azil".
Taj sajt prenosi i tvrdnje nekih Sirijaca da su ih "tukli policajci u
Makedoniji i pljačkale mafijaške grupe".
Ilegalne sirijske izbeglice koje uhapse vlasti u Srbiji, a koje zatraže azil,
u roku od 72 sata se smeštaju u centre za azilante.
Mnogi od njih potom nastoje da se domognu granica EU, pre svega Mađarske i
Hrvatske.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Oglasavanje Marketing
|
