|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Crna Gora se zadužuje za 100 miliona evra |
| |
 Vlada
Crne Gore najavila je da će se zadužiti za dodatnih 100 miliona evra kod
komercijalnih banaka i da će tim novcem pokrivati budžetski deficit,
fiskalne rezerve i refinansirati postojeće obaveze.
Crnogorski ministar finansija Radoje Žugić kazao je posle sednice Vlade da
je reč o kreditu s kliznom kamatnom stopom od 5,75 odsto na nize s periodom
otplate od tri godine.
Zakonom o budžetu za ovu godinu planirano je zaduženje od 250 miliona evra.
Međunarodne finansijske institucije u više navrata su ukazale na
zabrinjavajući rast javnog duga u Crnoj Gori koji je poslednjih godina skoro
udvostručen na preko 50 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP).
Država Crna Gora se do sada zadužila za oko 119 miliona evra za vraćanje
garancija datih Kombinatu aluminijuma Podgorica (KAP) koji je od letos u
stečaju.
Žugić je kazao da će vlada uskoro ponovo Skupštini Crne Gore predložiti
rebalans budžeta od koga je bila prinuđena da odustane u julu, jer nije
imala podršku skupštinske većine za svoj predlog.
|
|
Osveštenje hrama veliki dan za hrišćane |
| |
Mitropolit crnogorsko-primorski Srpske pravoslavne crkve (SPC)
Amfilohije ocenio je juče da je osveštenje hrama Hristovog vaskrsenja u
Podgorici "veliki dan za hrišćanski svet" i najavio dolazak "najvažnijih
patrijarha", zvaničnika Crne Gore, Srbije i Republike Srpske na ceremoniju u
ponedeljak, 7. oktobra.
"Hram je poziv da se mirimo i pokajemo, jer imamo zbog čega ... Hram je
vaskrsenje svega što je ovde stvarano. On je sinteza istoka i zapada i
uložena su ogromna sredstva. Najviše me dira to što je sirotinja davala za
hram, a takvih ima bezbroj", kazao je Amfilohije na konferenciji za novinare
u Podgorici.
Mitropolit SPC je naveo da je izgradnja hrama koštala šest miliona evra, da
je vlada Crne Gore tokom devedesetih pomogla sa 1,3 miliona nemačkih maraka
i da je predsednik RS Milorad Dodik koji će prisustvovati osveštenju, "priložio"
50.000 evra za hram.
Amfilohije je naveo da su gradnju hrama pomogli MUP Srbije, Železnice Srbije,
kompanija M:tel, brojne kompanije iz Crne Gore i, kako je rekao, "naši ljudi
iz Amerike".
Mitropolit SPC nije mogao da potvrdi ko će od zvaničnika Srbije
prisustvovati osveštenju. Najavio je dolazak patrijarha Irineja, svih
ostalih pravoslavnih patrijarha, specijalnog izaslanika pape kao i
predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića i RS Milorada Dodika.
Gradnja hrama trajala je dve decenije i njegovo osveštenje je deo ceremonije
proslave 1.700 godina Milanskog edikta. U počasnom odboru za proslavu tog
događaja i osveštenje hrama su visoki crnogorski zvaničnici na čelu sa šefom
države Filipom Vujanovićem.
U počasnom odboru nema članova opozicionih partija, tradicionalno bliskih
SPC u Crnoj Gori.
Njegovi graditelji su ranije saopštili da je saborni hram Hristovog
vaskrsenja "jedinstven po umetničkoj vrednosti" i da predstavlja "sintezu
celokupnog hrišćanskog umetničkog nasleđa, od ranohrišćanskog perioda do
danas".
Deo javnosti u Crnoj Gori kritikovao je značaj koji se pridaje osveštenju
hrama i sastav počasnog odbora u koji su ušli visoki zvaničnici Crne Gore.
Tako je iz Matice crnogorske ocenjeno je da osveštenje hrama nastavak "svetosavske
asimilacije" Crne Gore i da je ceremonija zakazana za 7. oktobar, samo "replika"
proslave 1.700 godina Milanskog edikta, u Nišu, 6. oktobra.
Svečana duhovna akademija zakazana je za 20 časova ispred hrama, dok je
liturgija najavljena za ponedeljak u osam sati ujutru.
Olivera Nikolić,
Podgorica
|
|
Ni posle 18 godina, nisu poznati napadači na Gligorova |
| |
Juče se navršilo 18 godina od pokušaja ubistva prvog predsednika Makedonije
Kire Gligorova, koji je u napadu zadobio teške povrede glave.
Makedonski mediji podsećaju da je napad izvršen automobilom bombom 3.
oktobra 1995. godine u 9.50 ispred skopskog hotela Bristol dok se službeno
vozilo u kome se nalazio Gligorov kretao po uobičajenoj ruti od njegove
rezidencije do zgrade parlamenta.
Makedonska policija je utvrdila da je u automobilu bombi bilo sakriveno 20
kilograma eksploziva, kao i vreće s metalnim predmetima, ekserima i
šrafovima da bi se povećala razorna moć, a u vozilu su bile postavljene i
vreće s peskom kako bi usmerile udar eksplozije prema vozilu Gligorova.
U napadu na Gligorova poginuli su njegov vozač Aleksandar Spirovski i
slučajni prolaznik Hristo Hristomanov, a povređeni predsednikovi
telohranitelj Ilčo Teovski, kao i prolaznici Klime Korobar i Jovan
Atanasovski.
Istražni postupak koji se vodi protiv nepoznatog počinioca još je otvoren, a
do sada nije utvrđeno ni ko su počinioci niti ko su naručioci ubistva.
Kiro Gligorov je umro 1. januara 2012. godine u 94. godini u svojoj kući u
Skoplju.
|
|
Klinton teško dobio podršku za intervenciju u BiH |
| |
Bivši američki predsednik Bil Klinton nije lako došao do
podrške - čak i svojih najbližih saradnika, za intervenciju SAD radi
zaustavljanja rata u BiH, pokazuju upravo objavljeni dokumenti.
Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) je objavila na internetu više
od 300 dokumenata o ratu u BiH, s kojih je skinuta oznaka "Poverljivo".
Klinton bi o tome trebalo da govori na konferenciji u svom predsedničkom
centru u Litl Roku, glavnom gradu Arkanzasa.
Na skupu "Bosna, obaveštajna aktivnost i Klintonovo predsednikovanje"
najavljeni su i bivša državna sekretarka SAD Medlin Olbrajt i penzionisani
general Vesli Klark.
Klinton za napade iz vazduha na ciljeve u BiH nije imao podršku Ujedinjenih
nacija zbog pretnji Rusije vetom u Savetu bezbednosti UN, ali je imao široku
podršku saveznika u NATO za akciju radi zaustavljanja etničkog čišćenja.
Novoobjavljeni dokumenti pokazuju da za vojnu intervenciju Klintonu nije
bilo lako da ubedi ni svoje saradnike.
Na sastanku u Beloj kući februara 1993. savetnik za nacionalnu bezbednost
Toni Lejk upozorio je da bi SAD, ako pokrenu napade iz vazduha, na kraju
mogle biti pod velikim pritiskom da doprinesu okončavanju sukoba slanjem
kopnenih trupa.
Medlin Olbrajt, tada ambasadorka SAD u UN, rekla je na sastanku da bi "odluka
o upotrebi američkih snaga u Bosni bio prelazak preko Rubikona".
"Ali treba razmisliti da li guranje tog problema pod tepih, stvara više
problema", rekla je Olbrajt prema beleškama sa sastanka u Beloj kući.
Na pitanje tadašnjeg načelnika Združenog generlaštaba Oružanih snaga SAD,
generala Kolina Pauela šta bi SAD trebalo da urade, Olbrajt je odgovorila: "Akcija
NATO".
Pauel je bio donekle uzdržan i rekao je da će američka vojska uraditi šta se
odluči, ali da mora znati šta se od nje traži.
"Možemo upotrebiti vazduhoplovstvo, ali na kraju moramo tamo ući i
razdvojiti strane", rekao je Pauel.
Klinton je potom tražio savet Pauela koji mu je reako da bi akcija u BiH
mogla biti skupa, a završetak neizvestan. "Ali, ako se angažujemo
diplomatski, moramo biti spremni da pomognemo sprovođenje rešenja", dodao je
general.
Godinu dana kasnije, 23. aprila 1994, kada se na sastanku u Beloj kući
razmatralo nastavljanje napada srpskih snaga uprkos ultimatumu NATO o
prekidu neprijateljstava, Klinton i njegovi saradnici su razgovarili o sve
većim razlikama između NATO i UN o ratu u BiH.
Odmeravali su mogućnost noćnih napada iz vazduha. Po izlasku sa sastanka,
Klinton je pitao šta da kaže novinarima, a potpredsednik Al Gor je "preporučio
da izbegava da komentariše", dok je savetnik za nacionalnu bezbednost Lejk
rekao da će on obavestiti medije.
|
|
U Briselu dogovor o presudi Sejdić i Finci |
| |
Politički prvaci Srba, Bošnjaka i Hrvata iz BiH u utorak su u Briselu
postigli načelan dogovor o primeni presude Evropskog suda za ljudska prava,
s ciljem da se poštuje ravnopravnost svih građana i da svako, bez obzira na
etničku pripadnost, može biti biran u Predsedništvo i Dom naroda.
Komesar za proširenje EU Štefan File je saopštio da je dogovor postignut u
načelu, a biće konačno uobličen i potpisan 10. oktobra, na novom sastanku u
Briselu.
Po tom dogovoru, Predsedništvo BiH bi se sastojalo od tri neposredno
izabrana člana: dva iz Federacije BiH i jedan iz Republike Srpske.
Distrikt Brčko bi bio jedna izborna jedinica iz dva dela, te bi i građani
RS, i Federacije, mogli da biraju one koje žele iz oba dela izborne jedinice.
Ove promene treba uneti u Ustav BiH da bi se "udovoljilo legitimnim težnjama
konstitutivnih naroda i 'ostalih' čime bi se uvažili međunarodni standardi",
piše u tekstu sa sedam načela koji su danas u Briselu potpisali predstavnici
vodećih političkih stranaka BiH.
Dokument su potpisali Milorad Dodik iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata
Republike Srpske, Mladen Bosić iz Srpske demokratske stranke, Bakir
Izetbegović iz Stranke dmokratske akcije, Martin Raguš iz Hrvatske
demokratske zajednice 1990, Dragan Čović iz Hrvatske demokratske zajednice
BiH, Zlatko Lagumdžija iz Socijaldemokratske partije BiH i Mirsan Džonlagić
iz Saveza za bolju budućnost BiH.
Oni su se u Briselu sastali u sklopu dijaloga na visokom nivou o procesu
pridruživanja BiH Evropskoj uniji kojim je predsedavao File.
Evropski zvaničnici danas su u Briselu nastojali da političke vođe iz BiH
ubede u nužnost dogovora o sprovođenju presude "Sejdić-Finci" jer bi, u
suprotnom, BiH ostala bez polovine sredstava iz evropskih fondova. Mogući su
gubitak 50 miliona evra iz fonda IPA u idućoj godini i dalji zastoj u
pridruživanju BiH Uniji.
Evropski sud u Strazburu naložio je BiH u presudi o slučaju "Sejdić i Finci"
iz 2009, da iz Ustava i Izbornog zakona izbaci odredbe koje predstavnicima
nacionalnih manjina onemogućavaju kandidovanje na izborima za člana
Predsedništva BiH i Dom naroda državnog parlamenta.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Završena obnova Njegoševog mauzoleja |
| |
Obnova Njegoševog mauzoleja na Lovćenu završena je posle
višemesečnih obimnih i temeljnih radova, saopštio je danas Narodni muzej Crne
Gore na Cetinju.
Kako je u saopštenju najavljeno, zvanična prezentacija obnovljenog Mauzoleja
biće predstavljena kao deo programa proslave 200. godišnjice rođenja velikog
crnogorskog pesnika, duhovnika i državnika.
Radovi na obnovi Mauzoleja vredni više od 1,1 milion evra, izvedeni su po
projektu Hrvatskog građevinskog instituta.
Potpuno je obnovljen krov Mauzoleja i uklonjena su oštećenja unutar spomenika.
Temeljno su očišćene skulptura Njegoša i karijatide na ulazu u Mauzolej.
Obavljeno je peskarenje zidova, spolja i unutra, a popravljena su oštećenja na
stepeništu i tunelu koji vode do Mauzoleja.
Veliki posao tokom sanacije bilo je i samo iznošenje građevinskog materijala na
vrh planine, kao i odvoz građevinskog šuta, piše u saopštenju.
Održavanje Njegoševog mauzoleja na Lovćenu veoma je skupo, jer su česte padavine
i vremenske nepogode na planini na kojoj vladaju ekstremni vremenski uslovi.
Mauzolej je podignut 1974. godine, čime je uklonjena kapela koju je
jugoslovenski kralj Aleksandar Karađorđević izgradio na Lovćenu 1925. godine.
Pre te kapele, na Lovćenu su bili ostaci kapele koju je Njegoš podigao u slavu
svog strica Petra Prvog Petrovića.
Njegoš je umro 1851. godine, a u kapeli na Lovćenu je sahranjen tri godine
kasnije. Njegove kosti su u vreme Prvog svetskog rata vraćene na Cetinje, a
potom su ponovo sahranjene na Lovćenu.
|
|
Odnosi Hrvatske i Mađarske zaoštreni zbog poternice |
| |
Premijer Hrvatske Zoran Milanović izjavio je juče povodom zaoštravanja
odnosa s Mađarskom zbog raspisivanja poternice za predsednikom uprave MOL-a
Žoltom Hernadijem, da to ne shvata kao "ratno stanje".
"Ovo što se događa u odnosima s MOL-om ne shvatam kao ratno stanje. Tako nećemo
da komuniciramo. Mađarsku vladu donekle mogu razumeti, ali od vas očekujem
uzdržanost, bez ikakvih komentara", poručio je premijer ministrima na početku
sednice Vlade.
On je dodao da je njegova vlada nasledila slučaj Hernadija koga hrvatsko
tužilaštvo sumnjiči da je s deset miliona evra podmitio bivšeg premijera Ivu
Sanadera da bi mađarskoj natnoj kompaniji prepustio upravljačka prava u
hrvatskoj Ini.
"Čak i da je (slučaj) star pola godine, državno tužilaštvo u Hrvatskoj je
nezavisno", naglasio je premijer.
On je podsetio na mađarsku pomoć Hrvatskoj poslednjih 20 godina i dodao da mu je
žao što je došlo do tog slučaja, ali da Vlada u tome ne može ništa da učini.
Mađarska vlada u sredu je zatražila reviziju portfelja MOL-a i najavila
mogućnost prodaje Ininih akcija, a hrvatskog ministra finansija Slavka Linića
prozvala je za javne pretnje MOL-u. Posle raspisivanja interopolove poternice i
evropskog naloga za hapšenje za Hernadija, Mađarska je otkazala i učešće
ministra spoljnih poslova Janosa Martonjija na "Kroacija forumu" o energetskoj
sigurnosti koji danas počinje u Dubrovniku.
"Stalna politička kampanja protiv MOL-a u Hrvatskoj, javne pretnje hrvatskog
ministra finansija najvećem ulagaču u toj zemlji, kao i postupci hrvatskih
pravosudnih tela protiv nekih direktora MOL-a, upućuju na to da se služe
sredstvima izvan ekonomske sfere za vršenje pritiska", ocenila je mađarska
vlada, preneli su hrvatski mediji.
MOL je juče ocenio da hrvatska vlast raspisivanjem interpolove poternice i
evropskog naloga za hapšenje za predsednikom uprave MOL-a krši propise Evropske
unije.
Mađarska naftna kompanija ima 49,1 odsto udela u Ini, a Vlada Hrvatske 44,84
odsto.
Crvena poternica Interpola i evropski nalog za hapšenje raspisani su u utorak
jer je Mađarska odbila da Hernadiju uruči poziv za saslušanje u Hrvatskoj.
U slučaju Ina-MOL bivši hrvatski premijer Ivo Sanader je zbog primanja pet
miliona evra mita, krajem prošle godine prvostepeno osuđen na zatvorsku kaznu.
Hernadi je više puta odbio poziv USKOK-a za saslušanje u istrazi, a pre desetak
dana je i mađarsko tužilaštvo odbilo zahtev da se Hernadi ispita u slučaju
Ina-MOL, jer je navodno utvrđeno da on nema veze s podmićivanjem. Mađarsko
tužilaštvo je ranije tvrdilo da ga zbog zaštite nacionalnih interesa ne mogu
saslušavati.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
