|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Skoro 10 milijardi ljudi na zemlji do 2050. godine |
| |
 Broj
ljudi na našoj planeti 2050. godine će dostići broj od 9,731 milijardi
stanovnika, navodi se u dvogodišnjoj studiji francuskog Instituta za
demografiju, a prenose francuski mediji.
Ove godine na planeti ima 7,141 milijarda ljudi, dodaje se u studiji.
U izveštaju se navodi da će do kraja veka biti od 10 do 11 milijardi ljudi.
Francuski institut sprovodi istraživanje paraleno sa UN, Svetskom bankom i
drugim Institutima u raznim državama. Broj od šest milijardi Zemlja je
prešla 1999. godine a za dostizanje cifre od 7 milijardi trebalo joj je 12
godina.
Postotak rađanja dece na svetskom nivou je 2,5 dece po jednoj ženi 2013.
godine, dok je 1950. bilo petoro dece, ali postoje razlike po raznim
područjima, pa je tako najveća stopa rađanja u Nigeru (7,6 dece po jednoj
ženi) nasuprot Bosne i Hercegovine gde jedna žena u proseku rađa 1,2 deteta.
Kina ostaje najmnogoljudnija, a Afrika će činiti jednu četvrtinu svetske
populacije do 2050. godine i stručnjaci predviđaju 2,435 milijardi
stanovnika na crnom kontinentu do 2050. godine, odnosno više od duplog broja
koji je registrovan ove godine - 1,1 milijarda.
S najmanjim brojem rođene dece zapadna Evropa je jedino područje kome će
broj stanovnika opasti: sa sadašnjih 740 miliona, 2050. će se taj deo Starog
kontinenta svesti na 726 miliona ljudi.
Američki kontinent će preći broj od jedne milijarde, sa 958 miliona ove
godine do 1,228 milijardi 2050. godine. U Azijii će se povećati broj od
sadašnjih 4,305 milijardi na 5,284 milijardi 2050, a Okeanija će od
populacije koja danas broji 38 stići na 58 miliona.
Trenutno " Grupa 7" država s najvišim brojem stanovnika su Kina (1,36
milijardi), Indija (1,276 milijardi), SAD (316,2 miliona), Indonezija (248,5
miliona), Brazil (195,5 miliona), Pakistan (190,7 miliona) i Nigerija (174,9
miliona).
Ta tabela će biti malo drugačija 2050. godine, jer će Indija dospeti na čelo
sa 1,65 milijardi stanovnika, Kina će biti manje naseljena (1,314 milijardi),
Nigerija (444 miliona) i SAD (400 miliona).
|
|
Migranti šalju više novca nego vlade razvijenih država |
| |
Novac koji migranti šalju svojim porodicama u zemljama u
razvoju daleko je veći od pomoći koje te države dobijaju od razvijenih
država, saopštila je danas Svetska banka.
Migranti će tako, prema procenama Banke, ove godine poslati 414 milijardi
dolara svojim porodicama, a do 2016. godine ta suma bi mogla da premaši 500
milijardi.
S druge strane, pomoć koju siromašne države dobijaju od razvijenih godišnje
iznosi oko 126 milijardi dolara, što je tri puta manje od iznosa koji šalju
migranti.
Najviše novca migranti šalju u Indiju - 71 milijardu dolara, zatim u Kinu -
60 milijardi dolara, Filipine - 26 milijardi dolara, Meksiko - 22 milijarde
dolara, Nigeriju - 21 milijardu i Egipat - 20 milijardi dolara. Prema pod
|
|
Britanski premijer ne zna pošto je hleb, jer ga sam mesi... |
| |
Britanski premijer Dejvid Kameronje priznao da ne zna pošto je hleb jer ga
sam mesi i peče.
Britanske političare redovno pitaju o cenama da bi se proverilo da li znaju
kako žive njihovi sugrađani.
Kameron koji se školovao u elitnom koledžu Iton i na Univerzitetu u Oksfordu,
izjavio je da ne kupuju hleb jer koristi kućnu mašinu za mešenje i pečenje,
a brašno uzima u mlinu u svom izbornom okrugu na jugu Engleske.
"Stavite brašno u mašinu za hleb, podesiti tajmer da se mašina uključi noću
i, kada se probudite, divan miris se širi iz kuhinje", rekao je premijer za
londonski Radio LBC.
"Potrebno je svega 30 sekundi da stavi sastojke u mašinu", rekao je Kameron
i dodao da njegovo troje dece "obožava moj domaći hleb". Voditelj radio-programa
je ipak obavestio premijera da hleb u radnji košta 47 penija (0,56 evra).
Pre Kamerona konzervativni gradonačelnik Londona Boris Džonson, takođe bivši
đak Itona i Oksforda, priznao je za radio da ne zna cenu mleka. Kada mu je
rečeno da mleko košta upola manje nego što je procenio, Džonson je rekao: "Eto,
ja ne znam cenu mleka, pa šta?".
Potpredsednik opozicione, Laburističke stranke, Majkl Dager, rekao je za
isti radio da premijer "nema veze sa stvarnošću". "Jedino iznenađenje je
bilo što je rekao da ima mašinu za pečenje hleba. Većina ljudi bi
pretpostavila da ima bar pekaru, a ne samo tu mašinu", rekao je on.
|
|
Kalifornija dobila zakon protiv osvetničke pornografije |
| |
Guverner američke savezne države Kalifornija Džeri Braun potpisao je zakon
kojim se zabranjuje takozvana "osvetnička pornografija" i predviđaju
zatvorske kazne za one koji postavljaju na Internet nage fotografije svojih
bivših supružnika i partnera nakon raskida veze.
Zakon kalifornijskog senata broj 255, koji na snagu stupa odmah,
kriminalizuje postovanje nagih fotografija osoba koje se mogu identifikovati
bez njihove dozvole, sa namerom da im se nanesu emotivna bol ili poniženje.
Za ovo delo se može izreći do šest meseci zatvora uz novčanu kaznu od 1.000
dolara. Tvorac zakona, republikanski senator Entoni Kanela, rekao je da "osvetnička
pornografija" postaje sve veći problem u doba socijalnih medija, kada
fotografije i video snimci načinjeni u privatne svrhe tokom ljubavnih odnosa
lako nalaze put do stotina veb sajtova.
Pre donošenja ovog zakona, kalifornijski propisi su omogućavali žrtvama da
tuže svoje virtuelne napadače, ali je postupak bio skup i dugačak. Američka
unija za odbranu građanskih prava usprotivila se kalifornijskom zakonu broj
255, tvrdeći da se njime može ugroziti pravo na slobodu govora.
Sličan problem se javljao i u drugim saveznim državama SAD u kojima su
donošeni propisi protiv "osvetničke pornografije".
U Floridi je ove godine sličan zakon odbačen upravo zbog bojazni da će njime
biti ugroženo pravo na slobodu govora.
Ovaj razlog je potegao i Vrhovni sud Misurija kada je prošle godine poništio
deo zakona koji je donet 2008. godine nakon što je jedan tinejdžer, koji je
bio uznemiravan preko Interneta, počinio samoubistvo.
|
|
Svedočenja “žena za utehu” |
| |
Sećanja Južnokorejki o seksualnom ropstvu tokom Drugog sevtskog rata, kada
su bile "žene za utehu" japanske vojske, i dalje su veoma živa.
"To je bilo seksualno ropstvo, to nikako drugačije ne mogu da nazovem",
rekla je Kim Bok-dong (87), jedna od poslednjih "žena za utehu".
Kim je imala 14 godina kada su po nju došli japanski vojnici. Zvanično je
radila u kuhinji, ali se na kraju našla u japanskom bordelu blizu fronta i
terana je na prostituciju od jutra do mraka.
Kim, na proputovanju u Parizu, priča javno u nadi da će japanska vlada
izdati iskreno izvinjenje za te zločine.
Do 20.000 žena, većinom iz Južne Koreje, ali i iz drugih azijskih država,
bile su "žene za utehu" japanskim vojnicima koji su okupirali Korejsko
poluostrvo između 1910. i 1945. godine.
Kim i druge devojke bile su u različitim ustanovama "za utehu" u Tajvanu,
Hongkongu, Maleziji, Indoneziji i Singapuru. Radile su neprekidno i nisu se
viđale. Kim je rekla da su obroke uzimale odvojeno.
Na kraju rata, američka vojska je zatvorila Kim u logor, misleći da je
Japanka.
"Posle japanske kapitulacije, znale smo da će mnoge žene za utehu nastaviti
da rade za druge vojnike - američke ili ruske", navodi Kim, koja se posle
osam godina košmara sa 22 godine vratila kući, ne usuđujući se da kaže
istinu.
Kim kaže da se najviše seća Singapura i da je tokom osam godina ropstva
nekoliko puta pokušala samoubistvo.
Kada je njena majka videla da Kim ne želi da se uda, devojka joj je konačno
rekla istinu. Potom je zajedno sa 239 žena počela hrabro da iznosi svoju
priču u javnost.
Pitanje "žena za utehu" i drugih zločina japanske vojske i danas utiče na
odnose Japana sa susedima.
Tokio je 1993. zvanično uputio izvinjenje za sve patnje, međutim, mnogi
japanski zvaničnici su kasnije učinili korak nazad.
Japanski premijer Šinzo Abe izjavio je 2007. da ne postoje uverljivi dokazi
o tim zločinima, a gradonačelnik Osake Toruo Hašimoto je u julu ove godine
rekao da su "žene za utehu" bile "neophodne" japanskoj vojsci.
|
|
Nova teorija o identitetu Džeka Trboseka |
| |
Britanski policijski inspektor u penziji Trevor Mariot trvdi da je rešio
misteriju o pravom identitetu jednog od najpoznatijih serijskih ubica, Džeku
Trboseku (Jack the Ripper), i naveo da je reč o nemačkom moreplovcu, pišu
francuski mediji.
Mariot je analizirao tokom 13 godina istraživanja mnogih ubistava počinjenih
u Evropi i SAD, a koja su imale sličnosti s načinom ubistava Džeka Trboseka.
"Džeku se pripisuju pet ubistava, ali je bilo sličnih ubistava pre i kasnije
u Engleskoj, kao u Americi i Nemačkoj", objasnio je Mariot kako bi
raskrinkao mit o lepo obučenom džentlemenu koji je postao "urbana legenda".
On je ustanovio da je u periodu od 1863. do 1894. godine počinjeno ukupno 17
ubistava sličnih ubistvima Džeka Trboseka. Analizirajući postojeća dokumenta
uz sadašnju savremenu tehniku sudske medicine, to mu omogućilo da više ne
veruje u postojeće teorije o njemu.
Za Mariota, važan aspekt istrage je vreme između ubistava, što ukazuje da je
ubica mogao biti Karl Ferdinand Fajgenbaum, član posade broda koji je
redovno pristajao u luku u Vajt čepelu, gde je ubijeno pet prostitutki. On
je pogubljen u Njujorku 1896. godine za jedno ubistvo koje je imalo iste
karakteristike kao ubistva Džeka Trboseka.
Džek Trbosek je pseudonim dat serijskom ubici u siromašnoj četvrti Londona
Vajt čepel u drugoj polovini 1888. godine. Ime je dobio posle pisma upućenog
britanskoj Centralnoj novinskoj agenciji u kojem osoba tvrdi da je ubica i
tako se potpisao. Pismo je stiglo u vreme ubistava.
Premda su iznete mnoge teorije, stvarni identitet Džeka Trboseka nikada nije
otkriven Nerazjašenjeno je ostalo da li je reč o jednoj ili više osoba.
Kasnije su nastale legende o njegovim ubistvima, i to kao kombinacija
autentičnih istorijskih istraživanja i britanskog folkora. Izostanak potvrde
identiteta ubice omogućio je raznim književnicima, istoričarima i
detektivima amaterima, takozvanim "ripolozima", da upiru prstom u mnoge
kandidate.
Tadašnja štampa je uticala na popularnost ubice pišući sve o njemu, o
okrutnosti njegovih ubistava i nesposobnosti policije da ga pronađe.
Žrtve su bile žene koje su se bavile protitucijom. Tipična njegova ubistva
su se događala na javnim mestima ili zabačenim delovim ulica. Ubica je klao
svoje žrtve i posle bi ih raskomadao. Zbog prirode povreda žrtava i organa
koji su im odstranjeni, vladalo je mišljenje da je reče o lekaru, hirurgu
ili mesaru.
|
|
Rusija neće nikada predati svoju zonu Arktika |
| |
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je juče da neće nikad "predati"
svoju zonu Arktika i odbio je predlog jednog ruskog naučnika da to područje
bogato prirodnim resursima treba da bude pod međunarodnom kontrolom,
ocenivši da je to "glupost".
"Ruski Arktik predstavlja integralni deo Ruske Federacije i pod našim
suverenitetom je nekoliko vekova. I tako će ostati zauvek", rekao je Putin
na kongresu svoje, vladajuće partije Ujedinjena Rusija.
Putinova izjava dolazi nakon što je pre nekoliko dana profesor Više
ekonomske škole u Moskvi, Sergej Medvedev, predložio da Arktik bude pod
međunarodnom jurisdikcijom.
Ruski predsednik je rekao da su američke nuklearne podmornice na obalama
Norveške i da njihovim raketama od tog položaja do Moskve treba 16 do 17
minuta. Ocenio je da je "potpuna besmislica da pod takvim uslovima to
područje bude dato nekom drugom na čuvanje".
Putin je dodao da ruski Arktik štite strateške nuklearne podmornice a ruska
mornarica ponovo postavlja svoju bazu na sibirskoj obali, odnosno na
Novosibirskim ostrvima.
"Rad je u toku. Četiri ledomolca prate tim, kao i 17 manjih i većih brodova.
Velika grupa ruskih vojnika je tamo stacionirana u cilju obnove
infrastrukture, uključujući i aerodrom", rekao je Putin i dodao da Rusija
proširuje svoje prisustvo na Arktiku.
|
|
Septembra u Iraku ubijeno gotovo 1.000 ljudi |
| |
U nasilju u Iraku u septembru je ubijeno gotovo hiljadu ljudi,
saopštile su UN.
Po podacima misije UN u Iraku, tokom proteklog meseca je poginulo 760 civila i
219 pripadnika bezbednosnih snaga, a više od 2.100 ljudi je ranjeno.
Za poslednja tri meseca u Iraku je mesečno ginulo između 800 i 1.000 ljudi što
svedoči o pogoršanju stanja čime Irak klizi ka nivou nasilja zabeleženom pre pet
godina, kada je zemlja bila na rubu građanskog rata šiita i sunita.
Prošlog meseca je nasiljem najteže pogođen region Bagdada, gde je ubijeno 418
ljudi, a 1.011 je ranjeno. Najgori dan bio je 21. septembar, kada je ubijeno
više od 90 ljudi, a 220 je ranjeno, većina u bombaškom napadu tokom sahrane
jednog šiita.
Ove godine u Iraku je izvedeno 500 napada parkiranim automobilima-bombama, od
čega polovina u Bagdadu. Uz to je bilo 100 samoubilačkih napada
automobilima-bombama i 70 samoubliačkih napada terorista koji su bombe skrivali
pod odećom.
Lokalni ogranak Al Kaide - "Organizacija Islamska država Iraka i Levanta",
preuzela je odgovornost za čitav niz napada, uglavnom na šiite. U ponedeljak je
u takvom napadu u Bagdadu ubijeno 50 ljudi.
"Radikalne islamističke grupe verovatno pokušavaju da šiite izazovu da krenu u
odmazdu što bi još dublje podelilo iračko društvo", rekao je Džon Drejk iz
agencije AKE za procenu rizika. mIrački politikolog Hasan Hamari strahuje da će
nasilja biti sve više kako se budu približavali izbori predviđeni za sledeće
proleće.
Iračka vlada je zbog porasta nasilja povećala plate policajcima i vojnicima
angažovanim u onim delovima Iraka gde je nasilja najviše. Povišica je do
polovine plate, a najviše 500.000 iračkih dinara mesečno (316 evra).
|
|
Oglasavanje Marketing
|
