|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Srbi i Hrvati - Brak iz intersa... |
| |
 Kao
što Milan Popović, srpski biznismen i hrvatski zet čeka da se njegova draga
Severina, srpska snajka i pevaljka, razljuti i nastave suživot sa sinom
Aleksnadrom, tako je i Tomislav Nikolić mesecima čekao da se Ivo Josipović,
prvi među Hrvatima, odljuti i dođe u njegov beogradski kabinet. Uvek iskren
predsednik Srbije je priznao da je dugo čekao da Josipović prestane da se
ljuti na njega. I kao što Severina tvrdi da je muž Popović prevario i sinu
izvadio srpski pasoš, što je netačno - kaže Milan, tako i Nikolić tvrdi da
su njegove izjave neki pogrešno tumačili Jopsipoviću.
U oba slučaja ispada da su ih drugi zavadili, a da sada i Popović i Severina,
i Nikolić i Josipović ne treba više da žive u ljubavi već u poštovanju. Može
li se to desiti na brdovitom Balkanu, gde komšija susedu decenijama kopa
jame i rake? Što bi rekli Englezi, sve zavisi od interesa. I brak se pravi
zbog interesa, a kamo li samit?
Trenutno interes pevačice Severine Vučković da odvoji svog zajedničkog sina
od oca Milana Popovića, bogatog Srbina, koji zagledan u njenu lepotu želi da
plati, samo da mu se vrati. Takva je uostalom sudibna i cena estradnih
pevaljki. Međutim, Tomislav Nikolić je spreman da preživi pokude koje je
dobijao zbog Hrvatske i da plati tako što će uz počasnu Gardu VS i kroz
velika vrata primiti u zgraljaj Ivu. Poslednji put ga je Nikolić u Zagrebu
srdačno izljubio. U ovom trenutku, interes Nikolića i Srbije je mnogo veći
za prijateljstvo sa Hrvatskom i Josipovićem, nego što je to interes kod
prvog Hrvata u Zagrebu.
Taj srpski i Nikolićev interes može da se meri količinom problema koji
pritiskaju Srbe i koje zvanični Beograd želi da reši sa Hrvatskom. Sam
predsednik Srbije je ocenio da je stanje međudržavnih odnosa Srbije i
Hrvatske "bolje nego što je ikada bilo" zato što je, kako je rekao, "iskrenije
nego što je ikada bilo". To je, rekao bih, njegova lična ocena, jer je on u
ovom trenutku iskren. Tomislav Nikolić to ume da bude, iako to ne liči
državnicima.
Problemi, međutim, nisu ni iskreni i izuzetno su teški, jer se radi o
ljudima, i živim, i mrtvima. Nikolić bi trebalo sa hrvatskim predsednikom
Ivom Josipovićem u Beogradu 16. oktobra da razgovara o pitanjima položaja
Srba u Hrvatskoj, o njihovoj imovini i povratku, o podeli zajedničke imovine
u Hrvatskoj i Srbiji, o status srpske i hrvatske manjine, tamo i amo, ali i
o mrtvim Hrvatima u tajnim srpskim grobnicama. I kako o mrtvim i proteranim
i o nevraćenim Srbima u hrvatskoj ima mnogo podataka, a malo hrvatske
političke volje da im udovolje, tako o pobijenim Hrvatima u Srbiji ima malo
podataka, a dosta Nikolićeve političke namere da se sa tim problemom suoči.
Čini se da je pitanje pobijenih i tajno ukopanih Hrvata u Srbiji protivteža
pobijenim Srbima u Hrvatskoj, iako je razlika u broju ljudi ogromna, na
štetu Srbije i Srba.
Diplomatija zahteva da se to poštuje i da se reciprocitet, ma kakav bio,
uzme kao opravdan povod za ozbiljne razgovore.
Kod Severine i Popovića princip reciprociteta ne postoji, jer nema
diplomatije, već samo politike svađe, ucena i pravnog nasilja. Njihov
reciprocitet se, izgleda svodi na to, koliko Sverina ljubavi poklanja sinu,
da toliko Popović treba da se odalji i da je isplati. U državničkim
poslovima, na isplatu tj. rešavanje problema nediplomatskim putem Srbi i
Hrvati čekaju već decenijama.
Ako Nikolić i Josipović postignu dogovor da se pitanje Srba odloži i reši
kada se odgonetne problem sa nestalim Hrvatima, onda će biti "napretka u
pregovorima", kako govore diplomatski komentatori. Ako ne, onda će se
rastati prividno prijateljski, a u stvari i dalje ljuti jedan na drugoga.
Nikolić je, čini se spreman, da otvori problem nestalih Hrvata, čim mu
Zagreb službeno o tome pošalje dokaze, a on angažuje tajnu službu BIA da sve
te tvrdnje proveri i potom, ako su opravdane, otvori istragu. A to znači da
će morati da sudi nekim Srbima, dok se Hrvatska nije previše umorila od
suđenja Hrvatima koji su u "domovini " likvidirali Srbe.
Međusobno povlačenje tužbi za genocid pred MSP u Hagu imalo bi za Beograd i
Zagreb velike koristi. I ako bi Sverina povukal tužbu protiv Milana, imala
bi koristi. Sin bi joj normalno živeo, a gospođica Vučković bi bila dama sa
autoritetom, a ne tužibaba.
Da se ne bi upetljavali u ratne zločine i žrtve dve strane, domaćin Nikolić
je nagovestio da prošlost treba ostaviti zaključanu iza debelih metalnih
vrata, a posvetiti se sadašanjosti. To je danas pitanje privredne saradnje
Beograda i Zagreba, od koje predsednik Srbije izgleda očekuje da otvori novi
ciklus investiranja. Srbija je najveća zemlja u regiji, a samim tim je njeno
tržište za strane investitore i najprivlačnije. Mora se imati u vidu, osim
toga, da su troškovi, kad je reč o prosečnoj bruto zaradi, u Srbiji niži
bezmalo tri puta nego u Hrvatskoj.
Srbija se nada da zajedno sa Hrvatskom porodi robu za zajedničko balkansko i
za svetsko tržište. Da li će to biti nekad zajednički tenk M-84 ili
zajednički izvoz mesa ili cigareta, ne zavisi samo od Hrvatske i Srbije, a
ni od Slovenije, koju bi uzeli za saradnika, već od EU.
U slučaju Severina-Milan nema nade, jer njihove tužbe i klevetanja liče na
kopanje po prošlosti i kućnim zločinima Srbina i Hrvatice.
U slučaju beogradskog samita pitanje ulaska Srbije preko Hrvatske u EU je
najveći interes Tomislava Nikolića. Zagreb je u tome već pomagao Beogradu i
predsednik Srbije očekuje da mu kolega Ivo Josipović da garancije i ponudi
još snažniju pomoć. To je budućnost koju predsednik Srbije Tomislav Nikolić
vidi i očekuje od predsednika hrvatske Ive Josipovića.
I kako se Nikolić iskreno otvorio i pokazao da će nasmejan da primi
Josipovića, sada od prvog Hrvata zavisi, da li će potpuno razljućen da
prihvati otvoren dijalog, ili će i dalje tajno uvređen da na sto iznese novi
paket rešenja, upakovan u optužbe protiv Srba.
Tek 16. oktobra u Beogradu biće jasnije koliko Tomislav Nikolić i Ivo
Josipović liče Milanu Popoviću i srpskoj snaji Severini Vučković.
Marko Lopušina
|
|
Nemačko - britanski non pejper za pregovore s EU |
| |
Nemačka i Velika Britanija su zatražile od članica Evropske unije da se
normalizacija odnosa Beograd-Priština razmotri i potpuno ugradi u okvir za
pregovore o članstvu EU-Srbija, a da se odmah otvori i posebno poglavlje 35
pregovora koje će se ticati obavezujućeg uređivanja odnosa Beograda s
Prištinom.
To se navodi u nezvaničnom dokumentu, "non-pejperu", čiju je kopiju dobila
agencija Beta, a koji su Berlin i London dostavili partnerima u EU,
zahtevajući da "vidljiv i trajan napredak u odnosima Srbije i Kosova treba
da postepeno urodi potpunom normalizacijom u vidu pravno obavezujućeg
dokumenta".
Uz poglavlja pregovora o pravdi, slobodama, pravosuđu i vladavini prava,
kako je naglašeno, odmah treba pokrenuti poglavlje o normalizaciji odnosa s
Kosovom, s tim da pregovori o svim poglavljima budu posebnom odredbom
povezani s tom normalizacijom.
Kad je reč o "pravnoj tekovini" - zakonima i propisima EU, "Srbija mora
obezbediti da njeno zakonodavstvo, uključujući njene geografske razmere, ne
dolazi u suprotnost s punom normalizacijom odnosa s Kosovom", navodi se u
uvodnom obrazloženju ovog dokumenta od deset tačaka koji su vladama EU
dostavile Nemačka i Velika Britanija.
Prema objašnjenju upućenih evropskih diplomata, Nemačka i Velika Britanija
traže da se, s jedne strane, Beogradu, a iz toga proizlazi posredno i
Prištini, za buduće pregovore o pridruživanju s EU, kao neodvojivi uslov
nametne to da sređivanje, uređivanje uzajamnih odnosa "vezano napreduje"
kroz sva pregovaračka poglavlja.
Takođe, traži se i da to konačno, kad se Srbija nađe na pragu Unije, "urodi
rešenjem prihvatljivim za sve", a posebno za EU i kad je u pitanju
državno-geografsko određenje Srbije, "njene geogragske razmere", stoji u
nemačko-britanskom dokumentu.
Niko sada ne može predvideti kakvo će to konačno i neopozivo rešenje biti za
odnose Srbija-Kosovo, ali nemačko-britanski zahtev znači da se u času ulaska
u članstvo EU tačno znaju granice Srbije i da se ne ponovi situacija s
Kiprom koji je, kao podeljena država na grčki i turski deo, ušao u članstvo
EU.
"Prema tome", navode Berlin i London, "odvijanje pregovora o članstvu će
biti određeno pomakom u procesu normalizacije, a to će pomoći da se zajamči
valjano funkcionisanje EU i njene politike prijema novih članica posle
ulaska u članstvo Srbije i/ili Kosova".
Otud ova načela moraju biti ugrađena u konačni vid "pregovaračkog okvira" EU
za pregovore sa Srbijom.
Da bi se "zajamčilo da do potpune normalizacije dođe na kraju pregovaračkog
postupka, dostizanje takve potpune normalizacije(a to znači pravno
obavezujućeg sporazuma koji garantuje da Srbija i Kosovo mogu nastaviti
sopstvenim putevima ka EU i da obe strane budu u stanju da u celosti
ostvaruju svoja prava i sprovode svoje odgovornosti) mora biti postavljeno
kao završni uslov za Poglavlje 35", dodaje se u prvoj tački dokumenta.
Dubinsku analizu - skrining tog poglavlja treba odmah sprovesti i ono mora
biti otvoreno na početku pregovora i ne može biti zatvoreno pre dostizanja
potpune normalizacije odnosa Srbije i Kosova, navodi se.
Pored ostalog se u drugim tačkama "non-pejpera" predočava nužnost da se kroz
posebnu "odredbu o neravnoteži" stalno odmerava šta je učinjeno, a šta ne u
normalizaciji odnosa, tako da izostanak dovoljnog napretka može zakočiti
sveukupne pregovore o članstvu EU-Srbija.
Takođe se navodi da treba uneti i mehanizam koji će sprečiti da Kosovo ili
Srbija jedno drugog koče na putu ka EU, uz opasku da bi to i pravno
obavezujuće možda trebalo uneti u Sporazum o ulasku Srbije u članstvo EU, s
tim da se o tome raspravlja već tokom pregovora.
Nemačka i Velika Britanija traže da se partneri u EU saglase i o tome da je
sastavni deo procesa normalizacije i stalni dijalog Beograda i Prištine o
rešavanju otvorenih tehničkih i pravnih pitanja.
Berlin i London u "non-pejperu" ukazuju da "stavljanje normalizacije u žižu
Pregovaračkog okvira ne sme umanjiti nužnu pažnju za preostale izazove koji
pred Srbijom stoje u sprovođenju unutrašnjih reformi, posebno kad je reč o
vladavini prava u Poglavljima 23 i 24", s kojima se najpre kreće u
pregovorima.
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Kosovo i dalje zona kriminala i korupcije |
| |
U Izveštaju Evropske komisije (EK) o Kosovu navodi se da je učinjen napredak
u donošenju zakona, ali da je Kosovo i dalje "zona kriminala i korupcije",
prenosi prištinski dnevnik Koha Ditore.
"Ozbiljna briga EU ostaju korupcija i organizovani kriminal, trgovina
ljudima, politički uticaj na sudstvo, policiju i javne službe, zadržavanje
do pet radnih mesta od strane političkih zvaničnika, nestručna
administracija i mnogi drugi problemi", piše ovaj dnevnik u izdanju od
četvrtka.
U izveštaju u koji je Koha imala uvid, takođe se navodi nedostatak
tolerancije prema LGBT grupama i ističe da "ima verskih grupacija koje
zagovaraju jezik mržnje prema ovoj grupi putem konvencionalnih i socijalnih
medija, a koji su formirali jednu političku stranku".
Takođe se izražava nezadovoljstvo zbog pretnji novinarima i nedostatku bolje
zaštite novinara.
U izveštaju će pozitivno biti ocenjen napredak u normalizaciji odnosa s
Beogradom, a navodi se i da je Kosovo do sada "preduzelo suštinske korake u
pravcu vidljivog i održivog poboljšanja odnosa sa Srbijom, što je dovelo do
nepovratnih promena na terenu".
Izveštaj o napretku zemalja regiona, među kojima je i Srbija, biće usvojen
16. oktobra, i u njemu je na 50 stranica koje se odnose na Kosovo
predstavljena analiza napretka ostvarenog od oktobra prethodne godine.
|
|
Proslava Milanskog edikta koštala oko 100 miliona |
| |
Savetnik predsednika Srbije i rukovodilac programa Milanskog edikta Radoslav
Pavlović rekao je da je za obeležavanje jubileja Edikta utrošeno manje od
sto miliona dinara i ocenio da to nije mnogo za proslavu koja je trajala
deset meseci.
"Sam program koštao je nešto manje od 100 miliona dinara. Da bi ljudi mogli
da razumeju koja je to cifra, treba da kažemo da su tri dana Nišvila, koji
svakako treba da postoji, koštali 30 miliona dinara, a Egzita 33 i po
miliona. Deset meseci Edikta, izložbe, predstave, opere, koštale su nešto
malo više nego šest dana ovih događaja", rekao je Pavlović za Radio-televiziju
Srbije (RTS).
Dodao je da su za taj novac pokrenuta i dva projekta - sređivanje nalazišta
Medijana u Nišu i arene u Viminacijumu, što će, kako je ocenio, "ostati
narodu i turistima narednih nekoliko stotina godina".
Pavlović, koji je i predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu,
najavio je da će konkurs za novog upravnika biti završen najkasnije do 15.
novembra, a kako je dodao, "verovatno i dosta ranije".
|
|
Neto prihod banka u Srbiji 15,9 milijardi dinara |
| |
Bankarski sektor Srbije je do kraja drugog kvartala 2013. ostvario
neto-prihod od 15,9 milijardi dinara, što je 58,8 odsto više nego u istiom
periodu prošle godine, objavila je juče Narodna banka Srbije (NBS).
U izvestaju na sajtu www.nbs.rs ističe se da je ključni razlog takve promene
oduzimanje dozvole za rad Razvojnoj banci Vojvodine koja je u istom periodu
prošle godine poslovala s gubitkom od 6,9 milijardi dinara.
Precizira se da je 18 banaka poslovalo s dobitkom od ukupno 20,6 milijardi
dinara, a 13 banaka s gubitkom od ukupno 4,7 milijardi dinara.
Kako navodi NBS, pokazatelji profitabilnosti rastu, ali su i dalje manji
nego pre krize.
Dalji oporavak će zavisti od poslovne politike banaka koje se za sada
uzdržavaju od kreditnog rasta i investiraju u najlikvidnije, nerizične
oblike ulaganja - kao što su repo hartije Narodne banke Srbije i obveznice
Republike Srbije.
"Dugoročno posmatrano, održiv oporavak profitabilnosti može da bude rezultat
samo kreditnog rasta zasnovanog na adekvatnom procesu upravljanja rizicima",
ukazuje NBS u izveštaju o bankarskom sektoru u drugom kvartalu 2013.
Najveću dobit u drugom kvartalu uglavnom su ostvarile velike banke, dok su
najveći gubici kod banaka srednje veličine.
Prema podacima NBS, rang-lista najvećih dobitnika i gubitnika relativno je
neizmenjena u odnosu na prethodno tromesečje, tako da je banka sa najvećom
neto-dobiti Banka Inteza, a s najvećim gubitkom NLB banka Beograd.
Inteza je, kako se navodi, u drugom kvartalu imala neto-dobit od 4,3
milijarde dinara, a slede Rajfajzen banka sa 3,6 milijardi dinara dobiti,
Unikeredit sa tri milijarde, Komercijana banka sa dobiti od 2,6 milijardi
dinara i Vojvođanska banka sa 1,3 milijarde dinara neto-dobiti.
Po najvećem neto-gubitku posle NLB (gubitak u drugom kvartalu 1,2 milijarde
dinara), slede Alfa banka sa gubitkom od oko milijardu dinara, Univerzal
banka sa 554 miliona dinara, OTP banka sa 531 milionom i Pirus banka s
neto-gubitkom od 431 miliona dinara.
|
|
Nema razloga da pregovori sa EU ne počnu decembra |
| |
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić izjavio je juče da se mnoge
članice Evropske unije zalažu za to da pristupni pregovori sa Srbijom počnu
decembra.
"Ogroman broj članica EU je za to da (pristupni pregovori) počnu decembra.
Nema razloga da tako i ne bude, ali ne bi bio ni smak sveta da to bude
januara", kazao je Mrkić novinarima u Skupštini Srbije, posle sednice Odbora
za spoljne poslove.
"Očekujem da izveštaj Evropske komisije (o napretku Srbije) bude pozitivan,
ne zato što to priželjkujem, nego zato što mnogi signali govore o tome",
rekao je ministar.
Na sednici Odbora za spoljne poslove usvojen je godišnji izveštaj o radu
Ministarstva. Sednica je bila zatvorena za javnost zbog poverljivosti
izveštaja.
Mrkić je ocenio da je Ministarstvo spoljnih poslova ispunilo zadatke koje mu
je dala Vlada u okviru spoljnopolitičkih ciljeva Srbije.
Ministar je ponovio da su prioriteti "Evropska unija, očuvanje
teritorijalnog integriteta i suvereniteta, dobri odnosi u regionu i s
najmoćnim zemljama sveta, i da se ne zaborave tradicionalni prijatelji i
zemlje".
Za Izveštaj o radu Ministarstva glasalo je devet od ukupno deset prisutnih
članova Odbora. Pre glasanja sednicu su napustili članovi iz Demokratske
stranke.
Predsednik Odbora za spoljne poslove i poslanik Demokratske stranke Srbije
Miloš Aligrudić rekao je da je on bio protiv usvajanja izveštaja jer se ne
slaže sa spoljnom politikom Vlade.
"Taj jedan glas protiv je bio moj, jer se ne slažem sa bažičnim premisama
spoljne politike", kazao je Aligrudić.
Objasnio je da spoljna politika Srbije povezuje članstvo u EU sa državnim
integritetom, dok D S S smatra da se te dve stvari međusobno isključuju.
|
|
Održana antiizborna šetnja u severnoj Mitrovici |
| |
Učesnici protestne šetnje u severnoj Mitrovici pozvali su juče
kosovske Srbe da bojkotuju kosovske lokalne izbore 3. novembra.
"Znamo šta ćemo dobiti ako izađemo na izbore - to je ili odlazak sa Kosova i
Metohije ili asimilacija", rekao je član antiizbornog štaba Vladimir Rakić.
U šetnji je učestvovalo nekoliko stotina građana.
Rakić je pozvao "sve građane Kosova i Metohije" da 3. novembra, kako je
rekao, "odu bilo gde, samo ne na birališta" jer će bojkotom "podržati
Republiku Srbiju".
On je pozvao i "sve Srbe koji ne žive na Kosovu da ne uzimaju sudbinu"
kosovskih Srba u svoje ruke.
"Neka ostave nas da sami odlučimo šta ćemo da radimo, oni su sebi odredili
sudbinu, žive tamo gde žive, i neka nama ne određuju kako ćemo da živimo",
rekao je Rakić i najavio da će antiizborni štab u narednom periodu
organizovati brojne aktivnosti kako bi građanima koji se kolebaju bilo
objašnjeno šta znači izlazak na izbore.
Dragiša Đoković je rekao da će, ako izbori na Kosovu uspeju, svi zaposleni
ostati bez posla. "Ako ne uspeju, nada i šansa da tako ne bude, postoji",
rekao je on i optužio aktuelnu vlast u Beogradu da radi sve kako bi otcepila
Kosov.
"Mi se pokolebati nećemo, 3. novembra izbori uspeti neće, Srbija ovde
opstaje, mi ostajemo Srbi i nećemo biti Kosovari", naveo je Đoković.
Učesnicima skupa obratio se i publicista iz Francuske Iv Bataj koji je
pozvao građane da ne izađu na izbore koji im, kako je rekao, neće doneti
ništa dobro.
Učesnici protestne šetnje, kojih je bilo nekoliko stotina, nosili su
transparent na kome je pisalo "Kosovo je Srbija", zastave Srbije i parole na
kojima se građani pozivaju da 3. novembra bojkotuju izbore.
Vlada Srbije pozvala je Srbe da izađu na izbore i raspustila četiri opštine
na severu Kosova čije se rukovodstvo protivilo izlasku na izbore.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
