|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Oko 40 odsto planete na internetu |
| |
 Oko
40 odsto svetske populacije, odnosno 2,7 milijardi ljudi, imaće do kraja
godine pristup internetu, pokazuju izveštaj Međunarodne unije za
telekomunikacije.
Prema tom izveštaju, bez internet veze je oko 1,1 milijardi domaćinstava na
svetu, a njih 90 odsto je u zemljama u razvoju.
Međutim, "gotovo cela planeta" sada ima pristup mobilnoj telefoniji, sa 6,8
milijardi pretplatnika.
Južna Koreja je treću godinu zaredom prva u svetu po povezanosti sa
internetom, ispred Švedske, Islanda, Danske, Finske i Norveške.
Među prvima na listi su i Holandija, Velika Britanija, Luksemburg i Hongkong.
U izveštaju se navodi i da su pale cene u oblasti širokopojasnog interneta
za čak 82 odsto na svetskom nivou u periodu 2008-2012. godine, a najveći pad
je zabeležen u zemljama u razvoju.
|
|
Kina: Američka blokada pretnja za svetsku privredu |
| |
Američka budžetska blokada je za svako žaljenje i "unutrašnje
političke borbe" u SAD predstavljaju pretnju za celu svetsku privredu,
ocenjuje u uvodniku kineski državni list Čajna dejli.
"Žalosno je videti da SAD ponovo dovode u pitanje krhki oporavak svetske
privrede", navodi list i poziva američke poslanike da "prestanu da proizvode
krize".
Zbog nemogućnosti članova Kongresa da se slože oko budžetskog zakona,
američka savezna vlada je u blokadi više od nedelju dana, a SAD bi mogle od
17. oktobra da budu i u nemogućnosti da otplaćuju dugove, ako se poslanici
ne slože oko podizanja plafona zaduživanja zemlje.
"Začuđujući neuspeh američkog Kongresa da nacionalne interese stavi ispred
partijskih interesa izazvao je zabrinutost među investitorima i vladama u
svetu, koji strahuju da bi moglo da se desi nezamislivo", odnosno da prva
privreda u svetu ne bude u mogućnosti da otplaćuje svoje dugove, navodi
Čajna dejli.
Peking je poslednjih dana uputio više upozorenja i poziva američkim
poslanicima da postignu kompromis, ističući "nerazdvojivost" ekonomija dve
zemlje.
Kina je zemlja koja poseduje najveći deo američkog duga, sa 1.277 milijardi
dolara u državnim zapisima krajem jula, prema poslednjim podacima koje je
objavila američka vlada, navodi agencija Frans pres.
U ponedeljak je zamenik ministra finansija Kine Džu Guangao izrazio
očekivanja da će SAD do 17. oktobra preduzeti odgovarjuće mere da izbegne
blokadu oko granice duga, da će izbeći da dođe u situaciju da ne može da
otplaćuje dugove i da će garantovati bezbednost kineskih investicija u SAD.
|
|
Pakistanka Malala i lekar iz Konga favoriti za Nobela za mir |
| |
Pakistanska devojčica Malala Jusufzaj, jedan lekar iz Konga koji pomaže
silovanim ženama i ruski i beloruski borci za ljudska prava vode u
prognozama uoči objavljivanja imena dobitnika Nobelove nagrade za mir u
petak u Oslu.
Vrhunac sezone Nobela, nagrada za mir podstiče spekulacije pošto se lista
kandidata drži u tajnosti najmanje 50 godina. Jedino što se zna jeste da je
postignut novi rekord pošto je 259 pojedinaca i organizacija na listi
kandidata za tu prestižnu nagradu.
Kako se bliži dan objavljivanja dobitnika nagrade, više stručnjaka smatra da
je Malala favorit. Mlada Pakistanka koja je čudom preživela napad talibana
pre godinu dana, postala je svetski poznata po borbi za prava devojčica na
obrazovanje.
Dodeljivanje nagrade Malali poslaće "više važnih poruka", u prvom redu o "ulozi
obrazovanja, posebno devojčica i žena, za mir, demokratiju i ljudska prava",
ocenio je Kristijan Berg Harpviken, direktor Instituta za mir u Oslu.
Malala bi sa 16 godina bila daleko najmlađi laureat u istoriji Nobelovih
nagrada. Neki, međutim, smatraju da bi to moglo i da se okrene protiv nje.
"Nametnuti to jednom detetu moglo bi da ne bude etički", kaže Tilman Brik,
direktor Instituta za mir iz Stokholma.
Američki novinar Skot Landon, stručnjak za Nobela, takođe smatra da bi takva
nagrada "bila potencijalno kontroverzna i rizična za komitet s obzirom na
više nesrećnih izbora poput predsednika (SAD Baraka) Obame 2009. i Evropske
unije" 2012. godine.
Landon objašnjava za agenciju Frans pres da je sve više mišljenja da je
nagrada isuviše ispolitizovana, da se dobitnici biraju ne zbog zasluga nego
zbog publiciteta koju im ta nagrada daje.
Naviknut na imenovanja za Nobela, ginekolog Denis Makvege je drugi favorit
za nagradu, po mišljenju norveškog istoričara Aslea Svena, autora dela o
Nobelu.
Taj lekar koji je u rodnom Kongu takođe bio meta napada u oktobru 2012.
godine, svake godine neguje hiljade žena i devojaka žrtava silovanja, koje
oružane grupe koriste kao ratno oružje.
Rusija, u kojoj je prošle godine došlo do najveće represije od raspada
Sovjetskog Saveza po oceni Hjuman rajts voča (HRNj), takođe može da privuče
pažnju komiteta, pa bi nagradu mogao da dobije neka od aktivistkinja za
ljudska prava poput Ljudmile Aleskejeve, Svetlane Ganuškine i Ljilje
Šibanove ili nevladina organizacija Memorijal.
Komitet bi mogao da se okrene i Belorusiji koja se često opisuje kao "poslednja
diktatura u Evropi", ali i da nagradi mirovne napore vlade i pobunjenika u
Kolumbiji ili Organizaciju za zabranu hemijskog oružja.
Nobelova nagrada za mir biće uručena 10. decembra u Oslu, na dan smrti
utemeljivača nagrade, švedskog industrijalca i filantropa Alfreda Nobela.
Nagrada iznosi osam miliona švedskih kruna, odnosno oko 925.000 evra.
|
|
CERN za buduće projekte traži novac od zemalja u razvoju |
| |
Evropska organizacija za nuklearna istraživanja CERN, koja je došla do
najvećeg otkrića u oblasti fizike čestica u poslednjih pola veka, doprinevši
time razmumevanju kako se vidljivi svemir drži na okupu, tražila je od
zemalja u razvoju da pomognu u finansiranju njenih budućih projekata,
prenosi Blumberg .
CERN-ova prošlogodišnja zapažanja o Higsovom bozonu donela su juče Nobelovu
nagradu za fiziku Piteru Higsu i Fransoa Angleru za radove na otkriću
subatomske čestice.
Članovi Kraljevske švedske akademije nauka, međutim, juče su se sporili da
li i naučnici iz CERN-a treba da podele nagradu, zbog čega je sat vremena
kasnilo obljavljivanje dobitnika Nobelove nagrade za fiziku, izvestio je
Švedski radio, pozivajući se na jednog člana akademije.
CERN sada razmatra nove multimilijarderske projekte koji mogu da dokažu
postojanje i drugih dimenzija i uđu u trag onome što se desilo posle "velikog
praska" kojim je formiran naš univerzum.
"Trebalo nam je 50 godina da kompletiramo naš opis vidljivog sveta (koji
čini samo pet odsto univerzuma). Krajnje je vreme da zadremo u mrak
univerzuma (tamnu materiju). Otvaranje tog prozora zaista bi bilo sjajno",
rekao je na konferenciji za novinare generalni direktor CERN-a Rolf Diter
Hojer, posle objavljivanja dobitnika Nobela za fiziku.
Zbog finansijske krize teže je doći do novca, te, kako ukazuje Blumberg,
CERN je pozvao više zemalja da daju svoje priloge, uključujući Brazil i
Rusiju.
Hojer je rekao da "E" iz CERN-a od 2010. nije više oznaka za "Evropu" već za
celokupan svet ("everynjhere" na engleskom, što znači "svuda"), što znači da
sve zemlje sveta mogu da postanu punopravne članice.
Srbija, Izrael i Rumunija su na putu da to postanu, kao i Kipar, čiji
parlament još treba da ratifikuje taj korak.
Brazil, Rusija, Pakistan i Turska podnele su zahtev za pridruženo članstvo,
što je nova kategorija, koja košta deseti deo cene punog članstva, rekao je
Hojer.
Takvi ugovori omogućili bi kompanijama iz tih zemalja da se nadmeću za CERN-ove
ugovore.
Jedan od novih sistema, koji bi pomogao da CERN unapredi svoja postrojenja
kako bi bio efikasniji, mogao bi da košta skoro devet milijardi dolara, u
poređenju sa oko dve milijarde dolara, koliko je taj nuklearni institut
rekao da mu je potrebno da nastavi istraživanja sa postojećom
infrastrukturom.
S druge strane, CERN je procenio da bi njegov deficit do 2018. mogao da
naraste na 353 miliona franaka, što je znatno više od ovogodišnjih 216
miliona franaka.
|
|
Nova novčanica SAD od 100 dolara u opticaju |
| |
Nova američka novčanica od 100 dolara sa čitavim nizom specijalnih zaštita
od falsifikata puštena je u utorak u opticaj, bez obzira na to što je vlada
SAD u delimičnoj blokadi.
Američka centralna banka koja nije pogođena blokadom je u svoje ispostave
širom zemlje poslala blinidirane kamione sa novim novčanicama.
Izrada ove novčanice trajala je više od deset godina, a bila je praćena
brojnim problemima u proizvodnji. Ali zvaničnici kažu da su sada problemi
rešeni.
"Imamo 3,5 milijardi ovih novčanica koje će, kako smatramo, biti više nego
dovoljne da ispune domaće i međunarodne potrebe", rekla je Sonja Danburg,
zvaničnica centralne banke.
Redizajnirana novčanica od 100 dolara, prva nova banknota te denominacije od
marta 1966. ima lik Bendžamina Frenklina na prednjoj strani i Salu
nezavisnosti u Filadelfiji na zadnjoj. Pored toga ima i niz zanimljivih
novih zaštitnih detalja.
Na njoj se nalazi istorijsko zvono koje nestaje u mastionici a novčanica ima
i svetlo plavu trodimenzionalnu bezbednosnu traku na kojoj se nalaze slike
koje se kreću u suprotnom smeru od onoga u kome se ona okrene.
"Trodimenzionalna zaštitna traka je čista čarolija. Sastavljena je od
stotina hiljada mikrosočiva u svakoj novčanici. Ovo je najkomplikovanija
banknota koju su SAD ikad napravile", rekao je Leri Filiks, direktor
Kancelarije za štampanje i graviranje.
Novčanica od 100 dolara je poslednja američka novčanica koja će biti
prerađena u procesu otpočetom 2003. sa banknotom od 20 dolara. Vlada je
napravila novi dizajn za američke inače zelenkaste novčanica unevši blage
boje da bi otežala falsifikatorima.
Novčanica od 100 dolara koja se najčešhe falsifikuje van SAD ima
najkompleksnije bezbednosne detalje.
Zvaničnici su naglasili da će oko 900 milijardi dolara u novčanicama od po
100 dolara koje su sada u opticaju i dalje važiti i da će postepeno biti
povlačene kako se istrošene novčanice budu vraćale u Centralnu banku.
Novčanica od 100 dolara najveća je američka novčanica u opticaju. Nove
novčanice će imati jednu staru stvar, a to je potpis bivšeg ministra
finansija Timotija Gajtnera. Potpis sadašnjeg ministra finansija Džejkoba
Lua, koga je predsednik SAD Barak Obama ismejavao zbog neurednog rukopisa,
počeće da se pojavljuje kada se istroši sadašnje izdanje novčanica.
|
|
Britanija osniva nadzorni organ za kontrolu medija |
| |
Britanski zvaničnici usvojili su plan da se uvede nadzorni organ za kontrolu
medija u zemlji, koji će imati podršku vlade, objavila je sekretarka za
medije Marija Miler i dodala da je odbačen predlog novina da same sebe
kontrolišu.
Miler je poslanicima u parlamentu rekla da je takav nadzorni organ najbolji
način za suočavanje sa zloupotrebama otkrivenim posle skandala sa
prisluškivanjem telefona iza koga je stajao list "Njuz ov d vorld" Ruperta
Merdoka.
Prema rečima Milerove, taj skandal je obelodanio da mediji rutinski krše
zakon, presretanjem telefonskih poruka, podmićivanjem političara i upadima u
kompjutere da bi došli do ekskluzivnih informacija.
Istražni komitet, predvođen sudijama, predložio je nezavisno regulatorsko
telo sa ovlašćenjima da izriče teške novčane kazne i naredi objavljivanje
izvinjenja, ali mediji su se pobunili, navodeći da će tako prevelika moć
otići u ruke političare. Umesto toga, oni su predložili sistem
samoregulacije.
Na prigovore da bi novo telo moglo da omogući političarima da cenzurišu
medije, Miler je navela da će prioritet ostati da se očuva sloboda štampe u
zemlji, "koja čini tako vitalni deo njene demokratije".
|
|
Amerikanci ispod proseka u pismenosti i matematici |
| |
Odrasli Amerikanci su, gledano po matematici, pismenosti i rešavanju
problema pomoću tehnologije, ispod proseka razvijenih zemalja, pokazalo je
istraživanje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Odrasli u Japanu, Kanadi, Australiji, Finskoj, kao i mnogim drugim zemljama
su znatno bolje prošli na testovima u ove tri oblasti koje se smatraju
ključnim za konkurentnost na svetskom nivou i ekonomsku snagu.
Pored osnovnih pitanja iz jezika i matematike, ispitanicima su postavljani
zadaci poput izračunavanja naknada za troškove po pređenom putu, sortiranja
pošta ili određivanja datuma isticanja roka upotrebe hrane s etiketa na robi
u prodavnicama.
Istraživanje je pokazalo da poštoji znatan jaz između obrazovanih i
neobrazovanih građana SAD, kao i da je u SAD ljudima iz siromašnijih
porodica teško da napreduju.
U testovima iz jezika i matematike, ljudi čiji su roditelji fakultetski
obrazovani uradili su zadatke bolje nego oni čiji su roditelji završili
srednju školu.
Studija "Programa za Međunarodnu procenu sposobnosti odraslih" pokazala je
da je u drugim zemljama lakše prevazići te barijere.
Pod pokroviteljstvom OECD-a ispitano je oko 166.000 ljudi između 16 i 65
godina u više od 20 zemlja.
Rezultati su sumorni i za neke evropske zemlje - Italija i Španija, koje su
teško pogođene recesijom i dužničkom krizom, nalaze se na dnu lista po svim
generacijama.
Zemlje sa severa Evrope su prosle znatno bolje, a istraživanje ukazuje da je
to zbog nastavljanja obrzovanja. U Finkoj, Danskoj i Holandiji, više od 60
odsto odraslih je ili imalo obuku za posao ili je dodatno obazovano.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
