Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
Kamera
Borisa Spremo
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
Srpska reforma - Udri po sirotinji |
|
Mere
Vlade Srbije su mere za spas srpske privrede !
Ovom parolom vlast u Beogradu je najavila mere za ekonomski oporavak zemlje,
jer je "država pred bankrotom u pravom smislu reči", kako je utvrdio
potpredsednik Aleksandar Vučić.
Odlučeno je da se uštedi 800 miliona evra, koliko je potrebno da se izbegne
dug zapadnim poveriocima, tako što će se uvesti solidarni porez na plate
zaposlenih u javnom sektoru veće od 600 i 1.000 evra i povećati PDV (Porez
na dodatnu vrednost) na 10 odsto. Odmah je izračunato da će manje plate
dobiti 180.00 radnika i da će ušteda države iznositi 150 miliona evra.
I premijer Ivica Dačić i potpredsednik Aleksandar Vučić rekli su da su to
mere za spas srpske ekonomije, navodeći da se vodilo računa da budu
ekonomski isplative i socijalno opravdane. Da li je tako ? Kritičari mera, a
njih je jako malo, su odmah odgovorili da ove mere neće trajno rešiti
situaciju i da će povećanje PDV-a smanjiti potrošnju, usporiti privredni
rast.
Izračunato je da solidarni porez od 20 odsto na plate veće od 60.000 dinara
i porez od 25 odsto na primanja veća od 100.000 dinara neće platiti estradne
pevačice, koje svoja primanja skrivaju u dekolteima, pevači, koji pare
trpaju u džepove, bogati penzioneri, jer to ne dozvoljava penzionerska
stranka, tajkuni, koji plate primaju u inostranstvu, zaposleni u stranim
firmama i mešetari iz sive ekonomije.
Naime, gotovo 38.000 srpskih penzionera prima više od 600 evra mesečno, a za
to neće plaćati porez i ostaće privilegovani deo društva. Siva ekonomija,
koja je glavna grana srpske privrede danas, godišnje okrene oko tri
milijarde evra. Na 100 kilograma voća 60 kilograma se proda ispod tezge, bez
računa i bez poreza. Crnoberzijancima država Srbija ne želi da stane na put,
jer je siva ekonomija čuvar socijalnog mira i glavno zanimanje puke
sirotinje i raznih mešetara u privredi. Uz to privrednici i građani utaje 20
milijardi dinara poreza. Poreska uprava, koja nema dovoljno inspektora, je u
proseku godišnje podnosila oko 1.700 krivičnih i 40.000 prekršajnih prijava.
Najviše osumnjičenih, bilo je, međutim, oslobođeno ili kažnjeno uslovno i
novčano. Prema podacima Prvog osnovnog suda u Beogradu, zbog utaje poreza,
prošle godine su osuđena 42 lica, od kojih njih devet na zatvorsku kaznu. U
Novom Sadu je od 30 osuđujućih presuda bilo osam zatvorskih kazni.
Oporezivanjem zaposlenih u javnom sektoru, samo zato jer su u komjuterskom
sistemu, pa je dovoljno stisnuti dugme i skinuti 20 ili 25 odsto od plate, i
onako malobrojna i tanka srpske srednja klasa pretvara se u sirotinju. Ove
mere spasa najviše će da pogode lekare, inžinjere, profesore, bankarske i
druge službenike, ali i članove državne administracije. Tako će se u zemlji
Srbiji, gde je prosečna plata 400 evra, a mesečno se troši 560 evra, nastati
novi sloj siromašnih, koji će biti gurnuti u ekonomiju "snađi se i trguj na
crno".
Treba znati da tek svaki 25. stanovnik Srbije radi u proizvodnji, što je
obeležje krajnje siromašnih zemalja. U Beogradu i Novom Sadu broj zaposlenih
u industriji od 1989. prepolovljen. Privatizacija državnih fabrika i
preduzeća predstavljala završni udarac u uništenju radničke i srednje klase,
koja je ostala bez posla i preselila se u sivu zonu privrede. Ujedno je
uništena i srpska poljprivreda. Srbija godišnje nepovratno izgubi 200.000
hektara poljoprivrednog zemljišta jer ga građani i privreda unište nemarom.
U Banatu samo zbog vađenja gline godišnje "nestane" 100.000 hektara.
Vlada Srbije je obećale i druge mere, kao što su resturktuiranje javnih
preduzeća, najvećih državnih gubitaša i ukidanje subvencija za propale firme.
Ali se nije izjanila o tome da li treba otpustiti nekog od 700.000 činovnika
u državnim službama. Uprkos obećanjima da ćemo imati modernu državnu upravu
u službi građana, birokratija nam je i dalje noćna mora. Do sada elektronski
umreženo 130 gradova i opština. U Srbiji postoji 10.000 šaltera za građane.
Najjeftinije takse su oko 600 dinara. Paradoksalno je da u državnoj
administraciji i javnim preduzećima sede ljudi bez posla ili sede ljudi koji
imaju po pet funkcija i platu od 4.500 evra, a da se njihov učinak ne vidi.
Opštinski i državni činovnici su uglavnom članovi stranki na vlasti, koje ne
smeju da otpuste kao tehnološki višak.
Kako su ove mere bile iznuđene od strane MMF-a i Svetske banke, da bi se
Srbija osposobila da vraća svoje dugove, one su u Vašingtonu pozdravljene
samo kao prvi korak ka spasavanju srpske privrede. Vašington je naložio
Vladi Srbije strukturalne reforme, za šta Srbija nije sposobna, jer nema
zdravu privredu i jer nema funkcionalni administrativni sistem koji može da
ih sprovede. U Srbiji postoji milion divljih objekata i već deset godina
vlast nije sposobna da evidanitira i oporezuje te nekretnine, čiji vlasnici
ne plaćaju nikakav porez. Jedan razlog je nedostatak političke volje da se
iskoreni korupcija u građevinarstvu, koja strankama donosi visoke prihode, a
drugi je nedostatak činovnika i infrastrukture da se registruje, zavede i
oporezuje milion kuća.
Vlada Srbije uvela je solidarni porez i povećala PDV u nadi da će uštedeti
800 miliona evra, da bi se spasla bankrota. Naravno, MMF i Svetska banka
neće dozvoliti da Srbija bakrotira, već da i dalje uzima kredite i upada u
veće dužničko ropstvo, tako da će jednog dana vlasnici države Srbije , biti
ne njeni građani, već svetski kapitalisti i bankari.
Zato se pretpostavlja da će se mere zaoštriti i da će porezi na nekretnine i
imovinu da porastu za 300 odsto, da će cene energije da skoči za 100 odsto i
da će udar na srpsku sirotinju biti još veći.
Cilj je da potom tanka srednja klasa, radnici i seljaci uzimaju kredite i
oni lično postaju dužnici bankama. A da bi vraćali dugove, moraće da prodaju
svoju imovinu ili da je stave u zalog, tako da će i građani Srbije prestati
da budu vlasnici svojih stanova, kuća, automobila i svojih života.
Marko Lopušina
|
Nova stranica srpsko-hrvatske knjige |
|
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je juče u Donjem Tavankutu kod
Subotice da budućnost odnosa srpske i hrvatske dece ne sme biti opterećena
onim što su u prethodnom periodu doživeli stariji.
"Budućnost naše dece ne sme biti opterećena onim što smo doživeli mi,
stariji", rekao je Nikolić prilikom posete Osnovnoj školi "Matija Gubec" u
Donjem Tavankutu.
Nikolić je tu školu posetio zajedno sa predsednikom Hrvatske Ivom
Josipovićem, koji se nalazi u zvaničnoj poseti Srbiji.
Nikolić je novinarima rekao da je zajedno sa predsednikom Hrvatske Ivom
Josipovićem otvara novu stranicu knjige odnosa između Srbije i Hrvatske,
koju se niko pre njih "nije usudio da otvori".
"Ponosan sam što sam u Tavankutu i nadam se da ćemo neku sledeću posetu
završiti u još nekom mestu gde žive Hrvati i gde će izneti svoje probleme.
Nadam se da naredni put neće biti nikakvih problema sa ispunjavanjem prava
hrvatske nacionalne zajednice, jer je Srbija država koja će hrabro i odlučno
rešavati probleme ne obazirući se na to da li će to nekome da smeta", rekao
je Nikolić.
Ivo Josipović je rekao da Srbija i Hrvatska moraju pružiti svojim građanima
sve uslove za život, bez obzira da li su oni Srbi, Hrvati ili neke druge
nacionalnosti.
"Sve zajednice treba da imaju najbolje uslove da napreduju, neguju svoju
tradiciju, običaje, kulturu i sve što smatraju da je potrebno", istakao je
Josipović.
On je dodao da je ovaj dan "znak optimizma" da će sve ružno što se dešavalo
između dve zemlje biti prevaziđeno.
"Nadam se da će ljubav i prijateljstvo biti snaga koja će nas voditi u
životu. Mi verujemo da našoj deci možemo pružiti sretno detinjstvo", istakao
je Josipović.
Dva predsednika prisustvovala su i otvaranju Dana hrvatske knjige i reči "Balint
Vujkov", najveće književne manifestacije vojvođanskih Hrvata, koja se
održava 12. put.
Predsednici Srbije i Hrvatske ocenili su da je neophodno poboljšati
ekonomsku saradnju te dve zemlje.
Oni su se juče u Beogradu, pre zajednčkog odlaska u Tavankut, sastali sa
privrednicima iz Srbije i Hrvatske, što su učesnici sastanka ocenili kao
najvažniji deo dvodnevne posete hrvatskog predsednika.
Tokom sastanka sa postignuta je saglasnost da Srbija i Hrvatska imaju "kompatibilne
ekonomije", i da bi ekonomska saradnja između Srbije i Hrvatske bila
pozitivan signal za strane investitore, dodaje se u saopštenju.
|
Osuđeno deset Albanaca zbog terorizma u Prištini |
|
Mešovito veće međunarodnih i domaćih sudija Osnovnog suda u Gnjilanu osudilo
je deset osoba na zatvor od ukupno 59 godina i 9 meseci zbog terorizma i
organizacije i učestvovanja u terorističkoj grupi.
Veće sudija utvrdilo je da su okrivljeni organizovali grupu koja je izvršila
oružani napad na srpski kontrolni punkt u blizini Bujanovca 2012. godine.
Veće je, u svom obrazloženju, zaključilo da je cilj grupe bio da podstakne
sukob u Preševskoj dolini da bi primorali međunarodnu zajednicu da
interveniše.
Valjon Jašari je proglašen krivim za izvršenje terorizma i organizaciju
terorističke grupe i osuđen je na zatvor od devet godina i novčanu kaznu od
1.000 evra.
Skender Jašari je za isto krivično delo osuđen na zatvor od osam godina, a
Gazmend Ljakna i Ćendrim Redžaj na po pet godina i šest meseci.
Gazmend Džemširi na šest godina i šest meseci, kao i Enver Musoli.
Muhamed Aljiu je osuđen na pet godina i 6 meseci zatvora, kao i Skender
Seljmani i Abdulah Zogaj, a Jeton Cabani je osuđen na dve godine i dva
meseca zatvora.
Postupak je vodio međunarodni tužilac iz Specijalnog tužilaštva Kosova (STK)
i svaka strana ima pravo žalbe.
|
Srbija ušla u novu fazu odnosa sa EU |
|
Šef Delegacije EU u Beogradu Majkl Devenport rekao je juče da je Srbija ušla
u novu fazu odnosa sa EU i da sada predstoji mnogo posla, ali da je
impresioniran stručnošću srpskih kadrova koji učestvuju u pregovorima.
Devenport je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, posle razgovora sa
ministrom Brankom Ružićem, rekao da je početak veoma pozitivan u inače "komplikovanom
procesu".
Osvrnuvši se na jučerašnji izveštaj Evropske komisije, Devenport je rekao da
je u njemu opisan "značajna napredak koji je Srbija napravila u poslednjih
godinu dana", uključujući tu i sporazum sa Kosovom.
Ministar Ružić, koji je zadužen za evrointegracije, naveo je da je prvi put
izveštaj EK bio izuzetno pozitivan za Srbiju, posebno u segmentima borbe
protiv kriminala, reformi javne uprave i vladavini prava.
"Zamerke koje su se našle mogu da posluže kao uputstvo kako ispraviti
određene stvari", rekao je Ružić i podsetio da je Srbija od stupanja
Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanja na snagu, 1. septembra, postala
partner Evropskoj uniji.
Ružić je dodao da se sa šefom Delegacije EU u Srbiji dogovorio da ovakvi
sastanci, kakav je bio današnji, postanu praksa ubuduće, kako bi se
razmenjivale informacije.
"Važno je da činimo krupne korake napred. Biće mnogo izazova", rekao je
Ružić. On je dodao da društvene reforme "možemo sprovesti samo mi ovde" i da
ne treba očekivati da to neko sa strane uradi za nas. Ružić je kazao da
očekuje pregovarački okvir 20. decembra i zatim u januaru međuvladinu
konferenciju i početak pregovora sa EU i podvukao da je Srbija spremna i da
ima sve administrativne kapacitete.
|
Priština minira Briselski sporazum |
|
Kandidat za gradonačelnika Kosovske Mitrovice sa liste Građanske inicijative
"Srpska" Krstimir Pantić optužio je juče Prištinu da se "uprkos dogovorima
iz Brisela na svaki način trudi da obeshrabri Srbe da izađu na lokalne
izbore 3. novembra".
"Na tom putu nam postavljaju mnoge prepreke računajući da ćemo mi odustati
od izbora i da će na taj način na vlast u Kosovskoj Mitrovici doći Srbi
lojalni Prištini ili albanske političke stranke", rekao je Pantić na
konferenciji za novinare u Kosovskoj Mitrovici.
On je dodao da je dokaz za to da Kosovska Mitrovica još nema predsednika
Opštinske izborne komisije niti je moguće izvršiti uvid u birački spisak,
iako je do glasanja ostalo svega dve nedelje.
"Danas smo obavešteni i od naših članova biračkih odbora da im je rečeno da
još nije postignut dogovor i da nije sigurno da će Srbi moći da glasaju sa
ličnim dokumentima izdatim od Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i da
se to pitanje još razmatra", rekao je Pantić i dodao da je "to pokušaj
sabotiranja Briselskog sporazuma".
"Mi to nećemo dozvoliti, tražićemo od međunarodne zajednice i OEBS-a da se
dosledno sprovodi Briselski sporazum kako bi se građanima omogućilo da
glasaju sa dokumentima kojima raspolažu", rekao je Pantić.
|
Identifikovano 14 žrtava Oluje i Bljeska |
|
Identifikacija posmrtnih ostataka 14 žrtava srpske nacionalnosti, stradalih
tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, od 1991. do 1995.
godine na teritoriji Hrvatske obavljena je juče u Zagrebu uz prisustvo
članova porodica.
Posmrtni ostaci ekshumirani su u Rajiću, Žitniku, Lipiku, Korenici,
Cetingradu i drugim lokacijama, navodi se u saopštenju Komisije za nestale.
Posmrtni ostaci su identifikovani metodom analize DNK i njihova sahrana biće
obavljena u skladu sa željama porodica.
Ovim je nastavljen proces identifikacije žrtava stradalih u akcijama
hrvatske vojske i policije "Bljesak" i "Oluja" što je od posebnog značaja za
porodice nestalih, koje godinama pokušavaju da pronađu i dostojno sahrane
posmrtne ostatke svojih najbližih.
Identifikacija je obavljena u Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku
Medicinskog fakulteta u Zagrebu.
|
Osveštan hram u Generalštabu |
|
Patrijarh srpski Irinej osveštao je hram u Generalštabu Vojske
Srbije, saopštilo je juče Ministarstvo odbrane.
Kako se navodi, osvećenju hrama posvećenog velikomučeniku Georgiju i
arhijerejskoj liturgiji prisustvovao je načelnik Generalštaba Vojske Srbije,
general Ljubiša Diković sa najbližim saradnicima.
U saopštenju se navodi da je patrijarh rekao da je osvećenje bogoslužbenog
hrama u Generalštabu Vojske Srbije čin koji će "ući u istoriju našega naroda"
i da potvrđuje da je "vojska deo naroda i da deli njegovu sudbinu".
Prema njegovim rečima, uvođenje sveštenika u Vojsku Srbije je veliki
istorijski događaj.
"Velikim osvećenjem hrama vraćamo se našoj istoriji i našoj kulturi. Time
omogućavamo verujućem delu našeg naroda u vojsci da ima svoje predstavnike,
predstavnike pravoslavne, katoličke i muslimanske vere", kazao je patrijarh.
On je istakao da je vojska uvek služila svome narodu i da se sada, posle
pauze od sedam decenija, uvođenjem sveštenika, ponovo potvrđuje ta istina.
Posle liturgije, patrijarh Irinej uručio je Gramate za veliki doprinos
uvođenju verske službe u Vojsku Srbije general-majoru Slađanu Đorđeviću,
pukovnicima Petru Boškoviću i Stevici Karapandžinu i sekretaru u
Ministarstvu kulture Igoru Jovičiću, piše u saopštenju.
|
|
Oglasavanje Marketing
|